25. децембра обиљежена је 41 година од устоличења Његове Светости Илије II као католика-патријарха Све Грузије 1977. године, у 44. години живота, под чијим вођством је Грузијска црква огромно порасла. Свечана служба у част годишњице Његове Светости одржана је у храму  Светитшковели у древној грузијској престоници Мтшхета, преноси Кавказ Онлајн. Чланови Грузијског Светог Синода учествовали су у служби заједно са Пат. Илијом, а присутни су били предсједник Саломе Зурабишвили и премијер Мамука Бахтадзе. У свом честитком, премијер је истакао велика постигнућа Пат. Илија. Желим да честитам свим православцима - данас је 41 година од устоличења патријарха Грузије", рекао је он. „У том периоду изграђени су, обновљени многи манастири и цркве. Ово је доиста невиђени период оживљавања у историји Грузије. Желим да се захвалим патријарху са великим поштовањем за допринос који он даје формирању грузијске државе”.
Како пише Кавказ Онлајн, у вријеме устоличења пат. Илије било је 15 епископија и само 30 активних цркава које су опстале упркос комунистичким прогонима. Данас постоји 47 епископија и око 2.000 активних парохија, као и око 3.000 свештеника.
Пат. Илија, је у августу ове године, прославио 55. годишњицу епископског посвећења. Познат је као најповјерљивији и најомиљенији човјек у Грузији. Анкета Националног демократског института из 2015. показала је да је је његов рејтинг поштовања 87% .Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  / извор

Традиционално, у ОШ „Вук Караџић“ Лозница, када су у питању велики хришћански празници и њихова прослава, разлике у наставним предметима нестају, а наставници се труде да свој план и програм прилагоде томе јер Бог је све и у свему. Тако смо одлучили да осмислимо једну заједничку радионицу у сусрет Божићу. У реализацији те радионице учествовали су ученици млађих разреда и вероучитељи Тијана Васић и Бранко Поповић, учитељице Миланка Васиљевић, Светлана Ђурић, Зорица Јањић и Слађана Живановић и наставница енглеског језика Сања Симић де Граф. Вероучитељи Тијана Васић и Бранко Поповић су упознали децу са значајем овог великог хришћанског празника. Наставница енглеског језика Сања Симић де Граф осмислила је интерактивну презентацију о Божићу у виду стрипа наводећи из Библије сцене Благовести, рођења, поклањања мудраца, а после тога је уследио и мини квиз, са питањима, укрштеницама, асоцијацијама, повезивањима дарова мудраца са њиховим значењем и слично. Велики допринос дала нам је учитељица Зорица Јањић која је осмислила читаву једну причу о прослави Божића са елементима народне традиције. У драматизацији ове приче несебично су нам помогли родитељи одељења III2 који су направили мини бунар, пећ из које пуцкета ватра и помогли нам око креирања сценарија који можемо видети на Божић, а ученици су изузетно лепо дочарали Бадње вече и Божићно јутро. На овај начин, и ми смо кренули попут пастира и мудраца да се поклонимо Богомладенцу и да у радости и миру дочекамо благослов Оваплоћене Речи Божије. Мир Божији! Христос се роди!

Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Никола Шпирић је, у сарадњи са неколико реномираних фирми из Српске, обезбиједио и данас допремио у Босански Петровац 1.000 пакетића који ће дјеци Епархије бихаћко-петровачке бити подијељени током предстојећег православног Божића. Шпирић, који се у Петровцу састао са Његовим преосвештенством епископом бихаћко-петровачким Сергијем, рекао је Срни да ће представници ове епархије Српске православне цркве подијелити дјеци дарове. 
"Владика Сергије ми је недавно рекао да би било добро обезбиједити пакетиће дјеци у овој епархији уочи Бадње вечери. Успио сам да то урадим захваљујући нашим добрим људима и бизнисменима, оданим СПЦ - компанији `Сикимић`, `Зоки комерцу`, `Дукату` и `Електрообнови`. Данас смо их уручили Епархији", рекао је Шпирић.
Oн је истакао да је важна брига о Србима који живе у тој епархији и сусрећу се са бројним изазовима. 
"Позивам све људе да се укључе у пројекат духовне и црквене обнове у овој епархији. Владика Сергије је недавно рекао – Косово је једно и српско, а ја бих рекао да је Крајина друго, мало Косово, чега сви морамо бити свјесни", поручио је Шпирић, који је потпредсједник СНСД-а. Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије је у име дјеце те епархије захвалио Шпирићу и компанијама на дарованим пакетићима. 
"Шпирићу није први пут да на овакав начин помаже Епархији, а то је поготово радио док је био предсједавајући Савјета министара. Захваљујемо се и другима који су учествовали у овоме и СНСД-у, јер је за дјецу један осмијех радост, а камоли ови пакетићи. Нека свима буду срећни предстојећи празници", поручио је владика Сергије. ​ | Извор: СРНА

Према недавном интервјуу са Њ.КВ Принцем Чарлсом, звук руске православне службе чује се широм Бакингемске палате.  Насљедник престола рекао је да је руска оперска пјевачица извела православну литургијску пјесму на његовом вјенчању 2005. године као поклон од Маринског театра.  Чарлс, принц од Велса и насљедник британског престола, открио је своје музичке преференције у једносатном интервјуу за ББС Радио 3.  Његово Краљевско Височанство изгледа да има изузетан укус у музици; рекао је да ова сфера умјетности игра важну улогу у његовом животу.  Његове омиљене композиције крећу се од оперe Scylla et Glaucus  Jean-Marie Leclair из 1748.године до пјесме Take This Waltz Леонарда Коена из 1986. године, коју је описао као „изванредну“ и „налик Салвадору Далију“.   Занимљиво је да музички избор принца Чарлса укључује “Creed” (Вјерујем), пјесму из руске православне литургије романтичара композитора Александра Гречанинова, коју је на свадби у капели Светог Ђорђа 2005. 70-годишњи син краљице Елизабете II рекао је да је то поклон од Маринског театра и његовог режисера Валерија Гергијева.  Он је објаснио да је први пут чуо ту композицију на комеморацији у Вестминстерској опатији, и да је био "потпуно преплављен" колико је била посебна.  "Ово је један од најбољих свадбених поклона који можете да замислите, посебно са Јекатерином Семенчук", нагласио је, додајући да је кључно да га руски извођачи пјевају јер је то "руски звук који га чини тако чаробним". Принц Чарлс такође је подијелио своја размишљања о паду умјетности и музичког образовања: „Ја сам један од оних људи који вјерују у важност умјетничког и музичког образовања у школама..  Поред свега осталог, мислим да људи заборављају - или можда не схватају - какав је огроман допринос креативне умјетности цијелој економији.  То је огромно.  Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  / извор

