Његова светост патријарх српски Порфирије освештао је руско црквено звоно у манастиру Светог Луке код Варварина, у Епархији крушевачкој,Овом приликом, Његова Светост освештао је руско царско звоно, које је знаменито и јединствено по својоj величини, чија тежина износи тринаест тона и највеће је на Балкану.
На овај начин обистиниле су се далековиде ријечи Оца Тадеја витовничког који је казивао како ће се са тог мјеста једног дана зачути звоњава “царског руског звона”. Звоно су, манастиру, поклонили добротвори из Санкт Петербурга, израдили су га руски ливци, а на њему су осликане фигуре Светог Саве и Светог Симеона, царске породице Романових, кнеза Лазара и Светог Сергеја Радоњешког. Процјењује се да ће се звоњава чути на даљини од око 40 километара.
Патријарх Порфирије освештао је ово звоно прије одржавања литургије, коју су саслуживали епископи крушевачки Давид и шумадијски Јован, хвостански архимандрит Алексеј, епископ јегарски Нектарије, епископ липљански и војни архимандрит Доситеј Хиландарац и свештенство, јавила је ТВ Храм.
Патријарх је у бесједи истакао да манастир Светог Луке доживљава трећу обнову и да је велика радост и благослов да се светиње, манастири у српском народу и подижу и обнављају.
“Тако имамо шансу и да се обновимо као народ”, истакао је патријарх Порфирије и нагласио да је српски народ православна вјера и Црква чувала кроз историју, уобличила. Патријарх је напоменуо да данас важи слоган “чини што ти срцу драго”, али да се поставља питања – шта ако срце није чисто, те нагласио да се истинска мудрост не стиче сабирањем интелектуалних знања, него очишћењем срца и унутрашњег бића. Патријарх Порфирије је напоменуо да је свети апостол јеванђелиста Лука био љекар, али је у дубини његовог дјеловања била вјера у Христа и знао је да човјеку није довољно да има само здраво тијело, него да мора имати и здрав дух и душу, која не може без Духа Светога, без Христа.
Нова црква посвећена је светим мученицима Лазару Хребељановићу и Николају Романову, а иако је уз неимарске подухвате годинама уназад добијала звона којих сада броји 12, једно посебно звоно пристигло је ове године из Русије, које садржи изливене приказе поменутих мученика, уз иконе Светог Саве, Светог Симеона и Светог Сергеја Радоњешког. Руско царско звоно носи још једно име – “Звоно на узбуну”, а према ријечима игумана манастира оца Алексеја Богићевића, звоњава ће се чути и до 40 километара од светиње, чуће се у читавом Крушевцу и опомињаће људе да не скрећу са пута православља. Отац Алексеј рекао је да се овим посвједочило пророчанство оца Тадеја витовничког од прије 20 година да ће се на овом светом мјесту чути “царско руско звоно”.
Он је подсјетио да је отац Тадеј говорио и да се “овдје хода по костима мученика”, мислећи на кости пострадалих Срба и Руса приликом варваринске битке против Турака 1810. године.
Лукин манастир у Бошњану крај Варварина који се неријетко помиње и као манастир Бошњани потиче још из 14. вијека, а краси га богата историја не само благодети и светих чуда, већ и разарања и пустошења. Манастир Светог Луке “изникао” је за двије деценије на дивљем купињаку поред великог храста-записа. Црква је препорођена тек 2003. године када је почела да поприма садашњи изглед. Данас је ово један од најпосјећенијих манастира у Србији.
Манастир данас има Саборни храм и величанствене цркве са изузетним фрескама, иконама, звоницима, а поред цркве богате фрескама, иконама и реликвијама из Пећке патријаршије, красе га и библиотека, љетњиковац, конак и извор са љековитом водом. Поред Пећке Крснице и Христа Спаситеља осликаних у Пећкој Патријаршији, красе је, између осталог, икона Богородице Тројеручице са Хиландара и икона Богородице Млекопитателнице живописане у Кареји. У комплексу је скит Пресвете Богородице Пећке Краснице, пчеларска кућица, јединствено гробље од старих надгробних споменика и 130 крстова.

Служењем Свете архијерејске литургије, коју је предовио Његово преосвештенство епископ бањалучки г. Јефрем освештано је звоно Цркве „Св. апостола Петра и Павла“ у Зеленом виру.

Молитви поводом овог свечаног чина присуствовао је градоначелник Драшко Станивуковић.

-Наша вјера је дјелатна и увијек од нас тражи да дјеламо, радимо и придоносимо, да не чекамо нека боља времена већ да у овим временима постижемо максимално колико смо у могућности – поручио је градоначелник.

Он је подсјетио да је градска администрација учинила све како би домаћини из овог дијела града могли да потпуно бесплатно изврше легализацију својих стамбених објеката, те најавио да су започете припремне радње за изградњу друштвеног дома у Зеленом виру. Извор

​Група турских археолога ископала је цркву Светог апостола Петра у древном граду Антиохији.

АНКАРА. У Турској су археолози ископали „најстарију цркву на свијету“, пише ancient-origins.net. У просторијама касног римског доба пронашли су поломљене земљане сасуде у којима је некада била света водicа. Група турских археолога вршила је ископавања у Антакији, некадашњем древном граду Антиохији, сада главном граду провинције Хатај, најјужније турске провинције. Првобитно насеље је основано у плодној долини ријеке Оронт око 20 километара од античког града Антиохије.Око 300. године п.н.е град Антиохију је основао  Селеук I Никатор, један од генерала распарчаног царства Александра Великог. Био је један од највећих градова на територији Селеукидског царства, грчке државе у западној Азији која је постојала током хеленистичког периода. Град је напредовао и под Римљанима је постао невјероватно богат и утицајан у региону. Познато је да се у хришћанским круговима управо овдје, у Антиохији, први пут појавио термин „хришћанин“, који се односио на сљедбенике Господа Исуса Христа. По први пут су извршена ископавања у стамбеним дијеловима древног града, која откривају тајне како су живјели први хришћани.
Посвећена Светом Петру, „прва катедрала на свијету“ је проширена из пећине око 38-39. године нове ере. Али најстарији сачувани дијелови цркве, укључујући подне мозаике и трагове фресака на десној страни припрате, потичу из 4. или 5. вијека нове ере. Данас је свето мјесто широко 9,5 метара, дугачко 13 и високо 7 метара. 
Унутар цркве налази се тунел који води до планине Стаурин (Стариус). Археолози сугеришу да је овај тунел некада служио као пут за бекство хришћанских вјерника у случају напада на цркву. Свети Петар је био оснивач Антиохијске помјесне цркве и био је поглавар прве хришћанске заједнице у граду Антиохији. Сматра се да је Свети Петар првобитно водио локалне хришћанске састанке у пећини, која је касније претворена у цркву, па је отуда и посвећена апостолу. У извештају ArchaeoNews наводи се да је тим од 12 археолога из археолошког музеја Хатај почетком октобра започео ископавање пећинске цркве Светог Петра. Предање тврди да је касније свети јеванђелист Лука користио пећину за хришћанско богослужење. Тако су истраживачи ископали не само најстарију цркву на свијету, већ и прво мјесто хришћанског ходочашћа.
Ова недавна ископавања представљају прва научна ископавања у стамбеним подручјима Антиохије, рекао је Ерсои.  

