Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Марина беше рођена крајем трећег века током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији, у Писидији Антиохијској. Беше једина кћи својих незнанобожачких родитеља.
Када имаше 5 година мајка јој умре, а пошто отац Едесије беше незнанобожачки жрец, заузет да би о њој могао сам бринути, он је предаде под старатељство жени која тајно беше Хришћанка. Далеко од идола жреца Едесија и његове богохулне вере, ова племенита жена васпитаваше Марину у Хришћанској вери и духу. Како је Марина одрастала, тако је напредовала у хришћанском учењу и врлинама. Њена вера у живога Бога беше толико јака да она добровољно одабра тежак пут мучеништва. Једног дана признаде оцу да жели да се покрсти и да као девственица постане невеста Христова. Отац то не могаше прихватити, омрзну је силно због вере њезине и одрече је се као кћери.
У то време Олимврије, нови царски намесник, беше дошао у Писидију. Од самог његовог доласка отпоче љути прогон Хришћана. Једном, видевши петнаестогодишњу Марину у пратњи своје помајке, Олимврије се толико занесе њеном лепотом да помисли да је узме себи за жену. Када је упита за име, веру и отаџбину она му смерно одговори: „Име ми је Марина, рођена сам у Писидији и верујем у Господа Исуса Христа.“
Сазнавши да је Хришћанка, Олимврије покуша да је придобије ласкањем, да је приволи идолима, а када му то неуспе, запрети јој љутим мучењем.
„Ништа ме не може одвојити од Христа“
Марина тада искрено каза Олимврију: „Не гајите узалудне наде, намесниче, нити ме плашите мукама, јер ја се мука не бојим. Ништа ме не може одвојити од Христа! Не бојим се невоља, ни глади, ни ватре нити мача. Не мислите да ћете ме придобити похвалама, нити златом или каквим другим богатством. Све су то ствари кварљиве и пролазне, за мене безвредне .“
„Душа, по милости Божијој је бесмртна, и моја ка вечности тежи. Из тог разлога, намесниче Олимврије, ми Хришћани мудро одбијамо пролазне раскоши и овосветовна уживања. Ми смирено трпимо тугу и патње овоземаљске да бисмо се удостојили вечног радости по кончини нашој.
Ако мислите да лажем, ево ме намесниче, пробајте, видите истину која се у делима потврђује. Бичујте ме, ватром сагоревајте тело моје, мучите ме каквим год желите мукама. Што ме више будете мучили, то ће ме Господ Мој више наградити у Царству Небеском.“
„Безброј пута у овом животу, Господ шаље утеху у муци. Подиже из непрегледних дубина, избавља нас од ватре, од муке и невоље, вама и вашим поганим боговима на срамоту и осуду. Дакле, ја не марим за овај пролазни живот. Зато спремно предајем тело своје на муке, за бесмртног Господа и Бога мог, јединог непорочног, који беше разапет из љубави према мени и свом роду људском.“
Ово Маринино одбијање разљути намесника. Предаде је џелатима својим, и они унаказише сву лепоту њезину. Није само народ, који муке гледаше, плакао већ и сам намесник – не могаше гледати сву страхоту њених мука, већ сакри лице у дланове. Али што су је џелати више мучили, то њена душа беше све светлија и лепша.

