Ексклузивни интервју Симоне Халеп: „Мајка Божија ми је увијек на уму“

Након што је примила највећу награду Румунске православне цркве, Шампион Вимблдона 2019. године, Симона Халеп говорила је о својој оданости Мајци Божјој у ексклузивном интервјуу за Басилица.ро.

Тенисерка је признала да је њена љубав према Богу и Богородици инспирисана њеном породицом.

"Никада се нисам суздржавала од исповиједања своје вјере у јавности", рекла је побједница турнира у Вимблдону 2019. године, која увијек захваљује Богу за своја достигнућа и чини знак светог крста на тениском терену.

Басилица.ро: Који светитељ Вам је дражи и кога призивате у молитви чешће када вам је потребна помоћ?

Симона Халеп: Мајка Божја ми је увијек на памети!

Басилица.ро: Веома сте везани за своју породицу. Посветили сте трофеј Вимблдона вашој мајци. Колико мислите да здрави односи са родитељима помажу у формирању младе особе?

Симона Халеп: Да бисте могли да остварите велике ствари у овом животу, потребна вам је потпуна подршка родитеља. Без њих мислим да немате потребну унутрашњу снагу.

Басилица.ро: У списима Светих Отаца, спортски термини се користе за описивање духовних подвига или борби, посебно зато што су дисциплина и устрајност неопходни у оба подручја. Колико су они важни у постизању вашег спортског учинка?

Симона Халеп: Дисциплина је најважнији аспект перформанси. Истрајност је неопходна да би могли да идемо напред послије сваког неуспјеха.

Басилица.ро: Да би се бринула о физичком здрављу, а не само о духовном здрављу, Црква предлаже различита спортска такмичења за дјецу у парохијама и епископијама. Шта мислите о овим црквеним иницијативама?

Симона Халеп: Посебна иницијатива. Спорт је добар за здравље и за ментално опуштање. Свима нам је потребна позитивна енергија и спорт заиста помаже!


Цијенећи достигнућа Симоне Халеп у професионалном тенису и признајући њену заслугу за  јавно исповиједање своје вјере Црква је Симони додијелила “Патријаршијски крст” за лаике.

Патријарх Данило је рекао да је Симона Халеп за многе младе људе симбол марљивости, упорности и наде.

„Велики сам вјерник“, признала је током церемоније додјеле награде у патријаршијској резиденцији, у четвртак, 18. јула.

„Веома вјерујем у Бога. Знам да без Бога нисам могла доћи овамо ”, рекла је Симона Халеп.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор: Басилика.ро

​У Вођеници код Босанског Петровца у току је Светосавски омладински камп „Митрополит Николај Мрђа“.

У склопу кампа организована је љетња школа вјеронауке, православне духовности, културе и историје српског народа у Крајини.

У Вођеници се окупило 20 младих из федералне општине Босански Петровац. Сви су врло добри и одлични ученици завршних разреда основне и средње школе.

– Посвећујемо се доста да научимо нешто о православној вјеронауци, јер пошто нам је другачији план и програм у школи не можемо, то јест, надокнађујемо то овдје кроз Светосавски камп. Ту доста учимо о вјери и о историји Срба – рекла је Бојана Мрђа из Босанског Петровца.

Организатор Светосавског омладинског кампа је Српска православна црквена општина Смољана. Полазници учествују у креативним радионицама, присуствују вјерским и свјетовним предавањима, обилазе православне храмове Бихаћко-петровачке епархије, а имају времена и за спортске активности.

– Циљ нашег кампа јесте да дјеци кроз ове наше активности да их што боље упознамо са нашом православном вјером, кроз дружење да их научимо како да одрасту у нашој вјери – истакао је Бојан Митрић православни свештеник из Босанског Петровца.

Професор православне вјеронауке из Босанског Петровца Предраг Вујић рекао је да се ради о врло добрим и одличним ученицима.

– То су били критеријуми на основу којих смо ми изабрали 20 ученика који овдје бораве, дакле њихов успјех. Да би ти ученици, који већ показују успјех у редовном наставном процесу своје знање продубили на неки начин боравком овдје у кампу слушајући предавања, како од нас вјероучитеља, тако и емининтних стручњака као што је и универзитетски професор који ће држати предавање из историје овог краја – нагласио је Вујић.

Камп се завршава у недјељу 4. Сабором православне омладине, на којем се очекује учешће око двије стотине младих из Федерације. Генерални покровитељ Сабора је Влада Србије уз финансијску подршку општина Босански Петровац и Дринић.

Извор: РТРС

​Археолози из академског колеџа Кинерет и колеџа Нијак у Њујорку верују да су ископали Цркву апостола која је, према традицији, саграђена на месту куће великих апостола Светих Петра и Андреја.

Село Витсаида, где су браћа живела, данас је у  саставу природног резервата Бтеика код Галилејског мора, преноси Хаарец.

Апсолутно је сигурно да су багери открили велику цркву из византијског периода са индикативним стакленим мозаичким коцкама. „Они се примењују за зидне мозаике и појављују се само у црквама“, објаснио је професор Р. Стивен Нотли из Нијак колеџа. Одозго на згради се види да има осу у правцу исток-запад и поделу на централни брод са две бочне стране, које га такође препоручују за цркву.

