Загрепчанин, Београђанка и Далматинац у гимназији СПЦ
Огњен је председник одељенске заједнице у којој седе Далматинац, Београђанка, четири Загрепчанина, ученици из Подгорице, Книна, Љига. За себе каже да је српско-српски мешанац и тиме ставља до знања шта мисли о питању ко је у њиховом одељењу Србин, а ко Хрват, ко православац, а ко католик.
Огњен и његови другови ђаци су првог разреда Српске православне опште гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић” у Загребу. И доста им је верско-националних пребројавања. Иако баш такве прозивке неретко трпе на путу до школе од појединих ђака оближњих средњих школа, који изгледа мисле да ће припадност свом народу јаче доказати нетрпељивошћу према „оним другима”.
Образовна установа у власништву Српске православне цркве, Митрополије загребачко-љубљанске, слави ове школске године десет година постојања. Са одредницама српска и православна у наслову, то, међутим, није никаква богословска школа, већ гимназија општег типа која ради по државном наставном плану и програму.
И то „опћа” стоји у називу школе, али често измакне пажњи. Гимназија, да будемо прецизни, ради по моделу школа националних мањина, што подразумева да уз предмете које уче и сви остали гимназијалци у Хрватској има у наставном плану и српску историју и књижевност, а настава је на српском језику и ћириличном писму.
Вршилац дужности директора школе Слободан Лалић каже да се за веру и нацију при упису, а ни касније током школовања, не пита. Мада то није ни нешто што се крије. Већина ученика су Срби, а расте број ђака других националности. Међу њима је и син једног загребачког лекара, Албанка католичке вероисповести, Мађар, Молдавац…
Уз репрезентативну зграду и добре резултате са државне матуре, управа школе хвали се и овим подацима. Школовање је, иначе, бесплатно, плаћа га српска црква која обезбеђује стипендије, уџбенике и смештај у ђачким домовима за оне који долазе са стране. Једна од њих је и Петра, ученица првог разреда, Београђанка која пред последње школско звоно у првом полугодишту сумира утиске.
– У Загребу је никад боље, боље него код куће, али ми је градиво катастрофално тешко – искрено признаје Петра.
Школа која је, симболично, смештена у Улици Свети Дух, на брду са којег се пружа леп поглед на центар града, саграђена је 2011. године на имању које је цркви својевремено даровао трговац Ђуро Авировић.
У том делу Загреба су, како прича Слободан Лалић, до седамдесетих година прошлог века били воћњаци. Митрополит загребачко-љубљански Порфирије каже да се садашње здање може мерити са најелитнијим гимназијама у Европи. Простире се на 6.000 квадратних метара, а црквена општина Загреб уложила је у њега више од седам милиона евра.
Помогла је и градска управа. Гимназија има три спрата, велику спортску халу коју у поподневним часовима изнајмљује подмладак Кошаркашког клуба Цедевита, тима који је постао раван Цибони, свечану салу са преко сто места, опремљене кабинете за стручне предмете, библиотеку са више од 4.100 наслова, кантину, капелу Свете Петке, и пространу, сву у прозорима зборницу са погледом на шуму која је такође у власништву СПЦ.
Ђаци једном недељно похађају веронауку, а Лалић напомиње да до сада није било приговора савести. Осим новинарске, драмске, историјске, школа има и библијску секцију, а сваког четвртка у школској капели Свете Петке служи се литургија.
За своје боравиште одабрао је и нови загребачки митрополит који је стан у строгом центру хрватске престонице оставио на коришћење свештеницима, а за себе одредио просторије у згради гимназије. Шали се да није могао да одоли да не изабере за своју адресу Свети Дух.
Осим што планира да у великим канцеларијама и свечаним салама приређује пријеме и радне састанке, митрополит Порфирије открива да је у плану и прављење два тениска терена тик уз гимназију.
Земљиште се већ рашчишћава, а да ли ће жеља ђака да их свечано отвори прослављени Новак Ђоковић бити испуњена, још није извесно. Сала у приземљу школе користи се за приредбе, концерте, али и биоскопске пројекције.
– Желели бисмо да ту приказујемо српске филмове, организујемо концерте, представе, да гимназија постане место окупљања и културних дешавања, место сусрета – каже митрополит Порфирије.
У овој сали је, на пример, приказан филм „Монтевидео, бог те видео” и као и на свакој правој премијери, ђацима су се после пројекције поклонили глумци филма са редитељем Драганом Бјелогрлићем на челу. Касније истог дана „Монтевидео” је имао премијеру и у центру града, али је права загребачка премијера била, уствари, у згради гимназије, где је филм млада публика гледала пре подне.
Прва генерација ђака школе која носи име ћерке деспота Ђурђа Бранковића, удате за цељског грофа Улриха Другог, који је имао велике поседе у Штајерској и Хрватској, имала је десет ученика. Од тада, укупно 68 ученика завршило је ову школу, у којој тренутно учи 71 гимназијалац.
– Задовољни смо нашим резултатима. Пре две-три године били смо пети у Хрватској и други од приватних гимназија по резултатима са државне матуре. Родитеље привлачи и то што су ђаци унутар школе прилично безбедни, нема опасности да до нашег школског дворишта стигне дрога, а нисмо имали до сада ни инцидената међу ђацима – каже Слободан Лалић.
Прва генерација ученика гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић” завршава факултете. Осим Хрватске, студирају и у Србији, али и у Руској федерацији и Турској.
(Извор: Политика)

Професор Мићиката Сузуки скупља три прста, подиже десну руку и крсти се док улази у београдску Саборну цркву. Уместо ми њему, гост из Јапана нама објашњава стил иконостаса – ко га је започео, а ко завршио и због чега воли ово ремек-дело. Лекцију држи попут правог домаћина, на течном српском језику. Шапатом, да не ремети тишину храма.
На Светој Гори, у Хиландару, пре 14 година, крстио се и примио свету тајну православља. Монаси су му наденули име Сава, Сава Хиландарски.4На званичној страници Универзитета Окајама, на ком предаје историју уметности и српски језик, пише његово име Мићитака Сава Сузуки.
А још као студент, пре готово 40 година, стигао је први пут у Србију. Дошао је на специјачлизацију код чувеног професора Војислава Ђурића. Научио је прве речи на нашем језику. Упознао Београд, занемео пред лепото Жиче, Студенице, Грачанице. Овде је пронашао другу домовину.
Сузуки Мићиката и Србија, веза која, каже, никада неће бити прекинута.
- За Србију ме је везало то што сам овде пронашао корен европске културе. Док је Запад сав окренут материјалном, код вас се, а да нисте ни свесни, очувало духовно. Постоји равнотежа. Када сам први пут крочио на тло Европе, из Јапана сам дошао бродом, па возом. У Русији ме је одушевила византијска уметност. Посебно иконе. А онда сам дошао у Србију и открио да је византијска уметност овде још лепша, аутентичнија, да нигде на свету не постоје већа ремек-дела.
Окона је, сматра, најважнији садржај хришћанства. То је портрет богоћовека, а прихватање контрадикције да је Бог уједно и човек, каже, суштина је вере.
Када је први пут видео Студеницу, професор Сузуки био је потресен њеном лепотом.
- Тај манастир врхунац је европске средњовековне уметности – без дилеме процењује овај стручњак.
Помогао је у добијању помоћи јапанске владе за обнову манастира на југу Србије. Тако су рестауриране фреске у Цркви Светог Јована у Јасуњи код Лесковца. Неколико година стручњаци су скидали слој цртежа из 20. века, да би испод заблистао аутентичан фрескопис стар пет векова.
Да би лепоту српских манастира представио својим сународницима, на јапански језик је превео монографију “Хиландар” Димитрија Богдановића, Дејана Медаковића и Војислава Ђурића.
А за Јапанце каже да се суштински разликују од Срба, православаца.
- У Јапану сви много раде. То је нека врста болести, да се све време троши на рад. И због тога су људи много депресивни. У Србији је сасвим другачије. Православље заговара радовање животу. Истина, овде би ипак могло мало више да се ради. Имам пријатеље који раде на универзитету и који, само што су отишли на посао, већ се враћају кући.
Поред историје уметности, он предаје и српски.
- Кад сам у Јапану, мој српски звучи одлично. Кад дођем у Србију, онда чујем колико грешим. Нисам лингвиста, али радује ме да студенте учим српски језик. А и они се радују. Сваке године имам их између 20 или 30 у групи. Јапанцима, а и другим страним студентима, српски звучи необично, као што овде звучи јапански. Зато воле да ага уче. Мада, многи и не знају где је Србија, често је мешају са Сибиром и питају да ли је тамо много хлладно.
Универзитет Окајама финансира боравак наших академаца и професора тамо, где се усавршавају у области јапанског језика и културе.
Да би број академаца из Србије био још већи, недавно је у Београду основано и Друштво пријатеља Универзитета Окајама.
Осим духа прошлости, који проналази у њима, објашњава како воли и дамаре савремене Србије, коју осети сваки пут кад стигне у Београд. Воли наш на Бранков мост, одакле је, тврди, најлепси поглед на реку и стари део града.

