 Патријарх српски Порфирије посјетио је Храм Светог Саве у Београду, гдје су у току завршни радови. Патријарх је на свом профилу на Инстаграму написао да се „окончавају деценије планирања, изградње, а поготово бриге за финансије“. "Сада се радујем и дивим при сваком уласку у храм Светог Саве. А када сам са терасе куполе први пут угледао панораму нашег дивног Београда, дошло ми је да из свег гласа вичем стихове псалма Давидовог: Хвалите Господа уз глас трубе хвалите Га уз псалтир и гусле. Хвалите Га уз бубањ и у хору, хвалите Га уз жице и органе. Хвалите Га уз јасне кимвале, хвалите Га уз кимвале с поклицима. Све што дише нека хвали Господа. Алилуја".  Оштећења на цркви Св,пророка Илије
Снажан земљотрес јачине 5,8 степени по Рихтеру који је резултовао смрћу 64-годишњег Јаковоса Цагаракиса који је радио у цркви која се срушила у земљотресу. Земљотрес је оставио за собом стотине грађана без крова над главом и нанио непроцјењиву штету снимљен је камером у цркви Светих Константина и Јелене у Като Гувес-у. Потрес се осјетио у 8.17 по средњоевропском времену 23 километра од Хераклиона, главног града Крита гдје су становници изашли на улице, навела је Опсерваторија.
Погледајте шокантни тренутак земљотреса у цркви:  Када је пре две године васељенски патријарх Вартоломеј предао томос о аутокефалности расколничкој црквеној структури у Украјини, припремио је терен за бројне преокрете у православном свету. Грчка редакција Спутњика указује на то да је једна од земаља коју очекују црквене „реформе“ – Белорусија, у којој је 48, 3 одсто становништва православно. У Белорусији се, изгледа, назире црквена смута, пише аутор чланка. С једне стране, већина верника припада Руској православној цркви. У исто време, аутор наводи да црквена структура коју су формирали „поражени бели“, а који су емигрирали у САД 1940-их година, претендује на статус аутокефалне цркве. Прошле године је то питање поново покренуто. Озбиљан корак у том правцу начињен је крајем 2020. године, када је непризната Белоруска православна црква у Бруклину проклела председника Белорусије Александра Лукашенка због нереда у земљи. Недуго пре тога, поглавар нове расколничке цркве Украјине охрабрио је Белорусе да поднесу захтев за аутономију Цариградској (Васељенској) патријаршији. Како се тврди, та црквена структура основала је парохије у Сједињеним Америчким Државама, Аустралији и Великој Британији. Треба напоменути да пакет „реформи“ Тихановске садржи стварање аутокефалне цркве и да је, са своје стране, Лукашенко говорио летос о покушајима поткопавања православља у земљи. Професор филозофије на Техничком универзитету на Криту Димитрис Пателис изнео је став колико ти међусобно повезани догађаји могу да буду случајни и колико је вероватно да ће доћи до покушаја свргавања Лукашенка путем православља. „Врло је вероватно да ће се то догодити. Али овде постоји важна разлика. Лукашенко није тако проамерички настројен као бивши украјински председник Петро Порошенко који је подржавао одлуке патријарха Ватроломеја. Ако председник Белорусије допусти то, ако се не успротиви, то значи да се залаже за своје свгравање“, изјавио је професор за Спутњик. Према речима професора, исти тај пакет „реформи“ Тихановске је укључивао затварање границе и непријатељске односе са Русијом, забрану проруских канала и организација, као и захтев за моментални улазак Белорусије у НАТО. „Користећи аутокефалност, западне силе доприносе политичким променама у државама“, додао је. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је раније да, према доступним информацијама, САД покушавају да створе аутокефалну неканонску цркву у Белорусији. Истовремено је упозорио на тенденцију понављања украјинског сценарија у Белорусији. Према речима шефа руске дипломатије, Руска, као и Српска православна црква, под огромним су притиском разних западних земаља, пре свега Америке. Министар је констатовао да посебно деструктивну улогу у том процесу има васељенски патријарх који „директно зависи од САД“ и да је већ покушавао да подели канонску Украјинску православну цркву.
Сада се такви напори чине у Белорусији и медитеранским земљама, у Сирији, Либану и на Балкану, где је СПЦ редовно изложена интензивним нападима. Шта може да учини Грчка православна црква? Извори у црквеним круговима рекли су за Спутњик да „грчка црква никако не може да реагује на оно што патријарх Вартоломеј промовише, будући да је Свети синод признао аутокефалност Украјине и право Вартоломеја да одобри аутокефалност“. „Они који се не слажу са том одлуком, неће јавно износити то из страха од раскола унутар грчке цркве“, оценили су црквени извори. Формирање нове аутокефалне цркве је неизбежно, сматра протопрезвитер Теодорос Зисис, почасни професор Аристотеловог универзитета у Солуну. Извор: Спутњик  На дан 117-ог рођендана наследника - царевића Алексеја Николајевича током недељне службе, парохијани цркве Васкрсења Христовог у Кадасхи приметили су да је икона Краљевских мученика "Царска Голгота" промироточила. Капи мира појавиле су се на ореолу око одсечене часне главе цара-мученика.Мироточењем иконе „Царска Голгота“, Господ још једном сведочи о подвигу цара мученика Николаја и целе царске породице, који су дали своје животе за Русију и њен народ.
Икону "Царска голгота" сликали су иконописци јарославске радионице "Ковчег" по налогу председника Руске просветне фондације која носи име Светог Василија Василија Великог. Приликом стварања ове иконе ослањали су се на иконографију древних икона Јована Крститеља и великомученика Георгија Победоносца, као и на чувену икону Светих царских мученика из српског женског манастира Бешка на Скадарском језеру. На овим иконама свеци држе у рукама посуде са искреним главама одсеченим од мрзитеља Божјих.У протеклих шест година Руска културно-просветна фондација водила је научни рад на истраживању околности злочиначког убиства царске породице од стране бољшевика 1918. године. У рад Фондације укључени су истакнути историчари, лекари, форензичари и други стручњаци. Током протеклих година обављено је више испитивања, објављени су јединствени документи и материјали на тему мучеништва царске породице, укључујући и истрагу Тужилаштва Руске Федерације 1993. -1998; историјски и стоматолошки прегледи „остатака Јекатеринбурга“ (2017–2018) и други. Тренутно научници спроводе нова испитивања и припремају издања материјала на ову тему. Као православци, молимо се да нас наш Господ Исус Христос води и открије истину о околностима злочиначког убиства царске породице и прикривању њихових часних остатака. Мироточење иконе на одсеченој глави указује на истинитост легенде да су зликовци после убиства одсекли главу краљу страственика (вероватно главе свих чланова царске породице) имитирајући француске револуционаре, који су погубили цара Луја XVI и царицу Марију Антоанету на гиљотини, и вероватно подругљиво имитирали и цара Давида, који је одсечену главу Голијата донео у Јерусалим. Ово је показатељ да је потребно наставити темељно и непристрасно истражити околности убиства царске породице, без обзира на политичку ситуацију, стално се сећајући непристрасног и страшног Суда Божјег, који нико не може избећи. Аутор:: Пријатељ Божији /За Фондацију Пријатељ Божији превео: Иван Попов /Извор: logoslovo.ru  Директорица ЈУ Гимназије Котор Славица Ступић поручила је да слика Светог Саве неће бити уклоњена ни за милиметар док је она на челу те гимназије.