У посланици упућеној свим патријарсима поглавар руске цркве Кирил затражио да не признају резултате „незаконитог скупа расколника” у Кијеву                                                                                  Аутор: Јелена Чалија  
Ћутање више неће бити могуће јер се украјински сценарио убудуће може одиграти у било којој православној помесној цркви и представља изазов целом православном свету. У Украјини сада није на делу сукоб интереса Московске и Цариградске патријаршије, већ нешто много опасније: велико разилажење поглавара и јерараха цариградске цркве са православном канонском традицијом.
Посланицу овог садржаја, коју је написао патријарх московски и све Русије Кирил, добили су сви поглавари помесних православних цркава, осим једног – васељенског Вартоломеја. То је и очекивано, будући да је управо он дао легитимитет догађајима због којих је руски патријарх написао осталој сабраћи упозоравајуће писмо. Оно је отишло на тринаест адреса, између осталих упућено је и српском патријарху Иринеју, и у њему се описује тзв. сабор уједињења 15. децембра у Кијеву, његове последице и тренутни положај једине канонске, односно од свих других православних цркава признате, Украјинске православне цркве, која је под окриљем Московске патријаршије.
Патријарх Кирил подсетио је да је на, како је назвао, манифестацији у храму Софије Кијевске, под директним покровитељством државних власти дошло до уједињења две расколничке православне групације у једну, а затим је изабран и њихов „поглавар”, који такође потиче из ових неканонских структура.
„Учињени акт вапијућег безакоња власти земље и Цариградска патријаршија представљају као уједињење украјинског православља. Међутим, до уједињења заправо није дошло. Расколници су остали ван цркве, као што су и били”, наводи се у писму патријарха Кирила.
Он истиче да је канонска украјинска црква најбројнија верска организација у овој земљи и да има 12.348 парохија, што је двоструко више од оних које чине нову псеудоцрквену структуру.
„Незаконите радње које су се одиграле 15. децембра значе да за Цариградску цркву деведесет епископа, више од десет хиљада свештеника, ђакона и монаха, на десетине милиона верника канонске цркве у целој Украјини, више не постоје, само зато што нису хтели да учествују у пројекту давања ’аутокефалије’ који им је наметнут споља”, истиче се у писму. Руски патријарх позвао је поглаваре православних цркава да не признају резултате „незаконитог скупа расколника” који је одржан у Кијеву и да подигну свој глас и учине све што је у њиховој моћи како би зауставили радње разорне по православље. Посланица патријарха Кирила стигла је у Патријаршију у Београду, а њен превод објављен је и на званичном сајту Српске православне цркве. Међутим, јуче се у Патријаршији није могло сазнати да ли ће патријарх Иринеј одговорити на писмо из Московске патријаршије, али не би било неочекивано да се о најновијим догађајима у Украјини огласи и СПЦ. Иначе, на једну од ставки из писма руског патријарха Кирила српска црква је, практично, већ дала одговор и то кроз саопштење највишег црквеног тела Светог архијерејског Сабора. Констатујући да је одлука Цариградске патријаршије о рехабилитацији вође расколничких групација у Украјини, Филарета Денисенка (на сабору 15. децембра проглашеног за „почасног патријарха”) и Макарија Малетича неканонска, у саопштењу се наводи: „Сабор не признаје наведене личности и њихове следбенике за православне епископе и клирике и, следствено, не прихвата литургијско и канонско општење са њима и њиховим присталицама”. 
Извор: ПОЛИТИКА.РС /​http://www.politika.rs/scc/clanak/419184/Ukrajinski-scenario-moguc-i-u-drugim-pravoslavnim-crkvama

​СТАНОВНИЦИ СИРИЈСКОГ ХРИШЋАНСКОГ ГРАДА У КОЈЕМ ЈЕ ИСУСОВ ЈЕЗИК ОСТАО У УПОТРЕБИ ПРОСЛАВИЛИ БОЖИЋ

Једно од мјеста гдје се Божић славио у уторак је Маалула, мали град у близини Дамаска, гдје становници још увијек говоре арамејски, језик којим је говорио Господ Исус Христос. Малула се налази у планинском подручју близу сиријске престонице, гдје се налазе и два древна хришћанска манастира. Нека оштећења и даље се могу видјети на хришћанским локацијама, као што су оштећени крстови и иконе или оштећене фреске, саопштава Russia Today.
Али, пошто се мир вратио у колијевку хришћанства у Сирији, људи су се окупили заједно са својим породицама и прославили Божић у древним црквама. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ /извор: http://basilica.ro/en/video-syrian-christian-town-where-jesus-language-remains-in-use-celebrates-christmas/

"Ирачка влада најављује да ће Божић бити званични празник на територији Ирака," цитира Интерфакс поруку са званичне странице Владе на Твитеру. “Честитамо нашим хришћанским становницима, свим Ирачанима и онима који Божић славе широм свијета”, казала је влада. Хришћанско становништво Ирака сада броји око 300 хиљада људи, што је узроковано оружаним сукобима и дјеловањем радикалних исламиста, док је, у 2003. години, 1,4 милиона хришћана живјело у тој  земљи. Аутор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

У школама у Српској завршена је настава у првом полугодишту. Свечаном приредбом ученици Основне школе “Свети Сава” у Билећи прославили су успјешан завршетак првог полугодишта.
Мале, али вриједне руке билећких основаца, овогодишње празнике учиниле су посебним. У част најрадоснијем хришћанском празнику Божићу, израдили су Витлејемску пећину.
- Радили смо пећину три седмице. Био је то тимски рад, потрудили смо се да све битне елементе направимо, ту је звијезда, пећина, Марија, Јосиф и све је у духу Божића и празника - прича Милица Носовић, ученица осмог разреда, а њен школски колега Новак Уљаревић напомиње да се сређивало и школско двориште: 
-Нас неколико ученика смо радили око украса школе. Све је ручни рад, радили смо све од папира, радили смо неколико дана.
У украшавању школе и школског дворишта учествовали су сви. Како ученици, тако и наставници. На заједничко задовољство израдили су јединствен кутак.
- Ученици ликовне секције су радили разним материјалима уз моју помоћ, бојили смо и сијекли од стиропора и стиродура, правили смо фигуре Богородице, Св. Јосифа, поклоњење мудраца који доносе поклоне Христу - истиче Драго Вучић, наставник ликовне културе у Основној школи “Свети Сава” Билећа.
Срђан Милошевић, вјероучитељ у Основној школи “Свети Сава” истиче значај Божићних празника.
- Хтјели смо прије свега да пренесемо радост свима млађима и старима, да се порадују и да идемо у сусрет Божића. Мир Божији, Христос се роди. Витлејемска пећина ове године засијала је у билећкој Основној школи “Свети Сава” први пут и на најљепши начин.
​ | Извор: РТРС