(Телеграф)

Божићни интервју са епископом бачким Иринејем Буловићем/ Разговарао Милорад Вучелић
Памтећи ужасе Првог, па затим и Другог светског рата, човечанство би требало да каже себи: рату као методу политике стоп заувек! Уместо тога имамо нови хладни рат и са зебњом се молимо Богу да се он не извргне у тотални врући рат
У сусрет великом хришћанском празнику Божићу, о сложеним и тешким приликама не само у Србији већ и у дубоко узнемиреном свету, који се налази усред ратних претњи, политичких, верских, безбедносних и многих других озбиљних противречја, разговарамо са Његовим Преосвештенством Епископом новосадским и бачким др Иринејом Буловићем.
Уважени Владико, захваљујем Вам на одзиву за разговор у „Печату“. Наши разговори уочи најрадоснијег хришћанског празника − Божића, постали су својеврсна традиција, драгоцена за новине које уређујем. Каже се да у животу нема случајности, да је све предодређено, па желим да верујем, и верујем, да су ови сусрети неминовни, односно да су (пред)одређени уређивачком политиком „Печата“, као листа који тежи не само слободном изражавању уверења и идеја већ и пуној националној афирмацији, а то пак значи и искреном уважавању ставова СПЦ. У медијима, односно у јавном животу, ако изузмемо пригодне − званичне поводе, и познате немиле оркестриране нападе, Црква је недовољно присутна. Због чега је тако, има ли ту „случајности“ или пре некакве „законитости“?
И ја Вама, уважени господине Вучелићу, захваљујем на позиву за разговор. Потпуно је тачно да у животу нема случајности. Али прејака је реч ако кажемо да је све предодређено. Нема апсолутне предодређености (предестинације) јер би она значила порицање човекове слободне воље и способности за моралну одговорност, те би водила у превазиђена и погрешна учења неких религијско
-философских праваца о усуду (судбина, фатум, кисмет). Идеја апсолутне предестинације била је велико искушење за мисао Блаженог Августина на хришћанском Западу (4. век) а под његовим утицајем још веће за мисао оснивачâ протестантизма Лутера, Калвина и Цвинглија (16. век) са врхунцем у личности Јансена (17. век).
У Православљу је присутна библијска уравнотежена вера у релативну предодређеност, која не укида слободу и одговорност. Строго предодређено је само оно што је од Бога, а за циљ има живот и спасење човека и света у Христу (види Лук. 22, 22; Дела ап. 2, 23; 10, 42; 17, 26 и 31; Римљ. 1, 4; Јевр. 4, 7 и другде). Класични новозаветни текстови на ову тему јесу они из Посланицâ Римљанима и Ефесцима, где се предодређење види као Божја намера из љубави и благонаклоности, утемељена на Његовом предзнању, избрању и призиву људима, да људи буду усиновљени Богу, саобразни лику Сина Његова, Исуса Христа, оправдани, спасени, прослављени (Римљ. 8, 28 – 30 и Еф. 1, 5). Укратко, Божје јесте да нама помаже на путу добра, а наше је да Га љубимо (Римљ. 8, 28). Ако заборавимо добро и љубав, сами смо себи предодредили погибао и пакао, а не Бог Који нас је изабрао, призвао и на тај начин начелно предодредио за нешто сасвим супротно томе – за вечни живот и вечно радовање.
У овом контексту, дакле, боља је формулација да је све по спасоносном и човекољубивом Промислу Божјем. То бих, слажући се са Вама, рекао и за наше редовне, божићне и друге разговоре на страницама „Печата“, јер су заиста засновани на обостраној доброј вољи и жељи да се служи општем добру. Колико успевамо, нека суде његови читаоци, као и наши ближњи уопште, и нека суди Бог!..прочитај цијели интервју на "ПЕЧАТ".ЦО.РС

Први по части у СПЦ, уочи Божића, примио водеће људе наше компаније
ПАТРИЈАРХ српски Иринеј примио је уочи божићних празника генералног директора и главног уредника Компаније "Новости" Радомира Ратка Дмитровића. Први човек наше куће упознао је Његову Светост са стањем у Компанији и плановима за наредну годину. У разговору је истакнута изузетно добра сарадња "Вечерњих новости" и Српске православне цркве, похваљен однос "Новости" према СПЦ као и уређивачка политика нашег листа, која упркос великим тешкоћама проузрокованим општом економском кризом и налетом електронских медија, одолева тривијалностима и таблоидизацији. Патријарх је са задовољством истакао да свакога дана чита "Вечерње новости" и замолио да се уложе додатни напори како би реч малог, анонимног човека још чешће долазила до јавности преко страница "Вечерњих новости".
Разговору су присуствовали Миомир Краговић, уредник издавачке делатности Компаније "Новости", и проф. др Миливоје Павловић, аутор књиге "Огледало Добрице Ћосића", чији је издавач Компанија "Новости". Патријарх се бираним речима осврнуо на живот и дело Добрице Ћосића с којим је, како сам рече, био пријатељ.

