 Бијели анђео је први свједок васкрсења Христовог, а ова тема је најважнија у стваралаштву писца. Мурал с портретом Фјодора Достојевског налази се на зиду Културног центра Чукарица на страни према улици која носи име великог писца, а његове димензије су 6,5 са 4,5 метара. Аутор мурала је улични уметник Милан Милосављевић Дерокс који је у изјави за Спутњик рекао да је дело настало као потреба да се Београд и Србија одуже великом писцу који је снажно утицао на генерације читалаца. Мурал је израђен у стилу уличног сликарства, с препознатљивим портретом Фјодора Достојевског у плавичастим тоновима, који се налази на десној страни композиције, док је у горњем левом углу лик „Белог анђела“, једног од најлепших симбола српске културе и духовности. „Професорка Филолошког факултета у Београду Ирина Антанасијевич и ја смо разговарали о томе како бисмо могли најбоље да повежемо дело Достојевског с нашим народом и нашом културом и тако смо дошли до српског средњовековља и Белог анђела који симболише врхунац наше културе и уметности“, објашњава уметник. „Бели анђео“ је, како истиче Милан Милосављевић, први сведок Христовог васкрсења, што је веома важно и за самог Достојевског, чије је дело суштински обележено хришћанством, као једном од најважнијих тема. Дијагонала која повезује лик „Белог анђела“ и Достојевског испуњена је словима и симболима који повезују ликовни и књижевни израз. „Трећа ствар која нам је била веома важна јесте да то, ипак, буде савремено дело и део урбане културе и израза којим се ја иначе бавим, те да никако не идемо у класичну форму“, наглашава Милан Милосављевић. У оквиру обележавања „Дана духовне културе Русије у Србији“ у Народној библиотеци Србије данас су приређени и изложба и округли сто посвећени 200. годишњици рођења Фјодора Достојевског. На скупу учествују еминентни познаваоци дела Достојевског из Србије и Русије, међу којима су генерални директор Државног музеја историје руске књижевности „В. И. Даљ“ Дмитриј Бак, директорка Књижевног спомен-музеја Достојевског из Санкт Петербурга Наталија Ашимбајева, председник Руског друштва Ф. М. Достојевског Борис Тихомиров, професор Московског државног универзитета и Факултета за књижевност „А. М. Горки“ Игор Леонидович и други. Извор: Спутњик  |