Пронађени су и мермерни делови са иконостаса, као и мозаички подови и кровне плоче карактеристичне за велике грађевине, као и фрагмент креда са крстом.

Говорећи у уверењу да су управо пронашли Цркву апостола, Нотли је рекао листу Хаарец: „То је историјска традиција коју поседујемо, и нема ваљаног разлога да је доводимо у питање“, мислећи на извештај баварског бискупа Вилибалда који је посетио Свету земљу 725. године  и који пише да је видео цркву која је означавала место апостолске куће док се кретао од Капернаума до места Курси.

То је једина пронађена црква између та два града, објашњавају археолози, и чини се да је то одговарајући временски период. Штавише, црква је пронађена у близини остатака насеља из римског доба, што одговара локацији Витсаиде, како ју је описао у 1. веку римски историчар Јосиф Флавије, изјавио је професор Мордекаи Авијам са академског колеџа Кинерет за израелски Тајмс.

На основу више од 100 пронађених новчића чини се да је црква саграђена у 5. веку и напуштена крајем 7. или 8. века. Међутим, идентификација цркве ће остати хипотетична све док се не пронађе коначан доказ, као што је натпис. „Било би нормално да се пронађе натпис у цркви византијског периода, којим се каже, на пример, у чији спомен је саграђена,“ рекао је проф. Нотли.

Стручни археолози, професори Нотли и Авијам, дуго су веровали да је данашње село ел-Араџ библијска Витсаида, иако је чињеница да ниједна црква раније није пронађена тамо навела друге да посумњају у идентификацију. „Сада имамо цркву тамо где поклоници кажу да је била црква. Рана сведочанства о цркви изнад Петрове куће наводе да је то базилика. Да ли би Византинац навео да је осмострана грађевина базилика? То је питање које треба детаљније обрадити”, рекао је Нотли.

Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)

​Нова Влада Грчке и министар за Образовање г-ђа Ники Керамеа, одлучни су да се не прекида са лепом традицијом да свака Школска година почиње са молитвом "за добар почетак школске године", као и са молитвом за сваки нови школски дан, пише на интернет-страници "Еклисиаонлајн.гр", преноси Митрополија црногорско-приморска СПЦ.
На почетку школске године, у кругу школе, сабирају се наставничко особље, ученици, родитељи, представници општинских власти и полиције. Наравно, по начелима демократије, подразумева се да од стране наставничког особља, родитеља и ученика, присуствују они који желе. Свакодневна молитва (Свети Боже, Пресвета Тројице и Оче наш) почиње са првим звоном.
Нови министар образовања Грчке г-ђа Керамеа је одмах по ступању на дужност променила одлуку претходног министра, тиме што ће школски дан почињати као и увек у 8:15 а не у 9:00 часова. Такође, враћа се лепа педагошка пракса да на празнике заставу носи најбољи ученик, па се тако укида одлука претходног министра који је ту традицију укинуо, уводећи извлачење имена на папиру.
Нова Министарка у Влади, иначе научни радник, ставила је за циљ унапређивање учења
страних језика и информатике. Постепено увођење нових добрих метода учења и преношења
знања. У свему томе циљ је да се препознају способности сваког ученика и да се образује у праву слободну стваралачку личност, способан да сагледава са критичком и сложеном мишљу, и спреман за заједничке подухвате.
https://www.ekklisiaonline.gr/
Извор: Митрополија црногорско-приморска

                           Грчки Свети Синод установио Дан „Нерођеног детета“

Православна Црква већ 2000 година учи да је побачај убиство. Нажалост, овај велики грех често се не препознаје у свету, па ни у неким православним земљама. Борећи се против овог геноцида, Свештени синод Грчке Цркве донео је одлуку да установи Дан Нерођеног детета, који би се обележавао у недељу после Божића. Ова одлука је донета 9. јула 2019. године кад је истакнуто да је донета у циљу да заштити децу, а све у настајању да побољша демократску слику ове земље.

Покрет „Пусти ме да живим“, који је поднео иницијативу за ову одлуку, истиче: „Са осећањима радости и захвалности поздрављамо одлуку Свештеног Синода Грчке Цркве да прву недељу после Божића посвети заштити Нерођеног детета ... Наш покрет, веран јеванђељској Речи, проповеда истину да је нерођено дете људско биће, слика Божја ... и настоји да то дете и заштити.“

Према извештају митрополита Игњатија из 2017. године, један од главних чиниоца за нижу стопу наталитета представљају непрестано и систематско омаложавање свештене установе породице, психолошка и интлектуална незрелост друштва, запрепашћујући велики број побачаја у Грчкој, размишљање да се боље живи без деце, омаловажавање материнства и десакрализација друштва.

Извор: orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)

​На позив  Епископа бањалучког г. Јефрема, поводом празника иконе Пресвете Богородице Тројеручице, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије узео је учешћа у празничним свечаностима у манастиру Осовици.