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем освештао је темеље капеле на гробљу „Света Петка“ у Куљанима, а бројни мјештани Куљана присуствовали су освећењу. Освећењу је у име Града Бање Луке присуствовао градоначелник Драшко Станивуковић. 
-Част ми је што сам присуствовао молитви и освећењу темеља капеле у Куљанима коју је служио Његово преосвештенство владика бањалучки г. Јефрем. У овом насељу радимо важне пројекте као што су главна саобраћајница, канализациона и водоводна мрежа, путеви, а пружили смо и подршку за потребе парохије и наше Српске православне цркве – поручио је градоначелник. 
Након молитве услиједио је и свечани ручак.

​Ученици и професори Средњошколског центра "Лазар Ђукић" Рибник, у оквиру излета, планираног годишњим планом рада школе, посјетили су Светиње Високе Крајине: Спомен Крст и капелу на Петровачкој цести, Манастир Рмањ  и Миланчев бук у Националном парку Уна у Мартин Броду, храм Светог Саве у Дрвару, Етно село Чардаклије, Оштрељ и Босански Петровац. У Манастиру Рмањ и код спомен Крста на Петровачкој цести за ученике су уприличени и духовно-историјски часови, током којих су ученици имали прилику да се упознају са славном и мученичком историјом крајишких светиња. Духовно-историјске часове је одржао Предраг Вујић, професор православне вјеронауке у Средњошколском центру "Лазар Ђукић" Рибник.

Огледни час из Православне вјеронауке "Свети сасуди и свештеничке одежде" одржан је у оквиру основне школе ,,Петар Кочић", Мркоњић Град.  Час је одржан 28.10.2022. године у храму "Светог Саве" у Мркоњић Граду. Свештеник и вјероучитељ Чедо Ђурић је одржао огледни час ученицима петог разреда, а часу су присуствовали и ученицима деветог разреда којима предаје вјероучитељица Маја Тешановић. Часу је присуствовао и педагог школе Тијана Вођевић. Ученици су имали прилику да виде и добију објашњење и функцију  сасуда који се користе при Богослужењу, сазнају како се прави просфора, ваде честице. Указано им је како се причешћују свештеници, а како вјерни народ. Такође, имали су прилику да виде ђаконске и свештеничке одежде, да сазнају која је основна одежда свештеника..Другим ријечима, видјели су и добили објашњење свега што се тиче светих сасуда, Св. литургије, одежди...

​Репрезентативно друго издање монографије "Сакрална архитектура Бањалучке епархије: на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег века" представљена је 24. октобра 2022. године, на 65. Међународном сајму књига у Београду, на штанду Представништва Републике Српске у Србији.
Књига је штампана захваљујући Републичком секретаријату за вере Владе Републике Српске, са благословом Епископа бањалучког г. Јефрема.

О књизи је говорио о. Миле Суботић, асистент на Православном богословском факултету у Београду, као и аутори Бојан Вујиновић и др Славољуб Лукић. Послушај видео запис!

Отварањем изложбе у холу Филозофског факултета на Палама, посвећене лику и дјелу митрополита Георгија Николајевића, вечерас је завршен научни скуп о том духовнику који спада у плејаду најзнаменитијих Срба 19. вијека. Аутор изложбе је Радован Пилиповић, а урађена је у сарадњи са ликовним и графичким уредником Ђорђем Секерезовићем и стручним сарадником ђаконом Ненадом Идризовићем. Декан Православног богословског факултета "Свети Василије Острошки" Универзитета у Источном Сарајеву Владислав Топаловић рекао је да је изложба садржи десетак паноа.
"Ријеч је о архивистичкој изложби која садржи репродукцијске, архивске грађе и обухвата архивска документа, стару штампу и старе књиге", рекао је Топаловић присутнима током отварања изложбе. Топаловић је навео да је циљ изложбе да прикаже митрополита Георгија Николајевића као свештеника, богослова и архијереја, духовног пастира, а у исто вријеме приказује репродукције његових текстова из средине 19. вијека. Он је додао да је владика Георгије био ђак Карловачке богословије и ученик митрополита Стефана Стратимировића, познавалац европских и класичних језика, а бавио се и књижевним стваралаштвом. Био је свештеник у Дубровнику и професор Богословије у Задру, а уредио је један од најстаријих листова у српству Српско-далматински магазин. Топаловић је истакао да дабробосански митрополит Георгије Николајевић спада у плејаду најзнаменитијих Срба 19. вијека. Научни скуп "Митрополит дабробосански Георгије Николајевић /1807-1896/ и његово доба" организовали су Митрополија дабробосанска, Православни богословски факултет "Свети Василије Острошки" Универзитета у Источном Сарајеву и Филозофски факултет Пале.

У најстаријем храму посвећеном Светом Сави окупило се неколико генерација Срба да заједно са својим епископом и свештенством молитвено прославе овај јубилеј

Мелбурн – На петом континенту, Срби су јуче, заједно са својим архипастиром и свештенством, свечано прославили нарочит јубилеј – 50 година од оснивања првог српског манастира у Аустралији. Манастир посвећен Светом Сави, првом српском архиепископу, налази се у месту Елејн, удаљеном око 150 километара од Мелбурна, у држави Викторији. Те давне 1972. године група српских родољуба заједно са својим епископом Стефаном (Боцом) купила је имање за манастир, где је било предвиђено и седиште епископа будуће епархије Српске православне цркве за Аустралију и Нови Зеланд, која би деловала одвојено од Западноевропске епархије.
Епископ Стефан је у то време, на предлог надлежног епископа, сада блаженопочившег владике Лаврентија (Трифуновића), иначе првог епископа на петом континенту, а по благослову Светог архијерејског синода, боравио у Аустралији ради испитивања могућности одвајања тадашње Епархије аустралијско-новозеландске од Западноевропске. Куповином имања, градњом цркве посвећене Светом Сави и оснивањем манастира, који је уједно био и седиште епископије, створени су услови за оснивање засебне Епархије аустралијско-новозеландске. На мајском заседању 1973. године, за епископа епархије изабран је Николај (Мрђа), који је по доласку у Аустралију интезивно радио на градњи манастира и формирању братства. За време његовог столовања положени су темељи за изградњу нове манастирске цркве посвећене Светом Алимпију Столпнику и основано једино српско православно гробље у Аустралији. Наредни епископи такође су наставили да граде манастир, тако да он до данашњег дана поседује два храма, конаке, трпезарију, библиотеку, музеј и низ помоћних зграда. Манастир се свих наредних деценија „изграђивао” изнутра поставши велики молитвени и духовни центар у коме благоверни народ од почетка налази духовно уточиште и укрепљење од брзог живота, градске вреве и животних недаћа. У манастиру је, више него игде друго, присутан и осећај нераскидиве везаности са матицом. Почетком деведесетих у Аустралији је боравио старац Никанор Хиландарац у мисији помирења, који се по божијем допуштењу представио у Господу током боравка на петом континенту. Осетивши да се неће вратити у Хиландар и да ће свој овоземаљски пут убрзо завршити, што се на крају и збило, изразио је жељу да почива у овом манастиру. Његов кивот се налази у храму Светог Алимпија Столпника и представља посебан благослов и трајну везу манастира Светог Саве у Елејну са Манастиром Хиландаром на Светој Гори.

