Сазнај новости из
хришћанског свијета
БИЈЕЉИНА, 21. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије одржао је вечерас у Бијељини предавање о радости живота у вјери и поручио да, упркос свим тешкоћама, у свијету увијек има спасења, јер има Спаситеља. "Није свијет пропао и неће пропасти док је вјере, јер свијет је радост, а кад Господ дође људима, то свој својима долази", рекао је владика на предавању у препуној сали градског Центра за културу. Критикујући људску депресију и зла дешавања у свијету, он је позвао српски род да очува стваралачку енергију и да живи и ствара у вољи и љубави. "Стварање свијета није престало, без обзира што свијет иде неком клизавицом, ми морамо чувати радост живота", закључио је владика Атанасије. Он је указао на то да сваком човјеку данас, а посебно православним хришћанима, требају храброст, јунаштво, отмјеност и достојанство, лик и образ људски. У организацији Мисијског фонда Епархије зворничко-тузланске, у Бијељини траје божићни циклус предавања у оквиру којег ће бити одржано пет тематских вечери посвећених вјери. ЦЕТИЊЕ - Митрополит црногорско-приморски Амфилохије рекао је да се у Украјини води братоубилачки рат и да се стално моли да Бог тој земљи подари мир.
Митроплит Амфилохије је напоменуо је да се у Украјини и Црква подијелила, а за њом и народ, те да се тамо сукобљавају браћа исте вјере, истих отаца и истих светиња. "Чим се Црква подијели, онда се и народ дијели", рекао је митрополит Амфилохије, који борави у аргентинској провинцији Ђако, гдје живи велики број исељеника из Црне Горе и Србије. Он је истакао да "зле силе оних који хоће власт и да загосподаре свијетом трују душе и користе људе, тјерајући их једне против других да би се сами окористили", саопштила је Митрополија црногорско-приморска. "Нека Бог подари мир у Украјини у којој се води братоубилачки рат. Ми из бивше Југославије знамо шта значи тај грађански, братоубилачки рат, који је најстрашнији од свих ратова", навео је митрополит црногорско-приморски. Он је рекао да му је највећа захвалност да Украјинци, који живе у Аргентини, очувају вјеру православну, вјеру својих отаца. Извор: СРНА ЛОЗНИЦА - У цркву Светог пророка Илије у Јадранској Лешници код Лознице ударио је гром и начинио велику штету на богомољи, али и на кући свештеника Милована Којића.
Којић каже да га је јак прасак пробудио ноћас из дубоког сна, а када је устао око себе је видио само дим који се ширио ходником. "Гром је ударио у крст на врху цркве и искривио га, а пожар је избио у звонику. Преко електричних инсталација удар се пренео и на кућу у којој живим са породицом. Одмах сам децу извео ван црквене порте, а онда назуо војничке чизме и почео ногама да гасим пожар", прича свештеник. Према његовим ријечима, од удара грома у кући је експлодирао бојлер и изгорјели су сви технички уређаји, а послије десетак минута стигли су и ватрогасци. "Од силине грома запаљени су и струјомери који су излетели из ормара, а каблови су висили на све стране. Улазна врата одлетела су неколико метара", каже Којић. Црква је стара 142 године и нико у селу не памти да се некада нешто слично догодило. Оштећени су црквена сала, иконостас, стакло се разлетјело на све стране, као и дијелови врата и прозора, а са плафона је отпао један лустер. Долазак су најавили представници Шабачке епархије са којима ће бити договорен начин санирања штете. ПОДГОРИЦА - Већ десет година отац Станислав Татић, парох спушки, носи необично послушање - духовно управља затвореницима који се налазе у затвору „Спуж“. Служи Свету литургију, исповеда, причешћује и крштава људе у углу затворске трпезарије. Верника има, читаво братство. На богослужење у Казнено-поправном дому долазе људи жељни и спремни да своје „кодексе“ и криминалне досијее бар у то време одлажу у заборав. Стекао је огромно поверење затвореника који га лично позивају да им удели савет, „разбије“ малодушност, омами их оптимизмом! Са некима је пријатељство наставио и после изласка из затвора. А духовно буђење у КПД „Спуж“ почело је последњих дана 2003. када је први пут после Другог светског рата у затвору служена Света архијерејска литургија. Службу је обавио митрополит Амфилохије са свештенством и монахињама манастира Ждребаоник, да би потом своју мисију започео и отац Станислав. - Када сам први пут закорачио кроз затворска врата прожели су ме снажан осећај и жеља да нико никада не доспе у затвор. Сећам се првог Васкрса када је управа пустила најпре да уђу Мирашеви, код којих се „причестило“ девет затвореника, а код мене 250! Бог је дао да се годинама које су долазиле у затвору формира православно братство које успешно делује. Како је време одмицало „веза“ овог духовника са затвореницима постајала је све чвршћа. Отац Станислав служи литургију, исповеда и причешћује. Често чује од ових људи оно што други не успевају. Њихове муке остају заувек тајна...