По доласку у манастир Осовицу, епископ Јоаникије је присуствовао празничном бденију. Настојатељ манастира синђел Теофил са братијом затим је упознао уваженог госта са историјом обитељи и њеном обновом која траје последњих десетак година. Сутрадан, 25 јула 2019. годиен, на празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице чија се копија по благослову хиландарског браства налази у Осовици, Њихова Преосвештенства Епископи бањалучки г. Јефрем и будимљанско-никшићки г. Јоаникије служили су свету архијерејску Литургију уз саслужење свештенства и монаштва из више епархија Српске Цркве и молитвено учешће многобројног верног народа.

На малом входу због ревностног и преданог служења светој Цркви, Епископ бањалучки г. Јефрем одликовао је настојатеља манастира Осовице синђела Теофила чином протосинђела. Такође, у току свете Литургије епископ Јефрем је руколожио сабрата манастира Осовице јерођакона Илариона у чин јеромонаха.

По завршеном богослужењу епископ Јефрем се обратио верницима честитајући празник и изразивши радост због дивног сабора који се и ове године сабрао у древној обновљеној немањићкој светињи. Владика је такође пожелио добродошлицу Епископу будимљанско-никшићком Јоаникију којег је замолио да произнесе слово поуке сабранима.

У свом слову епископ Јоаникије је говорио о Пресветој Богородици и Њеној чудотворној икони Тројеручици која својим сјајом и благодаћу сабира верне не само у својој обитељи на Хиландару већ и на другим местима гдје се налазе њене копије које такође изливају благодат и милост на оне који се пред њима моле. Он је изразио радост и одушевљење изгледом осовичке светиње указавши на велику улогу и жртву Преосвећеног Епископа г. Јефрема у обнови и изградњи те и многих других светиња Божјих широм Епархије бањалучке.

Епископ Јоаникије је пожелио братству манастира благослов Божји и Пресвете Богородице и духовне радости у даљем служењу светој Цркви у великој светињи. На молитвено сећање Епископу бањалучком Јефрему уручио је архијерејску панагију уз жељу да још дуго година мудро управља светом Црквом у повереној му Епархији бањалучкој. Молитвени део сабора настављен је ломљењем славског колача и освећењем нове манастирске сале за потребе верника.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Пожар који је избио на сјеверу Израела, пријети Базилици Преображења, хришћанском светом мјесту. Монаси су евакуисани са подручја ватре претходне ноћи, наводи ватрогасна служба.

Ватра је избила у шуми у близини планине Тавор, на чијем се врху налази базилика. Полиција је саопштила да пожар није изазван подметањем пожара.
 
Ватрогасци су јуче поподне покушавали да ставе ватру под контролу, која није далеко од базилике “, рекла је ватрогасна служба.

"Десетине ватрогасаца се тамо борило са ватром", додаје се у саопштењу. Међутим, узрок пожара није прецизиран.

Базилика Преображења саграђена је на мјесту које се традиционално сматра да је мјесто гдје се догодило Преображење Христово.

Стотине хиљада вјерника посјећује цркву сваке године, наводи кустодија Свете земље.

Дванаест монаха су евакуисани из подручја ватре ноћу.

Кустодија Свете земље, која управља базиликом, оптужила је израелске власти за "немар".

"Хришћанске цркве су много година упозоравале власти и позвале на снабдијевање водом на врху планине, како то закон предвиђа", саопштила је Кустодија у својој изјави.

Извор: АНА-МПА

Као што је познато, класична икона овог благословеног празника приказује два света апостола како се грле и љубе. Овај апостолски пољубац многи људи су објашњавали на различите начине. За неке, овај пољубац је значио помирење два апостола након неслагања у Антиохији. За друге, овај пољубац представља сусрет Истока (којег представља апостол Павле) и Запада (којег представља апостол Петар). Ипак, трећи виде у њој симбол судбине коју дијеле два апостола, који су били мученици у Риму, први је посјечен мачем, а други је био разапет попут свог Учитеља.

Колико год се ове теорије разликују у прецизности, неке од њих - поготово посљедња - нуде здраво и конструктивно рјешење. У сваком случају, јасно је да два апостола представљају два различита свијета, или да би се боље изразили, они нам представљају двије врло важне библијске личности. Свака од њих је уживала у одређеним врлинама са којима су посебно блистали.

Апостола Павла су посебно издвајале три врлине, а и апостол Петар је био такође био обдарен са три врлине.

Почевши од апостола Павла, лако уочавамо кроз текстове Новог завјета да се апостол Павле разликовао по три карактеристике које су му фундаментално помогле у успјеху своје мисије и рада.

1. Био је римски грађанин. То је значило да је имао јединствена грађанска и политичка права. Он их је стално користио кад год је то било потребно. На примјер, можемо указати на инцидент када је ослобођен из затвора у Филипима када је објавио да је римски грађанин.

2. Апостол Павле је био вјешт у грчком језику и философији. Из тог разлога Бог га је видио као "изабрани суд" и послао га незнабошцима. Помоћу грчког језика, апостол Павле је био у стању да придобије Христу, велики и цивилизовани грчки свијет тог времена.  Он је ставио у службу Божије ријечи, моћ философије и језичког знања као средство за дијалог, сусрет и комуникацију. 