БИБЛИЈСКА АРХЕОЛОГИЈА: 10 НАЈВЕЋИХ ОТКРИЋА У 2014.ГОДИНИ/ превод:ВЈЕРОНАУКА.НЕТ; вјероучитељ Драган Ђурић/
10. Гробница Светог Стефана
Гроб првог хришћанског мученика је  лоциран  у ископавању западно од Рамале.Православна црквена новинска агенција недавно је извијестила да откривени натпис у ископавању на црквеном комплексу  указује да је црква била подигнута изнад мјеста гдје је сахрањен Свети Стефан, који је тамо сахрањен у 35.године. Међутим, недостатак вијести о овом открићу из других извора поставља питања, која траже испитивања.
9. Позориште гдје је мученички страдао Св. Поликарп Смирнски
Археолози у Измиру, у Турској, тренутно откривају римски театар античке Смирне, једног  од седам градова из Откривења. Ово позориште је такође мјесто гдје је Поликарп, епископ Смирне и ученик апостола Јована, страдао  мученичком смрћу.
8. Плоча на којој пише да је Нојева барка  округла
Потенцијално најстарија свјетска глинeна плоча  која садржи причу о Потопу је пронађена у Архиву Британског музеја  и изложена је прошлог јануара. Открио ју је  кустос музеја, Ирвинг Финкел, а плоча садржи  напомену о округлој  барци и једна је од неколико верзија приче о Потопу  које су пронађене у месопотамским ископавања. Финкел је до таблице дошао пре неколико година. Добио ју је од човјека чији је отац таблицу купио на Блиском истоку, након Другог свјетског рата. Свијетло смеђе боје, величине мобилног телефона и дјелимично оштећена, таблица је била исписана клинастим писмом древних Месопотамаца. "Испало је да је то један од најважнијих докумената човјечанства које је икада пронађено", казао је Финкел у изјави за агенцију АП. "Било је заиста запањујуће открити да је арка заправо била округла", навео је он.Финкел, међутим, сматра да округли брод има смисла. Коракли су обилато коришћени као превозно средство на рекама у древном Ираку и савршено су погодни за плутање по бесној воденој стихији. "Одлично замишљено. Не може никако да потоне и лако се преноси", објаснио је Финкел. Елизабет Стоун, стручњак за Месопотамију на Универзитету Стоуни Брук у Нјујорку, слаже се са њим и наводи да би древни народ Месопотамије управо тако описали своју митску барку. У тексту таблице пише да је Бог наредио да се сагради огроман брод од конопца, ојачан дрвеним гредама и премазан битуменом.Иако упутства делују поуздано, Финкел није знао да каже да ли би један такав брод заиста могао да плови. Документарац, који ће бити приказан на британској телевизији крајем ове године, пратиће покушаје да се сагради барка према инструкцијама древног упутства. Финкел је свестан да би његово откриће могло да изазове запрепашћење код људи који верују у библијску причу о Ноју. Стручњаке Британског музеја, који су у XИX веку, из клинастих месопотамских текстова, открили да су и Вавилонци имали причу о потопу, дубоко је узнемирила сличност тог мита са Нојевим предањем. "Били су веома забринути", казао је Финкел који је уверен да прича о потопу и барки потиче од Вавилонаца, а да су је Јевреји преузели касније, током свог изгнанства у Вавилону, у ВИ веку п.н.е. Британски научник не верује да је таблица доказ да је Нојева барка, која је описана у Библији, икада постојала, већ да је вероватније да је нека разорна поплава остала забележена у народном предању и да се та прича преносила с колена на колено."Не верујем да је барка постојала, мада многи у то верују. Уосталом то и није тако важно. Библијска прича је сама по себи довољна и трајно витална", закључио је Финкел.
7. Маслиново уље старо  8.000 година
Археолози су , у децембру , објавили да је органски остатак на керамичким крхотина ископан у Еин Зипори, близу Назарета, био маслиново уље. Судови су датирани на око 5800 пне, што су  неки од најранијих доказа производње маслиновог уља  у региону . Анализом је обрађено 20 глинених посуда које датирају из 5800 године прије Христа што указује на то да се маслиново уље на тај начин чувало прије готово 8000 година. Археолози су отприје претпостављали да је производња маслинова уља цвјетала у сјеверном дијелу старог Израела но ово је први конкретан доказ о томе да се ова врста уља у медитеранском базену користила у споменутом раздобљу. Резултати истраживања објављени су у часопису Israel Journal of Plant Sciences .
6.  Фарма Рош Ха`Ајин  (2800 година стара)
Раније овог мјесеца, археолози су објавили су да су открили велику фарму у близини извориште ријеке Јаркон на Рош Ха`Ајин, источно од Тел Авива. У раном израиљском периоду , куће су биле обично мале, са стандардизованим 4-собним  дизајном . Али ова кућа, датира из времена асирског освајања у 7. вијеку прије нове ереи величине  је 100 стопа са  130 и има 23 собе. 
5. Храм у Тел Бурна
Први велики храм откривен  у Израелу у посљедњих 60 година се ископава у Тел Бурна, у близини данашњег града Кириат Гат. Он датира из времена 1300 пне, отприлике у вријеме Изласка и судија. У дворишту  храма  са 2,700 квадратних метара  нађени су остаци жртвених ритуала, можда у част хананског божанства Ваала.
4. Камен који су одбацили зидари и новчић Западног зида 
Током година археолози су постепено ископавали укупну дужину Западног зида храма у Јерусалиму. У темељном слоју јужног краја зида, они су недавно открили јединствен камен. Док је Иродијанска  архитектура, обично користила  камење које има маргине око ивица и са подигнутим главним центром, површина овог је била глатка и заобљена. Археолози Roni Reich и  Eli Shukron  вјерују да је он  остатак  Другог Храма, храма из  Исусовог времена. То је навело неке библијске научнике  да  буквално тумаче Христове ријечи  "камен који одбацише зидари" које су наведене у Јеванђељу по Матеју  21:42, а које цитирају  Псалам 118: 22-23.
Те две идеје су спекулативне. Али откриће новца искованог  испод нивоа темеља навело је археологе до закључка да бар дио западног зида храма није био изграђен од стране  Ирода Великог, него од стране  његових насљедницика деценијама  касније.
3. Шешонков скараб  (амулет, амајлија)
Скараб (амулет), који носи име египатског фараона Шешонка,  откривен је  2006. године, али то није објављено до ове године. Шешонк  је идентификован као библијски фараон Шишак, савременик Соломона и његовог сина Ровоама . Скараб пружа нове доказе за Шишков улазак у Јудино царство као што је описано у 2-ој Дневника 12: 2-9. Почетком Јудог царства, египатски фараон Шешонк први (945.-925. пне.) проваљује у ово подручје и пљачка Храм, а у Мегиду ће оставити своју стелу (споменик с натписом) у којем описује свој поход.
Истовремено постоје арамејски извори о краљевима у Дамаску. Посебно  је значајан Хазаел (након 850. пне.) који је био у сукобу с оба  царства. О томе говори стела из Тел Дана из тога доба. Скараб је пронађен у рушевинама објекта древног топљења бакра на локацији под називом Кирбат Хамра Ифдан у Јордану, јужно од Мртвог мора. Амулети, новчићи, печати и буле су веома мали, али могу имати значајан археолошки значај због информација које откривају. Раније ове године, још један египатски скараб је пронађен на локацији  Кирбет ел-Макатир, из  периода Хикса .
2. Буле из Кирбет Сумејле
Археолози су пронашли јаке доказе да су цареви Давид и Соломон били стварне историјске личности и владали Израиљским царством IX-VIII вијека пре Христа (према традиционалној библијској хронологији). На истоку Газе научници су ископали шест глинених печата, који указују на постојање државе у том региону. Резултати ископавања Резултати ископавања су представљена у часопису Near Eastern Archaeology, а кратко о овоме саопштава Daily Mail.Буле (отисци на шљаци) нађени су у Хирбет Сумејли, источно од Газе (југ Израела). Према ријечима професора Џими Хардина ови објекти имају исту функцију као воштани печат – тј. користе се за потврђивање службене преписке. На једној од була сачувана је рупа кроз пролази низ. Откривање печата у таквим маргиналним подручјима указује да је ово подручје било у зони утицаја јавног образовања. У Јерусалиму, нађен зид који је могао изградити цар Соломон."Многи људи не вјерују да је у старијем гвозденом доба могла егзистирати држава. Али сама чињеница да су на периферним руралним областима нађени печати , указује на одређени ниво управне организације, "- рекао је Хардин. Археолози су посебно изабрали за ископавање удаљени реон јер су их интересовани гранични контакти између Јевреја и Филистејаца.Историчност цара Давида, као и историчност јединственог царства Израела, је предмет расправе. Основана 1980.године школа библијског минимализма, сматра текст о цару Давиду, Соломону и јединиј Израелској монархији као идеолошки конструкт, креиран у свештеничким круговима у вријеме Јездре и Неемије(VI вијек пне). Са становишта ове школе, Давид је стваран као што је стваран и краљ Артур. Неки научници вјерују да су Давид и Соломон историјске личности, али не и цареви са огромном државом него вође мале кнежевине.
1. Иродова  капија на Херодијуму
Откриће, за које  се вјеровало да је гроб Ирода  Великог је 2007. Окончало  30-годишњу потрагу покојног израелског археолога Ехуда Нетзера. Али ова пустињска палата / тврђава  имала је  још тајни. Раније овог мјесеца, археолози  Хебрејског  универзитета  објавили су  откриће монументалног  улаза-60 стопа дужине , 20 стопа ширине, а 60 стопа  висине које пружа директан приступ унутрашњем дворишту.