Она је то саопштила поводом налога Управе за инспекцијске послове да у року од три дана уклони слику Светог Саве која се налази у кабинету црногорско, српско, босанско хрватског језика и књижевности, те да ће у супротном предузети управне мјере и радње из надлежности ове инспекције. У налазу Просвјетне инспекције, између осталог, стоји и да према "члану 83 став 1 тачка 14 истог Закона, прописано је да се директор јавне установе може разријешити, ако дозволи политичко организовање и дјеловање или религијско дјеловање у установи јавног образовања". Одржано је и Наставничко виеће у которској Гимназији, а њихов став је да слику, ни у ком случају, не треба померати, јер би тако некоме могле засметати и слике Његоша и других књижевника и просветитеља. Ступић је појаснила да је јуче поштом стигао Записник о извршеном инспекцијском надзору у којем се каже сљедеће: " ...указујем в.д. директорици Славици Ступић да у року од три дана од дана уручења Записника, уклони слику Св. Саве која се налази у кабинету ЦСБХ језика и књижевности бр. 201, јер исто није у складу са чланом 5 став 1 и 2 Општег закона о образовању и васпитању, те да ме у даљем року од три дана писано обавјести о исходу предузетих мјера. У супротном, предузећу управне мјере и радње из своје надлежности“. Данас је одржано и Наставничко вијеће у которској Гимназији, након што је стигао записник, а њихов став је да слику, ни у ком случају, не треба помјерати, јер би, како кажу, тако некоме могле засметати и слике Његоша и других књижевника и просветитеља. "Такође истичем да , ни на недавно одржаној сједници Савјета родитеља, нико од присутних није имао било какву примједбу на вјерску или националну угроженост ученика у Гимназији у Котору. Мој лични и професионални став је кристално јасан: слика Светог Саве, док сам ја на челу Гимназије, неће бити помјерена ни за милиметар", саопштила је Ступић. Она је подсјетила и да се та слика, према ријечима једног од бивших директора, Мирка Масловара, налази у том кабинету пуних 38 година, а да је она на том истом мјесту и затекла када је именована за ВД директорице. "Члан 83, став 1, тачка 14 Општег закона о образовању и васпитању на који се позива Управа за инспекцијске послове, а тиче се могућности разрешења директора уколико дозволи политичко организовање и дјеловање или религијско дјеловање у установи јавног образовања, у овом случају апсолутно није примјерен , јер ниједан од мојих претходника није био разријешен због те слике, нити је иједан инспекцијски надзор за ЦСБХ језик и књижевност икада установио да та слика угрожава дјецу, те да се због ње осјећају непријатно", казала је Ступић. Као најбитније, истиче она, ни члан 5 општег Закона о образовању и васпитању апсолутно није прекршен, јер није у питању религијско дјеловање, већ се ради о урамљеној копији слике Светог Саве, а не икони. Та слика, објашњава Ступић, стоји у поменутој учионици потпуно у контексту, као саставни дио едукативног материјала који се користи у настави ЦСБХ језика и књижевности, као уосталом и слике многих других књижевника и просветитеља. "Посебно истичем, да се ни у једној другој учионици не налази слика Св. Саве, већ слике, плакати и постери, а који се тичу наставног предмета који се изучава у сваком од кабинета", навела је Ступић. Ступић је чланица Предсједништва Праве Црне Горе. (Извор: Вијести)  У Гламочанима код Лакташа епископ бањалучки Јефрем освештао је новосаграђени Храм Успења Пресвете Богородице. Овај храм сабираће православне вјернике и у добру и у злу. Након што су окончани радови на Храму, у Гламочанима ће ускоро бити започета и изградња парохијског центра. Храм у Гламочанима само је један у низу на подручју општине Лакташи, а ускоро ће бити саграђени и нови храмови. Аутор: РТРС  “Моја света дужност и обавеза је да продужим свето и свијетло дјело својих претходника, проповиједајући исту вјеру, свједочећи исту Свјетлост и водећи људе ка спознаји Бога и живота у пуноћи, са овог истог трона једног Пастира и једног стада, више од 800 година. Једини програм који смијем данас да изнесем пред вас јесте да, у мјери у којој будем кадар, све што у мени чини личнога човјека, буде покорено васкрслом Господу Исусу, те да ме по милости и љубави Својој Он води и управља, приводећи ме непрестано Себи и путоводећи органском јединству Цркве и спасењу читавог свијета”, поручио је данас након устоличења у приступној бесједи Епископ будимљанско-никшићки г. Методије у манастиру Ђурђевим ступовима, позивајући све да се за њега моле како би још више љубио Господа и повјерени ми народ. Достојан! Његова светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је данас, 25. септембра 2021. године, у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке – Ђурђевим ступовима Светом архијерејском литургијом на крају које је у трон епископа ове светосавске епископије увео Његово преосвештенство Епископа будимљанско-никшићког г. Методија. Епископ диоклијски г. Методије изабран је за епископа будимљанско-никшићког на Светом архијерејском сабору Српске православне цркве одржаном маја ове године. Предстојатељу Српске православне цркве саслуживали су: Епископ будимљанско-никшићки г. Методије, Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, Митрополит дабробосански г. Хризостом, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, као и господа епископи: жички Јустин, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, диселдорфски и њемачки Григорије, брегалнички Марко, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, крушевачки Давид, славонски Јован, буеносајрески и јужноцентралноамерички Кирило, захумско-херцеговачки Димитрије, ваљевски Исихије, ремезијански Стефан, хвостански Јустин, многобројно свештенство и свештеномонаштво наше Цркве, уз молитвено учешће великог броја благочестивог вјерног народа сабраног из свих крајева Црне Горе. Посебном благољепију Свете службе Божије и свечаном чину устоличења доприњели су: Дивна Љубојевић са својом гупом „Мелоди“ и “Београдски мушки хор”. Устоличењу је присуствовао Здравко Кривокапић, предсједник Владе Црне Горе са министрима: Александром Стијовићем, Весном Братић, Јаковом Милатовићем, Ратком Митровићем, Милојком Спајић, затим градоначелници: Берана Тихомир Богавац, Никшића Марко Ковачевић, Херцег Новог Стефан Катић, Тивта Жељко Комненовић, Котора Владимир Јокић, Будве Бато Царевић, као и представници политичког и јавног живота у Црној Гори. По завршетку Свете архијерејске литургије, Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије је упутио поуку сабранима који су дошли у ову светињу немањићку, у ову земљу у којој су дубоки коријени племена Васојевића, у земљу из чијих коријена је израсло стабло са богатом крошњом и плодовима, стабло које је дефинисано најузвишенијим духовним дометима. Али, како је казао Патријрах, и народним, националним дометима свеукупног православног народа који припада Српској православној цркви, али и српском православном народу. “Када кажемо православни то значи да је у самој својој суштини реч о хришћанском, о јеванђељском, што значи да јесте корен који даје плодове, који су дефинисани и свесни самих себе, који познају ко су и шта су, који знају одакле су и који им је циљ. И баш зато што све то знају бивају управо као народ јеванђељски, хришћански, православни, способни да могу у истој мери, на исти начин као што поштују себе и воле себе, препознају и воле и другога у свим његовим димензијама, било да се ради о комшијама, суграђанима, било да се ради о грађанима једне те исте државе, било да су Бошњаци, Црногорци, Хрвати, или који други народ, и наравно да ли су Срби. Све то скупа, баш због тога што потиче из васојевићког корена, а то јесте корен оплемењен Христом, могу да познавајући себе и своје не буду затворени у себе него да буду Христом отворени за другог, чак и онда када се на други начин моли Богу, јер Бог је тај који процењује.” ...настави да читаш