​Добротворна акција „СРПСКА ЗА ГРЧКУ“

​На иницијативу студената из Републике Српске, који су студирали у Грчкој као стипендисти Републике Грчке и Атинске Архиепископије, а у организацији Србског сабрања „Баштионик“ из Бањe Луке и Удружења дјеце погинулих бораца „Насљеђе“ из Требиња, организована је добротворна акцијa прикупљања помоћи за братски грчки народ пострадао у великом пожару 2018. године. Такође, ову добротворно-братску акцију у многоме је помогла и Српска православна Црква у чијим храмовима је прикупљан већи дио помоћи. Дакле, осим у православним храмовима, помоћ се скупљала уплатама на посебан жиро рачун и путем МТЕЛ хуманитарног броја. Током добротворне акције у трајању од три мјесеца прикупљено је 13.290 €, а новац је уплаћен на посебан рачун Митрополије Кифисије, на чијем подручју се и десио пожар. Прикупљени новац ће бити достављен најугроженијим страдалим породицама за обнову и изградњу кућа, али и друге потребе у циљу обнове и нормализације живота. Овом акцијом смо показали да српски народ Републике Српске није заборавио
православни грчки народ у њиховом страдању, већ је пружио братску руку помоћи, као што је то нама чинио грчки народ у невољама и страдању, од првог свјетског, па до посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата (1991-1995). Захваљујемо се свима који су на било који начин учествовали и помогли ову
добротворно-братску акцију!
​
17. децембар 2018. године                                                           Координатор акције
                                                                                                           Славољуб Лукић

​ВЛАДИКА СЕРГИЈЕ: КРАЈИНА ЈЕ НАШЕ КОСОВО

БИХАЋ, 27. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Демографски суноврат са којим су Срби суочени у Крајини непуне три деценије пријети да је избрише са мапе српског животног простора, упозорава Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије.

У тексту под насловом "Крајина је наше Косово", објављеном на интернет страници Епархије бихаћко-петровачке, владика Сергије указује да су Срби у Крајини, гдје су сваком злу одолијевали вијековима, за протекле три деценије доведени на ивицу егзистенције. 

Тврдњу да постајемо мањина у сопственој земљи, странци на родном огњишту, епископ Сергије илуструје подацима да је Срба у односу на 1991. годину у Бихаћу мање за око 13.000, у Санском Мосту за готово 20.000, док их је на подручју Ливна свега 438 од предратних готово 4.000. 

"На подручју Кључа нема нас ни хиљаду, у Босанској Крупи нас је осам пута мање него прије 30 година, док је иста или слична ситуација у другим градовима и селима наше страдалне Епархије. Статистика, у овом случају, јесте наше најцрње огледало у којем се осликава дубина нашег понора", констатује Његово преосвештенство. 

Он подсјећа да Срби у Крајини нису од јуче, већ од памтивијека, о чему најбоље свједоче светиње којима се диче. 

"Древни Рмањ, тихи свједок нашег трајања, данас се налази на мети оних који би да га нема. Нове кадије истим аршинима као у отоманско доба урушавају наше духовно насљеђе", наглашава владика Сергије. 

Према његовим ријечима, на стратиштима Шушњару и Гаравицама на којима почивају наши преци, убијени злочиначком руком, Србима није дозвољено ни да подигну спомен-храмове који би их довијека опомињали на њихову жртву.

"Зато је Рмањ наша Грачаница, Веселиње наши Дечани, Бихаћ наш Призрен, Ливно наш Ораховац, Дрвар наш Звечан, Гаравице наш Газиместан… Господ нас није довео у историју да бисмо били пуки посматрачи властите националне пропасти, већ да се сложимо, обожимо и умножимо, како бисмо себе сачували у Крајини, како бисмо је предали онима који ће доћи послије нас", истиче владика Сергије. 

Указујући да је Крајина данас на маргини нашег постојања, владика Сергије каже да је "Крајина као остарјела и брижна старица коју су, чини се, и властита дјеца заборавила".

Он поручује да Крајина, опустошена ратовима, не смије остати пуста, јер много је оних који јој дугују сопствени идентитет, сачуван у много тежим и суровијим временима. 

"Зато не смијемо одустати од борбе за наше право у нашој Крајина, за наше постојање на нашој дједовини. Ако заборавимо Крајину, изгубићемо сами себе. Онда ће Крајина бити наш крај, а не почетак, као што је то увијек бивала", наводи епископ бихаћко-петровачки. 

Он пита кога се сјећати ако буде заборављен /Бранко/ Ћопић и упозорава да слободе неће бити ако буде презрен /Гаврило/ Принципа, ни Студеница више неће бити иста ако буде изгубљен Рмањ, а да ћемо, ако се одрекнемо Крајине, бити нико и ништа у вијекове. 

"Све наше очи упрте су у Српску и Србију, у Бањалуку и Београд, у њихове грађане, у њихове институције. Наша је нада у Господу, а вјера у братску помоћ не умире. Све док трајемо борићемо се за Крајину, ми који у њој живимо, али је братска помоћ од судбинског значаја да не бисмо остали без колијевке", поручио је владика Сергије.

​ 10 ЗАНИМЉИВИХ ЧИЊЕНИЦА О ЛАВРИ СВ.АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ

У Русији постоје само две Лавре: једна је Света Тројица, Сергијева Лавра код Москве; друга је Лавра Светог Александра Невског у Санкт Петербургу. Много посјетилаца, ходочасницика и туриста долази у Лавру Светог Александра Невског. Изгледа да не постоји ништа ново што би се могло рећи о овој Лаври. Да ли је то случај? Шта већина људи зна о томе осим најосновнијих „туристичких“ ствари? Данас, на 300. годишњицу Лавре Светог Александра Невског, желимо да вам изнесемо неколико занимљивих чињеница о овом манастиру.

1. Мјесто гдје је манастир основан почетком 18-ог вијека названо је Викторија, јер је, према једном извјештају, управо ту догодила побједничка битка Светог Кнеза Александра Невског против Швеђана.