прочитај до краја на сајту Вечерњих новости Српске мировне снаге које су тренутно на мисији у Централноафричкој републици, у петак су прославили Светог Никола као да се налазе у Србији, са свим обичајима и традиционалном трпезом Министарство одбране Србије је на свом Твитер профилу објавила фотографију на којој се види како српске мировне снаге, које се налазе у Централноафричкој републици, обележавају Светог Николу. Припадници Војске Србије су у Централноафричкој Републици ангажовани у две мултинационалне операције. У мултинационалној операцији Европске уније – ЕУФОР РЦА ангажован је српски санитетски тим (пет медицинских техничара), а у УН мисији – МИНУСЦА, ангажована је Војна болница нивоа 2 (68 припадника), два припадника Војске Србије на штабним дужностима и два војна посматрача. БЕОГРАД, 20. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Епископ славонски Јован, по благослову Његове светости патријарха српског Иринеја и уз уз саслужење главног свештеника Војске Србије јереја Слађана Влајића, извршио је освештање звона и обавио чин освештања славског жита и ломљења славског колача на броду посебне намјене "Козара", у част Светог Николаја. Морнари, припадници Другог одреда Ријечне флотиле Војске Србије славе Светог Николаја као свог заштитника, наставили су традицију која налаже да сви поморци и бродари на дан светитеља заштитника буду "на сидру" или пристану са својим бродовима у луке, саопштено је Срни из Епархије славонске. Брод "Козара" има посебну историју. Поринут је 15. септембра 1939. године, на самом почетку Другог свјетског рата у Линцу, родном граду Адолфа Хитлера. Током Другог свјетског рата био је у саставу Дунавске флоте Трећег рајха, да би био враћен у Њемачку послије рата и предат Југословенској ратној морнарици. Године 1961, 29. маја, на доку код Доње Градине, стратишта и гробишта система концентрационих и логора смрти Јасеновац, добио је име "Козара", у спомен надљудским страдањима народа Козаре и жртвама које је он уложио у побједу над нацизмом. Свечаности која је претходила освештању, осим активних и пензионисаних припадника Ријечне флотиле, присуствовали и представници Удружења Козарчана и представници преживјелих логораша, као и бројни гости. Присутни су били у прилици да чују и излагања о историјату брода, Козарској епопеји и свједочења која подсјећају на страдање српског живља на Козари и у Поткозарју током Другог свјетског рата, виђена тада очима шестогодишњих дјечака, које су потресно и живописно пренијела двојица Козарчана, касније логораша, Миленко Чекић и Душан Алексић. Власници ливнице "Лиград", породица Кременовић, чији су коријени на Козари и чији су преци и сами мученички пострадали током Другог свјетског рата, приложли су звоно за брод "Козара". САРАЈЕВО, 21. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Његова светост патријарх српски Иринеј служиће, уз саслужење архијереја и свештенства, у соколачком храму Свету архијерејску литургију, током које ће митрополиту дабробосанском Николају уручити високо одликовање Српске православне цркве Орден Светог краља Милутина. Света архијерејска литургија биће служена у 9.00 часова. Патријарх Иринеј стигао је јуче на Соколац гдје га је у порти цркве Светог пророка Илије дочекао Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије. Патријарха су дочекали многобројни вјерници. Патријарх Иринеј служио је вечерње, те поручио да је српски народ очувала вјера коју су бранили кроз читаву своју историју, не само ријечима и обичајима, већ и својим животима. Патријарх Иринеј рекао је да је српски народ данас поносан на светосавску културу и историју, која га је уздигла и подигла у ред културних народа са поријеклом, прецима и који се труди да оправда својим животом историју и славну прошлост. СОКОЛАЦ, 20. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Његова светост патријарх српски Иринеј стигао је вечерас на Соколац гдје га је у порти цркве Светог пророка Илије дочекао Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије. У цркви на Сокоцу у току је вечерње богослужење које служи српски патријарх уз саслужење више епископа Српске православне цркве. Патријарх Иринеј стигао је на Соколац нешто прије 18.00 часова. Српски патријарх сутра ће у 9.00 часова у соколачком храму служити Свету архијерејску литургију током које ће митрополиту Николају уручити високо одликовање Српске православне цркве Орден Светог краља Милутина. Хамбург, 18. децембар, Интерфакс - нови културни и образовни центар Руске православне цркве освећен je и отворен у Хамбургу.