Јуче, пола века по оснивању манастира, у најстаријем храму посвећеном Светом Сави, окупило се неколико генерација Срба да заједно са својим епископом и свештенством молитвено прославе овај велики јубилеј. Свечаном архијерејском литургијом началствовао је епископ Митрополије Аустралијско-новозеландске, господин Силуан, уз саслуживање игумана свете српске царске лавре манастира Хиландара, архимандрита Методија, свештенства мелбурншког намесништва и осталих цркава митрополије. Прославу је увеличао својим присуством и амбасадор републике Србије у Аустралији, његова екселенција Раде Стевановић. Пред крај свете литургије епископ Силуан је честитао свима присутнима јубилеј и додао да није случајно да је жеља за формирањем и организацијом прве епархије повезана са оснивањем манастира, јер то у неку руку представља начин на који је утемељена светосавске црква, од првог архиепископа Светог Саве, који је са својим оцем, светим Симеоном, подигао на Светој Гори свету српску царску лавру Хиландар, која ће постати прво училиште и извор надахнућа и организације свих наших епархија, манастира и цркава широм света. Ослањајући се на светосавску традицију први архијереји наши су заправо почели своју мисију на овом континенту у овом манастиру. Епископ Силуан је затим додао да је хиландарски игуман, који је допутовао заједно са својим сабратом, јерођаконом Нектаријем донео две копије чудотворних икона Богородице. Једна од њих је икона Тројеручица као благослов манастира Хиландара сестринском манастиру Нови Каленић, код Канбере, а друга икона Богородице Млекопитатељнице, такође дар манастира првом српском колеџу у Сиднеју, који носи име Светога Саве. Митрополија је уз ове две иконе постала духовно богатија и сада поседује три иконе Богородице са Свете Горе, односно Хиландара.
Епископ је затим поздравио игумана манастира Светог Саве у Елејну, архимандрита Теодора (Бојовића), молитвеника за наш народ на овим просторима још од 1979. године и остало свештенство које је саслуживало. Потом је поздравио амбасадора Србије у Аустралији, његову екселенцију господина Радета Стевановића, похваливши га као неуморног трудбеника за добро свога народа и своје цркве и благословивши његов будући рад. На крају је захвалио хоровима и њиховим диригентима који су својим појањем увеличали и улепшали службу. По завршетку литургије, народ је упутио у Цркву Светог Алимпија Столпника, да целива чудотворну икону Богородице Тројеручице, копије која је израђена у манастиру Хиландару, а у овој светињи се налази још од 1977. године, а која је овом приликом унешена у нови трон у овом храму.

Током свечане трпезе љубави, присутном народу се најпре обратио протојереј – ставрофор Милорад Лончар, који је говорио о историји манастира и његовим утемељивачима и ктиторима, који су заслужни за постојање ове светиње. Игуман Хиландара, архимандрит Методије, такође је поздравио све присутне и у име манастирског братства хиландарске лавре честитао велики јубилеј – пола века од оснивања манастира посвећеног Светом Сави. Он је своје речи и молитвене жеље усмерио ка будућности ове свештене обитељи, а заједно са њом ка будућности Митрополије Аустралијско-новозеландске, па је сходно томе одржао проповед о значају постојања манастира, монаштва и духовног поретка у манастирима. При крају беседе пожелео је игуману Теодору дуг живот и да још много година служи овом манастиру и цркви Христовој, а затим даровао сребрњак са ликом краља Милутина, највећег ктитора царске лавре после Светог Саве и Светог Симеона, који је манастир Хиландар израдио поводом 700 година од његовог рођења и уручио хиландарску споменицу. Подсетивши све присутне на још један јубилеј, честитао је епископу Силуану шесту годишњицу од његовог избора за епископа Митрополије аустралијско-новозеландске.
Амбасадор Србије, његова екселенција, Раде Стевановић, такође је поздравио све присутне у име амбасаде Републике Србије у Аустралији и у своје лично име, изразивши велико задовољство што присуствује овако великом духовном празнику и великој свечаности, додавши да се радује што је у последњих десет празничних дана имао прилику да подели радост са бројним народом, почевши од свечаности у манастиру Нови Каленић и у српском колеџу Свети Сава у Сиднеју, до обележавања педесетогодишњице оснивања првог српског манастира на јужној хемисфери. У свом другом обраћању, епископ Силуан је истакао да се данас прославља труд и рад свих прегаоца на њиви духовној, на њиви Светог Саве, који су радили и уграђивали себе у ову светињу, а да смо ми, исто тако, позвани да наставимо тим путем и да бринемо о нашим светињама. На крају је уручио поклон игуману манастира Хиландара, архимандриту Методију, на молитвено сећање, у име свештенства, монаштва и благочестивих верника са ових простора, везену икону – барјак Светог Симеона Мироточивог са инсигнијама светог Симеона и монограмом цара Константина. Извор: Политика.рс

Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије по традиционалном последовању, свечано је устоличен у најсветији трон Архиепископа пећких и Патријараха српских у Пећкој Патријаршији, ставропигијалној лаври патријараха српских, на празник Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра 2022. године.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је на светом евхаристијском сабрању у Пећкој Патријаршији уз саслужење више архијереја Српске Православне Цркве.
Како налаже богослужбени поредак, литургијско устоличење обављено је у првом делу Свете Литургије, а традиционално свечано увођење у трон Архиепископа пећких и Патријараха српских обављено је на крају торжественог богослужења. Синодски акт о увођењу Његове Светости г. Порфирија у трон Архиепископа пећких и Патријараха српских прочитао је Преосвећени Епископ зворничко-тузлански г. Фотије, члан Светог Архијерејског Синода. На светој архијерејској Литургији, Његовој Светости саслуживали су Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, Високопреосвећена господа Митрополити будимпештански и мађарски Иларион из Московске Патријаршије, дабробосански Хризостом, црногорско-приморски Јоаникије и преспанско-пелагонијски Петар из Македонске Православне Цркве – Охридске архиепископије и Преосвећена господа Епископи сремски Василије, будимски Лукијан, бачки Иринеј, жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, диселдорфски и немачки Григорије, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, горњокарловачки Герасим, источномаерички Иринеј, крушевачки Давид, славонски Јован, аустријско-швајцарски Андреј, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, западноевропски Јустин, ремезијански Стефан, мохачки Дамаскин, марчански Сава, брегалнички Марко и стобијски Давид.
Патријарху Порфирију саслуживали су изабрани епископ новобрдски архимандрит Иларион, изабрани епископ јегарски архимандрит Нектарије, изабрани епископ топлички протосинђел Петар, архимандрит Прокопије Тајар из Антиохијске Патријаршије, архимандрит Сава – игуман манастира Високи Дечани, презвитер Срђан Перић и протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић. 
Светој Литургији молитвено су присуствовали архимандрит Данило – директор Патријаршијске управне канцеларије и архимандрит Нектарије – главни секретар Светог Архијерејског Синода, свештенство и монаштво из више епархија Српске Православне Цркве, сестринство манастира Пећке Патријаршије на челу са игуманијом Харитином. Многобројни верни народ испунио је храм и порту манастира, међу којима је био и Његово Краљевско Височанство принц Филип Карађорђевић. На почетку архипастирске беседе, Патријарх Порфирије је рекао да нас је мноштво разлога сабрало данас у ово вековно седиште српских Архипеископа и Патријараха, стециште теолога, књижевника и уметника и најумнијих Срба минулих времена. Мноштво је повода и разлога, а само је један најважнији, један једини без кога не би постојао, не би био могућ нити један други. Мноштво је разлога због којих смо овде дошли, али је један и једини је најважнији, а тај главни разлог да нас је Пресвета Мати Божија овде сабрала, да на празник Њеног Покрова, празник којим не обележавамо само један догађај из Њеног живота као што то обично чинимо на друге Богородичине празнике, већ један догађај из нашега живота, из живота наше свете православне Цркве, догађај Њеног чудесног јављања у Цариграду 911. године, када се часним својим покровом надвила над окупљене вернике, православне хришћане, указујући им се прекрасна, у својој слави и лепоти небескога постојања ка коме нас води и за које се за нас Богу моли. Тај прекрасни покров чудеснога ткања утеха је и радост хришћанима и свим људима добре воље кроз векове и знак сведочанства, старања Богоматере за оне који је молитвено призивају. 
Молимо се за све људе, за заједницу љубави, за мир и добро које је Христос Господ дарује и жели да га сви имамо. Пресвета Богородица коју славимо носи са собом управо тај исти мир, све вас овде сабране, али и све који су у духу са нама где год се налазе, са овога светог места позива све да се молимо за све људе, за сву нашу браћу и сестре, за све сународнике и за све са којима живимо овде на овим просторима, укључујући пре свих браћу Албанце. Градимо заједно мир као што су градиле српске породице са албанским породицама које су и у добра и у зла времена чувале ову Пећку светињу и Високе Дечане. Програм наше Цркве је мир и само мир. Прво помирење, праштање и мир са онима који су нам најближи, са оним који нам је први сусед, мир као једина могућност опстанка и наше и њихове деце. И треба да буде свима јасно, да су наша деца најважнија нама који овде живимо и да шансу да им омогућимо живот у миру имамо пре свих осталих ми, нагласио је Његова Светост.

Данас, са овог светог места поручујемо и Србима и Албанцима и свима који живе на овим просторима – Нађимо уз Божију помоћ у себи снагу, препознајмо Бога и чувајмо једни друге! Жеља за миром сагласна је са основним начелима наше вере, мир је део Божијег промисла за људски род, за човечанство, за целокупни створени свет. Мир који долази као дар Божији сигуран је и једини непоколебљив. Због мира на земљи и Царства Небеског ради служимо свету Литургију, јер то је заповест Божија, дар Божији, аманет Божији, то је оно што Христос од нас очекује, Господ наш који је кнез мира, Он то очекује од нас, али и Његова Мати, рекао је Патријарх Порфирије. То од нас очекују и наши преци, наши претходници, свети српски архиепископи и патријарси који су од столовања Светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве установили освештану традицију Српске Православне Цркве и српског народа – да сваки српски патријарх буде устоличен и уведен у свети трон првојерараха српских у Пећкој Патријаршији. Пећки трон је најближи престо Богу који је српски народ саградио и зато је Пећка Патријаршија наша најважнија и најсигурнија кућа. Пећки патријарси чак и онда када су због тешких историјских околности били далеко од овог трона, душе њихове и мисли њихове и читаво њихово биће били су везани за овај трон, за српски православни Јерусалим. Отуда и друго име наше помесне Цркве – Пећка Патријаршија. Отуда и да када смо далеко одавде, посебно важе стихови – Ако заборавим тебе, Пећи, нека ме заборави десница моја. Нека се прилепи језик мој за грло моје, ако те не споменем, Пећка Патријаршијо, истакао је Његова Светост. Првојерарх Српске Православне Цркве нагласио је да одавде целом српском народу долази Божији благослов и благослов Светога Саве и светих архиепископа и патријараха. Тај Божији благослов чува све наше светиње на Косову и Метохији, којих је као звезда на летњем небу. Чува тако Цркву Христову и српски православни народ да опстане у свом дому, јер су Косово и Метохија дом српског православног народа, овде смо се родили за Христа, овде у Пећкој Патријаршији, Дечанима, Грачаници, Светим Архангелима смо видели светлост истиниту, примили Духа небескога, стекли веру истиниту. Православни Срби, ви који живите на Косову и Метохији, ви сте ти који уздижете Пећки трон највише што се може узнети, ваш живот и вера су део општег савеза са Богом и са Косовским заветом. Наша међусобна подршка и наше заједничке молитве део су наше нераскидиве заједнице која је изнад сваке идеологије.
* * *
Осам векова манастир Пећка Патријаршија под својим сводовима чува свештени Трон у који се уводе наследници Светог Саве и са кога архиепископи и патријарси српски управљају бродoм Христове Цркве у границама своје канонске јурисдикције. После васпостављања јединстава Српске Православне Цркве 1920. године, обновљена је и традиција устоличења у Пећки трон као видљиви доказ духовног угледања на наше богоносне и доблесне архиепископе и патријархе од добијања аутокефалности 1219. године до данашњих дана. 
Устоличење првог Патријарха васпостављене Српске Патријаршије, Његове Светости г. Димитрија (Павловића) у древни трон у Пећкој Патријаршији извршено је 24. августа 1924. године, а касније су устоличени и његови наследници на трону Светог Саве: патријарх Варнава (Росић) 6. јула 1930. године; патријарх Гаврило (Дожић) 2. августа 1938. године; патријарх Герман (Ђорић) 29. маја 1960. године; патријарх Павле (Стојчевић) јула 1994. године; патријарх Иринеј (Гавриловић) 3. октобра 2010. године. ​Извор:ТВ Храм