Патријарх се затим обратио Епископу Методију: “Владико, драги Методије, вољом Духа Светога, благодати Духа Светога и саборских отаца наше Помесне цркве, изабран си за епископа Будимљанско-никшићке епархије. Син си људи чији је корен овде на овим просторима, али си рођен у Сарајеву, месту где се укрштају народи и вере, али у месту у којем иако постоје другачији и различити, присутан је Бог. А онда растао си опет у овом поднебљу, духовно стасавао уз скуте блаженопочившег великог пастира и оца Митрополије црногорско-приморске, великог православног јерарха Митрополита Амфилохија”, казао је Патријарх, подсјетивши да се владика Методије школовао и у другим Помјесним црквама те боравио у западним земљама, што је додатак сјемену које постоји у њему као покретач, орјентир живота , а то је вјера у живога Христа, Сина Божијег који је дошао на овај свијет. Поучавајући владику Методија о значају службе коју је примио, казао је да он добро зна да Црква није од овога свијета, али јесте у овоме свијету: “Зато што овај свет без Цркве не постоји, односно нема смисла. Они којима Црква смета, односно систем вредности, хтели би да Цркву прогласе оним што она није или да је прикажу другачијом него што јесте, а понекад би хтели Цркву да увуку у своје земаљско блато. Црква није од овога света, у овом свету је да га претвара у Цркву. Ми јесмо грађани градова и села, али смо исто тако житељи горњег Јерусалима, житељи Царства небеског. ” По благослову првојерарха наше Српске православне цркве, одлуку Светог архијерејског сабора о избору владике Методија за епископа Богом спасаване Епархије будимљанско-никшићки, прочитао је Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом, након чега је Епископ Методије свечано уведен у трон епископа будимљанско-никшићких. У приступној бесједи Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методија, заблогодаривши Богу на Његовом дару и овом Божијем дану, Цркви, Патријарху српском г. Порфирију из чијих руку је примио архијерејски жезал као симбол духовне власти у управљању повјерене му Епархије будимљанско-никшићке, свима сабранима, молитвено је призивао сву пуноћу Цркве Христове на духовну, синовску и братску помоћ: “У овом тренутку желим рећи: Молите се за мене како бих још више љубио Господа, молите се за мене како бих вас, повјерени ми народ, љубио још више, молите се једни за друге и носимо бремена једни других како би нас Господ увијек познао као своје. У Цркви је свако дјело саборно дјело и сви смо одговорни за све и сви су призвани у заједницу светих, да буду свједоци и носиоци вјечне Свјетлости и истине Божје. Човјек обновљен у Христу живи у својој вјери и Цркви, и никада није сам. То заједништво које нам бива даровано не протеже се само на наше савременике, него и на оне који су му претходили и који ће га слиједити, јер човјек у Христу укључује се у заједништво вјерника које надилази границе простора и времена, овоземаљскога живота и смрти.” У свом обраћању подсјетио је на велике црквене оце, учитеље, блаженопочивше: Митрополита Амфилохија, Епископа Атанасије и Патријарха српског Иринеја, као и на надахњујуће епископско дјелање на овоме светом мјесту свог претходника садашњег Митрополита Јоаникија, “чије дјело као Свијетлост свијетли у тами[1] и обасјава двије деценије ово тврдо упориште витезова вјере и слободе[2], који је обновио културни и духовни живот епархије и више од 60 светиња, цркава и манастира. ПОдсјетио је да се под јурисдикцијом Епископије будимљанско-никшићке данас налази нешто мало више од половине укупне територије Црне Горе. “Моја света дужност и обавеза је да продужим свето и свијетло дјело својих претходника, проповиједајући исту вјеру, свједочећи исту Свјетлост и водећи људе ка спознаји Бога и живота у пуноћи, са овог истог трона једног Пастира и једног стада, више од 800 година. Једини програм који смијем данас да изнесем пред вас јесте да, у мјери у којој будем кадар, све што у мени чини личнога човјека, буде покорено васкрслом Господу Исусу, те да ме по милости и љубави Својој Он води и управља, приводећи ме непрестано Себи и путоводећи органском јединству Цркве и спасењу читавог свијета.” На крају је поручио је да је јеванђељска порука увијек савремена и универзална, упућена и намијењена свим људима и свакој епохи те да она руши националне оквире и отвара приступ свима који желе припадати Божјем народу. “С овог мјеста данас свима упућујем позив на јединство јер сви смо подједнако потребни, сви смо заједно и једно, сви смо дио плана Божијег и дјеца Божија, и сви смо призвани да врлинама и причешћем Тијела и Крви Христове непрестано узрастамо. Градимо мир и подижимо Крст љубави најприје у себи, јер градећи мир у себи, истински ћемо га градити и око себе. Нека би дао Бог љубави бескрајне да увијек остављамо обмане и сујете овога свијета на Крсту васкрсном и полазимо вођени тајанственим памћењем срца и душе до Очевог дома и радости непомућене.” Весна Девић Приступна бесједа Његовог преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Методија Ваша светости, Високопреосвећена и преосвећена господо архијереји, Представници државне власти и дипломатског кора, Часни оци, монаси и монахиње, Драга дјецо, браћо и сестре у Христу Господу, Да заблагодаримо најприје Богу на његовом дару и овом Божијем дану у који нас је призвао и пригрлио, и Који нас је удостојио да се сусретнемо данас у овом светом дому, прослављајући Бога под крстом Љубави, чији је вјечити образ, узор и примјер био и остао сам Христос. Благодарим нашој светој, саборној и апостолској Цркви која је дио свете Заједнице утемељене на истом Христу Господу, истој вјери у Њега и истом крштењу, једнодушно сабрана око светог Имена Његовог, обасјана вјечном Свјетлошћу светог Лика Његовог, призвана да врлинама и причешћем Тијела и Крви Његове узрасте у безмјерну мјеру раста висине Његове. С великом радошћу благодарим Патријарху српском г. Порфирију из чијих руку примам овај архијерејски жезал као симбол духовне власти у управљању повјерене ми Епархије будимљанско-никшићке и молитвено призивам сву пуноћу Цркве Христове: часне митрополите и епископе православне, предраго ми монаштво и свештенство, вјернике и лаике, родитеље моје Милинка и Драгицу, браћу и сестре, дјецу, вјерни народ и све људе добре воље – духовну, синовску и братску помоћ иштем и љубављу вас цјеливам. У овом тренутку желим рећи: молите се за мене како бих још више љубио Господа, молите се за мене како бих вас, повјерени ми народ, љубио још више, молите