Изградња центра ће коштати 5 милиона. У њој ће се налазити кабинет руског језика и књижевности и одржаваће се изложбе локалних умјетника, пише сајт цркве Светог Јована Кронштатског у Хамбургу .У мају 2007. године, патријарх московски и све Русије Кирил, као митрополит, посјетио је овај Њемачку град и тада је донесена одлука да се купи кућа која се налази у близини цркве светог Јована Кронштатског. Кућа је била у лошем стања. Након архитектонског конкурса у 2013.године, почела је изградња духовног и културног центра Руске православне цркве. Пошто се кућа се налази на Тргу Чајковски, одлучено је да име по великом руском композитору. Према концепту прихваћеног од стране градских власти, она укључује мултифункционални салу за 180 људи, одјељење за изучавање руског језика и књижевности, умјетничку школу, физикалну соба, туристичку агенцију, а секретаријат и црквену архиву и собе за ходочаснике се налазе у поткровљу. Међу комерцијалним пројектима, који су неопходни за отплату банкарског кредита, биће ресторан у кући. Извор: Интерфакс превод: вјеронаука.нет вјероучитељ Драган Ђурић Археолози пронашли јаке доказе да су цареви Давид и Соломон били стварне историјске личности20/12/2014
Један од аргумената за постојање Давида је натпис са стеле (Стела је камена или дрвена плоча разноврсног облика са декорацијама и натписима погребног или споменичког карактера) из Тел Дана (IX-VIII вијек прије Христа). ЈЕРУСАЛИМ. Археолози су пронашли јаке доказе да су цареви Давид и Соломон били стварне историјске личности и владали Израиљским царством IX-VIII вијека пре Христа (према традиционалној библијској хронологији). На истоку Газе научници су ископали шест глинених печата, који указују на постојање државе у том региону. Резултати ископавања су представљена у часопису Near Eastern Archaeology, а кратко о овоме саопштава Daily Mail. Буле (отисци на шљаци) нађени су у Хирбет Сумејли, источно од Газе (југ Израела). Према ријечима професора Џими Хардина ови објекти имају исту функцију као воштани печат – тј. користе се за потврђивање службене преписке. На једној од була сачувана је рупа кроз пролази низ. Откривање печата у таквим маргиналним подручјима указује да је ово подручје било у зони утицаја јавног образовања. У Јерусалиму, нађен зид који је могао изградити цар Соломон. "Многи људи не вјерују да је у старијем гвозденом доба могла егзистирати држава. Али сама чињеница да су на периферним руралним областима нађени печати , указује на одређени ниво управне организације, "- рекао је Хардин. Археолози су посебно изабрали за ископавање удаљени реон јер су их интересовани гранични контакти између Јевреја и Филистејаца. Историчност цара Давида, као и историчност јединственог царства Израела, је предмет расправе. Основана 1980.године школа библијског минимализма, сматра текст о цару Давиду, Соломону и јединиј Израелској монархији као идеолошки конструкт, креиран у свештеничким круговима у вријеме Јездре и Неемије(VI вијек пне). Са становишта ове школе, Давид је стваран као што је стваран и краљ Артур. Неки научници вјерују да су Давид и Соломон историјске личности, али не и цареви са огромном државом него вође мале кнежевине. Истраживање које је спровео The Pew Research Center ,а објављено 15. децембра , показало је да постоји "раширено вјеровање у библијску Божићну причу"
Око 73 одсто свих испитаника изјавило је да вјерују да је Исус Христ је рођен од Дјевице, док 74 одсто сматра да је анђео објавио Христово рођење пастирима, 75 процената вјерује у посјету мудраца, а 81 одсто сматра да је мали Исус лежао у јаслама. Око 86 одсто испитаника анкете , а припадају римокатоличкој вјероисповијести, кажу да вјерују у рођење Христово од Дјевице, у поређењу са 91 одсто код протестаната. Око 90 одсто католика, рекло је вјерује да су анђели објавили рођење Исуса Христа пастирима. Жене и старији испитаници су нешто чешће исповиједали своју вјеру у рођење Христово од Дјевице, као и да чешће одлазе у цркву као и они који су имали средњу школу или мање. Чак и међу онима без вјерске припадности, постоји око 30 процената оних који вјерују у Христово рођење од Дјеве Марије. Истраживање 1.507 одраслих Американаца је спроведено од 3-7. децембра . БАЊАЛУКА - Крсна слава је специфичност везана само за Србе и не може се посматрати издвојено од цркве, односно од саме литургије, наводи свештеник Епархије бањалучке Драган Грујић.