3. Апостол Павле је посједовао трећу карактеристику, своју јеврејску религију. Био је један од Јевреја дијаспоре. Он се поносио тиме што је био фарисеј који је студирао код Гамалила.

Са друге стране, примјећујемо три врлине код апостола Петра.

1. Исус је назвао Петра пастиром. Када је Петар одговорио потврдно на Исусово питање: "Да ли ме волиш?" Исус га је послао да се бави овцама. Дакле, љубав је пастирска служба. 

2. Петар је признао најважнију истину. Најважнији и најзначајнији догађај у животу Светог Петра био је његово запањујуће признање: "Ти си Христос, Син Бога живога". То је истина коју је Господ сматрао стијеном на којој ће бити саграђена Његова Црква. .

3. Петар се одликовао жаром љубави. Лако уочавамо у текстовима Новог завјета да је Петар увијек желио да покаже своју ревност за Христову љубав више од других апостола. Та ревност га је навела да обећа Христу да ће га слиједити све до смрти, да одсијече уво првосвештениковом робу, да се одмах баци у Тиверијадско море да би се први сусрео с Исусом када је васкрсао из мртвих. Тако се апостол Петар одликовао праведним жаром.

Заиста, ова два тројства се међусобно допуњују када их комбинујемо. Да, власт мора бити пастирска, философија истинита, а религија да гори ревношћу.

Истина је да је право значење власти бринути за људе као пастир за овце. Ко год хоће да постане велики међу вама, биће вам слуга. И ко год од вас жели бити први, биће роб свих ” (Мк 10, 43-44).

Заиста, истинска философија је хришћанска истина, баш као што се истинско знање налази у хришћанској вјери.

Заиста, религија без горљивог пламена љубави губи своју виталност и постаје једноставно мртав, формални, статични фарисеизам.

Заиста, “пут” је понашати се као пастир на власти, “Истина” у философији, и “живот” у религији. То је оно што је симболизовано у слици загрљаја Петра и Павла. То јест, ауторитет са Павлом обухвата пастира са Петром. Наука са Павлом сусреће истину са Петром. Коначно, религија са Павлом се остварује у ревној љубави са Петром.

       Аутор:Митрополит др Павле Јазиги, Архиепископ Алепа и Александрете у Сирији

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

ЦЕТИЊЕ, 10. ЈУЛА /СРНА/ - Свети Синод Руске православне цркве изражава дубоку забринутост због погоршања положаја епархија Српске православне цркве /СПЦ/ на територији Црне Горе, гдје већ неколико година јединство православља страда од расколничког дјеловања такозване црногорске православне цркве, саопштено је након засједања Синода.


У саопштењу се додаје да је у Црној Гори дошло до алармантног тренда повећаног притиска власти на канонске свештенике и вјернике, преноси Митрополија црногорско-приморска. 

Подсјећа се да је Архијерејски сабор СПЦ, који се састао од 9. до 18. маја, констатовао да у Црној Гори постоје покушаји насилног одузимања светиња у корист канонски и реално непостојеће "црногорске православне цркве", као и пријетње уништења одређених мјеста молитвеног поклоњења. 

Напомиње се да је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић на страначком скупу у Никшићу 8. јуна изразио намјеру да оствари "обнову црногорске аутокефалне цркве".

Посебну забринутост, како се наводи у саопштењу Синода Руске православне цркве, изазива приједлог закона о слободи религије и вјеровања и правном положају вјерских организација, који је у мају објавила црногорска Влада.

У саопштењу се додаје да тај приједлог закона садржи низ дискриминаторских мјера, између осталих, присвајање у државно власништво дијела имовине српске Патријаршије, укључујући и здања храмова и манастира. 

Напомиње се да је Архијерејски сабор СПЦ окарактерисао приједлог закона као антиевропски и антицивилизацијски, чији је циљ дискриминација епархија српске Патријаршије на територији Црне Горе и представља директно уплитање у унутрашња дјела Цркве.

Свети Синод Руске православне Цркве подсјећа да је озбиљне примједбе на одређене одредбе приједлога закона изразила и Венецијанска комисија.

"Са забринутошћу, сагледавајући посљедње иницијативе црногорских власти, позивамо их да прекину дискриминацију и подривање јединства СПЦ, дижемо глас у њену заштиту, да виде духовне традиције, које сежу ка Светом Сави, вишевјековном основу, на ком су саздани црногорска православна култура и државност", наводи се у саопштењу Синода Руске православне цркве.

Свети Синод Руске православне цркве истиче да изражава братску подршку архијерејима, свештенству и свим чедима српске Патријаршије у Црној Гори који слиједе завјете великих светитеља те земље, Светог Саве, Василија Острошког, Петра Цетињског и свештеномученика Јоаникија црногорско-приморског и, упркос тешким условима притисака, остају вјерни истини светог православља.

​                                           Гдје одлазе некрштена дјеца?

„А Исус рече: Пустите дјецу, и не браните им да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско“ (Мт 19,14).