Његово преосвештенство епископ бањалуцки Јефрем служио је данас Свету архијерејску литургију у Спомен-храму Свете Петке у Козарској Дубици и освештао новоизградену спомен-салу у комплексу храма посвећену борцима 11. дубичке бригаде Војске Републике Српске и припадницима полиције.
Након литургије, епископ бањалучки Јефрем уручио је архијерејске грамате -министру рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душку Милуновићу и начелнику општине Козарска Дубица Раденку Рељићу за несебичну помоћ током обнове Спомен храма Свете Петке и изградњу црквене сале.
У обраћању вјерницима, епископ бањалучки Јефрем рекао је да је црквена сала изграђена трудом СПЦ и града, а да је потребна вјерницима и борцима који су усамљени и жељни разговора о својим духовним и свакодневним потребама.
Милуновић је рекао новинарима да му пуно значи признање које је добио од владике Јефрема.
- Учинили смо доста на овом простору. Изграђен је спомен-комплекс, а нисам видио у Републици Српској да је направљен на овакав начин, поред спомен-цркве која чува успомену на све наше погинуле борце, комшије, кумове, пријатеље, рођаке. Овдје је премјештен и спомен-крст, а у посљедње четири године урадили смо и спомен-салу, подигнуту у част хероја 11. дубичке бригаде и полиције - изјавио је Милуновић. Он је нагласио да ће у спомен-сали, која има око 180 мјеста, моћи да се окупљају припадници 11. дубичке бригаде, полиције, грађани и вјерници за све светковине.
Начелник општине Козарска Дубица Раденко Рељић рекао је новинарима да ће новоизрађена спомен-сала имати вишеструку улогу, како у оквиру цркве, тако и за Борачку организацију и грађанство.
- Општина Козарска Дубица је учествовала у значајној мјери у финансирању изградње овог објекта и ми ћемо и даље финансирати нашу црку - рекао је Рељић. 
Парох дубички Слободан Малиновић рекао је да су у Спомен-храму Свете Петке у Козарској Дубици, који је освештан 2009. године, изграђена два предулаза који су били неопходни, а да је изграђена нова спомен-сала. 
- Данашњим чином освештања објекат је дат на употребу нашем народу. Користиће га и црква, наша борачка организација за своје потребе, као и вјерни народ - рекао је свештеник Малиновић. Вриједност радова на изградњи спомен-сале и обнови Спомен-храма Свете Петке је око 350.000 КМ. Извор: Глас Српске

​У недељу, 9. октобра 2022. године,  у Саборном храму Светог Саве у Паризу, у молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија Његово Преосвештенство изабрани Епископ западноевропски г. Јустин служи свету архијерејску Литургију уз саслужење више архијереја Српске Православне Цркве. На крају светог евхаристијског сабрања, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије увешће Епископа Јустина у трон епископа западноевропских. 

Свети Синод Румунске Православне Цркве, на челу са Његовим Блаженством Патријархом Данилом, усвојио је низ препорука у вези са провођењем Свете Тајне Исповијести, установио нову црквену награду и расправљао о разним богословским, литургијским и административним темама. Радна сједница Синода одржана је 29. септембра 2022. године у сали "Патријарх Теоктист" у Патријаршијском двору у Букурешту, преноси басилица.ро.
На приједлог пастирске, монашке и јавне комисије за исповиједање и духовно руковођење, Свети Синод је усвојио сљедеће препоруке: 

1. 1. Света исповијест се врши у храму, пред иконом Христа Спаситеља, тако да исповједник најјасније осјећа присуство Божије поред себе и свештеника током исповијести;
2. 2. Свештенослужитељ који исповиједа мора прије свега саслушати, а затим деликатно питати, како би помогао покајнику да буде што искренији у својој исповијести;
3. Св. Тајна Исповијести не може бити условљена никаквим материјалним или другим интересом;
4. Сваки духовник мора имати и духовног оца којем се може непрестано исповиједати;
5. Духовник мора бити клирик зрелог духовног живота, ослобођен окова тјелесних страсти и васпитан у врлини светости;
6. Неопходно је стриктно поштовати одговарајућа правила исповијести, односно вршити је у мјесту вршења богослужења или, у изузетним случајевима, на отвореном и видљивом простору уз храм;
7. Мора се избјегавати сваки гест или ријеч која би се могла протумачити као неприкладна фамилијарност са покајником (неприкладне шале или непристојни гестови). Свети Синод тражи од епархија да повремено организују консултације са свештенством у свакој епархији о правилном вршењу Светих Тајни, као и катихезе са вјерним народом о њиховом поретку и духовном значају.

Свети Синод је установио и црквени орден за архијереје, клирике и мирјане. Нову награду, свим учесницима засједања,  представио је Његово Блаженство Патријарх Данило.

44 златника из VII вијека, тешка око 170 грама, пронађени су сакривени у зиду куће у резервату Хермонског потока код древног града Банијас на сјеверу Израела.
Сви пронађени новчићи су златни солидус (lat. solidus=чврст) новчићи, који су били уобичајена валута током византијске ере (око 330. н.е. до 1453.године). Стручњаци Израелске управе за антиквитете (IAA) сматрају да су златници сакривени у вријеме муслиманског освајања византијске Палестине, које се догодило 635. године нове ере, наводи се у саопштењу. „Мислимо да је власник сакрио своје богатство због пријетње рата, надајући се да ће се једног дана вратити по њега. Сада знамо да није био те среће”, каже Јоав Лерер, директор локалитета. Већина новчића је из времена византијског цара Ираклија“, рекла је у саопштењу Габријела Бијовски, стручњак за нумизматику из IAA. „А оно што је посебно интересантно јесте да је у његовим раним годинама као цара на новчићу био приказан само његов портрет, а након кратког времена појављују се и слике његових синова. Може се заправо пратити одрастање његових синова — од дјетињства до њихова слика изгледа исте величине као и њихов отац, који је приказан са дугом брадом." Она, такође, додаје да су неки од новчића били са ликом императора Флавија Фоке (603-610), али је на већини био утиснут лик његовог насљедника Ираклија (610-641 н.е.). Осим златника, археолози су у стамбеном делу древног града Банијаса открили остатке грађевина, канала за воду и цеви, бронзане новчиће и много других ствари. Археолози кажу да ће проналазак дати нови увид у привреду тог подручја током посљедњих четрдесет година владавине Византије на тим просторима.
Банијас има посебно важно мјесто у хришћанској традицији, јер је у њему Петар, на питање: "А ви шта велите ко сам ја? одговорио: "Ти си Христос, Син Бога живога". Исус му је на то одговорио: "Блажен си, Симоне, сине Јонин! Јер тијело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима". Христос је након тога апостолу Петру упутио и ове ријечи: „А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати”.​ Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања овог извора

Бањалучка премијера документарног филма "Гдје си, Адаме“, аутора ђакона Александра Плиске и Александра Запорошенка, биће одржана у петак 7. октобра 2022. године, са почетком у 19 часова у бањалучком биоскопу Cineplexx Palas.
"Документарни филм “ГДЈЕ СИ, АДАМЕ?” аутора Александра Плиске и Александра Запорошенка, који урања у дубине Свете Горе, ризнице Православља оком камере допире до унутрашњости манастирских зидина, преносећи невјероватну атмосферу монашког живота као узора који би требало да служи свима нама" стоји у најави филма на фејсбук страници бископа Палас. Филм уводи гледаоца унутар високих зидина древног светогорског манастира Дохијар, у којем је повучени подвижнички живот исклесао непоновљиве карактере, а монашку заједницу претворио у ризницу „свакодневних светитеља“. Публика већ са првим кадровима урања у атмосферу просто незамисливу за двадесет и први вијек, која у исто вријеме толико плени пажњу и очарава, да све овоземљаске бриге ишчезавају у мирису тамјана и звезданом светогорском небу. Централна фигура у филму је старјешина манастира, игуман Григорије. Његово вишедеценијско искуство у духовном руковођењу братијом изњедрило је дубинско разумијевање рањене људске душе и њеног стремљења да се врати у стање својствено Адамовој људској природи прије пада, да се врати у Очев загрљај. 
„Свако од нас се, попут Адама, крије од Бога, прибегавајући забави, свакодневним животним обавезама, послу…  Ипак, увек ће се наћи један од хиљаду људи, који ће у себи чути божански призив; који ће престати да се крије, оставити световне бриге – и изаћи у сусрет Богу“- објаснио је редитељ Александар Запорошченко.
​На недавно завршеном Фестивалу хришћанске културе у Зајечару филм је добио награде у двије категорије - за најбољи филм фестивала и за најбољу камеру. Приказан је и на Интернационалном фестивалу православног филма у Кијеву, гдје је добио Гран-при, затим у Торонту, Кракову и другим фестивалима. Припремио сајт вјеронаука.нет