Постоји више тумачење како и зашто су настале крсне славе. Историјски утемељено је схватање да су српске породице, у прелазном периоду прихватања хришћанства, свака за себе, узимале одређеног заштитника. "И тако, према неком племенском знаку или према презимену, како то данас кажемо, славе су почеле да се разликују, јер је свако узимао различитог светитеља за свог `патрона`, или се по тренутку примања хришћанства узимао светац за заштитника", објашњава Грујић за Срну. Временом то се преносило са кољена на кољено, па свака породица има своју крсну славу по свом презимену, по мјесту одакле потиче. Грујић наводи и објашњење да слава има утемељење у литургијским разлозима, односно да је настала из обичаја или праксе обреда приношења хљеба - славског колача Пресветој Богородици. Због немогућности да сви буду они који ће приносити хљеб Богородици, такав обред се касније пренио на светитеље. На тај начин, појашњава свеештеник Грујић, добијена је разноврсна "плејада" светитеља, црквених празника у току године, које су православни Срби узели и поштују као крсну славу. "У данашње вријеме имамо проблем номиналних хришћана, односно оних који се декларишу као православци, а који немају конкретан однос и везу са црквом, па смо често у ситуацији да видимо да се крсна слава не поштује и обиљежава мимо цркве, мимо обреда и мимо литургије", напомиње Грујић. Он истиче да крсна слава не може бити издвојена из цркве, нити је могуће да лаик врши обред "читања славе". Није могуће да породица обиљежава светитеља, а да укућани нису крштени, а уз то обавезно је придржавање основних црквених постулата као што су постови, односно да се испоштује то да ли је дан посни или мрсни. Обиљежавање славе почиње из цркве, како би се породица везала за цркву доласком на литургију и причешћем на крсну славу, а онда се из цркве славље пренесе у кућу. Свештеник Грујић напомиње да је неопходно славски хљеб и жито донијети у цркву, као и да обични славски ручак, без других обреда, није довољан да би се славила слава. Крсна слава је породични празник и нема смисла преносити крсну славу са кућног огњишта у некакве јавне просторије као што су угоститељски објекти. "Крсној слави није мјесто у ресторану, без обзира колико мали био дом. Неком је важније да му дође 50 или 100 званица, али губи се онај битни моменат да слава треба бити везана за кућно огњиште", истиче Грујић. Када је ријеч о томе да крсне славе славе и установе, институције те предузећа, свештеник Грујић напомиње да је тога одувијек било у српском народу, те да је то поготово везано за школску славу Светог Саву. Он напомиње да није никакав проблем то што људи тамо гдје раде желе да се окупе у славу Бога и светитеља, али упозорава да и ту треба бити опрезан како се слава не би претворила у некакву свјетовну забаву. Извор: Nezavisne novine ТРЕБИЊЕ - Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије позвао је у манастиру Тврдош, гдје је предводио свету архијерејску литургију служену поводом дана Светог Николе, који је и крсна слава умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија, све православне Србе да, вођени руком овога свеца, отворе своја срца и покажу милост и доброту, да пруже другоме љубав и приме ту љубав. "Отворимо срца своја да примимо благодат божију, а примићемо је најбоље ако пружимо благодат другоме, да пружимо руку помоћи један другоме, да дарујемо једни друге као што нас учи Свети Никола и као што треба чинити у вријеме предстојећих божићних празника и српских слава које славимо и дочекујемо", рекао је епископ Гриогрије, честитајући славу свом духовном оцу владики Атанасију. Владика Григорије који је недавно са игуманом тврдошким, оцем Савом, боравио у Америци, пренио је свим Херцеговцима поздраве од тамошњих православних Срба и епископа Максима. Извор: Независне новине ПРИШТИНА, 19. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Епископ западно-амерички Максим јутрос је, у присуству неколико десетина вјерника, и уз саслужење владике рашко-призренског Tеодосија и других црквених великодостојника ове епархије, служио литургију у храму Светог Николе у Приштини, позивајући Србе да се врате и опстану на Косову и Метохији, светој српској земљи. Честитајући славу свим вјерницима који данас славе Светог Николу, епископ Максим је пожелио да се Срби врате и опстану на Косову, јер ће само тако и уз сједињење душе са Богом постати вјечни. И његов домаћин, епископ рашко-призренски Теодосије, позвао је расељене Србе да се врате на своје, да не дозволе да самује храм Светог Николе. "Не посустанимо, сабирајмо се и вратимо се овом храму који носи ране прошлих времена. Сетимо се ових светиња и вратимо њима, јер је то једини пут да ове светиње и Косово и Метохија буду наши", поручио је владика Tеодосије. Он је подсјетио да је храм Светог Николе рушен, скрнављен и пустошен, али је "силом Божјом" васкрсао и обнавља се. "Само захваљујући опстанку најупорнијих, цркви и њеној обнови опстали смо као народ на Косову и Метохији", нагласио је владика Теодосије. Он је захвалио владики Максиму за бригу о српском народу и српске светиње на Космету. "Велика је његова брига за наш страдални народ, за нашу страдалну цркву на Косову и Метохији", рекао је владика Tеодосије. Светој литургији после дужег времена нису присуствовали представници српских и косовских институција, као ни представници међународних организација и Кфора. Храм Светог Николе за вријеме литургије обезбјеђивала су двојица припадника Косовске полицијске службе. САРАЈЕВО, 19. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Његова светост патријарх српски Иринеј боравиће сутра и у недјељу, 21. децембра, у посјети Митрополији дабробосанској, током које ће у Сокоцу служити Свету архијерејску литургију и Његовом високопреосвештенству митрополиту дабробосанском Николају уручити орден Светог краља Милутина.
Свечани дочек патријарха Иринеја биће организован сутра у храму Светог пророка Илије на Сокоцу у 17.30 часова, саопштено је Срни из Митрополије дабробосанске. Патријарх Иринеј ће у недјељу, 21. децембра, у 9.00 часова у соколачком храму началствовати на Светој архијерејској литургији, уз саслужење архијереја и свештенства, током које ће митрополиту Николају уручити високо одликовање Српске православне цркве Орден Светог краља Милутина. Савјетовању су присуствовали просвјетни инспектор за православну вјеронауку при Републичком педагошком заводу Републике Српске, мр Славољуб Лукић, јереј Синиша Шаренац, координатор за вјерску наставу Епархије зворничко-тузланске, протојереј Жељко Теофиловић, референт за наставу православне вјеронауке, као и велики број вјероучитеља. У својству домаћина присутнима се обратио Архијерејски намјесник теслићки протојереј-ставрофор Миладин Вуковић, пожеливши добордошлицу и успјешан рад свима присутнима. Вјероучитељи су имали прилику да се упознају са предстојећим активностима на плану унапређења наставе вјеронауке, радом Мисијског фонда епархије зворничко-тузланске, да поразговарају о актуелностима, те да изнесу своје предлоге и евентуалне потешкоће и проблеме са којима се срећу у раду. Савјетовање је протекло у пријатној атмосфери, могла су да се чују интересантна запажања и размијене искуства.
БЕОГРАД, 16. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Академик и лингвиста Иван Клајн оцијенио је да ћирилица као писмо неће нестати у потпуности, али да јој пријети опасност да постане архаично писмо.