Свако се у животу запитао шта ће се десити са некрштеном дјецом. Нарочито се свештеници сусрећу често са оваквим питањем кад одговарају на питања вјерујућих или кад разговарају са људима који ријетко одлазе у цркву. За многе од нас, ово питање је заиста спорно. Ми ћемо покушати да нађемо одговор на ово питање, које изазива такву контроверзу у Православљу.

 Некрштена деца иду у пакао.
Нека казивања светитеља наводе на то да ће сви некрштени људи, укључујући и децу, који се нису удостојили Свете тајне крштења, бити послати у пакао. Главни аргумент овом чврстом ставу су ријечи Господа: „ Заиста, заиста Вам кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије.“ (Јн 3,5). Хајде да не говоримо о томе да ли ће се некрштени одрасли људи спасти.

Али, зашто су ова дјеца осуђена на пакао? Након свега, она нису починила ниједан лични гријех. Ствар је у томе, како се наводи, да ова деца нису спрала са себе прародитељски грех у крштењу, што значи да је пут у Царство Небеско затворен за њих. Присталице овог концепта тврде да нам је потребно чишћење од прародитељског гријеха према Канону 134 Помјесног Картагинског сабора: „ Они који одбију да крсте малу децу и новорођенчад из утробе матерње, или они који кажу да иако су крштени на отпуштење грехова, да нису наслиједили ништа од греха праоца Адама да би требало да оперу свој грех у крштењу, треба да буду анатемисани“.

Речи Светог Макарија Великог који каже да мртворођена дјеца иду „ из смрти у смрт, из таме у таму“ (Свети Макарије Велики. Филокалија. Одабрана дјела) такође служе као потврда овог става. Људи који се држе такве песимистичне теологије покушавају да ублаже судбину одласка некрштене дјеце мишљу да чак иако су та дјеца у паклу, она не подносе муке тамо него почивају у некој врсти мира. Они опет цитирају ријечи Светог Макарија да постоје различити степени свјетлости и таме и да је стање оних који су згријешили доста једна ствар, а оних који су мање гријешила друга ствар (Филокалија. Одабрана дјела). Такође блажени Августин учи да је спасење могуће само кроз милост, а милост је дата на крштењу. Ако није било крштења, спасење је немогуће, чак и за невину дјецу. Штавише, остаје у потпуности неразумљиво да ли молитва и милосрђе могу одвести некрштену дјецу из пакла у рај или им наше молитве само дају неку утјеху али да не могу да драстично промијене њихову судбину.

 Некрштена деца иду у рај.
Питање личне судбине послије физичке смрти у Божијим је рукама, не човјечијим. Особа може бити крштена, бити Православац, ићи у цркву, учествовати у Светим тајнама, бити споља гледано побожна- али све ово су само добре услуге у нечијем спасењу и које дају наду у добар исход. Док је коначна одлука само Божија одлука: „ Јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви, вели Господ. Него колико су небеса више од земље, толико су путеви моји више од ваших путева, и мисли моје од ваших мисли“ (Ис 55, 8-9). Ко и када би помислио да ће разбојник који сам за себе каже да је заслужио такву казну бити први који оде у рај? Међутим, Христос је то учинио могућим. Господ изврће наше идеје о Божијем суду: „ И гле, има посљедњих који ће бити први, и има првих који ће бити посљедњи“ (Лк 13, 30) и „Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице прије вас ући у Царство Божије“ (Мт 21, 31). Ако је чак и по људским стандардима слање невине дјеце, чак и некрштене, у пакао окрутно и неправедно, онда шта Бог који је сам по себи Љубав и Милост, мисли о томе? Наравно, Црква нас учи да су крштење, узимање Светог причешћа, као и живот по вјери неопходни за наше спасење. А Господ је једном рекао: „Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско“ (Мт 18,3).

Да ли то значи да неће сви вјерујући и побожни хришћани који нису постали чисти као дјеца ући у Царство Божије?
Бог примјењује ово правило засновано на цјелокупном схватању човјечијег срца, док ми видимо само мали дио тога. Свако правило има изузетак, и ја мислим да је судбина некрштене дјеце само један од ових изузетака. То је такође потврђено учењем Светих отаца. Свети Григорије Богослов, по мом мишљењу, говори у име Цркве када тврди да таква дјеца: „ неће бити нити прослављена ни кажњена од праведног Судије јер иако немају печат милости она нису са друге стране ни лоша. Она су се прије намучила него што су наудила нечему. Јер неће нико ко није заслужио казну добити част; али у исто време, ако особа није вредна части, то опет не значи да је та особа заслужила казну“ (Бесједа на Богојављење, Трећи дио, стр 242-243, издање 1889.). Дјеца не могу бити окривљена зато што нису крштена, према томе суд и казна паклом нису достојни Божије љубави. „У кући Оца мојега станови су многи“ (Јн 14,2). Та деца нису учинила неки напор да стекну Царство Небеско, али она нису имала прилику за то. Према томе, блаженство Светог Апостола Павла и других светаца у Царству Божијем је једна ствар, а невине и безгрешне деце је друга ствар. Међутим, Свети Јеврем Сирски каже да су деца у рају попут анђела и да ће она бити изнад многих светаца због своје безгрешности. Некрштена деца ће бити у рају, биће спасена, а Бог је одредио меру њиховог блаженства. Такође, не треба да заборавимо да су бебе у утроби мајчиној примиле освећење од хришћанске мајке, која слуша Ријеч Божију и учествује  Светим Христовим Тајнама. Према томе, не може се са сигурношћу рећи да та дјеца нису примила Христову милост прије свог рођења. Хајде да се сјетимо Светог Јована Претече, који је био освећен Светим Духом у близини Пресвете Дјеве која је носила Исуса у својој утроби. Шта онда спречава бебу да буде освећена у материњој утроби када мајка сама учествује у самоме Христу?