2. Прва штампарија у Санкт Петербургу отворена је у манастиру 1720. године. Словенска школа “за подучавање мале дјеце да читају и пишу” отворена је овдје 1721. године. Та школа је поставила темеље за читаву мрежу школа које води црква. Православна теолошка академија и богословија у Санкт Петербургу потичу из те школе.

3. У Лаври Св. Александра Невског налазе се мошти кнеза Александра Невског и честице светих моштију Светог Инокентија Иркутског. Ове мошти су однесене из Лавре у Музеј религије и атеизма 1922. и враћене су у Лавру 1989. године.

4. Многи монаси из Лавре били су прогоњени због Христовог имена. Готово сви намјесници Лавре од 1917. године до затварања 1933. године погубљени су. Архиепископ Херсонски Прокопије (Титов), који је био намјесник Лавре од 1917. године, убијен је од стране ватрогасног одреда. Када су војници Црвене армије покушали да заузму Лавру у јануару 1918. године, он је одбио да им да кључеве складишта, што је довело до његовог хапшења и каснијег пуштања на слободу послије протеста вјерника.

5. Спомен гробље Лавре Светог Александра Невско мјесто је вјечног починка за многе познате људе, нпр. Фјодора Достојевског (чија је посљедња воља било да буде сахрањен овдје), Василија Жуковског, Николаја Карамзина, Михаила Ломоносова, Александра Суворова, Петра Чајковског (који је овдје сахрањен по директном налогу цара Александра III).

6. Совјетска влада, која је у то врijеме била смјештена у Петрограду, одлучила је да, у јануару 1918. године, конфискује зграде Лавре. Алекса́ндра Миха́jловна Коллонта́j , народни комесар за социјални рад, издаla је уредбу и послала наоружане војнике у Лавру. Међутим, блокирали су их вјерске процесије 500.000 мјештана који су дошли да бране Лавру. Тешко је данас замислити гомилу таквих величина ... Совјетски званичници су одустали. Лавра је наставила да постоји још петнаест година.

7. Братство Светог Александра Невског, основано je Лаврu 21. јануара 1918. године, било је јединствена појава за постреволуционарну Русију. Упркос забрани мисионарског и социјалног рада Цркве, чланови тог братства наставили су незаконито своје духовно образовање и хуманитарне напоре у Петрограду до 1932. године. Када је Божји закон био искључен из школског програма, чланови братства предвођени јеромонахом Лавом ( Егоров) је извео опсежан пројекат хришћанског образовања за дjецу и адолoсценте. Монаси из Лавре и браћa лаици учили су дjецу црквено певање и црквенословенски, одржавали су посебне оброке, па чак и специјалне „дјечје“ литургије гдје су дјеца могла да пјевају, читају и помажу свештенику.

8. Црква Св. Благовијести (прва камена црква у Лаври) налази се на територији  Лавре Светог Александра Невског, али ни сада није манастирска. Сада се користи као музеј урбане скулптуре. Манастир покушава да врати ову цркву.

9. Колико год да звучи парадоксално, у средишту Лавре налази се Комунистички споменик. Постоје гробови познатих пролетерских ратника и хероја, партијских званичника раних дана совјетске владавине, страначких вођа, генерала и инжењера у близини улаза у храм Свете Тројице са обје стране уличице која води до канцеларије митрополије.

10. Када је Лавра поново отворена 1994. године, њен први намјесник био је архимандрит Кирил (Нацхис), бивши затвореник нацистичких и совјетских радних логора. Актуелни намјесник, владика Назаријус (Лавриненко), активно користи модерне технологије, као што је Фејсбук.
                                                                                             Чланак и фотографије Виталија Каплана

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ                         ИЗВОР:https://foma.ru/aleksandro-nevskaya-lavra.html

Децембар, вријеме припрема за Божић, те ишчекивања Христовог рођења је мјесец када се и наше школе пресвуку у празнично рухо, спремајући се за најрадоснији дан у години. За ученике у Продуженом боравку Основне школе "Вук Караџић" у Требињу ово је био мјесец у  коме су уживали у сваком облику слободног и
креативног изражавања, а огледало њиховог рада су учионица, холови и прозори школе. Овај мјесец су посебно учили чинити добра дјела и дјела хуманости. Дјелић угођаја из продуженог боравка са честитком и зеленом божићном пшеницом данас су понијели у своје домове. Вечерас су сви ученици наше школе , већ традиционално, празничном приредбом учинили да сва наша срца засијају божићним сјајем и духом. Анђеоски гласови наше дјечице испунили су нам срца топлином, рецитације миром и љубављу, а љепоту и радост из те тихе витлејемске ноћи дочарали су нам ученици игроказом "Вертеп". Надамо се да је труд наше дјеце и њихов вечерашњи програм отворио сва наша срца и да ће нас управо наша срца увести у прави смисао Божића, у мир, заједништво и доброту.
                                                              ХРИСТОС СЕ РОДИ!

​Свети синод грузијске православне цркве састао се данас у Тбилисију, а  међу темама разговора била је кризна ситуација око украјинске цркве.

Међутим, Синод је изјавио да очекује даљи развој ситуације у Украјини у вези са питањем аутокефалности и да ће објавити свој став у јануару, на наредној сједници Светог синода, преноси РИА-Новости.

"Чекаћемо развој догађаја и донијети одлуку о украјинској цркви на наредној сједници Синода", рекао је Његово Високопреосвештенство Митрополит Петар додајући да ће "Грузијска православна црква подржати све праведне одлуке".

Ромфеа додаје да је још један члан Синода, Његово Високопреосвештенство Митрополит Зосима рекао новинарима да "Грузијска Црква подржава аутокефалност."

Послије октобарског састанка Његове Светости Католикоса-грузијског патријарха Илије II и предсједника украјинског парламента Андреја Парубија, грузијска црква је објавила саопштење у коме се побијају лажне информације које круже у украјинским медијима. У саопштењу се наводи да ако се аутокефалност одобри на одговарајући начин, грузијска црква би је поздравила, али то не изгледа вјероватно.

Према РИА-Новости, Митрополит Зосима, такође, је рекао новинарима да је Синод ипак одлучио да сачека "резолуцију васељенског патријарха".

Ромфеа је такође добила информацију да су ставови чланова синоде подијељени, што је резултовало да још није донесена никаква формална одлука.

Грузијска црква је, крајем септембра, објавила изјаву да је ситуација у Украјини веома деликатна и да је стога потребно да се разради између московских патријархата и цариграда. Док грузијски синод није заузео формални став по том питању, познато је да се Његова Светост Патријарх Илија II снажно противи мијешању Цариграда у Украјину.

