Житија светих за 16/29. јул -Св. Атиноген, састављач пјесме на вечерњем богослужењу "свјете тихиј"29/7/2024
 ,,Свјете тихиј" је једна од најстаријих црквених пјесама и чита се или пјева на свакодневном Вечерњем богослужењу, а састављач ове ,,пјесме свјетлости" је Свети Свештеномученик Атиноген. Први пут је забиљежена крајем III или почетком IV вијека, иако је већ тада сматрана старом. Зато је Свети Василије Велики помиње као живо предање Цркве. Химна Свјете тихиј првобитно је написана на старогрчком језику, а у преводу гласи овако:
,,Свјетлости тиха, свете славе, бесмртнога Оца Небескога, Светога, Блаженога, Исусе Христе.Дошавши на запад (залазак) сунца, видјесмо свјетлост вечерњу, пјевамо Оца, Сина и Светога Духа Бога. остојан си у сва времена да пјеван будеш гласима светим, Сине Божији који живот дајеш, зато те свијет слави!" Црквенословенски:Свете тихиј, свјатија слави бесмертнаго Оца небеснаго, Свјатаго, Блаженаго; Исусе Христе, пришедше на запад сонца, видјевше свет вечерњиј, појем Оца, Сина и Свјатаго Духа Бога; достојин јеси, во всја времена, пјет би ти гласи преподобними, Сине Божији живот дајај, тјемже мир Тја славит. Свештеномученик Атиноген и десет његових ученика страдали су за Христа током прогона хришћана у граду Севастији, у Јерменији. Живљаше у једном манастиру близу града са 10 својих ученика. У вријеме Диоклецијаново дође у Севастију неки љути мучитељ хришћана Филомарх који је приредио велику гозбу у част паганских богова и наредио грађанима Севастије да принесу жртву идолима. Али становници Севастије, углавном хришћани, одбили су да учествују у нечастивом празновању и да принесу жртве идолима. Војницима је наређено да туку народ, а многи хришћани су тада добили мученички вијенац Кад видје Атиногена и његове ученике, он рече старцу, да принесе жртву идолима, да не погине као што су и други хришћани погинули. Одговори му Атиноген: „о мучитељу, они које ти именујеш погинулим нису погинули него су на небесима и ликују с ангелима." Дирљив је призор био када је једна кошута, коју је милостиви Атиноген својом руком хранио, притекла к њему и видећи га у беди сузе пролевала. И зверови су горски имали више сажаљења према мученицима Христовим него незнабошци! После тешких мучења, при којима ангел Божји ублажаваше мученике, сви бише мачем посечени, најпре свештеници и сатрудници Атиногенови, а по том и сам Атиноген, и преселише се у небесну домовину, 311 год. |