се једни за друге и носимо бремена једни других како би нас Господ увијек познао као своје. У Цркви је свако дјело саборно дјело и сви смо одговорни за све и сви су призвани у заједницу светих да буду свједоци и носиоци вјечне Свјетлости и истине Божје. Човјек обновљен у Христу живи у својој вјери и Цркви, и никада није сам. То заједништво које нам бива даровано не протеже се само на наше савременике, него и на оне који су му претходили и који ће га слиједити, јер човјек у Христу укључује се у заједништво вјерника које надилази границе простора и времена, овоземаљскога живота и смрти. Одласком наших великих црквених отаца Митрополита Амфилохија, Владике Атанасије и Патријарха српског Иринеја, који су дошавши да испрате брата свога спремили се да за њим пођу – ми смо љубљена и благословена чеда јер смо у животима наших стараца видјели и спознали живу љубав Божију на дјелу. Њихову за нас и њихову међусобну. Видјели смо шта значи живјети Христа, поуздати се у Христа, бити послушан до смрти, вјеровати, љубити, свједочити смисао и објаву васкрсења Христовог. И посљедње које је и прво – имати љубав према ближњем и љубав према Богу своме. Њихов однос с Богом говори и пјева љепше него ли бисмо ми могли ту љубав ријечима обујмити. Да, наша Црква је жива – и то је чудесно искуство које осјећамо и које нас сабира и руководи. Када имате на уму и у срцу овакве учитеље и када вам на овоме светом мјесту претходи Његово високопреосвештенство Митрополит Јоаникије чије дјело као Свијетлост свијетли у тами[1] и обасјава двије деценије ово тврдо упориште витезова вјере и слободе[2], надахњујући својим епископским дјелањем културни и духовни живот епархије и обновивши и подигавши више од 60 светиња, цркава и манастира. Под јурисдикцијом Епископије будимљанско-никшићке данас се налази нешто мало више од половине укупне територије Црне Горе са општинама Андријевица, Беране, Бијело Поље, Жабљак, Мојковац, Никшић, Плав, Плужине, Рожаје и Шавник, гдје живи безмало 40% становништва Црне Горе. Моја света дужност и обавеза је да продужим свето и свијетло дјело својих претходника, проповиједајући исту вјеру, свједочећи исту Свјетлост и водећи људе ка спознаји Бога и живота у пуноћи, са овог истог трона Једног Пастира и једног стада, више од 800 година. Једини програм који смијем данас да изнесем пред вас јесте да, у мјери у којој будем кадар, све што у мени чини личнога човјека, буде покорено васкрслом Господу Исусу, те да ме по милости и љубави Својој Он води и управља, приводећи ме непрестано Себи и путоводећи органском јединству Цркве и спасењу читавог свијета. Вртоглав је узлет над облаке, а камоли на врхунац јерархије која допире до Небеса, како је лијепо рекао вл.Данило Крстић. И док ђакон благовјести: „Да се свијетли свјетлост твоја пред људима, да виде добра дјела твоја и прослављају Оца нашега који је на небесима“, призива ме у знање да се првенство епископског звања плаћа служењем и овај жезал од сувога злата који данас примам – управо je Крст који нам је суђено носити. И све се ово догађа док се Воздвижење Часнога Крста са јутра озарује над нама и у нама који стојимо у подножја ногу Господњих на крсту пободеном у срце земље и мјеста гдје се човјек освећује дотичући се самога Бога, а преко човјека освећује се и цио свијет. „Крст засија кâ на гори сунце и сав народ на ноге устаде, часноме се крсту поклонише!“. Подизати Крст и пјевати о Христовој побједи значи вјеровати у Распетога Христа, вјеровати да је крст знак свепотресног и свејединственог пораза који постаје побједа и свепобједно славље управо и само зато што је и био пораз који смо као такав прихватили. И оно што личи на негацију човјека и свијета, постаје најдубља афирмација, потврда човјека и свијета. У томе се састоји „лудост“ и Тајна Крста. То је највећи парадокс у историји, “то је сила и мудрост Божија, да се кроз немоћ побиједи, да се кроз смирење уздигне, да се кроз сиромаштво обогати“, како каже св. Григорије Палама. Вријеме у којем је живио Свети Сава и дјело које је донио заувијек је пресудило новим квалитетом и смјелим заокретом у историји српског народа. Црква је постала чврсти сасуд у ком је народ могао узрастати и остваривати вјечна хришћанска духовна начела и у хришћанском духу изграђивати себе и подизати се до народа Божијег. Собом провјерено свједочанство да је „љепше постати човјек него постати краљ“[3] од Светога Саве насљедовао је и произносио духовном генезом владика Раде владајући међу соколовима, како вели Св.Владика Николај, у духу и дјелу усиновљен свом стрицу и свецу Петру I Петровићу Његошу на путу покајања, преображења и обожења, ка новом Јерусалиму, Новом небу и Новој земљи – на путу кроз којега и нашљедници постасмо[4] још у овом животу. У српском народу се Божијим промислом и љубављу Божијом родио Крстоваскрсни етос који је кроз Цркву очуван и који је изнио наш народ кроз вјековно ропство, страдање и смрт. Крстоваскрснa свијест за православне хришћане представља прихватање крста и израз је покорности и љубави према Богу. У православној Цркви аскеза никада није сама себи циљ, већ увијек средство за стицање благодати Духа Светога и истинске љубави према Богу и човјеку. Коначно, крстоваскрсно опредјељење је свето стање духа, глад и жеђ за Царством, поуздање да је Христос живот. То је народна мудрост која израста из моралног кодекса и мотива витешких предака уграђених у крстоваскрсну мисао опредјељења Цара Лазара која се вијековима с мајчиним млијеком улива у српски народ питајући и подижући истински слободне људе и витезове спремне да издрже све недаће и опстану у немилости и неправди историје. Овај сплет насљеђених вриједности присутан у цијелом нашем народу, најјаче је и најдуже посвједочен и проживљен народом Црне Горе и Брда опредјељених Царству духа коме видљиво није прво и свеколико, већ оно које произилази из невидљивог. Подражавање и оживљавање крстоваскрсног духовног обрасца преноси се с кољена на кољено кроз пјесме о прецима светитељима, царевима и јунацима, о крсту часном и слободи златној, према којима се Црногорци управљају и достоје, ријешени да сачувају част и не прихвате ропство. Не ганувши се вијековима над собом отргнули су саме себе свијету живећи по планинском кршу и гудурама, али свијетлих умова и умивених душа, све у циљу и ради очувања слободе без које, као птице без неба, живјети не могу. И намјесто да ишчезну испуњали су се и просијавали Пуноћом и Животом свијета, јер што је мрачнија ноћ – то су свијетлије звијезде[5]. Њихова крстоваскрсна свијест је потпуно и дубоко укоријењена вертикала лишена материјалног и земаљског у корист духовног и небеског, високо развијорена врлином над низином самољубља и гријеха, собом описујући душеспасоносни крст од лавовске снаге и орловске слободе. Најмудрији јунак косовске мисли, Његош, знао је да изграђивање државе и институција не смије да угрози крстоваскрсно опредјељење на којем су се ондашњи Црногорци подизали, снажили и опстајали. На путу изградње друштва и успињања на путу прогреса Црква, како онда, тако и данас, може само допринијети чувајући и његујући у народу племенито и витешко унутрашње устројство као чврсти темељ на ком стоји и кућа и заједница. Јер чувајући душу бива