Према томе, Православље даје велику наду за спасење свима који траже Истину и који воле своје ближње, јер Господ није дошао да уништи него да спаси човјека. Некрштени одрасли људи су такође Божија дјеца, дјеца Бога који нас воли. А Христос који се намучио за све нас, припремио је свакоме стан код Свог Оца. По овом питању, глас Цркве дат је од стране Светог Григорија Богослова, Светог Јефрема Сирског и Светог Григорија Ниског, који одбацују могућност одласка у пакао некрштене дјеце, али не и од блаженог Августина, који је вјеровао да ће прародитељски гријех ако није опран крштењем одвести свакога у смрт. Православље није религија страха, већ Љубав, Вјера, Светлост и Нада.

​                                                        5.јул 2019.године  | аутор Јован Нићипорук /извор

Превод: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​Нова грчка влада данас је положила је заклетву у пресједничкој палати у Атини пред Његовим блаженством Архиепископом Атине и цијеле Грчке г. Јеронимом Другим и члановима Синода Православне цркве Грчке.

Заклетва новог министарског састава Владе Грчке је положена у склопу кратког богослужбеног поретка који је обавио Блажењејши Архиепископ Јероним.

Служба почиње са црквеном пјесмом (тропаром) Педесетнице (код нас познат у народу као Тројчиндан), после кратке сугубе јектеније слиједи молитва и заклетва коју са положеним рукама на Јеванђеље понављају чланови Владе: “ У име Свете, Једносушне и Нераздјељиве Тројице, заклињем се да ћу се држати Устава и закона да бих служио општим интересима грчког народа“.

По полагању заклетве Његово блаженство Архиепископ Атине и цијеле Грчке г. Јероним Други је министрима пожелио „добру снагу и успјех у раду“.

Јуче је и новоизабрани предсједник Владе Грчке Кириакос Мацотакис положио заклетву на Светом јеванђељу пред Архиепископом Јеронимом и предсједником Грчке Прокописом Павлопулосом.

Прије четири године Алексис Ципрас је први пут након неколико деценија дао само политичку заклетву.

Архиепископ Православне цркве и Предсједник државе су личности које представљају симболе јединства грчког народа.

​Saint Nicolas Vélimirovitch, Lettres missionnaire [Missionary Letters, by Saint Nikolai Velimirovich. Translated from the Serbian by Lioubomir Mihailovich, “Grands spirituels orthodoxes du XXe sièce” series, Editions des Syrtes, Geneva, 2019, 483 p.

Ова писма су имала неколико издања, од којих је свако додавало још писама. Владика Николај их је почео објављивати у малом часопису који је основао 1932. године, када је био епископ oхридски и битољски. Под насловом Мали мисионар, овај часопис се појављивао једном месечно три године и доносио је неколико писама у сваком броју.

Ова писма, и друга писана касније, саставио је епископ Николај између 1937. и 1941. године, када је био епископ жички.

Још једном смо задивљени ауторовом снагом рада: овај период је за њега био богат пастирским и књижевним активностима (многе његове књиге су биле написане тих година), а прекидане су многим путовањима у иностранство на конференције и међународне састанке, и дубоко узнемирен  тешком политичком ситуацијом, у којој је био снажно посвећен одбрани Цркве која је угрожена у свом идентитету.

Питања која су поставили дописници владике Николаја много су разноврсна и односе се на свакодневни живот, на различите историјске околности, на вишеструка питања о вери или животним тешкоћама, на различите психолошке и духовне услове, на различите положаје у односу на религију, као и на православље посебно, православној вери и животу.

Свети епископ води рачуна о томе да свакој особи одговара на једноставан и јасан начин, без обзира на њихов друштвени статус, интелектуални ниво и степен духовне зрелости. Неки од његових дописника су добростојећи и заузимају важне грађанске или верске службе. Али већина њих су финансијски скромни људи, као сељаци, радници, запослени, студенти и др.

Он поздравља свако питање, чак и најједноставније или најчудније. Његов одговор је увек знак личне пажње и љубави према свом дописнику, без обзира да ли га познаје или не. Међутим, често су изложени проблеми заједнички за многе, тако да можемо рећи да се у његовим одговорима владика Николај обраћа мноштву читатеља који доживљавају сличне ситуације и траже решења. Свако писмоје као мала проповед са универзалним опсегом. Због тога је владика Николај одлучио да ова писма објави. Због тога су и данас занимљива и тичу се нас данас, иако је наш историјски, географски, социјални и културни контекст веома различит.