Више од милиона верника посетило Витлејем у 2018. години

Градоначелник Витлејема Антон Салман позвао је 17. децембра 2018. године у посету Витлејему о Божићу.

– Витлејем је безбедан, а његове вратнице су отворене у сваком тренутку за све, рекао је градоначелник Салман, према информацијама интернет странице Градског већа. Број поклоника и туриста у периоду од јануара до новембра 2018. године износио 1,09 милиона.

Извор: Катпрес (с немачког Инфо служба СПЦ)

БИБЛИЈСКЕ ПРИЧЕ: ШТА НИЈЕ У РЕДУ СА СИПАЊЕМ НОВОГ ВИНА У СТАРЕ МЈЕШИНЕ?

Сада ћемо вам рећи шта су мјешине за вино, па ће Вам, можда, значење ових Христових ријечи бити јасније:"Јер нико не меће нове закрпе на стару хаљину; јер ће закрпа одадријети од хаљине, и гора ће рупа бити.Нити се љева вино ново у мјехове старе; иначе мјехови продру се и вино се пролије, и мјехови пропадну. Него се љева вино ново у мјехове нове, и обоје се сачува" (Мт 9, 16-17).

Како изгледа древно посуђе?

Мјешине за вино су кожне врећице неке врсте, које су се користиле за ношење течности. Људи, у древна времена, нису могли да носе са собом воду или вино у глиненем или каменим посудама када су били  у покрету, јер су се могле разбити и углавном су биле претешке. Тада су почеле да се употребљавају мјешине. Мјешине су биле вреће направљене од животињских кожа (нпр. козја или камиља). Кожа је третирана темељно, а затим ушивана, на такав начин, да остави само једну рупу (гдје је био врат животиње), који је служио као уско грло. Неке су биле у различитим величинама у зависности од величине животиње. Могле су бити толико велике да су држале до 18 канти воде.

Нове мјешине, попут других производа од коже, биле су мекане и флексибилне. Зато је ново вино требало сипати у нове винске мјешине: ферментација се наставила унутар мекане посуде, а гасови су је мало растезали. Старе мјешине временом би постајале укочене и склоније кидању. Због тога би ферментација новог вина могла да изазове њихово пуцање. У том случају, и вино би се  пролило и кожа би била уништена.

Гдје још Свето Писмо помиње мјешине за вино?

Читали смо занимљиву причу у Старом завјету. Становници Гаваона дошли су к Исус Навину. како би склопили мировни споразум с израелским народом. Покушавајући да преваре Израиљце, обукли су стару одјећу " и са собом старе мјехове винске, подеране и искрпљене, И обућу стару и искрпљену на ноге своје, и хаљине старе на се; и сав хљеб што понесоше на пут бјеше сух и пљеснив". тако да Исус Навин повјерује да су прешли веома дуг пут. Морали су то учинити зато што је Бог забранио Израиљцима да се помире са својим најближим сусједима (Ханаанцима, којима су припадали Гаваонци). Израиљске старјешине су биле преварене, а становници Гаваона су остали живи захваљујући овом трику:"И Исус учини с њима мир, и зададе им вјеру да ће их оставити у животу; и заклеше им се кнезови од збора..." (усп. Књига Исуса Навина 9,15). Када је њихов трик откривен, они нису могли бити кажњени смрћу, јер су се старци заклели да ће их одржати у животу. Иако Исус Навин није истријебио лажљивце, претворио их је у робове:"Зато сада да сте проклети и да сте довијека робови и да сијечете дрва и носите воду за дом Господа Бога мојега. . ."(Књига Исуса Навина 9:23).

Више знамо о карактеристикама вина из Псалтира цара Давида:"Постадох као мијех у диму, али твојих наредаба не заборавих" (Пс 119, 83). Она указује на чињеницу да су кожне посуде поцрниле од дима и постале веома мрачне. Псалмопјевац, у основи, користи ову слику како би истакао да је постао црн од туге.

Значење параболе о старим мјешинама?

Посебно је важно обратити пажњу на контекст ове параболе. Неки ученици Јована Крститеља питали су Христа зашто његови ученици не посте. Он је одговорио овом параболом, тиме је јасно показао кроз једноставне слике да се не може озбиљно оптеретити некога ко још није спреман за то. Свети Игнатије Брјанчанинов то савршено објашњава: „Није само гријех поражавајући за нас. Чак и добре радње могу бити штетне када чинимо добро у погрешно вријеме или изван мјере. Дакле, не само глад, него и превише хране или конзумирање хране, која не одговара вашем узрасту и физичким потребама, може бити лоше за ваше здравље ... 

                              аутор Иља Алексејев; Илустрација Ирина Савритскаја извор: сајт манастира Св. Јелисавете
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​МОСTАР, 22. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије освештао је данас темеље Храма Светог Стефана деспота и преподобне Евгеније у мјесту Ортијеш код Мостара.


Владика Димитрије рекао је да у бесједи окупљеним вјерницима да, градећи храм, изграђују себе, те да ће светињу у Ортијешу изградити љубав коју људи морају да граде међусобом. 

"Зато смо се и помолили на темељима овог будућег храма, да он буде знак нашег јединства, братске љубави и поштовања. Нека би дао Господ да буде као што је било у вријеме првих хришћана. Они су живјели заједно, поштовали се, имали светост и врлину живота", истакао је владика Димитрије. 

Он је окупљенима поручио да у Мостару имају право да се боре за своја грађанска, вјерска и духовна права, али да свим срцем морају да желе и афирмишу та права и другима. 

Владика је напоменуо да се посебно у Мостару не смије увући у срце ни признак мржње, која као штит прави препреку за благослове.

"Ако градимо на мржњи све ће се брзо срушити, морамо да градимо на љубави", нагласио је владика Димитрије.

Парох благајски Бранимир Боровчанин, на чијој парохији се гради храм рекао је да је план да црква буде завршена до 1. августа наредне године. 

Према његовим ријечима, храм се гради прилозима вјерника, те уз помоћ Министарства за избјегла и расељена лица Републике Српске које је и раније помогало многе пројекте. 

"Сви људи одавде, али и пријатељи људи из Ортијеша, па и наши пријатељи других вјера и нација су безусловно и са великом љубави помогли да се гради овај храм", рекао је Боровчанин и додао да је ово други храм који се изнова гради на подручју Мостара. 

Он је напоменуо да је идеја о изградњи цркве потекла од мјештана Ортијеша, једног од највећих и најорганизованијих повратничких насеља у долини Неретве, а да је благослов за градњу дао тадашњи владика захумско-херцеговачки Григорије, а потом је подржао и нови владика Димитрије. 