сачувано и дато све друго. Отуда с правом пјева црквени пјесник: „Преко Крста, засјаше нам сви дарови“[6]. Црква у себи носи будућност свијета и свакоме од нас показује пут према будућности, придодајући снагу која уједињује друштво и културу којима припада. Јер, као што Христос, који је вјечни посредник спасења, није остао у црквеној прошлости, тако је и Црква, стални и трајни одраз Христове присутности кроз све вијекове у животу народа. И, када говоримо о крстоваскрсној свијести која је наше претке позлатила, ми и данас видимо и осјећамо њихову моралну и духовну супериорност и силу. А сјећати се и бити – није исто, као што пут ка доле и пут ка Горе – никад није исти. И не треба притом, тражити само прошло у садашњем, него и садашње у прошлом. Ријеч идентитет има морално и духовно значење, као што га има и нација, за коју веле да је „душа, духовни принцип“ [7]. У том смислу, да би се савладала, свака, па и данашња духовна криза, повратак изворноj духовности наших предака и правим хришћанским и националним вриједностима је провјерени пут на ком је „православље једина стијена у бијесном мору отпадништва и нихилизма“[8], камен темељац народног свејединства и извор спасења. Крстоваскрсни етос је изнио наше претке кроз Сцилу и Харибду и донио их у нови вијек сачуване и спремне за живот и велики свијет. Окрилатио их је над историјским безданима који су се отварали под њима и носио их у наручју пуном љубави привијених на срцу Мајке Божије. Крстоваскрсни етос је свијест о припадању народу Божијем, свијест о својим потенцијалима и добром вјетру који пуни наша једра на пучинама овога свијета. Он је савјет и утјеха, мајчино брижно питање и очинско гласно ћутање, он је духовни штит на ком је угравирано ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо. Сваки човјек који истински воли људе и коме су сви људи браћа, запитан је над тајном и смислом страдања човјека на овоме свијету. И што дубље улазимо у тајну богопознања и дишемо простором слободе, све се јасније освјетљава пут пред нама и видимо јасно двије исте ријечи, које се само различито пишу: Крст и Љубав. Све што постоји дар је Љубави. Полазна и посљедња тачка хришћанске вјере је љубав, јер једино „љубав никад не престаје“. Љубити значи дати народу своме истинско добро, храну истине Божије, ријечи Божије, храну присутности Живога Бога Који нам се дарује на Светој литургији. Јеванђељска порука увијек је савремена и универзална, упућена је и намијењена свим људима и свакој епохи, она руши националне оквире и отвара приступ свима који желе припадати Божјем народу. Ништа не може замијенити интегративну улогу вјере која нас усавршава, ослобађа и отвара за свијет и љубав према људима и цјелокупној творевини Божијој. Слобода је увијек шанса да будемо бољи[9] и данас је јасно да човјек „ослободивши се“ Бога није постао слободнији, већ је постао робом других моћи које су скривене, али стварне. И не заборавимо, величину и снагу једне земље и њеног народа не чине бројност популације или земаљског простора који обухвата, већ величина и снага духа који у том народу обитава. С овог мјеста данас свима упућујем позив на јединство јер сви смо подједнако потребни, сви смо заједно и једно, сви смо дио плана Божијег и дјеца Божија, и сви смо призвани да врлинама и причешћем Тијела и Крви Христове непрестано узрастамо. Градимо мир и подижимо Крст љубави најприје у себи, јер градећи мир у себи, истински ћемо га градити и око себе. Нека би дао Бог љубави бескрајне да увијек остављамо обмане и сујете овога свијета на Крсту васкрсном и полазимо вођени тајанственим памћењем срца и душе до Очевог дома и радости непомућене. Хвала овом светом сабору на молитвама, а Господу Исусу Христу, заједно са Његовим Оцем и Духом Светим, као уздарје приносим своју Љубав на Крсту за сва изобилна доброчинства и љубав неописиву којом нас је благословио и нека свијетли свјетлост наша пред људима, да би они, гледајући добра дјела наша, прославили тросунчаног Бога који је на небесима, Оца и Сина и Светога Духа. Дај Боже – Амин! Животопис Епископа диоклијског и изабраног будимљанско-никшићког Методија (Остојића) Методије (у свијету Љубиша) Остојић се родио 1. априла 1976. године у Сарајеву, од православних родитеља Милинка и Драгице (рођене Милићевић) као треће дијете Осмогодишњу школу Петар Докић и прва два разреда Друге гимназије Огњен Прица завршио је у Сарајеву одакле је усљед ратних збивања са породицом преселио у Подгорицу. У Подгорици је завршио преостала два разреда Гимназије Слободан Шкеровић. За вријеме живота у Сарајеву завршио је основну-нижу музичку школу 29. новембар. Послије завршене гимназије 1994. године уписао је Економски факултет Универзитета Црне Горе у Подгорици, на којем је и дипломирао 2001. године. Године 2002. дошао је у Цетињски манастир у својству искушеника, гдје је и замонашен на празничном бденију 11. јула 2004. године са именом Методије (по Светом Методију Словенском). У чин ђакона рукоположен је 2005. године на празник Преображења Господњег у храму посвећеном овом празнику на Жабљаку (одакле и потиче његова породица) од стране блажене успомене Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.У чин презвитера рукоположен је на Бадњи дан 2008. у Цетињском манастиру, такође од стране Митрополита Амфилохија. Одликован је чином протосинђела 22. новембра 2009. године у манастиру Сланци код Београда од стране блажене успомене Митрополита Амфилохија, са чијим је благословом од краја 2007. године био је на послушању келејника Патријарха српског Павла, и на том послушању остаје до његовог упокојења. За намјесника Цетињског манастира постављен је 1. фебруара 2010. године, а у чин архимандрита рукопроизведен је на Петровдан 2013. године у Цетињском манастиру. Исте године дипломирао је на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи, Универзитет у Источном Сарајеву, са дипломским радом на тему Васпитни значај монаштва. На Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2015. године одбранио је мастер рад на тему Зетски Митрополит Вавила (1494-1520) и његов допринос српској духовности и култури код ментора проф. др Предрага Пузовића. Академску 2016/17. годину провео је на Аристотеловом Универзитету у Солуну учећи грчки језик, ради уписа докторских студија на Теолошком факултету тог Универзитета. Патријарх српски Иринеј началствовао је 22. јула 2018. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици Светом архијерејском литургијом и свечаном хиротонијом нареченог високодостојног архимандрита Методија (Остојића) у чин Епископа диоклијског, викара Митрополита црногорско-приморског. На Светом архијерејском сабору Српске православне цркве одржаном маја 2021. године изабран је за Епископа будимљанско-никшићког. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао је на овогодишеме редовном мајском засједању, 2021. године, Његово преосвештенство Епископа диоклијског Методија за епископа будимљанско-никшићког. Извор:ЕПАРХИЈА БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКА смањи проширени текст
 Свети Синод Руске православне цркве указао је да цариградски патријарх Вартоломеј више не може говорити у име цијелог православља и представљати се као његов поглавар.