У сваком од његових одговора епископ Николај показује разборитост, љубазност, ведрину, своју дубоку веру и потпуно поуздање у Бога. Он зна како повезати сваки проблем са дубоким духовним смислом и како пронаћи позитивно духовно решење.

У тим писмима налазимо сав његов гениј, са својом интелигенцијом, дубином, оригиналношћу, великом способношћу да се обнавља и својим изузетним квалитетом, што му јe донело надимак „Српски Златоуст“.

Рецензију је на француском написао Жан-Клод Ларшет

Мисионарска писма Светог Николаја су доступна у 3 тома на енглеском језику; контактирате манастир Нова Грананица.

Извор: Orthodoxie.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)

​ШАХОВСКИ ЉЕТНИ КАМП ЈЕ ПО ПРВИ ПУТ ОРГАНИЗОВАЛА АЛБАНСКА ПРАВОСЛАВНА  ЦРКВА

Шаховску летњу школу за дјецу, по узору на признате шаховске школе, организовала је по први пут у Албанији православна црква у Албанији, на иницијативу школе „Протагонисти“, под покровитељством митрополита Аполоније и Фиера Николе, уз вођство великих тренера.

Ово је још једна иновативна акција албанског архиепископа Анастасиоса, који је шаховска федерација Албаније описала као изванредан посао за добробит младе генерације.

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор

      Како се "расправљати" са тинејџерима на исправан начин: Савјети за хришћанске родитеље

Једна читатељка пита: Зашто ми се син тинејџер смеје кад га грдим? Дечак је Православац и он је свестан да је учиио нешто што је погрешно и жао му је а ипак се невољно смеје...
                                                                                                      Светлана из Твера

Одговор Александра Ткаченка, психолога и оца четворо деце:

Кад је тинејџер укорен, његов осмех можда скрива озлојеђеност и љутњу
Може изгледати да осмех није примерен једној тешкој ситуацији као што је ова али се дешава често. Људи се смеју као одговор на критику али значење њиховог осмеха може бити различито. На пример, сви знају шта значи осмех кривца. Он може да служи као признавање кривице у комбинацији са надом да ће му бити опроштено и вољу да опет будемо скупа. Постоји још један тип осмеха: бестидни осмех, који значи у потпуности одрицање одговорности за учињено недело. Постоје компликованији случајеви кад осмех постаје начин да се ослободе надолазећа негативна осећања, што је најтипичније за адолесценте.
​
Смех, као и сузе, је природан начин да се испразни емоционална узнемиреност. Тинејџер ће се смејати у таквој ситуацији једноставно због страха, стида и бола који је неподношљив. Тинејџерима је тешко да изађу на крај са овим осећањима којима он потискује своје трауматично искуство са луцкастим осмехом на лицу коме је непријатно.

Тинејџер не може да изађе на крај са проблемима у понашању чак иако их призна и покушава да уради нешто по том питању

Озлојеђеност је сложено осећање које се састоји од две простије компоненте: самосажаљевањем и љутњом према ономе ко га је увредио. Оно се јавља онда кад неко треба да заустави свој гнев који се излива над кривцем.
Сви ми учимо још од младих ногу да је гнев уперена против наших родитеља апсолутно неприхватљива. Међутим, далеко од тога да су људи невини у својим односима са другима, укључујући и сопствену децу. Кад сте неправедни према детету, он или она ће бити стално љути, иако знају да не могу бити љути на родитеље. То се дешава кад његова психа препакује љутњу и претвара је у озлојеђеност.

Не можете користити методе које користите са малом децом ако је у питању адолесцент

Адолесценција је нормативна криза у животу сваке особе. Криза на латинском значи суд, време ревизије и поновне процене. За једног тинејџера, то значи подвлачење црте на његово или њено детињство. Само разумевање адолесценције на овакав начин омогућава вам да цените ову „чудесну трансформацију“ која се очигледно дешава са вашим дететом. У суштини, нама је доста васпитавања и сад је време да сазре плодови наших напора. Беспотребно је покушавати да научите адолесцента да користи исте методе као што сте их и ви користили док је он био дете. Срећно са покушајем да утичете на одраслог човека грубим критикама.

Не користите аргументе који би могли отерати вашег адолесцента од Цркве

Хришћански родитељи морају да имају на уму да је вера веома деликатна и интимна тема за једног тинејџера. Сваки приговор попут ових „лоше се понашаш, Бог ће те казнити“ или „срам те било, зар ниси Хришћанин?“ неће дати жељени резултат. Тинејџер је предодређен да се успротиви, да отпор, и да преиспита породичне вредности. То је његова или њена основна карактеристика. Тинејџер је у сталном конфликту са одраслима и инсистира на свом праву да искаже сопствено мишљење о свим стварима. Ако родитељи „користе“ Бога да би одбранили своју позицију, онда тинејџер не може учинити ништа друго осим да се успротиви Богу.