Више од једног вијека након што је опљачкан из грчког манастира, ријетки рукопис јеванђеља из 11. вијека, званично је враћен манастиру од стране музеја са сједиштем у САД у чијем власништву је био посљедњих неколико година.
„Евангелистарио 220“ који је више од једног вијека лутао изложбама по галеријама прво у Европи, а потом и у Америци пошто га је окупаторска бугарска војска украла из Светог манастира Икосифиниса у Драми, враћен је и званично  својој кући 31. августа. Његов повратак је обиљежен 29. септембра 2022. године свечаном церемонијом, уз присуство представника манастира и Музеја Библије у Вашингтону, који је рукопис откупио на аукцији. 2011. године, несвјестан да је то један од стотина непроцјењивих предмета опљачканих из манастира Панагија Икосифиниса у Драми, у Грчкој. Рукопис спада међу 470 вјерских предмета и 430 рукописа које су бугарске снаге опљачкале из манастира 1917. године. Овај датум (29. септембар 2022. године) није случајно изабран јер је то дан када се одаје почаст жртвама масакра у Драми. Његов повратак у Свети манастир Икосифинису остварен је упорним залагањем блаженопочившег Митрополита Драмског господина Павла у сарадњи и координацији са Васељенском Патријаршијом. Припремио сај вјеронаука.нет на основу извора: orthodoxianewsagency.gr и  Оrthochristian.com

Дана 4. октобра 2022. године, муслимански муфтије из Тракије учествовали су на засједању Светог синода Грчке православне цркве, Муфтије су учествовале на представљању књиге „Жене у сјенци насиља. Пастирска одговорност и перспектива религија”, коју су заједнички написали православни и исламски теолози. Догађај је одржан у конференцијској сали Светог Синода Цркве Грчке, а присуствовали су му: Његово Блаженство Архиепископ атински и цијеле Грчке Јероним II, неколико епископа и митрополита Грчке православне цркве, муфтија трачки Осман Хамза, гувернер Атике г. Јоргос Патоулис. Професор теологије и философије г. Јоргос Калантзис, посланица г-ђа Ана Караманли, предсједница парламентарног одбора за равноправност, омладину и људска права, свештенство и народ.  Важна збирка чланака, коју су написали „Грчки грађани, припадници и хришћанске и муслиманске заједнице, пружила је значајне информације о ставовима двије главне монотеистичке религије, православне цркве и ислама, на тему која се разматра“, саопштено је из прес службе Грчке православне цркве. Догађај је директно преношен преко интернета.
​​ „Различите појаве психичког и физичког насиља над женама сматрају се апсолутно неприхватљивим и осуђују се од стране Светог писма, нашег црквеног предања и хришћанске етике уопште. И то зато што је немогуће да насиље коегзистира са љубављу, јер се у насиљу крије злоба, себичност, сенка смрти, док у љубави сија свјетлост неба, смирење, радост, мир Божији“, рекао је између осталог. , Архиепископ атински и цијеле Грчке господин Јероним у свом поздраву.

Портрети десет српских патријараха, рађених техником уље на платну, красиће у наредном периоду свечани салон манастира Осовица код Српца, а за израду умјетнина задужена је академска сликарка Јелена Вушуровић из Цетиња која већ неколико дана ствара у Тренинг центру Природно-математичког факултета Бањалука на Бардачи. Носилац овог несвакидашњег пројекта је Центар за културу и спорт из Српца, а у плану је да сви радови буду завршени у року од двије седмице. Поред ових десет слика, биће израђен и портрет високопреподобног архимандрита осовичког Теофила, игумана манастира Осовица.
Идеја се родила прије двије године када је директор Центра Радован Митраковић посјетио ову светињу са групом учесника ликовно-еколошке колоније "Бардача-Србац". 
- На зидовима свечаног салона у манастиру видјели смо урамљене фотографије српских патријарха које су биле штампане у црно-бијелој боји и тада смо у разговору са игуманом закључили да би било лијепо да их замијенимо портретима. Првобитна идеја је била да на сваком сазиву колоније урадимо по једну слику, али тај процес би потрајао десет година па смо одлучили да одједном урадимо свих десет слика димензија 80 пута 60 центиметара - рекао је Митраковић.
Новчану подршку у реализацији овог умјетничког подухвата пружило је 11 породица, од чега девет из Српца и по једна из Слатине и Бањалуке које ће на овај начин помоћи да се покрију трошкови материјала, боравка и рада црногорске умјетнице.
- Свако од њих ће на овај начин донирати по једну слику манастиру. Имали смо и већи број заинтересованих, али ћемо их оставити за други пројекат кога планирамо идуће године - рекао је Митраковић.
Благослов за своје умјетничко дјеловање Вушуровићева је добила у манастиру Острог од митрополита Амфилохија, који се упокојио прије двије године и од тада је насликала разне световне и духовне поглаваре, а један од посљедњих био је Петар Петровић Његош чија слика је завршила у Аустралији. Радови које је до сада у потпуности завршила су портрети патријарха Варнаве, Гаврила и Димитрија. Неке од њих урадила је релативно брзо, а за неке је требало мало више времена.
- Ово што сада радим је мало већи залогај, јер три од укупно 10 портрета патријарха која ћу морати насликати до сада нису рађена уљем на платну у историји сликарства. Њихови ликови постоје само на фотографијама и морам замишљати њихов карактер како би их вјеродостојно пресликала на платно. То је тежак задатак, али истрајаћу на томе. Поносна сам што сам добила прилику да баш ја будем та која ће оставити неко трајно свједочанство и надам се да ћу визуелно и духовно усрећити све оне који буду долазили у манастир и посматрали портрете - истакла Вушуровићева. 
На Бардачу је стигла из Турске гдје је на једном умјетничком фестивалу у Чанакалеу представљала своју земљу, а потом путује у Загреб и Истанбул гдје ће радити на припреми једног панела, док у јануару планира посјету Петри у Јордану. 
- У сталном сам контакту са Центром за културу и спорт из Српца и већ радимо на припреми наредног сазива бардачке колоније на који планирамо довести реномиране умјетнике из цијелог свијета – истакла је Вушуровићева.
 Духовни мир
Јелена Вушуревић прича да на Бардачи има све што јој треба, штафелај испред себе и духовни мир кога ту како каже увијек пронађе.
- Заиста је лијепо живјети овај период у прошлости и вратити се својим коријенима, јер тако упознајемо ко смо и одакле смо - каже Вушуровићева. Извор: Глас Српске