„Подржавајући раскол у Украјини, патријарх Вартоломеј је изгубио повјерење милиона вјерника ... у условима када већина православних вјерника у свијету није у црквеној заједници с њим, он више нема право да говори у име читавог васељенског православља и представља себе као његовог вођу ", каже се у саопштењу Синода (Журнал № 60) од 23. до 24. септембра 2021. године. Ова одлука је донесена након што су чланови Синода размотрили питање посјете цариградског патријарха Вартоломеја Кијеву од 20, до 24. августа 2021. године. Патријарх Вартоломеј посјетио је Кијев на позив украјинских власти и руководства расколничке тзв. „Православне цркве Украјине“ (ПЦУ). Током путовања саслуживао је са вођама украјинског раскола и изразио им подршку, што је изазвало протесте архипастира, свештенства и вјерника канонске Украјинске православне цркве. С тим у вези, Свети синод Руске цркве препознао је ову посјету патријарха Вартоломеја као „грубо кршење канона, посебно 3. канона Сардикијског сабора и 13. канона Антиохијског сабора“. Истовремено, чланови Синода су истакнули „чисто политичку природу посјете патријарха Вартоломеја, откривајући његову зависност од сила изван Цркве“. Осуђујући "стална антиканонски дјеловање патријарха Константинопоља која имају за циљ да униште јединство православља", чланови Синода изразили су подршку митрополиту Кијева и цијеле Украјине Онуфрију, архипастирима, пастирима и читавој украјинској православној цркви " у свом залагању за истину, у оданости канонском јединству Цркве “. Како су приметили чланови Синода, "одговорност за подривање јединства Православне цркве у потпуности лежи на патријарху Вартоломеју као резултат његових антиканонских поступака". Аутор: вјеронаука.нет на основу писања фома.ру  Владика Јован се спустио падобраном (Фото: dan.co.me) - У част доласка патријарха српског у Беране падобраном је скакао епископ пакрачко-славонски Јован Ћулибрк, а са њим и Ненад Кузмановић из аеро клуба "Никшић", који је носио тробојку. Овај скок окупљени грађани су поздравили аплаузом, а владика је по спуштању рекао да се приземљио. Владика Јован Ћулибрк јутрос је у центру Берана, у цркви Преображења Господњег служио литургију, уз саслужење свештенства и присуство великог броја вјерника. Владика Јован је пјесник, рок критичар, падобранац и говори три језика. Бави се сакупљањем историјске грађе у вези са логором Јасеновац. Студирао је књижевност Извор: РТС/Танјуг  Његова светост патријарх српски Порфирије свечано је дочекан у манастиру Ђурђеви ступови, гдје ће сутра устоличити новоизабраног епископа бидимљанско-никшићког Методија. Српски патријарх је у Беране стигао у пратњи митрополита црногорско- приморског Јоаникија. Уз црквена звона патријаха Порфирија је дочекао епископ Методије и велики број вјерника који су у Беране стигли из свих крајева Црне Горе. У току је вечерња служба и доксологија, а потом ће услиједити академија и обраћање патријаха Порфирија. Свету архијерејску литургију и свечани чин устоличења сутра ће предводити патријарх Порфирије од 9.00 часова. Извор: Срна Патријарх српски Порфирије поручио је у Беранама да свако ко је Васојевић припада српском народу, па нека мисли ко шта год хоће. Нагласио је и да ће се до краја свијета митрополити црногорско-приморски устоличавати у Цетињском манастиру. Он је вечерас око 17 сати стигао у Ђурђеве ступове уочи устоличења епископа будимљанско-никшићког Методија и након вечерње службе поручио да свако ко говори да црква има политичке тежње обмањују народ. – Наши сродници и браћа који не мисле као ми су заведени и зато ћу поновити: дух литија је показао наш став. Критиковали су ме што у Подгорици нисам поменуо црногорски народ. Нека мисли ко шта хоће и нека се декларише како хоће, али ко је Васојевић он припада српском народу – јасан је патријарх. Како је додао, то не значи да ми не прихватамо оне који се декларишу као Црногорци. – Литије које су у Беранама почеле показале су да је жив Бог међу нама. Васојевићи имају немјерљив удио у српству, то је највеће српско племе. Многи су мислили да су Бога изагнали са ових простора. Претходне године се показало да је у овом народу показао Бог а нарочито у Беранама. Овдје су почеле литије, а Бог је жив јер вам је жива вјера иако је за многе била саблазан и лудост. Вјером се не бојимо ничега, ни смрти. Велика ми је радост што смо се баш овдје сабрали око ове дивне и древне задужбине Немањића – нагласио је он. Казао је и да је неко хтио да им забрани улаз у сопствену кућу, у Цетињски манастир. – Ово је хтио да прогласи неко као насиље, а хтио је да нам забрани у нашу кућу. Немамо ништа против, али је подвала да нам забране у нашу кућу и представи цркву као извор зла. Када прогласите некога да је зао, дајете право свакоме ко хоће, да замјеном теза тог елиминише. Врло брзо ће се показати ко је лаж, а ко истина, Истина је Христос који је био и у Цетињском манастиру – додао је патријарх. Додао је да ће до свршетка свијета Цетињски манастир бити мјесто за устоличење митрополита црногорског-приморског СПЦ. – Ми смо устоличили митрополита како ваља и требује. Ви сте непристајањем на насиље спасили образ онима који су посегли за насиљем. Надам се да су многи међу њима препознали љубав и да су међу нама и да ће бити ту ујутру када ћемо у трон будимљанске епархије увести брата Методија – казао је Патријарх. Митрополит црногорско-приморски Јоаникије казао је да је ова епископија остала вјерна Христу Богу у најтежим временима и комунистичком безбожју. – Овај божји и благословени народ дочекује патријарха и шири срца и руке да га загрли синодском љубављу и оданошћу. Дошли сте, ваша светости, да дате нови замах обнови ове епископије. Велико вам хвала на труду и љубави. Прво треба да се измиримо с Богом па са савјешћу па једни са другима. Да превазиђемо подјеле и расколе и да препознамо једни друге као браћу у Христу– поручио је митрополит. Извор: ин4с.нет  Бијели анђео је први свједок васкрсења Христовог, а ова тема је најважнија у стваралаштву писца. Мурал с портретом Фјодора Достојевског налази се на зиду Културног центра Чукарица на страни према улици која носи име великог писца, а његове димензије су 6,5 са 4,5 метара. Аутор мурала је улични уметник Милан Милосављевић Дерокс који је у изјави за Спутњик рекао да је дело настало као потреба да се Београд и Србија одуже великом писцу који је снажно утицао на генерације читалаца. Мурал је израђен у стилу уличног сликарства, с препознатљивим портретом Фјодора Достојевског у плавичастим тоновима, који се налази на десној страни композиције, док је у горњем левом углу лик „Белог анђела“, једног од најлепших симбола српске културе и духовности. „Професорка Филолошког факултета у Београду Ирина Антанасијевич и ја смо разговарали о томе како бисмо могли најбоље да повежемо дело Достојевског с нашим народом и нашом културом и тако смо дошли до српског средњовековља и Белог анђела који симболише врхунац наше културе и уметности“, објашњава уметник. „Бели анђео“ је, како истиче Милан Милосављевић, први сведок Христовог васкрсења, што је веома важно и за самог Достојевског, чије је дело суштински обележено хришћанством, као једном од најважнијих тема. Дијагонала која повезује лик „Белог анђела“ и Достојевског испуњена је словима и симболима који повезују ликовни и књижевни израз. „Трећа ствар која нам је била веома важна јесте да то, ипак, буде савремено дело и део урбане културе и израза којим се ја иначе бавим, те да никако не идемо у класичну форму“, наглашава Милан Милосављевић. У оквиру обележавања „Дана духовне културе Русије у Србији“ у Народној библиотеци Србије данас су приређени и изложба и округли сто посвећени 200. годишњици рођења Фјодора Достојевског. На скупу учествују еминентни познаваоци дела Достојевског из Србије и Русије, међу којима су генерални директор Државног музеја историје руске књижевности „В. И. Даљ“ Дмитриј Бак, директорка Књижевног спомен-музеја Достојевског из Санкт Петербурга Наталија Ашимбајева, председник Руског друштва Ф. М. Достојевског Борис Тихомиров, професор Московског државног универзитета и Факултета за књижевност „А. М. Горки“ Игор Леонидович и други. Извор: Спутњик   Минск, 24. септембра. Патријаршијски егзарх цијеле Бјелорусије, митрополит Мински и Заславски, Венијамин (Тупеко) назвао је погрешним идентификовање вакцине са печатом антихриста или "чиповањем".