Заповест да се поштују родитељи не оправдава грехе тих родитеља

Нови завет отворено наглашава обостране обавезе родитеља и деце, не остављајући никакав простор за двосмисленост: „Дјецо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово праведно. Поштуј оца својега и матер: ово је прва заповијест с обећањем: Да ти добро буде, и да дуго поживиш на земљи. И ви оцеви, не раздражујте дјецу своју, него их подижите у васпитању и науци Господњој“ (Еф 6,1-4). Родитељи некада знају да изнервирају своју децу, вређају их и чак их доводе до тога да буду депресивни, као што Апостол  Павле у једној од својих Посланица каже:" Очеви, не раздражујте дјеце ваше, да не клону духом (Кол 3,21).

Тинејџер у дубини душе чека на подршку а не на покушај да га промените

Чињеница од које се не може побећи а која је везана за адолесцентску кризу је та да тинејџер мора да нас напусти али да он то не жели. Тинејџер осећа да он мора да се одвоји од родитеља, наставника и других важних одраслих људи и да употреби сопствени мозак уместо да прати прописане друштвене улоге. Како отићи од оних које волиш? Тинејџер не зна како да то уради на одговарајући начин. Заправо, он још увек не зна и не схвата довољно, иако је он већ престао да буде дете. Он очекује подршку од нас, пре него да му дајемо лекције о разним питањима. Уместо што покушавају да га на било какав начин промене, родитељи треба да размотре промену у њиховом карактеру и ставовима да би могли да исправе грешке које су се сакупиле од детињства тог тинејџера пре него што он крене у живот одраслог човека.

За сајт вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ /извор

Откриће крстионице током рестаураторских радова на Цркви рођења у библијском граду Витлејему, на окупираној Западној обали, отвориће пут да се сазна више о историји цркве, објавио је, у суботу, 22. јуна, Зиад ал -Бандак, шеф Предсједничког одбора за обнову цркве рођења.

Он је на конференцији за новинаре одржаној у Цркви рекао да је “приликом рестаурације крстионице у јужном ходнику цркве крила јужне цркве, као и током прелиминарних археолошких истраживања и анализе крсног камена који претходи рестаураторским радовима. откривен је још један кружни крстионички крст унутар постојећег осмоугаоног крстионичког камена направљеног од камена.

Он је додао да су у току археолошка и историјска истраживања како би се сазнало више о историји цркве и њеним археолошким артефактима, те да ће крстионицу обновити стручњаци за рестаурацију и у складу са међународним стандардима рестаурације, извјештава новинска агенција Вафа.

Он је истакао да је Предсједнички одбор позвао стручњаке из палестинског Министарства туризма и антиквитета да, заједно са међународним стручњацима, учествују у истраживањима и археолошкој анализи откривене крстионице.

Бандак је објаснио да ће ово откриће допринијети повећању знања о историји и значају Цркве кроз различите периоде историје, што је важан дио палестинске прошлости и садашњости.

Он је рекао да је међународна церемонија на крају рестаураторских радова, која је била планирана за новембар ове године, одложена за мај наредне године или почетком јуна како би се омогућило да три цркве које су задужене за цркву рођења - грчка православна, Католичка и Јерменска православна црква - да обнове пећину према статусу кво, јер је пећина темељ и суштина светости Цркве рођења у којој је рођен Исус Христос.

Извор: Вјеронаука.нет

​Никола Миротић, изузетан човјек, добротвор и један од најталентованијих и најбољих играча кошарке из Црне Горе и ових простора данас је, са својом супругом Нином, показао савјесност хришћанина, одговорност и љубав према Богу и светињама Божијим и дао свој потпис против отимања светиња наше Свете цркве.

Након завршене веома успјешне сезоне у НБА лиги и наступајуће љетње паузе, Никола Миротић је са својом супругом дошао у Црну Гору и посјетио свој родни град – Подгорицу, као и Саборни храм Христовог Васкрсења, како то често и чини.

Приликом посјете Саборном храму, Николу и његову супругу Нину дочекао је протојереј-ставрофор Драган Митровић, старјешина Саборног храма, пожељевши им добродошлицу.

Борис Мусић

​Освештање обновљене цркве у родном селу патријарха Павла 16. новембра  30.06.2019 | Срна

​Београд - Црква Светих апостола Петра и Павла у родном селу блаженопочившег патријарха Павла - Кућанцима у Славонији подигнута је из темеља и биће освештана 16. новембра, на Ђурђиц.

Парох кућаначки Драган Гаћеша рекао је за "Вечерње новости" да ће тада на великом народно-црквеном сабору на нивоу Хрватске бити обиљежено и 800 година аутокефалности Српске православне цркве.

Сабору би требало да присуствује Његова светост патријарх српски Иринеј са више архијереја, Срби из цијеле Хрватске као и политичари.

Церемонији освештања претходиће свечана академија 15. новембра у Слатини.

Осим Цркве обнавља се и парохијски дом, а планирана је и обнова куће која ће бити претворена у музеј посвећен патријарху Павлу, док ће у временом бити подигнута и патријархова задужбина - црквица за пријем дјеце из цијелог свијета.

Цијело здање личиће на мали Призрен, јер је патријарх Павле најдуже био у Призрену као епископ рашко-призренски од 1957. до 1990. године када је постао 44. српски патријарх.