извор:СРНА 
КОЗАРСКА ДУБИЦА - Археолози Завичајног музеја из Градишке, трагајући за српским светињама, манастирима и црквама, на локацији Крива Ријека код Кнежице у Козарској Дубици пронашли су остатке манастиришта Ђурђевац, за које се претпоставља да датира из 14. вијека.
"Данас је завршено пробно археолошко истраживање које је дало позитивне резултате. Пронађен је олтар и велики број значајног археолошког материјала", рекао је археолг Завичајног музеја Градишка Бојан Вујновић.
Он је додао да се претпоставља да је манастир први пут срушен 1538. године у турској најезди, те да је касније обновљен, али да је коначни крах доживио крајем 18. вијека за вријеме дубичких ратова између Аустрије и Турске.
"Интересантна је архитектонска основа, истражили смо олтарски дио који је петостран, односно има стубове са пет страна из функционалних и декоративних разлога и тај стил се доводи у везу са периодом владавине краља Милутина", навео је Вујновић.
Према његовим ријечима, очекује се да се у августу настави систематско археолошко истраживање, а након тога реконструкција и конзервација како би налазиште постало културно-историјски споменик.
Локацију у мјесту Крива Ријеке код Кнежице данас је обишао начелник општине Миле Злојутро, који је нагласио да ће коначни радови и изградња нових објеката свакако допринијети развоју овог краја. Потпредсједник Скупштине општине Козарска Дубица Ненад Личанин изјавио је да археолошко истраживање и откриће у Кнежици доприноси доказивању историје и велику радост за све људе тог краја.Професор српског језика и књижевности на бањалучком Универзитету Младенко Саџак, који је прије годину и по дана почео писати монографију о манастиру Моштаница, такође је присуствовао првим откопавањима манастира Ђурђевац.
Он је подсјетио да су манастири у средњем вијеку добијали имена по називима потока и ријека из окружења.
"Очекујемо ове јесени нова сазнања о манастиру Моштаница. Дио материјала је већ пронађен, а остаје да се претражи још неколико архива, од којих су најбитније у Истанбулу и Бурси, гдје би се могли наћи подаци о обнови, кроз историју порушених манастира, не само Моштаница, него и других", рекао је Саџак.

Извор: СРНА  
Српска православна црква данас обиљежава празник чудотворне Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, најпоштованије иконе у српском народу.
 према предању, исцијелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсјечена по заповијести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин борио се против иконобораца, али је био оклеветан и неправедно кажњен.
Исцијелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица.
По свом чудесном исцјељењу, Свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври Светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Прије свог блаженог упокојења он братији оставља завјештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног, једног дана доћи на поклоњење у лавру.
Тако Тројеручица пет вијекова касније доспијева у руке царског сина, тада архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патериcoм Светог Саве Освећеног.
Централна прослава празника чудотворне Иконе Пресвете Богородице Тројеручице одржава се у царској лаври у Хиландару, на Светој Гори, гдје се ова велика светиња и чува.

Црква је малих димензија (дужине пет, ширине три метра) и завршава се полукружном апсидом у олтарском простору у коме је опеком озидана и часна трпеза. Кров је био од опеке спојене малтером.
АРХЕОЛОЗИ Народног музеја у Краљеву открили су на сеоском гробљу у Паклењу код Баљевца на Ибру (општина Рашка) остатке необичне цркве, потпуно укопане у земљу, чији је кров био у равни са тлом и вероватно камуфлиран земљом и маховином.
Стручњаци верују да се ради о такозваној невидљивој цркви, која је тајно грађена у време турске власти. Црква је малих димензија (дужине пет, ширине три метра) и завршава се полукружном апсидом у олтарском простору у коме је опеком озидана и часна трпеза. Кров је био од опеке спојене малтером.
Екипа Народног музеја у Краљеву у саставу: Татјана Михајловић, археолог, Срђан Вуловић, фотограф, Раде Пајовић, конзерватор, и Драган Војиновић, техничар, у сарадњи са члановим Црквеног одбора у Баљевцу на Ибру Милорадом Жарковићем и Александром Балићем и уз помоћ мештана Паклења Драгољуба Чорбића и Драгољуба Јефтића очистила је комплетан објекат од вегетације и створила је могућност да се даље ради на проучавању и заштити овог необичног и ретког споменика.
Извор: Вечерње новости

Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања позвао је српског патријарха Иринеја и чланове Светог архијерејског синода Српске православне цркве да га посете у Ватикану.Идеја је потекла из СПЦ, а у папино име позив је српском патријарху пренео надбискуп Доминик Мамберти, шеф ватиканске дипломатије, приликом недавне посете Београду. Ово је обзнанио зрењанински бискуп Ладислав Немет, а потврдио велечасни Милутин Новаковић, портпарол Београдске надбискупије.
- На иницијативу Српске православне цркве надбискуп Мамберти је у име папе Фрање позвао Његову светост патријарха српског Иринеја и чланове Светог синода да посете Рим и римског бискупа – обелоданио је Немет.
- Папа Фрања је истовремено и римски бискуп, а Ватикан је у срцу Рима – појашњава Новаковић.
Упркос чињеници да је Римокатоличка црква централистички организована и да би из Ватикана могли због непримерених проповеди и поступака да укоре своје потчињено свештенство у Хрватској, Новаковић напомиње да је “хрватски лоби изузетно јак у Ватикану, а кардинал Јосип Бозанић је у папском већу, које надгледа рад Ватиканске банке”.
У оквиру тог сусрета, према Неметовим речима, свакако ће бити могућности да се разговара и о очекиваној канонизацији, за СПЦ спорног, кардинала Алојзија Степинца, као и о улози Ватикана и римокатоличког свештенства, пре свега у Хрватској и БИХ, током Другог светског рата, али и приликом распада СФРЈ и грађанског рата на територији те бивше државе. Он такође сматра да би тај сусрет био позитиван искорак у смислу да СПЦ упути позив папи да дође у Србију.
Али, Новаковић сматра да евентуални патријархов одлазак у Ватикан не би донео ништа епохално у напретку српско-православних и римокатоличких односа.

- Не верујем да проблеми могу једном посетом да буду решени. Свакако да је и мали помак напред велика ствар и бољи је од садашње пат-позиције, али не верујем да би после тога убрзо уследио позив папи да дође у Београд. Јер, у име СПЦ о позиву коначну одлуку не доноси патријарх и Синод, већ Свети архијерејски сабор (црквена скупштина), који чине сви српски епископи. А међу њима је велики број оних који на папину посету не гледају благонаклоно, као и оних који сматрају да још није сазрело време. И пре 11 година са папом Јованом Павлом Другим у Ватикану су се састали митрополит Амфилохије (Радовић) и епископ Иринеј (Буловић), па ипак до папине посете Србији још није дошло – напомиње велечасни Новаковић.

Чекови на поклон

Велечасни Новаковић подсећа да су 2003. године митрополит Радовић и епископ Буловић од поглавара Римокатоличке цркве даривани крстом и бискупским прстеном и да је папа Јован Павле други тадашњем српском патријарху као свој лични дар послао чек на 100.000 долара. Додаје такође да је Римокатоличка црква својевремено за српску богословију у Нишу донирала више од 100 .000 евра, а да је римокатолички Каритас из Словеније после недавних поплава даривао помоћ од 223.000 евра поплављенима у Србији.

Наш саговорник указује да “нису само Јасеновац и Степинчева канонизације камен спотицања у црквеним српско-ватиканским односима, већ и актуелне проповеди једног дела римокатоличког свештенства у Хрватској”.
- Њихове проповеди су више политички обојене и с националистичким набојем, него што су хришћански мирољубиве и међунационално помирљиве. И то не може да остане без одјека и реакције друге стране. Шта год да они у Загребу острашћено ураде, трпе римокатолици у Србији, без обзира што такви поступци долазе из Хрватске, а не из Ватикана. Наравно да и то утиче на СПЦ да стално одлаже позив папи да посети Србију – каже Новаковић.

(Извор:Вести)

Извор: СРНА  
Његова светост патријарх српски Иринеј данас је у цркви Вазнесења Христовог у Бечу увео у трон новог епископа аустријско-швајцарског Андреја.
Светој архијерејској литургији и устоличењу новоизабраног епископа присуствовао је министар спољних послова Србије Ивица Дачић, владике Српске православне цркве, те највиши представници Католичке цркве Аустрије, државних власти, многих црквених организација и установа из свијета.
Чину интронизације присуствовале су и званице из Србије, Републике Српске, Грчке, Русије, Румуније, Бугарске, Њемачке.
Присутни су били и монаси из светогорских монашких заједница, професори Православног института при Минхенском унивезитету, гдје је архимандрит Андреј спремао докторску дисертацију, представници Свјетског савјета цркава и Конференције европских цркава.
За епископа аустријско-швајцарског Епархије Аустрије-Швајцарске-Италије и Малте са сједиштем у Бечу именовао га је Свети архијерејски сабор СПЦ у мају ове године са мјеста викарног епископа и шефа кабинета патријарха српског.
 