Избор у корист вакцинације или њено одбијање је индивидуална одлука сваког, нагласио је митрополит Венијамин. Овај избор се врши на основу „личних увјерења, знања, животног искуства, као и узимајући у обзир информације о могућим посљедицама вакцинације примљене од медицинских радника, представника научне заједнице“. „Истовремено, неприхватљиво је и погрешно ширити лажна учења која вакцинацију поистовјећују са„ прихватањем печата антихриста “, као и тврдње о тајном чиповању човјечанства наводно произведеним вакцинацијом”, рекао је егзарх БПЦ -а. „У овим условима повећава се одговорност сваког духовника, будући да пастирска ријеч или савјет могу постати одлучујући у случају апела за појашњење потребе или могућности вакцинације. Митрополит Венијамин, такође је позвао своју паству да се више моли и да се не плаши, истовремено поштујући мјере предострожности. „Неповољна епидемиолошка ситуација не би требало да нас лиши душевног мира, наде у Божју милост и повјерења у непрестани Божји Промисао за сваког од нас и нашу земљу“, рекао је он. - „„Вама су и све власи на глави избројане, не бојте се“ - охрабрује нас Господ (Мт 10, 30-31) “. На челу Бјелоруске православне цркве налази се митрополит мински и заславски и патријарашки егзарх све Бјелорусије који је и епархијски архијереј Минске епархије и стоји на челу Минске митрополије.Садашњи патријарашки егзарх је митрополит Венијамин (Тупеко). Бјелоруски егзархат има укупно 15 епархија (Бобрујску, Борисовску, Брестску, Витепску, Гомељску, Гродњенску, Лидску, Минску, Могиљевску, Молодечњенску, Новогрудску, Пинску, Полоцку, Слуцку и Туровску). Аутор: вјеронаука.нет на основу писања званичног сајта Бјелоруске православне цекве  Амбасадор Републике Грчке у Београду г. Георгиос Дјакофотакис приредио је 23. септембра 2021. године у својој резиденцији пријем за Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија и чланове Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве.
Пријем је протекао у духу срдачног пријатељства које влада између два братска народа. Извор: http://www.spc.rs  Међународни научни скуп "Седам векова од упокојења Светог краља Милутина" започео је данас, 24. септембра Светом архијерејском литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије у манастиру Преподобног Прохора Пчињског, на крају одслуживши и молепствије за успешан рад скупа. Међународни научни скуп отворио је Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије, поздравивши све учеснике скупа, указујући на значај који у српском народу има Свети краљ Стефан Урош Милутин. У име Програмског одбора Међународног научног скупа "Седам векова од упокојења Светог краља Милутина" учеснике је поздравио проф. др Драгиша Бојовић, управник Центра за византијско словенске студије Универзитета у Нишу, истакавши да је ово једини скуп посвећен успомени на Светог Краља у Србији и седмовековној годишњици његовог упокојења. Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије прочитао је поздравно слово које је учесницима скупа упутио Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије, чиме је Међународни скуп званично отворен. Пленарно излагање на тему "Седам векова од упокојења Светог краља Милутина" одржао је проф. др Влада Станковић, потпредседник Програмског одбора, и управник Катедре за историју Византије Филозофског факултета Универзитета у Београду. Скуп је даље наставио рад по секцијама. Извор: Врањска епархија  Биографска драма "Божији човек" редитељке и сценаристкиње Јелене Поповић која окупља звијезде свјетских кинематографија доживјеће своју биоскопску премијеру 14. октобра, саопштили су данас дистрибутери остварења. Филм је међународно дебитовао на 43. Московском међународном филмском фестивалу у априлу, гдје је освојио престижну награду публике. Филм је однио награду публике на фестивалу грчког филма у Лос Анђелесу у мају. У Србији је приказан у оквиру Фестивала хришћанске културе у Зајечару. Ова драма прати живот Светог Нектарија Егинског (тумачи га грчки глумац Арис Серваталис), који је био праћен гоњењем - свештеник обичног народа, његова понизност иритирала је одређени круг свештенства, а његова преданост додатно побуђивала њихове сумње и клевете. Остварење је рађено на енглеском језику што због глумаца, што због тога што је у питању једна универзална прича, без обзира на вјерску припадност, напомиње ауторка Јелена Поповић. „Арис Серваталис је одличан глумац и имала сам срећу да радим са њим јер је он човек такође посвећен вери, самим тим има ту неку ауру која на први поглед одаје утисак да он може да буде Свети Нектарије Егински“, додаје редитељка. Велику улогу у филму има руски глумац Александар Саша Петров ког домаћа публика познаје из филма „Лед“. Изузетно је захвалан због улоге у филму „Исказујем велику захвалност Грчкој и Грцима за јединствену прилику да учествујем у овом филму. Мислим да се све то десило с разлогом, јер знам колико је ова прича значајна за грчки народ и сигуран сам да смо направили прави потез са овим филмом који ће дуго живети у срцима људи„, изјавио је Петров. Грчка: Од када је крајем августа дошао у биоскопе у Грчкој и на Кипру, филм Јелене Поповић о великом светом архијереју и чудотворцу из 20. вијека Светом Нектарију Егинском налази се на врху листе гледаности. Наиме. до сада је продато више од 270.000 карата, а већина биоскопа је распродала пројекције. Прича о Светом Нектарију привлачи гледаоце свих узраста. Након мјесец дана, и даље се свакодневно приказује у више од 100 биоскопа широм Грчке. Русија: Играни филм „Божији човек“ гледаоци у руским биоскопима моћи ће да га гледају, такође, од 14. октобра 2021. године .  Мошти Свете Мироносице Марије Магдалине стигле су у петак увече у Румунију. Кивот са руком свете мироносице донесен је из Грчке, из светогорског манастира Симонопетра. Делегацију, која је донијела мошти дочекао је на аеродрому Отопени, Његово Преосвештенство викарни Епископ Архиепископије букурештанске Тимотеј Праховеанул.  Завршено је уређење учионице Православне вјеронауке у ОШ Петар II Петровић Његош у Билећи. Наставник ликовне културе Драго Вучић осликао је учионицу хришћанским едукативним мотивима који уносе посебну ведрину у радном простору и омогућују пријатну радну атмосферу у извођењу и унапређењу наставе Православне вјеронауке. Такође, набављена су савремена техничка помоћна средства, те нешто више дјечије литературе, што ће све заједно, учинити успјешнијом остварење вјерске наставе ђацима ове школе. Овај пројекат је преко Катихетског одбора СПЦ реализован финансијама Министарства просвјете Републике Српске. јереј Данило Боро /Извор: Епархија Захумско-херцеговачка  Камион са бистом Александра Невског која је поклон Санкт Петербурга Београду поводом обележавања 800. годишњице од рођења великог руског кнеза, војсковође и светитеља кренуо је данас из северне руске престонице пут Србије. Биста је симболично отправљена из Лавре Александра Невског у Санкт Петербургу, где је и освештана, a у Београд ће стићи за неколико дана.