​Уз благослов митрополита дабробосанског Хризостома, у Челебићима код Фоче у току су припреме за оснивање монашке келије, као метоха манастира Вазнесења Господњег у Вардишту, а која би, како је замишљено, требало да прерасте у први манастир на подручју општине Фоча. Монашка келија биће посвећена Светим праведним богородитељима Јоакиму и Ани, а њени конаци градиће се код челебићке Цркве Успења Пресвете Богородице. Митрополија дабробосанска Српске православне цркве дала је благослов монахињи Минодори Ружић, која је прошле године дошла у Челебиће из Епархије банатске, а родом је из челебићког села Рајковићи, да организује припремне активности и прикупљање средстава за градњу. 
Претходног викенда извршено је исколчавање парцеле, чему је присуствовао и митрополит дабробосански Хризостом, те вјерници који су спремни да, што радом, што новчаним средствима или грађевинским материјалом, помогну градњу будућег женског манастира.
Како је Радио Фочи потврдила монахиња Минодора, у току је израда пројектног рјешења, а како се очекује, градња би, уз Божију и помоћ вјерног народа, ускоро требало да почне, те да се до краја године излију темељи и доведе вода. Доласком монахиње Минодоре у Челебиће, испуњен је један од два услова за оснивање монашке келије, односно манастира, а то је постојање сестринства. Када буде испуњен други услов, а то је изградња конака, односно гостопримнице са келијама, тоалетима и пратећом инфраструктуром, моћи ће се рећи да је монашка келија на живописном платоу кањона Таре заживјела. Очекује се да ће се сестринство овог метоха манастира Вазесења Господњег убрзо и увећати, да би временом монашка келија прерасла у манастир, што ће за читав фочански крај бити од великог значаја, поготово ако се има у виду да на подручју ове општине не постоји ниједан манастир. 

​У Светом владици Иринеју сабрано је мноштво врлина. Исповедао је и проповедао име Христово на све четири стране света, али за време Другог светског рата безброј пута заступао је свој народ на сваком месту, молио да престане са злочинима који су извођени на територији Бачке 1941. и 1942. године. Добили смо нове светитеље. Они су свети у Господу одувек, али Црква наша их је препознала и уврстила у календар да би они нама својом вером, животима, смирењем били пример за углед и били заступници пред Богом. Зато данас сви заједно молитвено да кличемо: Свети мученици шајкашки и Свети владико Иринеју, молите Бога за нас и за читав свет, рекао је Патријарх Порфирије у својој литургијској беседи у Саборном храму у Новом Саду, 02. октобра 2022. године.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Георгија у Новом Саду, у Шеснаесту недељу по Духовима, 02. октобра 2022. године.

Његовој Светости саслуживали су Високопреосвећени Митрополит аркадијски и Егзарх све Горе ливанске Василије, Високопреосвећени Митрополит будимпештански и мађарски Иларион, Његово Блаженство Архиепископ охридски Јован, Високопреосвећени Митрополит крфски, паксонски и дијапонтијских острва Нектарије, Високопреосвећени Архиепископ михаловско-кошички Георгије, Високопреосвећени Митрополит аустралијско-новозеландски и администратор пресопанско-пелагонијски Петар, Високопреосвећени Митрополит дебарско-кичевски Тимотеј и Високопреосвећени Митрополит повардарски Агатангел.

Његовој Светости саслуживали су и Преосвећена господа Епископи сремски Василије, будимски Лукијан, банатски Никанор, бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игнатије, зворничко-тузлански Фотије, рашко-призренски Теодосије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије, тимочки Иларион, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије, шабачки Јеротеј, брегалнички Марко, стобијски Давид, ремезијански Стефан, хвостански и изабрани западноевропски Јустин, мохачки Дамаскин, марчански Сава, умировљени зворничко-тузлански Василије, умировљени канадски Георгије, умировљени средњеевропски Константин и умировљени милешевски Филарет.

Патријарху Порфирију саслуживали су и Архимандрит Алексеј изабрани епископ хвостански, Архимандрит Нектарије изабрани епископ јегарски, Архимандрит Доситеј изабрани епископ липљански, Архимандрит Иларион изабрани епископ новобрдски, Протосинђел Петар изабрани епископ топлички, Архимандрит Нектарије главни секретар Светог Архијерејског Синода, Архимандрит Данило директор Патријаршијске управне канцеларије, Архимандрит Димитрије игуман манастира Тумане, протојереј-ставрофор Јован Милановић ректор Богословије Свети Арсеније Сремац у Сремским Карловцима, протојереј Зоран Ранковић декан Православног богословског факултета у Београду, многобројно свештенство, монаштво и ђаконство из више епархија Српске Православне Цркве.

У току свете архијерејске Литургије, како налаже богослужбени устав на малом входу извршен је свечани чин канонизације и прочитана одлука Светог Архијерејског Сабора о прибројању лику светих Светог Иринеја, епископа бачког, исповедника вере, и Светих мученика бачких.

Одлуку Светог Архијерејског Сабора прочитао је Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Никодим.

Говорећи о светитељима Божијим у беседи после прочитаног јеванђелског зачала, Патријарх Порфирије је рекао да ми често мислимо да се ту ради о неким надљудима, о својеврсним суперменима, они који имају натприродне моћи по себи, али светитељи Божији јесу обични људи као свако од нас, саздани по слици и прилици Божијој, а то значи људи који су, како нам је саопштила јеванђелска прича, имали своје дарове и таленте, а те дарове и таленте доживели су пре свега као дарове, не као нешто што њима припада, њихову способност, не нешто чему треба људи да се диве, добили су дарове да би их умножили, али опет неослањајући се само на себе, јер све је у Богу, Он је почетак и крај. Добили су дарове да би молитвом, подвигом, смирењем пре свега у смирењу, њихови дарови били простор у којем се појављује благодат Божија.

Истински дар који добијамо од Бога постаје истински плод онда када тај свој дар умножавамо и чинимо с њим све што можемо улажући све своје напоре и снаге, да бисмо прославили Бога. Дакле, најпре благодарећи Богу на дару, улажемо свој труд како би Господ онда и резултат нашег труда учинио да он буде и нама и свим људима и читавом свету на корист, да би био израз љубави према Богу, али и израз љубави према људима. Добили смо дар да бисмо пројавили јединствени и непоновљиви и највећи дар који има сваки човек, а то је љубав, истакао је Његова Светост.

У наставку архипастирске беседе, Патријарх Порфирије је рекао да су светитељи Божији су људи као ми, људи обични, а шта је смирење? Није то тек неко психолошко стање у које нас доводе разне психолошке методе или религијске праксе. Смирење је свест да смо пролазни, немоћни, слаби, смртни људи, али да имамо дарове, да нас Бог воли и да смо створени за вечност. Светитељи су једни од нас они којима је Христос на првом месту. Они којима је Бог на првом месту, то је смирење, јер знају да ће онда све остало бити на свом месту. Бог на првом месту значи поверење у Њега, значи вера у то да иако смо пролазни и немоћни, у љубави Божијој саздани смо за вечност, саздани по слици и прилици Божијој. Онда када је Бог на првом месту, све је на свом месту.

Одрастао сам у Чуругу, у молитвеној атмосфери тог места. И када се знало и када се није знало и када су људи били свесни и када нису обраћали пажњу на атмосферу и амбијент у коме живе, све је било запечаћено и дан данс у Чуругу, као и на сваком месту где су страдали мученици из нашег рода због своје вере од 1941. до 1942. године. Све је у тим местима запечаћено њима и њиховим страдањем, али и њиховом победом, јер је то страдање и тај крст био крст Христов. Никада нећу заборавити приче из Чуруга у којима су ми сатри говорили о томе како су Чуружани после распећа народа који је бацан жив под лед у Тису, како су на коленима долазили у свети храм на свету Литургију, а снег је био изнад појаса. У исто време, они који су изгубили некога, никада нисам чуо ниједну реч мржње у односу на оне који су зло учинили. И сва је таква Шајкашка, истакао је Његова Светост.

Првојерарх Српске Православне Цркве нагласио је да је у Светом владици Иринеју који је у то време живео, сабрано мноштво врлина. Исповедао је и проповедао име Христово на све четири стране света, али за време Другог светског рата безброј пута заступао је свој народ на сваком месту, молио да престане са злочинима који су извођени на територији Бачке 1941. и 1942. године. Добили смо нове светитеље. Они су свети у Господу одувек, али Црква наша их је препознала и уврстила у календар да би они нама својом вером, животима, смирењем били пример за углед и били заступници пред Богом. Зато данас сви заједно молитвено да кличемо: Свети мученици шајкашки и Свети владико Иринеју, молите Бога за нас и за читав свет!

На крају светог евхаристијског сабрања, Епископ Иринеј заблагодарио је Његовој Светости, браћи архијерејима из Српске Православне Цркве и других помесних цркава и верном народу што су узели учешћа у догађају знаменитом за нашу Цркву и наш град. Нека Свети мученици и страдалници буду наши заступници пред Господом. Господ је прославио своје верне сведоке. Владика Иринеј Свети је све дате му од Бога природне и благодатне таленте, дарове Духа Светога умножио, што је добио као десет таланата он је удвостручио. Ништа није остало бесплодно у његовом светом и сваког угледања и подражавања достојном животу. Нека и његове свете молитве и Светих мученика наших и светих светих знаних и незнаних, а има их неизбројиво мноштво током свих ових векова, нека буду са свима нама и дај Боже да се у здрављу, са благословом Божијим овако сабирамо. Господ нека нас молитвама светих својих све помилује и спасе. Поред више хиљада верника, светој Литургији молитвено су присуствовали представници града Новог Сада и културних институција.

После свете Литургије, Патријарх Порфирије уручио је орден Светог Саве другог степена градоначелнику Новог Сада Милошу Вучевићу за његов драгоцени допринос унапређењу односа између Цркве и државе, посебно Епархије бачке и града Новог Сада, нарочито по питању неговања сећања на невино пострадале у погрому у Бачкој од 1941. до 1944. године. ​ИЗВОР: ТВ ХРАМ

 Његово преосвештенство епископ бањалучки г. Јефрем освештао је данас темеље Храма посвећеног Светом Николају Мириклијском Чудотворцу у бањалучком насељу Ада. Епископ Јефрем је, у обраћању, истакао да је већина бањалучких насеља добила своје храмове, те да ће то ускоро бити и у новом насељу Ада, које расте и развија се. Он је навео да је Српска православна црква стигла на све континенте, тамо гдје постоји и само један Србин, и стара се да не буде изгубљен и да над њим не буде извршена асимилација. Епископ Јефрем је истакао да не постоји ниједна цивилизација која се није развијала захваљујући вјери у Бога, благодарећи духовним снагама које су из ње произилазиле. Он је навео да је српски народ сву своју историју везао за цркву и да без ње није могао да постигне ниједан велики историјски успјех.
“Знали смо то и ми, али и наши противници и зато су кроз цијелу историју рушили оно што су православни Срби градили. Али, ми смо увијек били јачи и полетнији, увијек са надом и сазнањем да су градитељи надмоћннији над рушитељима”, навео је епископ Јефрем. Освештању темеља храма у насељу Ада присуствовали су и директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, те други представници јавног и политичког живота Српске и града Бањалука, као и бројни грађани. Епископу Јефрему саслуживали су свештеници и ђакони Епархије бањалучке.

На позив Његовог Преосвештенства Господина Анреја, епископа аустријско-швајцарског, Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански, боравио је у Бечу од 26. до 29. септембра 2022. године. На празник Воздвижења часног крста Господњег (Крстовдан) Високопреосвећени је служио свету архијерејску литургију у храму св. Саве у Бечу, а уз саслужење свештенстава бечких парохија. У току свете литургије Високопреосвећени је, по благослову надлежног архијерејa Преосвећеног Господина Андреја, рукоположио у чин ђакона Александра Савића, секретара ЕУО-ра епархије Аустријско-Швајцарске. У поподневним сатима, тачније у 17:00 часова, Високопреосвећени је заједно са домаћином еп. Андрејем и епископима: браничевским Господином Игњатијем, диселдорфскo-њемачким Господином Григоријем и брегалничким Господином Марком присуствовао свечаном предавању римокатоличког храма ( цркве) св. Фрање Асишког у 12. бечком округу (бицирку) Српској православној Цркви, односно епархији Аустријко-Швајцарској. Ово је други храм у историјском граду Бечу који бечка архидијезеза римокатоличке цркве даје СП Цркви,  на радост и задовољство како самог епископа Андреја тако исто и на радост и задовољсво вјерног народа наше Цркве који живи и ради у главном граду Републике Аустрије. Након заједничке молитве и кратких обраћање Његове узоритости кардинала Кристоф гроф Шенборна, те предсједника Црквене општине Беч Господина Јовановића, кључеве храма, а тиме и сам храм (цркву),   у руке епископа Андреја предао је Његова Екселенција кардинал Господин Шенборн. Примивши кључева храма присутнима се надахнутом бесједом  обратио Преосвећени Господин Андреј. У свом надахнутом обраћању Преосвећени је у име вјерног народа захвалио римокатоличкој цркви, а посебно кардиналу Шенборну, вјерницима римокатоличке цркве на хришћанској љубави и доброти, те на разумјевању потреба наше Цркве за богослужбеним простором.  Истакао је добру сарадњу  и добре односе римокатоличке цркве и епархије Аустријско- Швајцарске. У наставку овог изузетног и историјског догађаја присутни архијереји су се на позив владике Андреја,  у  просторији канцеларије храма сусрели са Његовом Узоритошћу кардиналом Шенборном и за кратко поразговарали о црквено-пастирским темама и актуелном стању у свијету. Извор: Митрополија дабробосанска /Љетописац РаНиКо