Израелска полиција је саопштила да је ухапсила младића који је оштетио крст у јерусалимској цркви, подигнутој на месту где је по хришћанском веровању умрла Девица Марија
Израелска полиција је саопштила да је ухапсила младића који је оштетио крст у јерусалимској цркви, подигнутој на месту где је по хришћанском веровању умрла Девица Марија.
Полицијски портпарол Мики Розенфелд рекао је да је тај младић (21) прескочио ограду око цркве и оштетио крст и клупу, пре него што га је чувар ухватио и позвао полицију.
Розенфелд није знао одмах колика је размера штете, нити који су мотиви вандала, кога полиција испитује.
Јеврејски екстремисти извели су читав низ напада у последњих неколико година у знак освете за палестинске нападе или у знак протеста због онга што сматрају пропалестинском политиком владе.
На њиховој мети биле су џамије, цркве и израелске левичарске оргнизације, подсећа Асошијетед прес.
Танјуг | 30. децембар 2014. |

БЕОГРАД, 30. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У Бијељини ће крајем јануара или почетком фебруара бити отворена изложба посвећена блаженопочившем патријарху Павлу, поводом сто година од његовог рођења и пет година од упокојења, рекао је Срни управник Музеја Српске православне цркве /СПЦ/ Владимир Радовановић. 
 "Ова изложба, која је недавно отворена у Музеју СПЦ у Београду, изазвала је велико интересовање како у Србији, тако и људи који живе у Републици Српској, тако да је покренута иницијатива да се одржи у Бијељини. Надамо да ће то бити реализовано крајем јануара или почетком фебруара", рекао је Радовановић. 
Он каже да је ступио у контакт са надлежним из Секретаријата за вјере Републике Српске, са којима је начелно разговарано да у Бањалуци повремено буду организоване неке изложбе Музеја СПЦ. 
"Постоје могућности и треба их искористити да би се наш народ на ширем подручју упознао са благом и културом који се чувају у Музеју СПЦ. Очекујемо у наредном периоду да ће Музеј направити изложбу графика", додао је Радовановић. 
У Музеју СПЦ у Београду 27. новембра отворена је изложба заоставштине блаженопочившег патријарха Павла поводом 100 година од његовог рођења и пет година од упокојења под називом "Сведочим само...". 
Посјетиоци могу да виде предмете које је патријарх Павле употребљавао и сам правио, који највећим дијелом потичу из заоставштине чуване у манастиру Раковица.
Међу тим предметима су шиваћа машина на којој је себи шио одјећу, алат којим је поправљао своје ципеле, његова разгажена обућа, радни сто, одежда патријарха, иконе које су му поклоњене, ордење, као и фотографије из његовог дјетињства и монашког живота.
Патријарх Павле упокојио се 15. новембра 2009. године у 96. години. Остао је познат по својој скромности. Често је ходао пјешице улицама Београда или користио средства градског превоза. У сусрету са људима био је једноставан и изузетно пријатан.

На свом последњем засиједању за 2014. годину, одржаном 25. децембра у московском Манастиру светог Данила, под предсједавањем Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, Свети синод Руске православне цркве је одлучио да у свој календар уврсти новопрослављене преподобне оце из Грчке – преподобног Порфирија Кавсокаливита и преподобног Никифора Губавца.
Упркос различитим календарима које ове двије Патријаршије користе, Руска православна црква ће њихов спомен прослављати на оне датуме које је установила Васељенска патријаршија – преподобног Порфирија 2. децембра, а преподобног Никифора 4. јануара.
Са енглеског: А. Орландић
Извор: johnsanidopoulos.com

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузчански господин Хризостом истиче да је за мисију српске Цркве веома важно да се из олтара излази и  иде међу народ, како би људи имали прилику  да слушају предавања , проповиједи, бесједе.
„Имали смо у васкршњем посту неколико предавања, у току су у божићна,  којима желимо  мало да приближимо празник Божића, Васкрса, да људи разумију да то није само обичај, већ да схвате суштину  празника - да се радују, да разумију зашто их славе и да од нас добију одговор на своја питања“,  каже владика Хризостом у интервјуу Срни.
Управо, путем ових предавања, наглашава владика Хризостом, која се реализују  у цијелој Епархији – Брчком, Зворнику, Добоју ... то и чинимо, а све како би у програм рада били укључени нарочито млади људи и дјеца.
„С јесени прошле године Епархија је и почела радити на оснивању Мисијског фонда који би био управо на улози и мисији Цркве. Дакле, не само да градимо храмове него да ширимо своју мисију и на људском, духовном и на културолошком, просветном и умејтничком нивоу“, рекао је владика Хризостом.
Владика Хризостом је најавио и покретање дјечијих капмпова  -  два кампа од којих ће један бити на Озрену, а други у манастиру Карно код Сребренице, а у плану су и два женска кампа у манастиру Тавни.
Говорећи о вјеронауци, владика Хризостом сматра да је овај предмет веома добро заживио у основним школама, али, није задовољан у погледу рада Министартва просвјете када је ријеч о вјеронауци и њеном увођењу у средње школе.
„Нисам задовољан радом бившег министра Просвјете господина Мутабџије. Имали смо жељу, приједлоге и обећања да се овај посао реализује. Ипак, може се то промијенти, чему се и надамо у нарденом периоду са новим министром“, каже владика Хризостом.
 Говорећи даље о образовању и Православљу, Епископ зворничко-тузлански Хризостом увјерен је да ће у Бијељини у 2015. години бити подигнута Православна Гимназија.
„Најављујем радосну вијест јер смо управо ових дана предали комплетан пројекат Православне Гимназије – архитектонски и урбанистички. Православна Гимназија почиње сигурно  да се гради, а ових дана ћемо, вјероватно,  благословити и земљиште код Саборне цркве у Бијељини“, рекао је владика Хризостом.
Када је ријеч о Православном школском центру у Брчком, Владика Хризостом подсјећа да тамо већ постоји објекат, те најављује да Центар почиње са радом сљедеће године. Постоји, каже, и намјера да се 2015. започне и рад на Српском културном центру у Брчком.
Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Хризостом каже да се у претходних годину, годину и по дана много урадиило на епархијском нивоу, те да су све активности, прије свега, биле усмјерене на изградњу зграде музеја и велике црквене епархијске сале.
„Имамо музеолошки материјал који стоји и који је неискориштен. Велика је штета и губитак за овај град, за регију, за Републику Српску да ово благо стоји, јер свако музеолошко благо, умјетничко благо, ако није изложено и нема увид посјетилаца, је велики губитак“, каже владика Хризостом у првом интервјуу Срни.
Владика зворничко-тузлански наводи да се годину дана ради и на сређивању Епархијске библиотеке, а истовремено треба да се среди и архива Епархије која је била веома угрожена због љетошњих поплава.
Ни у једном тренутку, каже Епископ зворничко-тузлански, нисмо запоставили ни наше храмове, цркве, црквене куће, манастирске конаке... “Гради се и даље али са мањим интензитетом јер су садашње прилике и економске немогућности условиле смањење темпа изградње“, каже владика Хризостом. 
„Људи су пострадали у поплавама и ми смо се ограничили на оно што је најнужније да се уради. Овдје у Бијељини смо највише радили на завршетку цркве Светог Пантелејмона на коридору, а почела је и градња цркве у Патковачи.
Ипак, највећи посао у погледу градње храмова  је, наглашава владика Хризостом,  посао на изградњи нове саборне цркве у Зворнику, на градњи манастира Карно код Сребренице, који је „потпуно био нестао из памћења и историје“.