Бронзана биста са постаментом тежи 2,15 тоне, а висина бронзане скулптуре је 115 центиметара. На споменику су на руском и српском језику златним словима угравиране речи светог Александра Невског: „Бог није у снази, него у истини“. Биста је израђена у Краснодарском крају, а аутор је Анатолиј Дементјев, вајар и члан Савеза уметника Русије, који је и аутор Споменика Пушкину на Азову и Чехова у Таганрогу. Овај петербуршки поклон биће постављен у порти Цркве Александра Невског на Дорћолу, а како је раније најављено, биста ће бити откривена у октобру или новембру. Александар Невски је симбол борбе за очување православља, па је зато као светац поштован у свим православним словенским народима и Црквама. Русија ове године обележава 800 година од рођења ове, најзначајније личности у историји Русије, а поводом јубилеја се током целе ове године одржавају разне свечаности и манифестације. Извор: Спутник  У уторак, 21. септембра 2021. године, најстарија православна црква у Естонији прославила је и дан свог заштитника и 300. годишњицу. Црква "Рођења Пресвете Богородице" у Талину освећена је на овај празник 1721. године. Поводом двоструког славља, Његово Високопреосвештенство Митрополит талински и цијеле Естоније Еуген служио је, у понедјељак и уторак, свеноћно бденије и божанствену литургију. Прослави су присуствовали игуманија Филарета из манастира Пукхтитса у Естонији, градоначелник Талина Михаил Килварт, заменик градоначелника Андреј Новиков и други званичници и јавне личности. На крају Свете Литургије одржан је литургијски опход око цркве, након чега је откривена спомен -плоча официрима и војницима 91. пјешадијског пука Двински, који су погинули у Првом свјетском рату. Свечаност је завршена садњом младог храста у порти храма у част 300. годишњице. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања orthochristian.com
 © Фото : Манастир Ђурђеви ступови уступио Спутњику
Игуман манастира Ђурђеви ступови Данило Трпчевски каже да се приводе крају припреме које трају већ два месеца за свечани дочек патријарха Српске православне цркве Порфирија и устоличење владике будимљанско-никшићког Методија. Он не очекује проблеме, али зато очекује велики број грађана.
„Са радошћу очекујемо нашег патријарха и остале епископе, али је наравно ту и наш народ, сви који су добре воље да дођу да присуствују том свечаном чину. За нас владике, игумане и свештенике овде је народ увек на првом месту. Иако се трудимо да све буде на високом нивоу, нека нико не замери све наше недостатке, пропусте и мане, да не замери нико,“ рекао је игуман манастира за портал „Беране онлајн“. Он додаје да многи медији прате какав је однос цркве и државе у Црној Гори. „Тај однос је нарушен одавно, не захваљујући цркви. Она је била та која је трпела за време комунизма и прошле владавине која је била терор тако да се ми само бранимо и останемо на свом светосавском путу. Ову епархију је основао Свети Сава, а ово је један од најстаријих очуваних манастира у црној Гори“, нагласио је он. Свету архијерејску литургију и свечани чин устоличења епископа Методија предводиће патријарх српски Порфирије, који ће у Црну Гору допутовати дан раније, 25. септембра, а свечани дочек ће му бити приређен у манастиру Ђурђеви Ступови у 18 сати. Извор: Спутњик
 Несвакидашњи пар, један Индијац и једна Американка одлучлили су да се завјетују једно другом на вјечну љубав и то у срцу Београда, у Храму Светог Саве.
Да би се вјенчали у православној цркви, било је неопходно да се пар крсти по православном обреду, што су ови младенци и учинили. Након тога су склопили и грађански брак. Фотографије са овог лијепог догађаја објавила је на свом Фејсбук профилу агенција за превођење по имену "Абер и мар" која је све организовала и помогла заљубљеним младенцима да озваниче своју љубав. "Подигли смо рад на виши ниво (у сваком смислу)! Координисали смо и преводили крштење, општинско и црквено вјенчање храброг америчко-индијског пара у Београду", стоји у објави ове агенције на друштвеним мрежама. Извор: Мондо.ба 
Библијска серија "Изабрани" (Chosen) 1. сезона (8 епизода) која је почела да се приказује 2019. године о животу Господа Исуса Христа, рађена по јеванђељу по Луки. Творац серије, Далас Џенкинс, рекао је да је овим пројектом хтио понудити портрет Исуса какав нисмо могли видјети у досадашњим филмским приказима Исуса. Он је хтио приказати Исуса кроз очи оних су га срели и упознали. Снимљена је и друга сезона ове серије (8 епизода). Да би испричали цијелу еванђеоску причу аутори серије планирају да направе 7 сезона серије. Сезоне 1 и 2 већ су погледане више од 160 милиона пута.
Погледај 1. епизоду "Позвао сам те по имену"
Погледај 2. епизоду
Погледај 3. епизоду
Погледај 4. епизоду
Погледај 5. епизоду
Погледај 6. епизоду
Погледај 7. епизоду
Погледај 8. епизоду
ПРЕУЗИ НА СВОЈ РАЧУНАР:
|