Боровчанин каже да у јужном дијелу Мостара има око 350 православних домова, од чега је стотињак у Ортијешу, те да у већини живи подмладак. 

Пројектант цркве Ранко Окука навео је да ће се храм градити у уникатном стилу цркве ротонде и да у Епархији захумско-херцеговачкој има само још један такав у Невесињу. 

"Првобитна идеја била је да се изгради капела, али смо схватили да овај народ и ово мјесто заслужују да имају лијеп храм", навео је Окука. 

Мјештанин Давор Шупљеглав каже да је изградња цркве од великог значаја и да се нада да ће допринијети заједништву. 

Бојан Црногорац, који је један од донатора, рекао је да ће бити основано и удружење које ће бринути са новорођенчад са подручја Ортијеша и Лакшевина.

Црногорац је рекао да се увијек радо враћа у своје мјесто, одакле су га пословни путеви одвели у Милиће, те истакао да ће се сада бар једном годишње моћи окупити око храма. 

На освештању цркве био је присутан велики број мјештана Ортијеша, те начелници општина Невесиње Миленко Авдаловић и Источни Мостар Божо Сјеран. 

У Мостару су послије рата обновљене све цркве, а у току је обнова Саборне цркве Свете Tројице.

​Само Свети Синод (Сабор), управно тело Украјинске Православне Цркве, може преименовати канонску Цркву, прокоментарисао је протојереј Александар Бахов, начелник Правног одељења УПЦ, на својој Фејсбук страници.

Украјински Парламент, Врховна Рада, сигурно нема ово право, пише свештеник, па чак и ако ступи на снагу Закон бр. 5309, то неће аутоматски лишити УПЦ и њене епархије, манастире и парохије  исправног назива, објашњава прота Александар.

Па ипак је Украјинска Црква позвала председника Порошенка да стави вето на закон који је послат на његово одобрење, пошто тај закон  није ништа друго до погодан начин да се УПЦ лиши права коришћења  цркава и манастира у државном поседу, напомиње протојереј Александар.

Он је такође истакао да је Украјинска Православна Црква са својим јединицама регистрована код државних власти под њеним садашњим именом, и да је сваки покушај да се Цркви преиначи назив незаконит. Па и кад би се покушало да се проведе такав закон, он би с гледишта међународног права представљао политичко мешање у унутарња питања верске установе.

Извор: Orthodox Christian (са енгелског Инфо служба)

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ - ПАТРИЈАРШИЈА ЈЕ САУЧЕСНИК ПРОГОНА УКРАЈИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ 

Москва, 21. децембар, Интерфакс - Патријарх московски и цијеле Русије Кирил каже да је Цариградска патријаршија дјелимично крива за данашњи прогон сљедбеника украјинске канонске цркве.

У свом извјештају представљеном на састанку московске епархије у петак, патријарх Кирил је сажео резултате 2018. године, фокусирајући се на ситуацију у црквеном животу Украјине, гдје је, рекао је, појачан притисак на свештенство и вјернике украјинске православне цркве "који не желе да учествују у анти-канонским иницијативама политичких интриганата и шизматика".

"Највиши државни официри почели су све чешће у јавности да говоре да су сљедбеници канонске цркве странци, који немају мјеста у својој земљи. Али то су милиони украјинских грађана! Константинопољски синод и њен патријарх стали су ефективно на страну прогонилаца “, рекао је патријарх Кирил.

Примат Руске православне цркве је рекао да га "дубоко боли" да говори о овој ситуацији, која брине Црквене власти која је "била наша Мајка Црква" и људи са којима се патријарх "толико пута састајао, молио, и тражио је заједничко разумијевање онога што служи јединству",

Патријарх Кирил је такође рекао да Руска православна црква нема другог избора осим да прекине односе са Цариградском патријаршијом након што је прогласила Украјину својом канонском територијом и ушла у заједницу са неканонским црквеним структурама.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​ПАЛЕСТИНА: ВЕЋИНИ ХРИШЋАНА НЕЋЕ БИТИ ДОЗВОЉЕНО ДА ПУТУЈУ ТОКОМ БОЖИЋЊИХ ПРАЗНИКА

Божићне прославе су сјенка онога што су некада биле на једном од најнесрећнијих мјеста на свијету: Појас Газе.

Забринутост за безбједност и репресија
Очај се полако инфилтрирао у многе аспекте живота у Гази, са око 80% становништва које живи испод линије сиромаштва. Божић и Васкрс били су времена када су власти одобриле кратак предах и хришћани су могли да посјете вољене на Западној обали и даље.

Али не овог Божића.

Мајлс Виндзор /Middle East Concern’s/ објашњава: „Газа има малу популацију хришћана *. Из године у годину, око Божића, они подносе захтјев за путне дозволе, тако да могу да посјете породицу и пријатеље на Западној обали, често у мјестима као што је Витлејем, што очигледно носи тако велики значај.

Међутим, због повећане забринутости Израела, ове године, путовање кроз гранични прелаз Ерез изгледа мрачно. "Ове године, овај процес добијања дозволе за путовање од израелских власти је био веома ограничен. Велики број хришћана из Газе који су се надали да ће путовати нису добили ове дозволе".

У прошлости, када су почеле сигурносне акције, дошло је до заобилазног рјешења, каже Виндзор. "Било је политике и процеса у претходним годинама у којима су могли да се пријаве преко грчког православног патријархата у Јерусалиму да добију ове дозволе за путовање". Ове године, израелске власти су одбиле готово све божићне дозволе, дозвољавајући само хришћанима преко педесет и пет година да путују.

То је разочарање за хришћане у Гази. Хришћанске заједнице на Западној обали уживају већи степен вјерске слободе него хришћанске заједнице у појасу Газе, над којима влада исламистичка Хамасова странка. У том циљу, Виндзор каже: "Постоји много хришћана који пате, који су у околностима у којима немају слободу да слободно богослуже. То би требало да значи да смо подстакнути на захвалност за наше сопствене околности, али и на молитву за оне хришћане који пате на другим мјестима”.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

МЈЕСТО ИСУСОВОГ КРШТЕЊА ОЧИШЋЕНО ОД МИНА И СПРЕМНО ЗА ОТВАРАЊЕ

Послије скоро 50 година, свето мјесто на коме се вјерује да је Господ Исус Христос крштен требало би поново да се отвори пошто су посљедње од многих нагазних мина очишћене из тог подручја.