Коментаришући посљедње истраживање које је показало да 47 одсто становника Србије пише латиницом, у односу на 36 одсто оних који користе ћирилицу, Клајн је рекао да га то не изненађује јер је процес "одумирања ћирилице" почео још 1918. године. "Била је заједничка држава где се у већини користило латинично писмо. Тај тренд се проширио и на Србију, а наставио и после Другог светског рата. Последња истраживања показују да ученици у средњој школи данас више користе латиницу која је потребна за енглески, латински...", рекао је Клајн за лист "Данас". Напомињући да би држава морала да предузме озбиљну акцију како би сачувала ћирилично писмо, Клајн је оцијенио да она није заинтересована за то. Према његовим ријечима, сви јавни списи и званични документи требало би да буду на ћирилици. "На приватну употребу писма се не може утицати. Али, ако се овакав тренд настави, ћирилица ће постати архаично писмо", истакао је Клајн. Резултати истраживања показују да млади много више користе латиницу него ћирилицу. Особе животног доба од 20 до 29 година латиницу користе чак 47 одсто више него ћирилицу, док су старије особе окренуте ћирилици и њих скоро 60 одсто у добу од 70 до 75 година користи ћирилицу као главно писмо. 14. децембра у Центру за културу у Бијељини, протојереј-ставрофор Дарко Ђого, декан Богословског факултета у Фочи, одржао је предавање на тему „Вјера светих“. Професор Ђого је рекао да су сви људи самим својим постојањем упућени на то да су бића вјере и да траже смисао, који и налазе у вјери. „Вјера означава и наш однос према другим људима и наравно према Богу ... Вјера нас упућује на друге људе, насупрот погрешном схватању религиозности као неког психолошког феномена или религиозности као индивидуалног феномена", истакао је протојереј-ставрофор Дарко Ђого. Ово је било изванредно предавање на тему осмишљавања наших живота и на тему бића као заједнице. У следећу недјељу 21. децембра, на празник Дјетињце, имаћемо част да угостимо и чујемо умировљеног Епископа захумско-херцеговачког г. Атанасија. СРЕБРЕНИЦА, 15. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Стотињак ходочасника, предвођених предсједником Фондације "Благословена Сребреница" Милисавом Марјановићем, јутрос је испред сребреничког храма Светог Архангела Михаила кренуло на поклоничко пјешачење до 20 километара удаљеног средњовјековног манастира Свете Тројице у Сасама.
Ходочасници ће прислужити свијеће на српском гробљу у селу Залазје и код спомен-костурнице и споменика убијеним Србима из овог краја у Другом свјетском рату и посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату. Учесници поклоничког пјешачења око 9.00 часова треба да стигну до манастира у Сасама гдје ће присуствовати Светој литургији и славском обреду приређеном поводом ктиторске славе манастира - Светог краља Уроша и Светог цара Уроша Немањића, који су саградили овај свети храм. Након литургије многи ходочасници, који су претходних дана постили, причестиће се у манастиру. "Послије славског обреда и ручка за учеснике поклоничког пјешачења биће организован повратак аутобусима до Сребренице", рекао је сребренички свештеник Александар Млађеновић, који је на поласку благословио учеснике овог марша и пожелио им срећу. Он је истакао да је ово четврто поклоничко пјешачење које постаје традиција, јер се сваке године повећава број учесника, међу којима је око 90 одсто младих. Организатор поклоничког пјешачења до манастира у Сасама је Српска православна општина Сребреница. Манастир Сасе саграђен је 1242. године, а задужбина је краља Уроша Првог Немањића, чије су мошти и крст дуго времена чувани у овом храму. Стари средњовјековни манастир у Сасама био је метох /имање/ манастира у Хиландару. Током 1989. године манастир у Сасама прославио је 750 година постојања, а након рата је обновљен, уређен је простор око храма и уз благослов његовог преосвештенства тадашњег епископа зворничко-тузланског Василија изграђени су манастирски конаци. Из ребаланса буџета дистрикта за 2014. годину, усвојеног на посљедњем ванредном засиједању Скупштине Брчко дистрикта БиХ у износу нешто већим од 20 милиона и 800 хиљада КМ, Српској православној црквеној општини Брчко додијељено је 700 хиљада марака за изградњу и опремање православног образовно-школског центра.