 
Епископ Андреј говори више страних језика - њемачки, грчки, италијански, енглески и француски, служи се руским, латинским, јеврејским и арапским језиком.
Познат је као један од најбољих познавалаца црквеног појања, свира гитару, а у народу је познат као одушевљен предавач и надахнут проповедник Христове благовијести, док се његове бесједе издају у мултимедијалном формату на интернету.
За вријеме грађанског рата у бившој Југославији, од 1992. до 1995. и 1999. године, био је познат као духовник ратној сирочади, ратним инвалидима и избјеглицама које је прихватао и збрињавао, као сабрат манастира Ковиља и службеник Српске Патријаршије, у сарадњи са црквеним институцијама у Грчкој, Њемачкој, Аустрији, Италији и Француској.
Епископ Андреј /Ћилерџић/ рођен је 21. августа 1961. у Оснабрику, у Њемачкој као други син протојереја-ставрофора Добривоја Ћилерџића и мајке Маријане. У мају 2014. године, на званичан позив његовог родног града Оснабрика, свечано се уписао у златну књигу града.
 
Новоизабрани епископ аустријско-швајцарски Андреј Новоизабрани епископ аустријско-швајцарски Андреј
 
Послије матуре боравио је на Светој гори, а Богословски факултет је завршио у Београду 1986. године, док га је у манастиру Високим Дечанима, 1987. године замонашио његов духовник, тада јеромонах, а сада епископ бачки Иринеј.
Школовао се и у иностранству на студијама француског језика у Босолеју/Монте Карлу, у Француској, а службовао је као доцент за комуникацију и савјетник за запошљавање на Економском институту при Министарству рада града Диселдорфа и на Институту за православну теологију Универзитета у Минхену.
У Минхену је богослужио у грчком православном храму Свих Светих, као и у капели Светог Николаја Руске Заграничне Цркве града Минхена.
Члан је више европских мировних иницијатива и удружења - Аустријског форума "Пут наде" у Грацу, Друштва њемачко-српског пријатељства у Минхену, Грчког музичког удружења у Минхену, Академије за социјалну, националну и културну сарадњу у Вуперталу.

Домаћа средства информисања су 17. јула 2014. године објавила вест да је Апелациони суд у Скопљу потврдио пресуду Основног суда Скопље l, којом је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Јован осуђен на три године затворске казне.
Oстали Епископи, свештеници, монаси и верници Православне Охридске Архиепископије осуђени су на две године затворске казне, условно, уколико у року од пет година не понове оно за шта их суд оптужује. Суд је истовремено конфисковао посед припадника Православне Охридске Архиепископије, за који је и донео одлуку да га преда расколничкој Македонској Православној Цркви. Пресуду Апелационог суда, до овог момента, није добио ни Архиепископ охридски Јован, који се већ две године и осам месеци налази у затвору „Идризово“, нити је пак добио било ко од осуђених лица Православне Охридске Архиепископије. Потврђивањем ове пресуде од стране Апелационог суда, као што су медији саопштили, трогодишња затворска казна Архиепископа охридског и Митрополита скопскогЈована постаје правоснажна пресуда. 
Извор: Православна Охридска Архиепископјија

На Светој Гори, од удара  грома, избио пожар 
Светогорци кажу  да је узрок пожара био  удар грома. 
17. јул. ПРАВМИР. У ноћи са уторка на сриједу, у реону Морфону који се налази у територијалном подчињењу манастира Велика Лавра (близу извора Светог Атанасија Атонског) избио је пожар. 
Пожар је  пријавио водич са Атоса јавља Ромфеа.гр 
Светогорци кажу  да је узрок пожара био је удар грома (цијелог претходног дана на Светој Гори су биле елементарне непогоде). 
У гашењу пожара учествовало је четири ватрогасна возила и један хеликоптер. 
Нико од монаха и ходочасника није повређен.