У саопштењу, објављеном у недјељу, израелска влада објавила је да је његов рад са међународним стручњацима за борбу против нагазних мина готово завршен. Марсел Авив, који се налази на челу националног органа за протуминско дјеловање Министарства одбране, рекао је да се нада да ће тај задатак бити завршен до децембра 2019. године.

"Израел је све мине постављао између 1967. и 1971. године, док је трајао рат, али сада је то подружје празно јер је то граница мира", рекао је Авив, како пише The Times of Israel наводи Правмир.

Историјски локалитет, који се налази око 10 километара источно од Јерихона, дом је неколико хришћанских цркава, укључујући католичку капелу, грчке и етиопске православне манастире, и грчке, румунске, сиријске, коптске и руске православне цркве, наводи The Times.

Док су посјетиоци могли да обиђу подручје дуж ријеке, територија од 250 јутара коју држе ове цркве остаје затворена за јавност због безбједносних разлога. По завршетку процеса деминирања, цркве ће бити предате својим бившим вођама.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  /ИЗВОР: БАСИЛИЦА.РО

               Опљачкана црква код Требиња

Црква посвећена Светом Николи, у требињском селу Мркоњићи у Поповом пољу, по други пут у овој години се нашла на мети лопова

Црква посвећена Светом Николи, у требињском селу Мркоњићи у Поповом пољу, по други пут у овој години се нашла на мети лопова.
 
Непознати починилац је прво провалио црквена врата, а затим из кутије у којој се налазе прилози верника отуђио непознату количину новца.

Према пријави коју је запримила требињска полиција, тешка крађа, како је оквалификовано ово кривично дело, десела се током децембра, а мештани су тек у среду, на крсну славу цркве, приметили да је новац и отуђен.

Како преноси trebinjelive.info, Р.Б. (36) из Требиња предат је Окружном јавном тужилаштву у Требињу у мају ове године због основане сумње да је на празник Светог Василија Острошког опљачако ову цркву.

Он је тада обио дрвену касу и украо новац.
Ово није први случај да се на подручју Требиња пљачкају цркве. У ранијем периоду су опљачкане цркве у Коњском и у насељу Полице.

Извор: Новости онлине | 20. децембар 2018.

                    Бугарска православна црква подржава трансплантацију органа - под одређеним условима

Свети синод бугарске православне цркве објавио је свој став о трансплантацији органа, дан након што је министар здравља Кирил Ананијев сусрео са представницима разних вјероисповијести и затражио од њих да прогласе подршку државној политици по том питању, преноси Софија Глоб.

Управно тијело цркве, на коме се већина Бугара изјашњавају као припадници, рекла је да је дала свој благослов обављању пресађивања органа, под великим условима.

То укључује "строго и регулисано поштовање основних биотехничких принципа", успостављање смрти мозга према строго дефинисаним клиничким критеријумима и писана сагласност донатора или његових најближих рођака.

"Цјелокупни процес клиничке трансплантације треба координисати и спровести добро успостављене националне центре за трансплантацију који имају повјерење у друштво и што је могуће обезбиједити поштовање смјернице за смрт мозга и укупна права донатора и да би се осигурала највећа стопа успјешности поступка трансплантације у интересу примаоца ", рекла је црква.

Бугарска православна црква саопштава да задржава право да промијени свој став у случају измјене државног закона о трансплантацији органа.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор: Басилица.ро

                                                   Украјински парламент жели да промени назив канонске Цркве
​
                                                                              21. Децембар 2018 
Посланици украјинске Врховне раде (Парламента) огромном већином са 240 за према 31 против изгласали су 20. децембра 2018. закон којим мисле да промене назив канонске Украјинске Православне Цркве. Законски предлог је стављен на дневни ред на тражење расколничког патријарха Филарета Денисенка. Међутим, расправа у Парламенту поводом државног мешања у црквена питања изазвала је велику тучу у самој сали Парламента.

Према једном украјинском закону број 5309 о слободи савести и о  верским организацијама, верска организација чије је седиште у другој држави која је починила војну агресију на Украјину, мора навести то у свом називу. Назив мора садржавати пуни назив организације којој припада са евентуалним додатком „у Украјини“. Украјина званично сматра Русију „државом агресором“ и отуда назив Украјинске Цркве треба да се измени у „Руска Православна Црква у Украјини“.

Закон ступа на снагу од тренутка објављивања, а предвиђа још четири месеца колико је неопходно да та Црква промени своју регистрацију. Мада је закон написан у начелу, зна се да је канонска Украјинска Православна Црква једина верска установа у земљи која потпада под такав њега. Прелазна уредба предвиђа да свештеници и вероучитељи из организације које потпадају под тај закон, не могу за то време бити капелани у војсци.

Како се увиђа, присилним променом назива Цркве жели се створити изговор за заузимање црквене имовине канонске Украјинске Православне Цркве.

Више од хиљаду верника и свештеника канонске Украјинске Цркве било је на молитви тога јутра испред Врховне раде.

Извор: Православие.ру (са енглеског Инфо служба СПЦ)

"Гдје је цар Јудејски што се родио? Јер смо видјели његову звијезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо" (Мт 2, 2).

Ми се срећемо са тзв. Мудрацима, који су дошли са удаљеног и мистериозног Оријента да се поклоне новорођеном цару Јудеје, на првим страницама Јеванђеља. Осјећамо се топло и опуштено када год поменемо те Мудраце или Маге. Доносе сјећања на срећан и спокојан божићни празник. Та три стара човјека у смијешним шеширима направила су дуг пут да се поклоне Христу и донесу му поклоне. Не можемо да не размишљамо о поклонима који ће усрећити наше вољене, о удобностима породичног окупљања и треперења свјетала на божићњем дрвцету.
​Библија уопште и посебно Јеванђеље имају снажно негативан став према чаробњацима и паганским врачима. У Књизи Поновљених закона читам упозорење: "Нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама, ни урочник, Ни бајач, ни који се договара са злијем духовима, ни опсјенар, ни који пита мртве.,Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за таке гадове тјера те народе Господ Бог твој испред тебе" (5 Мојс 18, 10-12).

Став који је изражен у Новом завјету није ништа мање оштар. Довољно је рећи да Апостол Павле удари Елима врачара који постаде слијеп због супротстављања његовој проповиједи о Христу, на Кипру (види Дјела 13 8-13)). Симон Маг добија озбиљно упозорење од апостола Петра који га је изгрдио због свог покушаја да купи апостолску моћ новцем. Зашто су онда строге забране Старог завјета непримјење на божићње Мудраце ?