- Наша иницијатива да се у дистрикту оснује таква педагошка установа реализована је захваљујући понајвише подршци посланика српске националности у брчанском парламенту. Ако Бог да, ово ће бити први образовно-школски центар Српске православне цркве у Босни и Херцеговини, рекао је данас Срни старјешина Српске православне црквене општине Брчко – протонамјесник Небојша Драшкић. Ова установа, како је он истакао, требала би у значајној мјери да допринесе просвјећивању, духовном и културном развоју, као и напретку у васпитању и образовању православне омладине са подручја дистрикта Брчко и из околних мјеста. Према његовим ријечима, све је више младих у Брчком који су ангажовани у разним облицима дјеловања Српске правослвне цркве. - Будући православни школски центар у дистрикту употпуниће црквено дјеловање које је посљедњих година обогаћено новим садржајима. Између осталог, успјели смо да оснујемо црквени хор «Свети краљ Стефан Дечански», Школу иконописа «Небеска царица», Светосавску омладинску заједницу, те да изградимо дјечје игралиште у порти Саборног храма Успења Пресвете Богородице, напоменуо је протонамјесник Небојша Драшкић. Б. Р. Извор: СРНА Москва – Сусрет Руског патријарха Кирила (Гунђајева) и председникa Управе за верска питања Турске Републике Мехметa Гормезa у патријаршијској резиденцији у Москви 11 децембра 2014 године, саопштила је прес-служба патријарха московског и целе Русиje. Сусрету су присуствовали турски амбасадор у Москви Умит Јардим, саветник амбасадора Мехмет Емин Кираз и саветник Амбасаде вера Дурсун Ајгјун.
„Веома важно за нас, заједно да концептуализујемо шта се дешава са људском цивилизацијом – рекао је Кирил, обраћајући се гостима из Турске. Очигледно да је западна цивилизација, модерна западна култура изгубилa додир са религијом и западни свет више не може да се назове хришћанским светом. Религијскe вредности скоро да су нестале из јавног простора. Доносе се закони који су у сукобу са Божјим заповестима, против традиционалног морала“. „Желимо да јавно проговоримо о овим темама, позива патријарх. Морамо да реагујемо на нешто што није у складу са нашим верским уверењима“, али није прецизирао која врста верских убеђења је у питању. Руски патријарх, иако је изнео критичко мишљење о западу ипак је похвалио католичку цркву: „католици остају верни библијском предању, али све им је теже и теже да се гласно изјасне о свом положају. Трудимо се да што је могуће више подржимо католичку цркву. Сматрамо да је неопходно да се развије и продуби дијалог са њом у вези свих питања“. Поглавар Руске Православне Цркве, изједначио је негативнe појавe попут исламофобије и христијанофобије и указао на „последице активности радикалних снага“, посебно „Исламскe државe“ (ISIL): „Не напушта ме идејa да „Арапско пролеће“ и појава радикалних муслиманских паравојних снага, као и јавне егзекуције људи – све то има за циљ исламску демонизацију у очима светске јавности“. Славиша Лекић / Васељенскa ТВ Београд – Иако су у Србији потпуно равноправне, ћирилица све више уступа место латиници. Најновије истраживање показало је да више од 47 одсто испитаника користи латинично писмо, спрам 36 одсто оних који су остали верни ћирилици. Остали анкетирани тврдили су да користе подједнако оба писма. „Спровели смо истраживање на територији целе Србије и обухватили и градове и села. У телефонској анкети учествовало је 1.011 особа, од 12 до 75 година из свих делова наше земље. Резултати су показали да ћирилица полако губи корак са латиницом, а томе је пре свега допринео технолошки напредак. Јер, међу онима који користе интернет чак 57,3 одсто испитаника пише латиницом у односу на 28,8 одсто оних који не одустају од ћириличног писма“, објашњава за „Политику” Павле Ђокић, власник и директор „Open soursa”, специјализоване фирме за прикупљање података, која је спровела поменуто истраживање. Упозоравајући податак да ћирилично писмо полако нестаје јесте да међу испитаницима у доби од 20 до 29 година, чак 65,1 процента анкетираних пише искључиво латиницом, према 18,1 одсто оних који користе само ћирилицу. Тренд у корист латинице наставља се и у старијем добу – међу онима који су у петој деценији живота 57,8 одсто пише латиницом, а 32,6 одсто користи само ћирилицу. Само међу старијима од 60 година ћирилица опстаје као једино писмо – међу испитаницима у седмој деценији 45,2 одсто њих пише ћирилицом, а 32,7 одсто испитаника – латиничним писмом. Некада је ћирилица била главна у руралним срединама, данас, међутим, и ту је