Извор: СРНА  
Његова светост патријарх српски Иринеј увео је данас у трон новог митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, чиме је он постао духовни пастир православних вјерника који живе на територији Хрватске и Словеније.
Светој архијерејској литургији у храму Преображења Господњег у Загребу, осим бројних свјетских православних заједница, присуствовали су и предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић и министар просвјете и културе Српске Горан Мутабџија.
Литургији су присуствовали и представници Католичке цркве, те истакнуте личности из политичког и јавног живота Србије и Хрватске.
Непосредно пред сам чин инаугурације, досадашњи епископ јагарски Порфирије, који је замијенио упокојеног митрополита Јована, рекао је да ће његовати културу дијалога свих, али да ће његова првенствена брига бити православни хришћани у његовој епархији.
"Искрено ћу радити на дијалогу са свим добронамерним људима у Хрватској, али у првом реду ћу, разумљиво, водити бригу за поверене ми православне хришћане у Епархији загребачко-љубљанској", поручио је владика Порфирије.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић изјавио је Срни да је устоличење новог митрополита загребачко-љубљанског Порфирија изузетно важан догађај за српску заједницу, не само за православне вјернике на подручју Хрватске, односно Митрополије, већ и генерално пошто је ријеч о изузетно важној улози у јавном животу у Хрватској.
"Улога митрополита загребачко-љубљанског улога је једног од најистакнутијих српских представника у јавном животу уопште и у дипломатским круговима и у односима са другим вјерским заједницама, а и у односу са властима Хрватске", нагласио је Радојичић, који је присуствовао устоличењу митрополита Порфирија.
Српска са радошћу гледа на устоличење Порфирија
Министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија изјавио је Срни да Српска са великом радошћу гледа на устоличење новог митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, а у том контексту и рјешавање свих отворених питања с циљем хришћанске љубави, разумијевања и помирења.
"Присуство предсједника Народне скупштине Републике Српске Игора Радојичића и моје, у име предсједника Републике Милорада Додика, на устоличењу новог митрополита јасно показује опредјељење званичних институција Српске да и Република Српска са својим народом жели бити на правом путу - путу помирења и хришћанске љубави", рекао је Мутабџија.

Патријарх Иринеј одликовао руског министра Сљуњајева
Извор: СРНА  
Његова светост патријарх српски Иринеј уручио је данас министру регионалног развоја Русије Игору Сљуњајеву одликовање Српске православне цркве - Орден Светог цара Константина.
Иринеј уручио орден руском министруОрден је Сљуњајеву додијелио Свети архијерејски синод СПЦ, на приједлог патријарха Иринеја, за "дјелатну љубав према СПЦ и српском народу, нарочито показану његовим доприносом његовању и учвршћивању братских односа руског и српског народа".
Уручујући орден у Српској патријаршији у Београду, патријарх Иринеј изразио је задовољство што има прилику да поздрави угледног представника Владе Руске Федерације која, како је истакао, показује велику љубав према српском народу.
"Она је исказана тако што су наши бројни људи који раде у Руској Федерацији, благодарећи вама, дошли до посла који је, не само важан за њих, него и за нашу рођену Србију", рекао је патријарх српски.
Он је нагласио да је Сљуњајев многим српским држављанима омогућио да дођу до запослења и "великих послова", а да га, осим тога, посебно одликује однос према православној цркви.
"Српски и руски народ су одувијек били веома блиски, не само у историјским односима, него и много ближе од тога. Љубав из прошлости и данас је присутна и жарко желимо да се она унапређује, будући да припадамо великој породици словенских народа и да смо осетили многе благодати тих историјских односа", рекао је патријарх Иринеј.
Сљуњајев је рекао да су српски и руски народ током историје сачували чистоту вјере и у тешким тренуцима.
"Симболи прошлости и задаци данашњице ујединили су српски и руски народ. Нека нас сачува Господ", поручио је Сљуњајев.
Р.К.

„Егзодус: Богови и краљеви“, ново епско остварење у режији чувеног Ридлија Скота, које нам доноси причу о Мојсију и изласку Јевреја из Египта, добило је свој први трејлер.
У средишту новог филма Ридлија Скота је прича о изласку Јевреја из Египта. У остварењу Егзодус: Богови и краљеви, познати редитељ је окупио највеће звезде Холивуда: Кристијана Бејла, Џоела Еџертона, Арона Пола, Сигурни Вивер, Бена Кинслија и Џона Тортура.
Први трејлер за филм „Егзодус: Богови и краљеви“Овај филмски спектакл биоскопска публика у нашој земљи биће у прилици да види од 18. децембра.
Ридли Скот (Осми путник, Гладијатор, Блејд ранер, Прометеј) поверио је Кристијану Бејлу главну улогу Мојсија, који је извео Јевреје из Египта на слободу у обећану земљу, након сукоба са египатским фараоном Рамзесом Другим кога игра Џоел Еџертон.
Прича филма заснована је на Књизи Изласка, која је део Старог завета.
Скот је снимање Егзодус: Богови и краљеви започео одмах по завршетку снимања филма Саветник (The Counselor). Познатом холивудском редитељу било је битно да прикаже мање познате детаље из живота Мојсија и Рамзеса Другог.
Филм је сниман у Шпанији, Мароку и Енглеској.
Редитељ Ридли Скот са Кристијаном Бејлом на снимањуСценарио за филм написали су Адам Купер и Бил Колаж, а студио "20th Century Fox" је у последњем тренутку довео сценаристу Шиндлерове листеСтивена Заилијана који га је дорадио.
 Последњи филм оскаровца Кристијана Бејла био је Америчка превара(American Hustle), док је Џоел Еџертон најпознатији по својим улогама у филмовима Велики Гетсби (The Great Gatsby) и Ратник (Warrior).

Косовски завет не постоји изван Новог заветаПоглед једног епископа, свештеника, хришћанина, увек мора бити другачији од погледа једног политичара, било радикалног било либералног
„Видовдан је знак, симбол, подсетник и опомена свима који се уљуљкују у навикама лагодног живљења и неодговорног мишљења”, сматра епископ западноамерички Максим. Он за „Политику” говори о проблемима идентитета, односу према КиМ, видовданској етици и односу православља према модерном свету.
– У Америци је у прошлости српска заједница празновала Видовдан на најбољи могући начин сходно локалним условима и околностима: у рудницима, градовима и селима, братским организацијама или парохијама. У прво време, људи би доносили своје амблеме, војничке капе, мачеве и друге симболе. Окупили би се у цркви, сали или дому једног од домаћина и ту би обележили празник. И данас се Видовдан прославља свечано, али са много мање жара. Но то је последица и стања у Србији, јер је новија емиграција стигла са манирима и слабостима које је гајила у старом завичају. А у Србији је, морамо признати, последњих седамдесет година на делу била једна монополистичка класа која се саморепродуковала и опстајала негирајући историјско наслеђе. Видимо да ни данас није боље. На сцени је партократија са политичарима који користе језик силеџија. Владајућа врхушка делује гротескно, било када дочекује стране државнике било када наступа као супермен у поплавама. Упркос светлим примерима и подвизима највише усамљених појединаца, српска политичка и културна сцена данас пати од болести аутизма. Њени симптоми су: новинарска субкултура, ретроградни менталитет, буквализам у форми, квазинаучни фундаментализам, интелектуални провинцијализам и барбарогенија. То је утисак посматрача са стране и тако нас виде наши суседи, благонаклони или не – истиче епископ Максим...прочитај до краја у листу ПОЛИТИКА

Председник Србије Томислав Николић и Ивица Дачић министар спољних послова разговарали су у Београду са делегацијом Руске академије уметности ради убрзаног довршавања изградње Храма Светог Саве.
Николић, који је по функцији председник државног Одбора за подизање ове светиње, рекао је да је Србија захвална Русији што помаже у осликавању Храма и додао да се убрзано довршава изградња, саопштено је из председниковог кабинета.
- Русија дарује комплетан мозаик, којим треба да буде живописана унутрашњост Храма. Њихови уметници су учесници конкурса, руска страна даје материјал и извођаче радова, сноси све трошкове. Србији не даје новац у кешу за осликавање, али ће делимично у радовима учествовати и српска страна - изјавио је за "Вести" архитекта Драгомир Ацовић, један од учесника састанка.
Протокол између Владе Србије и Владе Руске Федерације о овом пројекту потписан је у Москви 16. марта 2012. године, а шеф дипломатије Ивица Дачић је копредседавајући конкурсне комисије за унутрашње осликавање Храма Светог Саве. 
извор: ВЕСТИ ОНЛИНЕ