На дан када празнујемо Свету великомученицу Марину, 30. јула 2023. године, Светом архијерејском Литургијом, у Храму Рођења Пресвете Богородице на Пашинцу код Приједора, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, са свештенством и ђаконима наше Епархије. Послије Свете Литургије освећен је славски колач у част чуда које се догодило на овај празник, а након тога вјерујући народ се са владиком Јефремом и владиком Савом сабрао у манастиру Милошевац. Извор: Инстаграм налог епархије бањалучке

У Манастиру Светог Николе на Озрену данас је завршен Светосавски омладински камп у којем је у двије седмодневне смјене боравило више од 50 дјечака и дјевојчица из Републике Српске. Камп је организовала Канцеларија за вјерску наставу Епархије зворничко-тузланске, уз благослов Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Фотија. Координатор пројекта Александар Цвијановић рекао је да се у седмом кампу окупио 51 полазник који су дошли са подручја Брода, Добоја, Прњавора, Дервенте, Теслића, Бијељине, Брчког, Зворника, Билеће и Требиња. Он је навео да су полазници узраста од 12 до 15 година, а камп је мултидисциплинарне природе, тако да су учесници осим литургијских радионица и радионица катихетског карактера били у прилици да учествују и у умјетничким радионицама, те спортским активностима и другим забавним садржајима. 
“Полазници кампа су присуствовали богослужењима у Манастиру Светог Николе и упознали се са његовом историјом”, изјавио је Цвијановић.
Осим едукативних радионица попут учења црквенословенског језика, вајарства, правописне, цртачке и музичке, у спортске активности са полазницима се укључују и васпитачи, што поспјешује непосредност у комуникацији. Камп је одржан у конаку Светог краља Драгутина при Манастиру Светог Николе, гдје су полазницима на располагању били бројни спортски садржаји, телевизија, интернет и одлична домаћа кухиња. Светосавски омладински камп на Озрену подржали су и Републички секретаријат за вјере, општина Петрово и организација “Ворлд вижн”. Извор: ​Срна

У присуству више хиљада вјерника у манастиру Осовица у уторак 25. јула 2023. године, свечано је прослављен празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Свету архијерејску литургију служили су епископ бањалучки Јефрем и епископ марчански Сава, нови викар епископа бањалучког Јефрема, уз саслужење свештеника бањалучке епархије. Њихова Преосвештенства Епископ бањалучки г. Јефрем и викарни Епископ марчански г. Сава су, након Свете Литургије и освећења славског колача, са народом начинили трократни опход и благословили новоподигнуту манастирску капију.​ Владика Јефрем је у свој бесједи рекао да је циљ градње храмова спасење душа вјерника, односно њихово окупљање у заједничкој молитви и захвалио свима који су дали допринос да изградња и обнова манaстира иду неочекивано брзом динамиком, а да је долазак иконе Пресвете Богородице Тројеручице веома важан за манастир и вјернике.
“Овдје, у нашој светој обитељи, са додатном вјером и поштовањем Пресвете Богородице Тројеручице претворили смо ову своју скромну светињу, скромни манастир у мали Хиландар – мали Хиландар по обиму, али велики по важности за наш народ и нашу Цркву. Kада се, прије непуних 20 година, кренуло у овај посао, могло се само рећи да је потребно много, мудрости, храбрости и вјере, а сада видимо да је, уз помоћ Божију, било успјешно. Све богомоље се граде да би окупиле народ, а ова изградња је била успјешна захваљујући народу, сваком прилогу, био он мали или велики-подједнако је важан”, рекао је владика Јефрем. Након преузимања дужности викара епископа бањалучког Јефрема, владика Сава је по први пут служио Свету архијерејску литургију у манастиру Осовица, манастиру у којем је примио монашки постриг. Епископ Сава је истакао да Пресвета Богородица пред Господом заступа српски род, а да се вјерници тим поводом моле пред њеном иконом.
“Овај наш свети манастир, под покровом Пресвете Богородице, није могао више бити испод праха и отоманског пепела, већ је морао постати храм у којем се поје у славу Божију, у којем се узносе молитве Господу нашем Исусу Христу и мајци његовој Пресветој Богородици, али и свим светима. Ми смо данас овдје зато што нас призива сама Мајка Божија, призива нас да се поклонимо икони чији се протип налази у манастиру Хиландару и пред којом се за цијели наш род моле монаси Свете Горе. Тако и ми данас ове дјдолазимо на њен празник, да јој се молимо, да јој пјевамо, да се њоме надахњујемо и да свој живот усмјеравамо у оном правцу у којем је она свој живот усмјерила – на помагање роду људском, што она чини чак и након уснућа, заступајући род наш пред Господом самим”, рекао је владика Сава.
Обраћајући се присутнима, игуман манастира Осовица, архимандрит Теофил, пожелио је добродошлицу свима који су дошли да заједно са манастирским братством и богољубивим народом Божијим прославе празник највеће националне светиње – иконе Пресвете Богородице Тројеручице.
“Овај благослов Свете царске лавре манастира Хиландар, чудотворна икона Пресвете Богородице Тројеручице је манастир Осовицу учинила малим Хиландаром. Доласком ове чудотворне иконе све бива боље, лакше и благословеније. Благочестиви народ наш по вјери својој налази исцјељење од разних недаћа, чему смо сви свједоци, а наш манастир добија једну нову духовну мисију”, рекао је отац Теофил.
Он је додао да манастир Осовица сваким даном постаје љепши, да се осјећа све већа благодат захваљујући икони Пресвете Богородице Тројеручице, јер све више народа долази да јој се помоли, а да икона заиста чини чуда свједоче сви дарови које је народ у знак захвалности оставио и који се испред ње виде. Kума славе је била министарка финансија у Влади Републике Српске, Зора Видовић, којој је епископ бањалучки Јефрем уручио Светог Саве II степена. Министар Зора Видовић каже да јој је част и задовољство што је са својом породицом могла да допринесе изградњи манастира Осовица, а по питању одликовања које је добила, истиче да је посебно захвална и срећна.
“Мени је заиста част што сам кума славе манастира Осовица и част ми је и задовољство што сам са својом породицом могла да допринесем завршетку изградње манастирске капије. Посебну захвалност изражавам Српској православној цркви на високом признању, а та захвалност ће трајати до краја мог живота. Орден за мене има велику важност, али он носи и велику одговорност. Помагаћу колико год могу, а та своја настојања су пренијети на своју дјецу и унучиће”, рекла је министрица Видовић.
Свечаностима је присуствовао и начелник општине Србац Млађан Драгосављевић који каже да се радо одазове на позив за долазак у манастир Осовица и истиче да манастирски комплекс има немјерљив значај за општину Србац. ж“Kао и сваки пут, радо сам се одазвао позиву за долазак у ову светињу и са задовољством им пружам подршку. На задовољство свих грађана, манастир Осовица је мјесто које нас окупља, а томе свједочи и велики број вјерника који су овдје присутни и који су стигли из свих крајева Републике Српске. Манастир представља једно од главних обиљежја наше локалне заједнице, а из године у годину стиче све већи углед, својом духовном вриједношћу скреће пажњу и окупља све више вјерујућег народа”, рекао је начелник Драгосављевић. По завршетку Свете архијерејске литургије и опхода око храма, освећена је манастирска капија чија је изградња недавно завршена. Међу бројним грађанима који су присуствовали свечаностима били су и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Kојић, начелница Одјељења за финансије Зорица Стаменић, командир Полицијске станице Србац Синиша Шњегота и други гости.Обиљежавање празника почело је јуче бденијем, након чега је приређен културно-умјетнички програм.