све мање оних који пишу овим писмом. У сеоским срединама ћирилично писмо „води” у односу на латиницу за свега три процента (42,9 одсто становника села пише ћирилицом, а 39,8 одсто латиницом). Уколико се пореди по регионима Србије два писма воде „мртву трку” у западној Србији и Шумадији (40,9 процената користи латиницу према 40,5 одсто оних који пишу ћирилицом). У источној и јужној Србији ћирилица једва одолева (42,2 одсто испитаника користи то писмо, а 40,4 процената њих пише латиницом), док се у Војводини за латиницу определило 7,5 одсто више анкетираних. У Београду латиницом пише чак 61,6 одсто становника, у односу на 21,9 одсто који користе искључиво латиницу. Иако је по мишљењу многих баш интернет „крив” за потискивање ћирилице, професор Вељко Брборић, шеф Катедре за српски језик на Филолошком факултету, напомиње да нас ништа не спречава да у електронском дописивању користимо ћирилицу. „Посреди је, ипак, наш однос и наша свест према писмима. Ми појединачно имамо избор које ћемо писмо користити, а чим имамо избор потискивање није обавезно. Проблем је у нашем односу према писмима, али и у непажњи, немару и небризи“, наводи Брборић за „Политику”. Њега не чуди податак да су млади потпуно занемарили ћирилицу. Они, наиме, најчешће не размишљају о писмима и свеједно им је које користе, каже наш саговорник. Али, зато су окружени латиницом – од мобилних телефона, на којима само у току једног дана напишу на десетине порука, до реклама које су исписане латиничним писмом. „Има ту тренда, али и немара – ћирилица се не негује, нико је не афирмише, млади су равнодушни, али је проблем и у томе што није урађена ваљана „обука” и што људи не знају да је ћирилица примарно српско писмо. Ћирилице је најмање у медијима, они размишљају функционално и определили су се за латиницу“, објашњава Брборић. Тенденција да је латиница све више у употреби, ипак, није новијег датума, каже овај стручњак. „Латинице је код нас било и пре стварања прве Југославије (1918), а она је, стицајем околности, била фаворизована и између два рата. После Другог светског рата латиница је додатно оснажена, али ми се никада нисмо јасно трудили да чувамо ћирилицу, равноправност је била само у Србији и донекле у БиХ, Хрватска деценијама није познавала ћирилицу. Тако да је садашње стање резултат века и деценија које су иза нас“, наводи наш саговорник. Ипак, он верује да ћирилица неће пасти у заборав, јер у Србији се и даље више књига штампа на ћирилици, која се најчешће користи и у уџбеницима у основним и средњим школама. „На крају, судбина ћирилице зависи од нас, колективно и појединачно, уколико буде негована, уколико буде развијана свест о њој, њеној важности и улози, од школе, преко медија до државне управе она ће имати јасну будућност. Рачунари ће нам у томе помоћи, некада је 95 одсто писаћих машина било на латиници, данас сваки рачунар има ћирилицу, а и мобилни телефони могу да имају ћирилицу. Будућност ћирилице зависи од нас и наших поступака, школа и медији ће имати пресудну улогу у томе“, наводи Вељко Брборић. Дејана Ивановић / Политика Грчка и Русија намјеравају да унаприједе вјерски туризам
Директор Одјељења за туризам и Регионалне политике, Министарства културе Руске Федерације Олга Јарилова примијетила је да нико од Руса који путују у Грчку не изостави посјету вјерским храмовима. АТИНА, 9. децембра - РИА Новости . Вјерски туризам и ходочашће светим мјестима може да повећа атрактивност Грчке за руске туристе и привуче Грке да дођу у Русију. "Грчка може постати епицентар ходочасничког туризма . Вјерски туризам није погођен економском кризом . Према нашим прорачунима, имамо око 300 хиљаде вјерских туриста, али на глобалном нивоу се ,може говорити о 300 милиона религиозних .." - Рекао је генерални секретар Министарства туризма Грчке Анастасиос Лиаскос на конференцији, која је одржана у Руском центру за науку и културу у Атини у оквиру Дана руске културе у Грчкој. Директор Одјељења за туризам и Регионалне политике, Министарства културе Руске Федерације Олга Јарилова примијетила је да нико од Руса који путују у Грчку не изостави посјету вјерским храмовима. Према њеним ријечима, тешко је наћи две друге земље које су духовно тако близу као Русије и Грчке. Министарство културе ће заказати конференцију руских туроператора посвећену организацији религијског и поклоничког туризма, додала је она. Превод: www.vjeronauka.net |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
April 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|