Владика Хризостом изражава тугу због пострадалих у поплавама "јер народ у Семберији посебно пати због посљедица поплава“.

„Помагали смо колико смо могли, и, иако знамо да је то кап у мору за поплављене смо издвојили 734.000 марака за најугроженије“, каже владика Хризостом и додаје да су то средства која су пристигла од  људи из Аустралије , Америке, Европе ...

 „Организовали смо  помоћ из наших парохија које нису биле поплављене, али хоћу да похвалим и људе из Федерације БиХ,  муслимане и Хрвате који су долазили да помогну људима у невољи и показали своје заједништво, вјеру“, рекао је владика Хризостом.

Говорећи о односу власти БиХ према српској Цркви, Епископ Хризостом је рекао да не постоји никакав однос нити сарадња власти на нивоу БиХ према СПЦ и Епархији те да, као Епископ који је годину и по у овој Епархији, никога никад није ни срео ни видио са њихове стране, нити су се када интерсовали постоји ли ова Епархије или не.

Што се ентитетских власти тиче, наставља Владика Хризостом, са Републиком Српском ствари су сасвим легалне и постоји врло конструктивна сарадња и односи - како са Владом и Скупштином и тако и са Предсједником Српске.

„ Не улазим у странаштво и за мене је актуелна власт она која је истовремено и одговорна власт, и само на тој релацији говорим“, каже владика Хризостом.

С друге стране са односом власти у ФБиХ према Епархији и српској Цркви, каже Владика Хризостом,  нисам уопште задовољан и ево, за годину и по, они се никад нису заинтересовали за наше проблеме.

Оцјењујући досадашњу сарадњу са општинским властима, владика Хризостом наглашпава, да са свим општинама и градовима Епархије има одличну сарадњу, осим са Добојем „која је прекинула сваку сарадњу са СПЦ, захваљујући само градоначелнику, не другима, него лично господину Обрену Петровићу“.

Позицију Срба у Федерацији БиХ, у којој је Епископ Хризостом провео 22 године службујући у бихаћко-петровачкој Епархији, владика оцјењује тешком и сложеном.

„Тамо је заиста тешка ситуација, добро ми је позната. Нарочито ме вријеђају изјаве неких политичара тамо - кад говоре о повратку. Они врше пресију повратка у Српску, а у Сарајеву, на примјер, о повратку Срба нико ништа не говори. Кад  говоре о повратку мисле само на повратак муслимана у Српску, а никад о повратку Срба у Федерацију“, каже владика Хризостом.

Он опомиње да оваква политика у ФБиХ траје већ 20 година и данас је таква, а на жалост, уз помоћ неких људи који нису разумјели шта то значи, остварују своје циљеве.

„Наши су политичари били кратковиди и нису разумјели шта значи борба за повратак, шта значи борба људи за своја права да живе на својим огњиштима, а не да му неко кроз неку политику отме његову имовину или да будзашто продају своју имовину предака, да остављају гробља , светиње итд.

Свима треба дати једнако право, напомиње Епископ зворничко – тузлански,  а не само с једне стране, а другима  лаж, „шарену лажу“. „Свако има право да дође на своје огњиште, да живи слободно на својој ђедовини, са другим грађанима те локалне заједнице, тог ентитета...“, наводи Епископ Хризостом.

То је, нажалост, тешко у ФБиХ, каже владика Хризостом, и, ево, неки дан су каменовали нашу цркву код Живиница, свети објекат што је, наглашава, страшна порука.

Без обзира на скрнављења наших објеката, они су тамо у добром стању, каже Епископ зворничко-тузлански и додаје да је прошле године као приоритет постављена изградња цркве у Пожарници. 

“Овим путем апелујем свим људима са Пожарнице и Мајевице који могу да нам помогну како бисмо најзначајнији храм тамо обновили.То ће бити велика порука и велики симбол српског народа у том дијелу“, каже владика Хризостом и сматра да би ова црква могла бити завршена до Илиндана 2015.

Оцјењујући ситуацију на Косову и Метохији, владика Хризостом каже да  је тешка и трагична, „ваљда опет што је вољом моћника овог свијета Косово отето, истргнуто из загрљаја из права српске државе, а кад вам неко отме нешто и носи са собом онда ради што год хоће“.

„Благословом Американаца и Нијемаца, шиптари раде што год хоће по Косову и Метохији, убијају људе, муче људе, сва права су им ускраћена. Ми, колико можемо, преко владике Теодосија, помажемо народне кухиње које су под његовим благословом“, рекао је владика Хризостом и упозорио да је "нашој браћи тамо забрањено чак да изађу на своја имања, а камоли да их обрађују“.

Он наглашава да се Србима на КиМ шаље помоћ, али да им власт у Приштини, Призрену, Ораховцу...одузима све, те да тамо сада влада потпуно безакоње, које је горе и од најгорег закона.

Идући у сусрет празнику радости - Божићу, празнику љубави Божје која се оваплоћава и долази нама, моја порука је, каже Епископ зворничко –тузлански, да ми кренемо у сусрет Богу са љубављу, не да Га чекамо само да дође.

„Треба да кренемо са својм вјером, љубављу ка Господу, да се сретнемо у радости празника, јер Божић је празник радости и сусрета са Богом“, рекао је Владика Хризостом

„Зато отворимо своја срца како би примили Бога и како би ушао у нас, те како би онда били браћа и сестре међу собом, дјеца Божја. Док смо год затворени за Бога дотле смо затворени и за човјека, а човјек има смисао само у Богу  и ако тако будемо дочекали Божић ја се радујем да ћемо бар мало овим нашим интервјуом покренути једну добру мисао и нашу идеју да се људи пред Божић отварају за Бога и ближњега свога“, рекао је Владика Хризостом честитајући Божић традиционалним поздравом "Мир Божји - Христос се роди!"

Извор: СРНА / БИЈЕЉИНА, 30. ДЕЦЕМБРА

Синагога у којој је Исус Христос ходио и проповиједао, нађена  у  библијској Магдали
Синагога је уништена од стране Римљана у 67. или 68. године послије Христа.
ЈЕРУСАЛИМ. Синагога у којој је Исус Христос  проповиједао, ископана је од стране израелских археолога у некадашњем граду Магдала, који се налази на западној обали Галилејског језера.
Према археолозима, синагога у Магдали је једна од седам, које су познате у Израелу, а које су уништили Римљани у 67. или 68. године послије Христа, за вријеме јеврејске побуне.
"Ово је прва синагога коју смо икада ископали гдје је Исус ходао и проповиједао", каже отац Емон Кели , назвавши је "изузетно важном" и за  Јевреје и за хришћане.
Стручњаци кажу да је врло вјероватно да је Исус проповиједао  у недавно откривеној синагоги.

СОКОЛАЦ, 29. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Човјек не може да буде хуман уколико његов хуманизам није заснован на хришћанском хуманизму, на Богочовјеку, па тако и васпитање омладине не може да буде хришћанско уколико није засновано на богочовјечанском хуманизму, истакнуто је на предавању о теми "Куда иду млади", у соколачком Духовном центру.
 "Нема већег хуманизма од тога да се Бог сједини са нама и могућности да се ми сјединимо са њим. То је оно што црква мора да нуди нашој омладини, један другачији начин сједињења између Цркве и омладине", нагласио је синоћ професор Богословског факултета у Фочи Ненад Тупеша.
Он је истакао да Црква треба да понуди младима нешто што би их довело до самосвијести, да успостави правила у борби свјетског секуларизма, и да породица, као крајње мјерило једног друштва, дође изражаја.
Тупеша је рекао да су православна црква и Срби свједоци како треба да изгледа хришћанска породица, гдје отац и мајка морају да имају своје мјесто.
Он је рекао и да савремена европска демократија покушава да сруши ауторитет у хришћанској породици, јер води борбу против сваког ауторитета у породици, односно ауторитета мајке и оца.
Према његовим ријечима, мајка је једино биће на свијету, доста различито од оца и сваког другог бића, зато што никада нема границу у давању љубави према рођеном дјетету.
"И увијек је њена љубав саможртвена, као што је и љубав цркве саможртвена, зато што је заснована на завршној жртви Господњој, зато што је Господ саможртвена љубав, и управо из те љубави према човјеку оваплотио се, пострадао и био погребен и васкрсао трећи дан по писму", рекао је Тупеша.

НИКШИЋ - Тензије међу грађанима због одлуке општинске власти да летњиковац краља Николе Првог Петровића уступи на коришћење канонски непризнатој ЦПЦ, спушта старешина Саборне цркве Светог Василија Острошког, свештеник Миодраг Тодоровић. Он позива све православне одборнике у локалном парламенту да дођу у овај свети храм.
- И да у миру и радости прославимо Христово рођење, да витлејемска светлост обасја град Никшић, све Никшићане, читаву Црну Гору и сву васељену! Сигурно да ни ми, а ни наши преци нису имали лепшег, људскијег и честитијег поздрава од овог божићног: Мир Божји, Христос се роди. Ваистину се роди, истиче отац Миодраг. - Појава НВО “ЦПЦ” је узнемирила духове у земљи. Исконска православна црква Христова у Црној Гори, Митрополија црногорско-приморска, указала је да назив те НВО није добар и не одражава суштину онога што се ради. Управо су то ауторитетом показали васељенски патријарх Вартоломеј и тадашњи руски патријарх Алексиј Други, када су у Подгорици освештавали Саборни храм Христовог васкресења и поновили да се у Црној Гори зна која је једина православна црква, а ко је себе тако назвао, а нема тај садржај.
Тодоровић подсећа да су још од времена владике Василија Петровића, црногорски митрополити били помоћници пећких патријарха. Такви су владика Сава Петровић, владика Арсеније Пламенац, Свети Петар Цетињски, Свети Петар Други Петровић, Гаврило Дожић и сви до данашњег митрополита Амфилохија.
- То су признавали књаз Данило и краљ Никола и читаво васељенско православље. Зашто су онда одборници владајуће већине у никшићком парламенту донели овакву одлуку? За мене је непознаница мисија те НВО у Никшићу и Црној Гори уопште. Пошто је сваки човек непроцењиво и непоновљиво богатство, а његова душа најскупоценији дар Божији, у овим претпразничким данима треба да се на то усредсредимо и очистимо срца од сваке лажи и пакости и потрудимо да Христово рођење дочекамо у божјем миру и чисте савести. Дивни празници током децембра, Свети Николај, Детињци, Материце, Оци, носе дух саборности и светиње живота - закључио је свештеник Тодоровић.
ЛЕТЊИКОВАЦ НИJЕ ЗА ВЕРСКЕ СВРХЕ!
ОБЈЕКАТ од 116, а са земљиштем и више од 1.000 квадрата, изграђен је 1878. Завод за заштиту споменика културе га је 1964. уписао у Регистар непокретних споменика културе. Држава деценијама није водила рачуна, па је постао запуштена руина на плацу, чији део се продаје са имовином Рудника боксита.
Владајућа ДПС - СДП коалиција коришћење летњиковца је одобрила без икакве надокнаде. Невероватно је да се у предлогу одлуке о уступању, у члану два, прецизира да објекат “не би смео бити коришћен за пропаганду и у верске сврхе”! Извор: Вечерње новости

АНДРИЋГРАД, 27. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У оквиру научног скупа посвећеног Бранку Ћопићу, вечерас је у Галерији Андрићевог института у Андрићграду одржан концерт духовне музике Панчевачког српског црквено пјевачког друштва.
 Диригент хора Вера Царина каже да је ово најстарији ансамбл ове врсте који заузима једно од најзначајнијих мјеста у музичкој историји српског народа и културе.
"У Андрићевом институту извели смо српски духовни програм и сматрамо да ми, представници српске културе, морамо, прије свега, да српску културу уздижемо, а онда и све остале", рекла је Царина и додала да хор иза себе има много гостовања и такмичења у различитим државама.
У вечерашњем програму Панчевачко српско црквено пјевачко друштво извело је дјела Корнелија Станковића, Косте Манојловића, Властимира Перичића, Исидора Бајића, Мите Топаловића, те пету руковет Стевана Стојановића Мокрањца.
Панчевачко српско црквено пјевачко друштво учествоваће сутра ујутру у литургији у цркви Светог кнеза Лазара у Андрићграду.

У ПОРТИ манастира Дубница, под Јавором, на дан ктиторске славе, освештана је камена скулптура патријарха Гаврила Рашковића (1595-1659). После три и по века патријарх свештеномученик се вратио у завичај, у некадашње духовно средиште Старог Влаха, у светињу коју је обнављао док је био на пећком трону.
- Стигао је патријарх у свој свети манастир Дубницу, своме народу. Дошао је да нас учврсти у вери православној, да нам сачува огњишта, име и иметак српски. Уметник са Златибора Владимир Митровић умио је његово свето лице, ставио му јеванђеље и крст у руке, помогао му старом да се усправи, њему који је вазда био усправљен пред људима. Сагињао се само пред Богом и крсном славом - истакао је у беседи архимандрит Нектарије из манастира Давидовица у Лимској долини.
Подсећајући да је патријарх био образован и уман човек, познати преписивач књига, о чему сведоче јеванђеља у САНУ и Кембриџу, Драгиша Милосављевић, историчар уметности из Ужица, истакао је да је клесар са мало извора и података градио његову фигуру и лик надахнут само - његовим делом.
- Овим спомеником мајстор је превазишао себе, можда и зато што су остварења овог светитеља попут дела многих других српских личности - заборављена и одавно прекривена патином заборава, па је вајару преко камене бисте припала улога својеврсног васкрсења ове знамените личности - рекао је, поред осталог, Милосављевић.
Патријарх Гаврило, светитељ страдалник из знамените лозе кнезова Рашковића, у кратком времену проведеном на пећком трону, средином 17. столећа, обновио је и подигао више цркава и манастира у Полимљу, Старој Србији и Старом Влаху.
Овај чувар вере и огњишта кренуо је у Русију у тајну мисију ослобођења балканских народа од турске власти. Када су, нажалост, све наде пропале, патријарха су на повратку у Србију, пошто је проказан, турски војници одвели у Брусу (Мала Азија), где је обешен, одбијајући, за живу главу, да промени веру.
ОРДЕН БЕЛОГ АНЂЕЛА
ОРДЕН Белог анђела, највише признање Милешевске епархије, владика Филарет доделио је архимандриту Макарију, игуману Дубнице, Хаџи Душану Јелићу, правнику, и Негосаву Радовићу, предузетнику из Ивањиице, а грамате вајару Владимиру Митровићу, предузетницима Фику Авдићу из Нове Вароши и Радојку Бркушанину из Ивањице и шумару Владимиру Петровићу из Кушића, на Јавору.
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

У организацији одбора за међурелигијску сарадњу Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине у Бихаћу организована су предавања за ученике православне и исламске вјероисповијести у мјешовитој Средњој школи у Босанском Петровцу, на којима су се ученици информисали о вјери њихових другова.
Предавања су одржана у сриједу 24. децембра у просторијама Мјешовите Средње Школе „Босански Петровац“. Најприје је професор исламске вјеронауке Мехо Зенковић одржао предавање ученицима првих разреда православне вјероисповијести, на тему: „Основи исламске вјере“, на којем их је упознао о учењу и основним постулатима ислама.  На следећем часу предавање за ученике исламске вјероисповијести, четвртих разреда гимназије и економске школе, предавање на тему „Основи православне вјере“, одржао је професор православне вјеронауке Предраг Вујић. На том предавању професор Предраг je у кратким цртама упознао ученике о учењу и историјату Хришћанске Цркве, посвећујући посебну пажњу суштини Православља – љубави према Богу и ближњима. Поменутим предавањима присуствовали су представници исламске заједнице уважена господа: проф. др Изет еф. Терзић, продекан за наставу на исламском педагошком факултету и Нурија еф. Казаферовић, генерални секретар бихаћког муфтијства, као и представник Српске православне цркве, ђакон Никола Перковић, службеник епахијског управног одбора Епархије бихаћко-петровачке. Предавањима је присуствовала и директорица Средње школе госпођа Бесима Кишљен. Ово предавање је имало за циљ да се ученици поближе упознају о учењу и историјату вјере њихових колега и наишло је на прихватање и одобравање свих ученика, што се видјело по њиховим позитивним реакцијама и учешћу у дијалогу са професорима.
Након предавања, професори вјеронаука и гости из исламске заједнице и Православне цркве, у кабинету директора средње школе размијенили су утиске и своја запашања са поменутих предавања. Заједнички је констатовано да оваквих предавања и пројеката из области међурелигијске сарадње, толеранције и дијалога, треба бити у будућности још више како би се код ученика што више развила свијест о потреби дијалога и истинског суживота у друштвеној заједници. Средња школа у Босанском Петровцу је заиста примјер добре међурелигијске сарадње, дијалога и заједништва међу ученицима различитх вјероисповијести. Већ дужи период професори обје вјеронауке, за своје ученике организују сваке године обилазак вјерских објеката у граду, цркава и џамија, на коjима се ученици информишу о богослужењима и молитвама које се врше у тим вјерским објектима. Ово предавање је круна једне лијепе и веома успјешне досадашње сарадње двојице професора вјеронаука, али и њихових ученика и колега у колективу унутар школе. Срдачну захваланост упућујемо организаторима овог предавања, Одбору за међурелигијску сарадњу у Бихаћу, у чијем раду су укључени представници свих традиционалних цркава и вјерских заједица. Захваљујемо се и бихаћком муфтијству  и Епархији бихаћко-петровачкој, чији су представници својим присуством увеличали ова предавања. Надамо се да ће оваквих лијепих сусрета бити у будућности и више. Извор: Епархија бихаћко-петровачка
Предраг Вујић, проф. православне вјеронауке

Година 2014. била је лоша година за Асирце у Ираку, који представљају 95% хришћанског становништва земље. ИСИЛ је протерао скоро 200.000 Асираца из њихових кућа и села у Нинивској равници, присиљавајући их да избегну још даље на север. Они живе као избеглице од 7. августа.
Али дух Божића није смањен, с обзиром  на то да четири главне асирске вероисповести која слави Божић. Четири вероисповести су
Асирска Црква Истока („Несторијанска“), основана 33. године од стране Теода, Томе и Вартоломеја
Сиријска Православна Црква („Јаковитска“), основана 450. године.
Халдејска Црква Вавилона („Халдејска“, Римокатоличка), основана1552. године
Сиријска Католичка Црква
Извор: OCP; преузето са сајта СПЦ

Божићна порука Патријарха васељенског ВартоломејаПоводом празника Рождества Христовог који се слави по грегоријанском календару у неким Црквама укључујући Васељенску Патријаршију, Патријарх васељенски Вартоломеј послао је посланицу:
Бог се јави на земљи и, истовремено, ми смо видели савршеног човека заједно са непојмљивом вредношћу људске личности. Нарочито данас доживљавамо стање човечанства након пада, с обзиром на то да свакодневно са Псалмописцем казујемо да „сви застранише, уједно неваљали посташе; нема га који чини добро, нема га ни једнога!“ (Псалам 13,3; Римљанима 3,12-13).
Пре оваплоћења Христовог човечанство никад није могло замислити непојмљиву вредност људске личности, која је ослабљена и искривљена након грехопада. Само најпросветљенији људи могли су да уоче, чак и пре времена Христа, вредност људске личности и одговоре на питање Псалмописца: „Шта је човек да га се сећаш? (Псалам 8,5), и: „Учинио си га мало мањим од Анђела, славом и чашћу венчао си га“.
То је та врховна вредност људске личности коју је пројавила богочовечанска личност Господа. И од тог времена сваке године слушамо поруке поводом исте теме појединих држава, влада и социјалних група, или их читамо у међународним споразумима о поштовању људске личности и људских права.
Ми сведочимо са великим изненађењем стално понављану „драму витлејемску“. То је једна драма, јер то више није радостан догађај када ми игноришемо Сина и Реч Господњу рођеног у јаслама, када се човечанство као Његова творевина не поштује као „божанска слика“.
Наша света Православна Црква и њено богословље уче нас да човечанство и људско тело заслужују највише поштовање, јер они су присаједињени Богу у васкрслом Господу. Стога смо сви ми у обавези да повећамо своје напоре за највишу вредност људске личности како би је сви поштовали.
Са великом тугом и дубоким жаљењем Васељенска Патријаршија прати све веће таласе насиља и бруталности, који и даље муче различите регионе на нашој планети, а посебно сав Блиски исток, нарочито тамошње хришћанске староседеоце, често у име вере. Никад нећемо престати да из овог Светог Седишта Православља објављујемо свима – нашој браћи Поглаварима православних и других хришћанских Цркава, вођама и представницима других религија, председницима држава и свакој особи добре воље свуда у свету, а изнад свега нашим ближњима, да било да их други мотивишу или не, ризикују сопствене животе како би лишили друге њихових живота; за њих такође важи да их је Бог створио – јер не може бити истине или истинске религиозности или духовности без љубави према људској особи. Било какво идеолошко, друштвено или верско изражавање које или презире човечанство створено по слици Бога или које учи и дозвољава смрт блиских људских бића, посебно на окрутан и примитиван начин који видимо, зацело нема никакве везе са Богом љубави.
Драге браћо и сестре, док обраћамо пажњу на ситуација која преовладава у нашем свету данас, ми осуђујемо трагичне догађаје који произилазе из мржње према другим религијама и непријатељства према људима.
Као одговор нудимо као једини моћни противотров савременом насиљу „крајње снисхођење“ Бога, који увек делује као љубав и који изненађује учењаке и сав свет. Ово је мистична моћ Бога, мистична моћ Православне Цркве, као и мистична моћ хришћанске вере. Ово је моћ која осваја и преовладава сваки облик насиља и зла путем љубави.
(Патријарх се моли за прекид сваке врсте насиља, које може бити превазиђено љубављу коју доноси и пружа „Анђео великог саветника“, „Кнез мира“,  Господ наш Исус Христос).
Извор: СПЦ/Васељенска патријаршија

У Мароку, забрањен филм о егзодусу Јевреја из Египта
Раније је већ, филм Ридлија  Скота  "Екзодус: краљеви и богови" ,  добио  критике  бројних хришћанских и јеврејских организација.
Мароканске власти забраниле су  приказивање филма у биоскопима.  
Шеф једног од биоскопа у Казабланки  рекао  је да се они због кршења забране суочавају са затварањем.
Тренутно је непознато зашто су власти одлучиле да забране филм дан прије него што оде на приказивање, јер се првобитно  нису противиле. Могуће је да је филм увриједио неке Муслимане који се противе било каквом приказивању  пророка.

Његова светост патријарх српски Иринеј примио је данас у српској Патријаршији у Београду предсједавајућег Предсједништва БиХ Младена Иванића.
Пријему су присуствовали и амбасадор БиХ у Београду Ранко Шкрбић и шеф кабинета предсједавајућег Предсједништва БиХ Наташа Зиројевић, саопштено је на сајту Српске православне цркве.
Иванић је новинарима испред Српске патријаршије рекао да је са патријархом Иринејом разговарао о потреби очувања српског духа и српског народа у БиХ.
Он је оцијенио да је његова посјета Београду, током које се састао и са предсједником Србије Томиславом Николићем и премијером Србије Александром Вучићем, била врло позитивна.

БАЊАЛУКА, 23. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Епископ средњоевропски Сергије и епископ врањски Пахомије посјетили су данас Представништво Републике Српске у Штутгарту. 
 Епископ Сергије прихватио је позив да 31. јануара наредне године у Штутгарту присуствује обиљежавању крсне славе Републике Српске - Светог архиђакона Стефана, речено је Срни у Представништву Републике Српске. 
У посјети Представништву, заједно са епископима Сергијем и Пахомијем, били су и архијерески намјесник за јужну Њемачку Станко Ракић, протонамјесник и старјешина храма у Штутгарту Предраг Гајић и парох треће штутгарске парохије Радослав Пајић.

На Божић ће у Вологди истовремено зазвонити двије хиљаде звона и звончића. Како је саопштила Информативна агенција „Сјевер Информ“, позивајући се на градску општину Вологде, према замисли организатора, прво ће зазвонитии звонари звоника Софијског саборног храма који ће ударити у Мали и Велики лабуд (прим прев. називи звона).
37293.pА затим ће одјекнути звуци са двадесет вологодских звоника.
Заједно са њима у акцији ће учествовати око двије хиљаде грађана Вологде са малим звонима у рукама.
На тај начин градске власти планирају да обиљеже празник Христовог рођења и освоје још један свјетски рекорд. Манифестација се одвија у оквиру пројекта „Вологда – новогодишња престоница Руског сјевера“.
Са руског: М. Живковић , Извор: Православие.ру

Непризната МПЦ тражи помиловање митрополита Јована
СКОПЛЈЕ - Канонски непризната Македонска православна црква-Охридска архиепископија данас је званично затражила помиловање за свог бившег владику а сада архиепископа охридског и митрополита СПЦ Јована Вранишковског, који се налази у затвору пошто је у Македонији осуђен због прања новца и проневјере црквених фондова.
Синод Македонске православне цркве-Охридске архиепископије позвао је "све релевантне власти у Републици Македонији да покажу милосрђе према затвореном бившем архибискупу Јовану".
"Упркос преступима због којих му је суђено и због којих је осуђен, не треба га оставити без наде и вјере у милосрђе, у овим светим данима пред Божић", наводи се у саопштењу Синода.
Македонска црква саопштила је да је позив на помиловање Вранишковског послат на иницијативу руског епископа, у нади да ће то отворити разговоре између Македоније и Србије о признавању Македонске православне цркве.
Некадашњи владика канонски непризнате Македонске православне цркве (МПЦ) и садашњи архиепископ Охридски и митрополит Скопске православне цркве (СПЦ) Јован Вранишковски ухапшен је 12. децембра 2011. године на грчко-македонском граничном прелазу Меџитлија-Ники, код Битоља, под оптужбом да је проневјерио 250.000 евра којима је куповао земљиште у Охриду док је био владика МПЦ.
Осуђен је на три године затвора, на шта је у новембру прошле године уложио жалбу која је одбијена.

СОКОЛАЦ, 21. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Његова светост патријарх српски Иринеј позвао је данас вјернике на Сокоцу да долазе у свете храмови јер су они најкориснији за спасење душе човјека. 
 Патријарх Иринеј је послије Свете архијереске литургије у храму Светог пророка Илије на Сокоцу истакао да Господ жели, а Црква позива на окупљање на заједничку молитву у дому Божијем.
"Господ прима и наше појединачне молитве, не само у храму већ ма гдје се налазили. Када се Богу обратимо јавно или тајно Господ чује наше молитве и по својој љубави и доброти их испуњава. Али, Господу је најмилије и за наше душе најкорисније када се нађемо у светим храмовима", рекао је српски патријарх у бесједи.
Према његовим ријечима, Бог је дао снагу, моћ и благодат хришћанима да својом љубављу могу да се боре против зла "које је присутно и у нама и у читавом свету".
Патријарх је подсјетио на ријечи једног светог апостола да овај свијет лежи у злу, али да је Бог дао благодат и снагу да се против зла боримо на божански, јеванђељски начин како су то показали свети апостоли и многобројни свети мученици Христови.
Светој аријерејској литургију присуствовали су амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, начелници општина из састава града Источно Сарајево, начелници сусједних општина, многобројни вјерници и други гости.

БИЈЕЉИНА, 22. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Православни храм Силаска Светог Духа у Подгајевима код Живиница у Федерацији БиХ каменован је на велики хришћански празник Дјетињце, објављено је данас на званичној интернет страници Епархије зворничко-тузланске.
 Непознати починиоци су у ноћи са суботе на недјељу полупали прозоре на овом храму.
Члан Црквеног одбора из Подгајева Ненад Борос каже да је на фасади уочио и двадесетак удубљења и пронашао поред цркве мноштво каменица којима су изазвана оштећења.
"Послије још једног у низу напада на православне храмове на територији Тузланског кантона, изражавамо разочарење, али и наду да ће Господ Бог уразумити срца вандала који скрнаве вјерске објекте", поручио је парох живиничко-подгајевски јереј Милош Тришић.