У уторак 25. јула, на празник чудотворне иконе Богородице Тројеручице, у селу Брезје надомак Челића, у Федералном дијелу мајевичке општине Лопаре, Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије извршио је, у поподневним часовима, чин великог освећења храма посвећеног управо данашњем празнику.
Прије двије године на данашњи дан Епископ Фотије је обавио чин освећења темеља, а годину послије и освећење крстова и звона. Овогодишње велико освећење показује снагу православних Срба када се сложе и уједине око истог циља.
Владика Фотије је пожелео благословен дан освећења храма.
- Желим вам да се увек у здрављу у весељу сабирамо око наших светиња и онога што је благословено, рекао је владика Фотије данас у Брезју.
На овом свечаном чину Преосвећеном епископу Фотију су саслуживали: протојереј-ставрофор Неђо Зарић, парох у Тобуту; протојереј Јован Ивановић, парох у Дворовима као и протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић, епархијски ђакони. Појао је хор ''Свети краљ Владислав'' из Дворова. За кума храма у изабран Илија Гашић из Брезја. Кума иконостаса је Биљана Шакотић Давидовић, такође из Брезја, а кум часне трпезе је Срето Абаџић из Јабланице. Како и доликује у наставку овог молитвеног сабрања и велике духовне радости за мештане Брезја уприличена је трпеза љубави у организацији Грађевинског одбора и Црквене општине, а уз свесрдну помоћ парохијана и кумова. Свечаном освећењу храма је присустовао је начелник општине Лопаре г. Радо Савић са сарадницима. ​Извор: Епархија зворничко-тузланска

Уочи празника Иконе Богородице Тројеручице, 24. јула 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Алексеј, викар Патријарха српског, служио је празнично вечерње у манастиру Хиландару. Уз молитвено учешће хиландарског братства и игумана Методија, епископ Алексеј је сутрадан, на празник на Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, служио свету архијерејску Литургију у манастиру Хиландару. Извор: ТВ Храм

Мађарски премијер Виктор Орбан рекао је у суботу да ЕУ помаже ЛГБТ офанзиви на све могуће начине одбацујући хришћанско наслијеђе. Он је то рекао у говору мађарској заједници у румунском граду Бајиле Тушнадтоком. Према Орбановим ријечима, мађарска влада „наставиће да брани хришћанске коријене земље, упркос чињеници да многи људи воле Европу“. „ЕУ одбацује хришћанско наслијеђе, спроводи обнављање своје популације  кроз миграције и промовише ЛГБТ офанзиву. Мађари, чак и код куће, морају да се боре да заштите традиционалне хришћанске вриједности“, рекао је он. Такође, рекао је како се нада да ће избори за Европски парламент сљедеће године ојачати владе унутар Уније које одбацују "федерализам" који представљају Њемачка и Француска.

​У недељу 23. јула 2023. године, православни Украјинци парохије у насеобини Хрваћани прославили су помен Св. Равноапостолног кнеза Владимира и Св. Антонија Печерског. Тим поводом парохију је посјетио Епископ марчански Сава, викар Епископа бањалучког. Послије Свете архијерејске Литургије одслужен је помен оснивачу парохије протосинђелу Василију (Стриљчеку) и извршен трократни опход око храма. Извор: Епархија бањалучка, Инстаграм

​Педесетак малишана из Вуковара, Дрвара, Борова, Негославаца, Трпиње, Оролика, Боботе, Постојне и Копра били су данас, 23. јула 2023. године, гости Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.
Српчићи из Барање, Босанске Крајине и Словеније, које је предстојатељ Српске Православне Цркве дочекао у храму Светог Саве на Врачару, честитали су Његовој Светости рођендан и уручили му пригодне поклоне. Том приликом, патријарх Порфирије је драгим гостима поручио:
– Радујем се што сте дошли данас у Београд, а нарочито што сте овде у храму Светог Саве. Хвала свима на поклонима. Нека вам Бог узврати хиљаду пута више. Сваки дар је символ који у себи крије расположење и љубав оног који дарује. Отуда, уз захвалност на поклонима, морам да кажем да је за мене данас највећи дар што сте ви овде у храму Светог Саве и што сви знате да је Свети Сава онај који је родио свакога од нас, који нас је родио за духовни живот, који нас је родио у Христу, тако да је његов дом, храм који је њему посвећен, место рођења сваког православног Србина.
Рођендани су добри поводи да се срећемо, да се видимо, да се радујемо, али рођендани су и најбољи могући тренутак да схватимо и разумемо да нисмо само биолошки рођени, да смо много више него што је то несловесни свет, тј. да смо много више и од читаве створене природе, и од биљака, и од животиња, да смо бића која су рођена да се непрестано духовно рађају и обнављају. Наш биолошки живот, наше биолошко постојање, има свој смисао, своју лепоту и своју пуноћу само онда када смо и духовно живи и када се духовно рађамо, а духовно се рађамо и духовно смо живи онда када се крстимо у име Свете Тројице и онда када читав наш живот, без обзира шта радимо, јесте молитва. Шта то значи? То значи да није молитва само када дођемо у храм и када се молимо за наше ближње, за маму, за тату, за брата и сестру, за комшије, за другове и другарице, за себе… Молитва није само онда када кажемо: Господе помилуј, него молитва треба да буде и јесте почетак и крај свега што чинимо како би све било у нашем животу молитва. Молитва треба да буде и када учиимо, молитва треба да буде и када се одмарамо, молитва треба да буде и када се играмо, молитва треба да буде и када нисмо расположени… Молитва наравно треба да буде и јесте онда када смо испуњени лепотом, радошћу и љубљвљу. Све то не само да треба да буде молитва него и јесте молитва. Када све што чинимо започињемо молитвом и завршавамо молитвом, када све што чинимо желимо да то буде у славу Божју, ако нешто зидамо, градимо, цртамо, правимо дивне поклоне, ако нешто дарујемо ономе кога волимо – и то треба да буде у славу Божју. Чак и онда када смо незадовољни, када смо тужни, када смо нерасположњени, ако се сетимо Бога – и ако без обзира на то како нам је – кажемо: Слава ти Боже, онда и то постаје молитва. Претварајући све оно што мислимо, говоримо и што чинимо у молитву ми наш живот претварамо у духовну реалност, у једно непрестано рађање у којем се слави пре свега Рођење Христово, а слави се онда и Његово Васкрсење. Слави се живот.
Радујем се, дакле, што сте ми ви данас управо у славу Божју дошли у госте и што сам, поред дарова које сте донели, обдарен пре свега вашим присуством. Молим вас да се молите и за мене као и за све људе, за читав свет, да буде мира и љубави за сву нашу браћу православне Србе где год да се налазе, а и ми овде, и ја заједно са другим владикама и свештеницима, увек ћемо вас имати у молитви да вас Бог чува, да вам подари радост, да вам да здравље, слогу и разумевање са сваким људским бићем са којим дођете у контакт. Нека сте благословени! Добродошли!
***
После обиласка храма Светог Саве на Врачару, патријарх Порфирије је приредио свечани ручак у Светосавском дому за младе Светосавце којем су, поред Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Стефана, старешине храма Светог Саве; протођакона Радомира Врућинића, ректора Богословије Светог Саве у Београду, гђе Иване Димић, уредника дечјег часописа Светосавско звонце; г. Милорада Илића, уредника портала Православље; г. Ненада Стиковића, уредника Информативне службе Српске Православне Цркве; присуствовали и гђа Сања Лакић, народни посланик; гђа Душица Рунић, начелник Општине Дрвар; ментори и наставници малишана који распуст проводе у Београду у летњем кампу који за српску децу из региона сваке године организује држава Србија.

23. јула 2023. године, на дан помена преподобног Светог Антонија Печерског, хиљаде вјерника окупило се у Кијево-печерској лаври на тргу испред Крстовоздвиженог храма, саопштила је прес-служба УПЦ. Торжественој литургији началствовао је Његово Блаженство Митрополит Онуфрије са мноштвом епископа УПЦ.
Свети Антоније је рођен 983. године недалеко од Чернигова, у Љубечу. Од малих ногу желио је да се посвети служби Богу. Чим му се указала прилика, отишао је у Свету Гору, гдје је примио постриг и почео да се подвизава.
Видећи светост живота подвижника и богонадахнуто, игуман Атонског манастира је послао светог Антонија назад у Русију, како би се и тамо појавило право монаштво.
Светом Антонију није одговарао ниједан од манастира који су се већ налазили у Кијевској области, па се он настанио у пећини, коју је претходно ископао свештеник Иларион на једном од кијевских брда. Ово брдо било је на стрмој обали Дњепра, у шуми, близу села Берестова.
Ту је монах Антоније наставио своје монашке трудове, о којима се слава убрзо проширила по цијелој Русији, тако да су људи почели да му долазе са свих страна. Убудуће, круг ученика окупљен око Антонија, формиран је монашки манастир. Над њима је монах поставио игумана, а он се сам повукао у нову пећину, али су се око те убрзо почели насељавати нови монаси.
Тако су настали Блиски и Далеки пећински манастири. Након тога, изнад Далеке пећине, монаси су подигли малу дрвену цркву у част Успења Богородице. Касније је из ових манастира израсла Кијево-печерска лавра. Свети Антоније се упокојио у 90. години 7. маја 1073. године. ​Чесне мошти преподобног првоначалника бише тада положене у тој истој пештери под великим манастиром, у којој сс он престави. Но као што се сам преподобни отац за живота свог удаљаваше од очију људских, тајно се молећи Богу у осами, тако моштима својим он испроси тај исти дар – да буду удаљене од очију људских.

Стотине хиљада православних хришћана изашло је да се поклони чувеној икони Тројице коју је насликао Свети Андреј Рубљов у 15. веку током њеног боравка у московској Саборној цркви Христа Спаситеља. Начелник информативне службе Московске епархије Александар Волков рекао је за РИА-Новости да је 230.000 људи имало прилику да се поклони икони од 3. јуна до 18. јула. Икона се сада рестаурира у просторији са контролисаном климом у Грабарском уметничком конзерваторском центру у Москви, а након тога ће се вратити у Свету Тројицу- Сергијеву лавру у Сергијевом Посаду у Московској губернији. Икона је вековима налазила свој дом на иконостасу Саборне цркве Свете Тројице у Лаври. Када су безбожни комунисти преузели контролу над Русијом, икону су преместили у музеј, где је остала читав век. Али у мају је председник Путин наредио да се поштована икона врати Цркви. Икона је однета у Саборни храм Христа Спаситеља у Москви на Педесетницу. Његова светост Патријарх московски и целе Русије Кирил и министарка културе Олга Љубимова званично су 12. јула потписали споразум о враћању иконе у цркву.  Извор: https://orthochristian.com/154983.html/ Превела Љиљана Поповић /Преузето са митрополија.цом

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је данас свим поглаварима Православних Цркава, Папи Фрањи, Надбискупу кентерберијском Јустину Велблију, председнику Бискупске конференције Европске уније кардиналу Рајнхарду Марксу, генералном секретару Организације уједињених нација Антонију Гутересу, високом комесару Организације уједињених нација за људска права Вокеру Турку, Светском савету цркава, Конференцији европских цркава, организацијама за заштиту људских права Амнести интернешнал и Фридом хаус молбу да се, користећи велики углед који имају у свету, заузму да Митрополит вишгородски и чернобилски г. Павле, игуман Кијево-печерске лавре, буде пуштен на слободу како би наставио своју јеванђељску мисију која може само добро донети странама у сукобу, а поготову народу Украјине.
У писму поглавара Српске Православне Цркве, поред осталог, стоји да је у временима великих, тешких и опасних историјских промена, какво је очигледно и данашње, обавеза сваког правдољубовог човека да, без обзира на то које је вере, нације, ког идеолошког или политичког опредељења, укаже на неправде које се чине према појединцима и њиховим елементарним људским правима, које су најчешће парадигма општег стања на неком подручју захваћеном немирима и страдањима. Такав пример је данас свакако Његово Висококпреосвештенство Митрополит вишгородски и чернобилски г. Павле, кога је украјински суд сместио у затвор. Личностима и установама које познају стање у свету свакако је јасно да односна судска одлука не може бити и није заснована на било ком закону који важи у иоле правно уређеним државама. Та је одлука са једне стране плод тешке атмосфере у Украјини која гори у ратном пожару, а са друге плод намере актуелних власти да освоје Кијево-печерску лавру, једну од најзначајнијих светиња православног света у целини. Патријарх српски Порфирије овим угледним верским поглаварима и предводницима значајних светских установа са своје стране, са болом и горчином, износи став да Митрополит вишгородски и чернобилски Павле, који је увек позивао на мир, престанак сукоба и проналажење решења дијалогом, не може бити осуђен и утамничен због на пример политичких уверења или због вербалног деликта, наравно ни због делитка мишљења. Митрополит Павле је затворен, а то је еклатантан пример кршења људских права, због онога што он јесте, због његовог личног и верског идентитета. Затворен је зато што је православни јерарх, веран својој Украјинској Православној Цркви и васељенском православљу. Као такав он је непоколебиви чувар манастира чији је игуман и сходно томе непремостива препрека да заузимање Кијево-печерске лавре од стране неке друге структуре, макар била цркволика, добије привид легалности и легитимности. Стога Патријарх српски Порфирије, на послетку, још једном позива верске и друштвене вође Европе и света да се заузму да Митрополит вишгородски и чернобилски г. Павле буде пуштен на слободу.ИЗВОР: СПЦ

​Благословом Његовог преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија у манастирском Параклису Светог Јована Златоустог у манастиру Рмњу на спомен Светих мученика гламочких и куленвакуфских, 22. (9) јула 2023. године, Свету  литургију служио је презвитер Славиша Милиновић уз саслужење протођакона Немање Рељића. 22. јула се празнује заједнички спомен на свештеномученике Симу и Мирка гламочке, Милана и Милана дрварске, Дамјана граховског, Вукосава и Родољуба куленвакуфске и Милана рмањског који су пострадали заједно са вјерним народом у љето 1941. године од стране припадника НДХ, саопштено је из Кабинета Епископа бихаћко-петровачког. ​Саборни празник мученика гламочких и куленвакуфских установљен је на редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве у мају 2005. године.

Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије састао се са предсједником Републике Србије Александаром Вучићем и предсједником Републике Српске Милорадом Додиком, у четвртак, 20. јула 2023. године у Вили Мир. На састанку је било ријечи о свим кључним питањима од националног значаја за српски народ. ИЗВОР: ТВ ХРАМ

​У прву недеље по Празнику Светих првоврховних апостола Петра и Павла, 16. јула 2023. године у манастиру Ступље, Њихова преосвештенства епископ бањалучки г. Јефрем и епископ марчански г. Сава, служили су Свете архијерејске литургије у манастирском саборном Храму и капели у манастирском конаку. У капели посвећеној Светим апостолима Петру и Павлу служио је владика Јефрем, уз саслужење свештеномонаха, свештеника и протођакона, истовремено владика Сава предводио је Свету литургију у саборном Храму посвећеном Архангелу Михаилу уз саслужење свештеномонаха, свештеника и ђакона наше Епархије. Послије службе обављен је трократни опход око Храма и освећена манастирска чесма.
Након тога вјерујући народ се окупио за трпезом љубави. Извор: Инстаграм налог епархије бањалучке

На пленарном засиједању Архијерејског Савјетовања Руске Православне Цркве, које је 19. јула 2023. године одржано у Свето-Тројице Сергијевој Лаври, под предсjедавањем Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, присуствовали су и представници четири Помесне православне цркве: Митрополит филипопољски Нифон (Антиохијска православна црква), Епископ моравички Антоније (Српска православна црква), архимандрит Серафим (Шемјатовски) (Православна црква чешких земаља и Словачке) и протојереј Данил Андрејук (Православна Црква у Америци). На засijедању је било рijечи о текућим питањима црквеног живота, прijе свега ситуацији са Православљем у Украјини.
Уводно излагање одржао је Свјатјејши Патријарх руски г. Кирило, након чега је услijедила дискусија.
О припремама документа посвећеног погрешном православном учењу о Цркви, као и потезима Константинопољског Патријархата и његових представника, у име Синодске библијско-богословске комисије, говорио је Његово Високопреосвештенство Митрополит мађарски и будимпештански г. Иларион.
Предавање које је имало за циљ да све присутне упозна са најновијим промjенама у оквиру државних закона, говорила игуманија Ксенија (Чернега), руководилац Правног одјела Московске Патријаршије.
Затим је Митрополит воскресенски Дионисије, први викар Патријарха московског и све Русије, прочитао саопштење посвећено завршном документу засijедања, након чега је исти био и усвојен. Извор: Страница Епископа Антонија

Руски патријарх Кирил, говорећи на седници Архијерејског сабор Руске православне цркве, истакао је да утицајне светске политичке снаге, непријатељске православљу, чине све да униште хришћанско наслеђе."Утицајне светске политичке снаге, непријатељске не само Русији и православљу, већ и, како сада можемо да проценимо, хришћанском погледу на свет уопште, поставиле су шири задатак од духовне изолације украјинског народа - његова борба против братског и изузетно духовно блиског народа Русије, са којим он заједно чини јединствену православну цивилизацију још из доба Свете Русије“, рекао је поглавар Руске Православне Цркве. Према његовим речима, други и глобалнији циљ је да се прекину или на крају ослабе духовне везе између нашег источнословенског православног света и православне заједнице Медитерана и Блиског истока. "Други задатак који данас решавају силе, непријатељске православљу, јесте спречавање очувања хришћанских темеља, колевке модерне цивилизације – Европе. Другим речима, све се ради да се уништи православље, а на крају и да се у принципу уништи целокупно хришћанско наслеђе“, рекао је патријарх Кирил. Патријарх је огорчено изјавио да је Васељенска патријаршија постала једно од оруђа борбе против Православља. „Дуго су се њени водећи јерарси, уз подршку политичких снага ван Цркве и на њихов подстицај, спремали да разбију јединство Православља, водили тајне преговоре и сплетали интриге“, ​​рекао је поглавар Руске Православне Цркве. Како је истакао патријарх, морамо признати да је делимично решен задатак поделе међу православнима, будући да је раскол који је покренуо цариградски патријарх Вартоломеј изузетно отежао духовно општење Руске цркве са значајним делом грчког православног света. Извор: Спутњик

Мандра, Грчка, 19. јул 2023. године
Трећи дан траје битка са пожарима на три главна фронта у Грчкој тј, у западној Атики, Лутракију и Родосу. Ноћ је била веома тешка у све три области, а чим је свануо дан ваздухопловна средства поново су активирана. Према информацијама ЕКАВ јуче, од поднева до 21.00 сати, у здравствене установе превезено је 10 особа са респираторним проблемима, пет из региона Мандра и исто толико из Лутракија. Истовремено, на мрежи се појавило више видео записа на којима се види како грчке православне монахиње одбијају да напусте своје манастире, иако пожари бјесне свуда око њих. Јуче је на Твитер налогу грчке полиције објављен снимак на којем се види како се  монахиње, окупљене у порти манастира, крсте и поју, гледајући како се пламен приближава. Поред њих су полицајци који покушавају да их убиједе да се евакуишу на безбједно. „Полиција улаже све напоре да убиједи монахиње да евакуишу манастир у Мандари“, наводи се у Твиту. Грчки медији наводе да је у питању манастир Панагија Горгоепику. Ватра која неконтролисано бјесни, већ је захватила насеље Неа Зои из којег је већ побјегло више од 500 становника. А у селу Агиос Хараламбос у округу Коринтија, грчка „ОПЕН ТВ“ снимила је драматичну сцену како монахиња одбија да напусти цркву и чак се приближава ватри. Новинар „ОПЕН ТВ“ пита: „Зар се не плашиш?“ На шта монахиња одговара: „Ако ће ме Бог спалити, не бојим се. Новинар је на крају одвео монахињу на сигурно мјесто. Припремио вјеронаука.нет 

Потврђена су силна предања која се преносе од 16. вијека, али и сви писани извори који говоре о посебном односу царске Русије према манастиру Папраћа код Зворника.Како пише Спутњик пронађен је материјални доказ, новчић. Руски цар, Иван Грозни био је мека срца према српским монасима у највећем духовном центру православља на простору Босне и Херцеговине.
"Предање о јаким везама манастира Папраћа са Русијом било је толико јако, да се у његовом преношењу дошло и до тога да је заправо ријеч о руском манастиру", каже нам игуман ове светиње у Републици Српској, Нектарије Тешић. 
Путопис свештеника Петра Лапчевић из 1887. објављен у "Босанској вили", један је од разлога зашто је Епархија зворничко – тузланска позвала археологе. Овај прота копао је испод куполе садашње цркве и у малој припрати - и нашао кости. Свештеник је копао гдје треба, археолози су у темељима, у наосу велике цркве из 16. вијека пронашли и мању једнобродну, која је имала припрату са гробницом на свод. Црква је из доба Немањића, јер датира из 13. или са почетка 14. века, из времена краља Драгутина, а вјероватно је задужбина локалног властелина.
"Била је украшена српско – византијским фрескописом, он је дјелимично очуван фрагментовано, али довољно за анализе да потврдимо о ком периоду се ради. Нажалост, велика гробница у средини цркве, опљачкана је у 19. вијеку, али имамо сачуване кости. Довољно да можемо да урадимо анализу, да видимо кад су сахрањени и да ДНК анализом видимо сродство између покојника", каже археолог Регионалног музеја у Добоју, Александар Јашаревић.
Помоћ руских царева српском манастиру
Он додаје да, од када су ископавања почела, нема краја изненађењима, а највеће је и највредније, пронашли су "денге", ситан сребрни новац Ивана Грозног кован од 1547. до 1558. године. Пронађен је и новац његовог насљедника Фјодора, први конкретни физички докази путовања папраћких игумана и монаха у Русију гдје су добијали помоћ за обнову манастира и богослужбени живот. "Манастир је примао веома издашну помоћ руских царева, огледала се у богослужбеним књигама, одређеним црквеним сасудама, али оно што је најважније, то су повеље руских царева, почев од Ивана Грозног. Папраћки игумани сваких осам година могу долазити и слободно прикупљати добротворне прилоге по Русији", прича нам главни археолог. С временом су добили царску дозволу да долазе сваке године. Било је то веома значајно, с обзиром да је 16. век, читав Балкан био под османском влашћу, приход из велике православне државе, као што је Русија, био је важан за одржавање, не само веза, био је важан и за економију. "Манастири нису само богослужбена мјеста, они су и центри економије, писмености, центри културе, тако да је јако важно да је Русија манастиру помагала да обнови и оснажи свој културни утицај у регији", каже Јашаревић.
Пронађено и гробље
Изненађењима нема краја, поред цркве, пронађена је и велика некропола, до сада је истражено око 130 гробова. Било је то огромно гробље са више од хиљаду сахрањених. Мјесто почивања становника средњовјековне Папраће све до изградње данашње велике цркве, око 1540 године. И конаци који су откривени показују велики значај овог мјеста, ту је било бројно монаштво, како се и помиње у писаним изворима. "Дужина једног конака је преко 50, а широк је 6, 7 метара. Сада истражујемо монашке келије, претпостављамо да је са западне стране била манастирска трпезарија и пратећи економски објекти. Добијамо слику једног монументалног и значајног манастирског комплекса".
У манастиру као на руском двору
Колику је економску моћ захваљујући Русији имала Папраћа јасно је и по осталим артефактима, пронађени су стакло из 16. вијека увезено из Венеције и Дубровника и остаци најлуксузније османске керамике из Мале Азије. Манастир је имао новца и за ексклузивне ствари. Игуман Нектарије у Папраћу је дошао прошле године, каже да не може да опише своја осећања, раније је боравио у манастирима новијег датума, а родом је баш из ових крајева, из Зворника, Папраћа му је увијек била најближа.
Осам вијекова благодати
"Увијек кад сам долазио, било је неко посебно осјећање када уђем, велика црква, највећа православна у БиХ, постоји 500 година, можете замислити да је пет стотина година неко служио Литургију овде, колико пута ...". Сада када зна да се наш народ на овом мјесту готово непрекидно моли осам вјекова, узбуђење је још веће. И срце препуно, јер велика је и благодат. "Кад сам први пут служио Литургију овде, ја вам не могу описати, то је друга димнзија, кад се молите Богу, кад кадите, причешћујете људе, кад се ви причешћујете, сасвим је осећање другачије у односу на манастир који је тек у повоју".
Стара црква под стакленим подом
Ову благодат осјете сви који вјерују, па је епископ зворничко – тузлански Фотије који је и покренуо археолошка ископавања, епархија је сама финансирала прву годину истраживања, става да се од цркве не прави музеј. Ипак, и струка и монаштво сагласни су да дио овог великог и важног открића треба оставити на свијетлу дана, под стакленим подом.
"Сви смо за то да буде стакло, али само један дио, који ће да задовољи туристе, људе који дођу да виде остатке старог храма и дио гробнице", каже отац Нектарије. Новчићи Ивана Грозног и његовог сина Фјодора, докази о посебним везама Срба и Руса од драгоценог метала, послати су на гланцање. Њихова конзервација биће завршена до краја године.

У 6. недјељу по Духовима и на дан успомене светих мученика Јакинта и светог патријарха цариградског Анатолија и осталих Његово Високопреосвештенство г. Хризостом митрополит дабробосански служио је свету архијерејску литургију у храму светог оца Николаја архиепископа мириликијског у манастиру Добрунска ријека. Високопреосвећеном су саслуживали: архимандрит Јован Гардовић, протосинђел Михаило Боровић и ђакон Василије Пајевић.
..................
У току свете архијерејске литургије Високопреосвећени Господин Хризостом рукоположио је монаха Тихона Дувњака, сабрата овог манастира у чин ђакона.Претходно је Високопреосвећени Господин Хризостом прије свете арх. литургије монаха Тихона рукопроизвео у чинове чтеца и ипођакона.
У бесједи на јеванђеоску тему ''Не бој се, опраштају ти се гријеси твоји'' Високопреосвећени је прије свега изразио велико задовољство данашњим догађајем и рукоположењем у чин јерођакона монаха Тихона и честитао му рукоположење те пожелио да му буде на спасење, као и на спасење свих оних којима ће, ако Бог да од сада служити и проповиједати. Пожелио му је да свијетли вјером, љубављу и подвигом.
У наставку бесједе Високопреосвећени је истакао и рекао: ''....они донесоше одузетог, односно парализованог човјека и положише га пред Господа Исуса Христа. Свети јеванђелист  не помиње и не описује реакцију Господа на то што они (многобожци) чине, већ одмах истиче да Господ види ВЈЕРУ њихову. Вјера је та која чини чуда. Све је могуће ономе који вјерује! Видећи вјеру њихову рече парализованом: синко, не плаши се, опраштају ти се гријеси твоји!!! Господ игнорише физичку немоћ и болест већ одмах истиче суштину проблема овог човјека, а то је гријех, то су гријеси. Господ га ослобађа од узрочника његове болести, а то је гријех,........... Чувш ово ''богохуљење'' лицемјери - књижевници и фарисеји одмах реагују говорећи: овај хули на Бога!!!....... То је опасна оптужба, која се код Јевреја није опраштала......... А онда их Господ изобличава постављајући им питање: шта је лакше, рећи: опраштају ти се гријеси; или рећи: устани и ходи! На ово постављено питање лицемјери - књижевници и фарисеји остадоше нијеми........ а Господ рече узетоме: устани, узми одар свој и иди кући....''

Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговарао је данас у Бањалуци са Његовим преосвештенством епископом бањалучким Јефремом. Предсједник Републике изјавио је да је улога Српске православне цркве веома важна на овим просторима, јер чува идентитет и окупља народ. Овом приликом, разговарано је и о могућностима развијања заједничког програма власти и цркве о изградњи вртића у оквиру православних објеката. 
„На тај начин би могли да развијамо димензију коју Црква има, а то је образовање у смислу највреднијих националних вриједности за српски народ“, рекао је предсједник Додик.
Предсједник Српске је истакао да је веома важно задржати вјеронауку у школама без обзира на одређене тенденције да се то питање регулише на другачији начин.
„Остаћемо привржени томе да вјеронаука остане у школама“, поручио је предсједник Додик.
Предсједник Републике је навео да је са владиком Јефремом разговарао о пројектима који су у току у Бањалучкој епархији, попут руско-српског храма у Бањалуци чију изградњу помаже Република Српска.
„Поносан сам на чињеницу да смо протеклих година успјели изградити и обновити више од 300 православних објеката у овој епархији. У овом тренутку се гради више од десет цркава“, нагласио је  предсједник Додик. Предсједник Републике Српске је истакао да би у августу  Бањалучку епархију требало да посјети и Његова светост патријарх српски Порфирије и да ће то бити прилика да се поново разговара о овим темама. Извор:​ предсједникрс.нет

​Дана 17. јула 2023. године, у Саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског у Карловцу, прослављена је успомена на патрона Епископије горњокарловачке, Светог свештеномученика Саву Горњокарловачког и са њим пострадале свештеномученике и мученике.
Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ далматински господин Никодим, коме су саслуживали Епископ јегарски Нектарије, викар Патријарха српског господина Порфирија, Епископ горњокарловачки господин Герасим, уз саслужење архимандрита Наума (Милковића), протопрезвитера-ставрофора Славише Симаковића, јеромонаха Саве (Јаковљевића), презвитера Бранка Сантрача, ђакона Момира Ђукића и ђакона Будимира Кокотовића.
На малом входу Епископи далматински г. Никодим и јегарски г. Нектарије прочитали су одлуке Светог Архијерејског Сабора наше Цркве о прибрајању епископа Данила (Јакшића), 73 свештеномученика горњокарловачких пострадалих у време Другог светског рата и деце – младенаца уморених у логорима Јастребарско и Сисак 1942. и 1943. године, лику светих. По прочитаној саборској одлуци, уз појање тропара новојављених светих Епархије горњокарловачке, Архијереји су крстолико уздизали иконе Светог владике Данила, Светих 73 свештеномученика горњокарловачких и Свете деце мученика јастребарских и сисачких, благосиљајући све присутне.
Након освећења славског колача и кољива у част заштитника Епископије горњокарловачке, пригодном беседом, свим присутним епархиотима, владика Герасим честитао је данашњи велики празник и славу богоспасаване епархије горњокарловачке рекавши:
„Црква Божија је препуна Светих мученика и исповједника јер Црква Божија и почива на крви мученичкој. Тако и наша епархија, премда није дала никога од преподобних отаца, изњедрила је мноштво Светих мученика. Црква је увек живела живот народа и никада није остављала свој народ у тешким временима, о чему нам свкедочи и данашњи празник. Кроз свештеномученика Саву и остале са њим пострадале свештенике ми прослављамо и све остале мученике из реда верног и богољубивог народа. Тим поводом смо се данас сабрали овде и ја желим свима вама да честитам данашњи празник и славу епархије горњокарловачке, нека Господ заштити и сачува све нас сабране и наше госте преосвећеног епископа далматинског Никодима и преосвећеног епископа јегарског Нектарија, викарног епископа нашег најсветијег патријарха Порфирија“.
Владика Никодим у својој бесједи рекао је:
„…Треба да знамо браћо и сестре да су мученици највећи украс, највећи дар који може један народ да да Господу своме. Јер они су поштовали и следили речи данашњег јеванђеља „тамо где је благо ваше, тамо ће бити и срце ваше“, те зато дадоше живот свој зарад Господа. Тако и ми треба да изаберемо да Господ буде благо наше, како би и срце наше било свагда са Господом…“ Извор: Епархија горњокарловачка

Најстарији јерарх Антиохијске Патријаршије, умировљени митрополит Георгије (Ходр), напунио је 6. јула 100 година. Бивши митрополит Ливанских гора надалеко је познат у свијету као истакнути специјалиста у области православног богословља и духовности, као активан учесник екуменских активности и контаката са муслиманима. Митрополит Георгије (Ходр) је епископ Антиохијске православне цркве. Рођен је 6. јула 1923. године у Триполију, гдје је провео дјетињство и младост. Затим је студирао на језуитском универзитету Светог Јосифа у Бејруту, гдје је дипломирао право 1944. године. Током студија упознао је групу својих младих истомишљеника, који су, као и он, били забринути због проблема маргинализације православних у ливанском друштву и њиховог постепеног одступања од сопствене вјере и коријена. Желећи да се томе супротстави, 16. марта 1942. године, заједно са још 15 студената медицинског и правног факултета, оснива Православни омладински покрет (Mouvement de la Jeunesse Orthodoxe), чији су циљеви били прокламовани оживљавање монаштва, хришћанске проповиједи у радној средине, оживљавање парохијског живота, социјална служба. Покрет је почео да се брзо шири и допринио је значајном препороду Антиохијске православне цркве. Затим је изабран за генералног секретара овог покрета, учествовао је у антиколонијалним говорима. Да би стекао богословско образовање, будући митрополит Георгије је отишао у Француску, где је ступио на Богословски институт Светог Сергија у Паризу. Крајем 1940-их, заједно са о. Јованом Мајендорфом, прот. Александром Шмеманом, Николаем Ниссиотисом  стајао је на почетку Свјетске федерације православне омладине „Синдесмос“ (енгл. Syndesmos). Године 1952. дипломирао је на париском богословском факултету и вратио се у домовину.
12. децембра 1953. године рукополжен је у чин ђакона, 14. децембра исте године - у чин презвитера, од 1955. године служио је у парохији пристанишне области Триполи. 15. фебруара 1970. године хиротонисан је за епископа са уздизањем у достојанство Митрополита Ливанских гора. У различитим временима предавао је арапску културу на Либанском универзитету и пастирску теологију на Баламандском теолошком институту. Одликован је докторатом honoris causa  Владимирске духовне академије у Њујорку (1968) и Париском Протестантском богословском факултету (1988). Митрополит Георгије је активно учествовао у екуменским активностима и контактима са муслиманима. Његови текстови о међурелигијском дијалогу објављени су на разним језицима. Редовно је писао чланке за либанску штампу, а 2015. године објављивање чланка 92-годишњег јерарха допринијело је рјешавању политичке кризе у Либану.  Тадашњи предсједник Либана Мишел Аун му је 2017. године уручио Орден кедра – највишу награду Републике-за своје служење Либану, због указане храбрости и посвећености и за дугогодишњу јавну службу. Награда је уручена 31. јануара у Бејруту у присуству православног патријарха Антиохије Јована Х. Примајући орден, 93-годишњи митрополит Георгије подсјетио је тада на Христове ријечи: “Сваки који велича себе биће понижен, а који понизи себе биће узвишен” и рекао о свом ставу према старости, која, према његовим ријечима, пружа изузетну прилику да се ужива у смирењу (Лк 14, 11) – “вратима сваке врлине”.

У суботу, 15. јула 2023. године, у Саборном храму Пресвете Тројице у Теслићу, Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије освештао је иконе које је у мозаику урадио умјетник Ђуро Радуловић, а намјењене су за улазне капије у порту овог светог храма.

Иконе су дар г. Константина Гајића, г. Ђорђа Гајића, супружника Душка и Миланке Мићић те браће Милана и Милорада Благојевића, сви поријеклом из Теслића.
​
Овом приликом Преосвећени владика Фотије је, на приједлог старјешине храма Пресвете Тројице протојереја-ставрофора Миладина Вуковића и братства храма, уручио архијерејске грамате приложницима у знак захвалности на њиховом дару. ​Извор: Епархија зворничко-тузланска

Свеепархијски сабор у спомен на Свештеномученике Митрополије дабробосанске одржан је, 15.7.2023. године, у порти Храма Светог пророка Илије на Сокоцу. Сабор је почео Светом архијерејском литургијом, којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.  Саслуживао му је домаћин, Високопреосвећени Митрополит даробосански Хризостом са свештенством Митрополије дабробосанске и других епархија СПЦ. Његово Високопреосвештенство Митрополит  Хризостом рекао је да Свети великомученици дабробосански, не само да сабирају, него и обавезују Цркву и вјернике да се сјећају свих оних који су мученички пострадали за крст часни и слободу златну, достојанство и право српског народа да живи и опстане. Митрополита Хризостом изјавио је новинарима у порти цркве Светог пророка Илиједа су свештеномученике ове митрополије, са Светим Петром Сарајевским на челу, усташе ставиле на најстравичније муке.
“За страдање толико хиљада свештеника, митрополита, епископа и вјерног народа сигурно су одговорне хрватске усташе и не треба нико да се покрива фашизмом, нацизмом.. Ово је чисто усташко дјело”, рекао он.
Он је нагласио да су усташе починиле геноцид над српским народом, али да је Бог управо путем Цркве прославио оне који су мученички стадали, прије свега Свети Петар, који је био једна од највећих људских громада у српском народу и Српској Православној Цркви.
Митрополит Хризостом је подсјетио да је Свети Петар Сарајевски први страдао, бачен у јаму Јадовно на Велебиту, а послије њега су на различите начине страдале стотине свештеника и народ. “Данас је наш сабор, ми се њих сјећамо и молимо Богу, а они се сигурно данас моле за нас и радују се да их нисмо заборавили и већ да се као њихова духовна дјеца и потомство овдје окупљамо”, поручио је Владика Хризостом и захвалио вјерницима који су дошли да пропрате овај велики догађај. Високопреосвећени Митрополит Јоаникије рекао је да на овакве празнике, када се славе свети Божији угодници, не позивамо ни на какаву мржњу и освету, него на љубав и праштање. Према његовим ријечима, мучитељи и злочинци су хтјели да их униште и избришу њихово име из нашег народа, али да се догодило супротно. “Они су вјечно остали и вјечно живе у нашим душама, зато што су живи пред престолом Божијим”, додао је Митрополит црногорско-приморски. Бесједећи о сабору у спомен светих свештенимученика, исповједника и новомученика Митрополије дабробосанске протојереј ставрофор Владимир Ступар рекао је да “заједничко и саборно спомињање свештеномученика није искључиво утемељено на памћењу и сјећању прошлости, већ је Духом Светим утемељно на сјећању вјечних и непролазних ризница Царства Божијег”. Ступар је рекао да су управо ове ризнице оне у којима је сабрана пшеница Божија, а који су свштеномученици, исповједници и новомученици које данас прослављамо постали кроз своје страдање за Христа. Он је навео да Света црква носи спомен на све страдале мученике и новомученике и радује се, јер је кроз крст Христов и његово васкрсење свако страдање добило вјечни смисао јер је утемљено на љубави.
Свети архијерејски сабор СПЦ у мају 2005. године прогласио је светим Свештеномученике дабробосанске пострадале од усташа од 1941. до 1945. године и од комуниста након Другог свјетског рата. 
Међу Свештеномученицима дабробосанским су митрополит дабробосански Петар (Зимоњић) и владика Варнава (Настић), али и парох гласиначко-кошутички Велимир Мијатовић, чије мошти од јуна 2019. одлуком Митрополита Хризостома почивају у цркви Светог пророка Илије на Сокоцу.
Прво саборно прослављање било је 2021. у древном манастиру Возућица, а потом у порти цркве Светог пророка Илије у Илијашу.
Свети архијерејски сабор СПЦ у мају 2005. године прогласио је светим Свештеномученике дабробосанске пострадале од усташа од 1941. до 1945. године и од комуниста након Другог свјетског рата.Прво саборно прослављање било је 2021. у древном манастиру Возућица, а потом у порти цркве Светог пророка Илије у Илијашу. 
​Начелник општине Соколац Милован Бјелица послао је поруку православном народу да се окупљамо око наше цркве, подржимо православну цркву која је опстала кроз вијекове, да се сложимо и да радимо на очувању и јачању Републике Српске.

​Руска спољна обавјештајна служба (СВР) саопштила је да је Украјина овластила УНЕСКО да премјести светиње православног хришћанства из манастира Кијево-Печерска лавра у Европу. Директор СВР-а Сергеј Наришкин саопштио је да ће артефакти бити пребачени у музеје у Италији, Француској, Њемачкој и Ватикану. Према ријечима Наришкина, "глобалистичке елите, познате по својој страсти да присвајају туђе вриједности, појачавају напоре за пљачку Украјине." Додао је да  док се раније радило о финансијским и материјалним ресурсима, као што су жито и плодно тло, "сада су у питању православне реликвије на украјинској територији". Украјинске власти, тврди је шеф СВР-а, извршиле су попис црквене имовине и издвојиле финансијска средства за транспорт у Европу. "Нема сумње да повратак реликвија није дио планова Запада. Напади на Кијевско-печерску лавру логичан су наставак приче о тајном извозу са украјинске територије најстаријих византијских икона, које су изложене у француском Лувру од 14. јуна 2023. године", наведено је у саопштењу.Шеф обавјештајне службе тврди да су иконе уклоњене из Украјине уз посредовање швајцарске невладине организације Међународна алијанса за заштиту културног наслијеђа у зонама сукоба, која ради у сарадњи са УНЕСКО-ом.
​"Западни пљачкаши гробова заборављају да су за њих украдене реликвије само скупи 'артефакти', док су за руски свијет непроцјењиве светиње", рекао је он, обећавши да ће Москва учинити све да их врати.

На празник Сабора светих дванаест апостола, Владика Димитрије служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог апостола Павла у близини пећине познате као Павлова пећина*, гдје је уочи празника Владика предстојао на Вечерњој служби. Преосвећеном Владици саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије Захумско-херцеговачке и приморске. Бесједећи након Литургије, Владика је честитао празник сабранима похваливши нарочит труд који је био неопходан да би се састали на служби и зажеливши да Бог узврати благодаћу. Усмјеравајући пажњу сабраних вјерника на икону празника, Владика је појаснио да се Павле налази са апостолима иако изворно није био међу њима јер је на то мјесто изабран Матија, али је Павле изабран посебним промислом Божијим и из тог разлога се налази међу дванаесторицом. То служи као поука да увијек постоји простор слободе гдје има мјеста за сваког човјека. У Богу ништа није завршено и одређено, јер је срце човјеко оно на што Бог рачуна. Тако има простора и за човјека попут Савла, гонитеља цркве, кога је Бог узео за себе и отворио му врата Царства Небеског. Пола Новог Завјета је дјело апостола Павла, што је знак и људима да је Божији промисао широк и дубок и висок, а човјек треба само да отвори своје срце и припреми своју вољу за Божију благодат како би Бог излио милост и благодат у његов живот. Извор: Епархија ЗХиП
*Павлова пећина (Петропавлова пећина) се налази у Петровом пољу у близини Требиња. У ову пећину је према предању долазио свети апостол Павле па јој отуда и име. По предању он је кријући се од римске власти у овој пећини покрштавао народ. Традиционално се сваке године у пећини, на Петровдан, окупља велики број вјерника уз присуство свештеника који обављају службу. Пећина има камени олтарски дио и икону светог апостола Павла. Сама пећина се састоји од неколико дворана богато украшених сталактитима и сталагмитима. У унутрашњости пећине се налази и мало језеро за које постоји вјеровање да ће дјевојке које се умију његовом водом на Петровдан бити лијепе и привлачне, а вјерује се да помаже и нероткињама. Ова пећина је под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске, и спада у природно добро III категорије. Извор: Википедија