Ко су били ти Маги? Ови мудри старци долазе из далека да се поклоне беби Исусу. Они су били поштовани као свеци на Западу од давнина до тренутка када су добили чак и датуме прослављања (1. јануара Каспер, 6. јануара за Мелхиор, 11. јануара за Валтазар и 6. јануара - Епифанија - сва три мудраца заједно ). Њихове мошти су, у почетку почивале, у Цариграду, затим су пребачене у Милано и коначно у катедралу у Келну, гдје се данас налазе.

Нажалост, не знамо њихово тачно поријекло и колико их је стварно било. Постоји неколико нагађања о томе ко су били тајанствени путници са Оријента.

Према грчком историчару Херодоту, Маги (на грчком језику, што значи чаробњаци или чаробњаци) једноставно су припадали средњем племену званом Маги, које је извршавало функције које нису различите од оних из племена Левија. Други тврде да су Маги каста научених свештеника и пророка у Персијском царству који су студирали медицину, астрономију, математику и друге науке. Познато је да је пророк Данило био постављен за пстарјешину  Мага, тј. Главног мученика у Вавилону:"Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи Вавилонској и поглаварем над свијем мудрацима Вавилонским" (Дан 2, 48).

Тачан број мудраца који су стигли у Јерусалим и тренутак њиховог одласка није јасан. Разни средњовјековни извори садрже информације о 2, 4, 6, 8 мудраца, док сиријска традиција спомиње 12 мудраца који су имали велику пратњу. Најзад, Оригенова верзија о три мудраца добила је превагу, првенствено зато што она каже да су мудраци донијели три поклона: злато, тамјан и смирну.


Држава њиховог поријекла такође је нејасна, јер фраза "видјели смо  његову звијезду на истоку"(мт 2,2) може се тумачити на више начина. Када су Грци и Римљани говорили о Истоку, они нису увијек мислили на тачну географску област. Према томе, антички Грци често погрешно мијењају Етиопију, која се налази на југу, у Источној Африци, за Индију, која се налази на истоку. Речено је да су мудри људи стигли са мистериозног Тарсиса или легендарне земље Офир, или Арабије и царевине Шаве, на основу ријечи из Псалма 72:"Цареви Тарсиски и острвљани донијеће даре, цареви Шавски и Савски даће данак (Пс 72, 10). Неки свети оци, укључујући и светог Максима Торинског (5. вијек), претпоставили су да су мудраци или бар један од њих можда били из Етиопије или Индије. Зато је један од мудраца често традиционално приказан као црнац. Беда Поштовани (лат. Beda Venerabilis; 672-735) познат и као Свети Бид већ нам даје имена три мудраца, која су касније уграђена у црквену традицију Западне Цркве: Каспер, голобради младић, Мелхиор, старац са дугом брадом и Валтазар, који је црнац. Исти Св. Беда Поштовани написао је да су Мудраци били потомци Сима, Хама и Јафета и на тај начин представљају сву људску расу и сву људску мудрост тражења истине и проналажења у Христу.

Постоји још једна, не мање генијална хипотеза о неким Светим оцима који сматрају три мудраца потомцима врача и пророка Валаама  сина Веорова који је благословио Израиљце умјесто да их проклиње и који је предвидио одређену звијезду:

"Видим га, али не сад;
гледам га, али не изблиза;
изаћи ће звијезда из Јакова
и устаће палица из Израиља,
која ће разбити кнезове Моавске
и разорити све синове Ситове. (Бр 24, 17).

Благословени Џером из Стридона и Свети Амвросије Милански пратили су традицију приписану Оригену и претпоставили су да су потомци Валама преносили са једне генерације до следеће генерације легенду о одређеној звијезди која ће указати на новорођеног Месију који ће довести многу дјецу Ситову ка покајању. Није изненађујуће што су мудри људи били тако срећни када су видјели звијезду и кренули на далеко и опасно путовање у част Месије: њихови преци су чекали ту звијезду много вијекова.


Што се тиче саме звијезде, има још више претпоставки у вези са њеним поријеклом и природом. Ово питање је узнемиравало радознале умове древних хришћанских егзегетета и савремених научника. Тако је Св. Јован Златоусти навео да је звијезда заправо Анђео Господњи који је узео облик звијезде због источњачких пратилаца звијезда који су били заинтересовани за астрономију и астрологију.

Свети Јован је нагласио надмоћно знање древних Јевреја који су, након што су научили монотеизам од Бога, били у стању да имају привид о анђелима, док оријентални мудраци који нису били поучени свјетлом правог поштовањаања Бога доведени су до Христа звијездом, као што се пјева у православним божићним химнама. Мора се запазити да се Мудраци, поштујући Христа, нису вратили цару Ироду онако како је он тражио од њих, спреман да убије новорођеног цара. Умјесто тога, упозорени од Бога у сну да се не би вратили Ироду, они су отишли ​​у своју земљу другим путем (Матеј 2,12). Видимо да су тројица мудраца, када су препознали бебу Исуса као Месију, одмах постала достојна откривања у сну. Наводно, Мудраци, пошто су научили Истину, више нису требали проучавати астрологију. Вратили су се у своју домовину као хришћани, касније су се крстили и чак су постали епископи од стране  Апостола Томе.

Савремени научници генерално тврде да појављивање Витлејемске звијезде није било ништа друго до коњукција између Јупитера и Сатурна у сазвежђу Рибе, која се догодила 7. године прије нове ере. Библијска наука и православни календар такође постављају годину рођења Спаситеља у исти период.

Дакле, не знамо сигурно и тачан број и поријекло мистериозних мудрих пратилаца звијезде и поријекло и природу Витлејемске звијезде, али то није битно. Оно што је заиста важно јесте чињеница да људи траже истину, жудећи да је стекну и служе, јер служити истину је право ослобађање људске расе: "И познаћете истину, и истина ће вас избавити"(Јн 8,32). Заиста, узбудљиво је прочитати да је неколико неколико мудраца са Истока, који су предузели тако дугачак пут да се поклоне Беби рођеној у биједној пећини у малом граду Витлејему, непознатом остатку свијета, и да му доносе поклоне. Данас се цијели свијет сјећа и воли те мистериозне Маге, поштује њихову  понизност пред бебом и његовом најчистијом мајком и радује се њима. Пронашли су Месију - помазника који су очекивали патријарси и пророци и Миротворца за кога је Мојсије пророковао:"Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његовијех онај који поставља закон, докле не дође онај коме припада, и њему ће се покоравати народи "(Пост  49, 10).

                                                                                                                                     аутор Џон Ничипорук
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор