ГРАЧАНИЦА, 30. августа 2014. (Бета) - Фреске, медју којима су уметнички изузетне "Сретење Господње" и "Ангео великог совјета", у припрати манастира Успење пресвете Богородице у Грачаници, који је на листи УНЕСЦО-а, поново светле пуним сјајем ослободјене наслага чадји, каменца, влаге и другог временског талога.
Професор Мирослав Станојловић, сликар-конзерватор, казао је за Бету да су радови осмочланог тима на заштити целокупног живописа на 120 квадрата у припрати у завршној фази.
Станојловић је као посебно важне издвојио фреске "Сретење Господње" и "Ангео великог совјета".
"По мом суду фреска `Сретење Господње` је најстарије сликарство, старије од осталог касње изображеног у припрати овог храма. По мојој оцени та фреска је најближа оном старијем живопису у унутрашњем делу храма Успења пресвете Богородице", појаснио је Станојловић.
извор: БЕТА

У Пазарској цркви у Пироту, приликом чишћења од старости поцрнелог иконостаса пронађене су иконе старије од ове цркве, а претпоставља се да припадају некој древној богомољи која је постојала раније, а којој нема никаквих података.
Радници ове цркве Снежана Панчић и Жељко Савић су приликом чишћења иконостаса, открили Божићну икону на којој јасно пише да је даривана 1794. године, што је тачно 40 година пре изградње Пазарске цркве у Пироту, преноси Танјуг.
Откривена су и иконе на којима су приказани Свети архангел Михаило, Свети цар Константин и царица Јелена, затим Свети отац Николај и Свети Атанасије Велики.
Дипломирани историчар и магистар византологије Сања Матајс каже да да је тешко говорити о стилском и временском пореклу икона, јер су их израђивали уметници који нису образовани на академијама, већ у мајсторским радионицама, због чега су били подложни утицајима који су крајем 18. и почетком 19. века били веома разнолики, од византијске традиције и оријента, па све до ренесансе и барока.
„Грубо говорећи, иконе које су пред нама имају у већој или мањој мери, утицај Самоковске школе. Стилски се међусобно прилично разликују и види се да их је израђивало више мајстора. Због те 'различитости' тешко их је замислити унутар једног простора или чак једне целине, на пример, иконостаса", објаснила је Матајс.
Извор: РТС

Извор: Независне новине/ВЕСНА ДУКА 
ТРЕБИЊЕ - Чланови Бициклистичке секције Планинарског друштва "Вучји зуб" из Требиња ишли су бициклима на поклоничко путовање "Светосавски пут" од требињског манастира Тврдош до Хиландара.
Бициклисти су рекли да је путовање протекло према плану и готово без  икаквих потешкоћа и проблема.
"Тачно у планирано вијеме, у недјељу, смо стигли у луку Уранополис, одакле се полази за Свету гору, па смо након једнодневног одмора у уторак стигли до овог чувеног светилишта, гдје смо коначили и провели један дан у манастиру Хиландар", каже Игор Шкеро, предсједник Друштва "Вучји зуб", који је био и организатор овог путовања.
Иако је десет дана, колико је трајало путовање, било поприлично напорно, требињски бициклисти кажу да се исплатило, јер су се најприје надахнули овом светињом, али су пропутовали и кроз четири земље, прешавши 850 километара.
На путовању их било 12, заједно са два младића која су им била у пратњи.
Бициклисти кажу да су и на овај начин показали да су прави тим, али да су ту саборност највише осјетили у Хиландару, гдје, и поред обимних радова, влада савршен спокој и склад који се преноси на сваког посјетиоца.
Бициклисти су дневно прелазили по 140 километара, а и временске прилике ишле су им наруку, јер их је пратило углавном сунчано вријеме.
Сложили су се да их је тимски дух одржао на путовању, а то је особина која им је, како кажу, свима помогла да се сви без већих проблема врате назад кући.
Ово је било друго поклоничко путовање бициклима до манастира Хиландар у организацији "Вучјег зуба", али, како истичу, можда постане и традиционално.

Москва, 29. август 2014.г.
У својој проповеди на празник Успења Пресвете Богородице Његова Светост патријарх Кирил је истакао да живот по закону сопственог «ја», тежња ка сталном задовољавању својих потреба и потпуно искључивање других људи из свог живота не воде човека ка срећи.
«Ко од нас може да покаже прстом човека и да каже: ‘како је срећан’? Само онај ко не зна какав је његов живот,» - истакао је патријарх.
«Човек може да се вози добрим колима, да живи у предивној кући, да ужива у високом друштвеном положају и да са стране изгледа срећан и успешан, али сам схвата да уопште није тако. Његов живот се претвара у страшни ковитлац, зато што се стално појављују нове препреке које треба да савлада како би задовољио потребе свог «ја» - у неку трку у затвореном простору попут зачараног круга, у којем уопште нема напредовања. Најмања тешкоћа, неуспех у каријери, болест и сукоб тешко погађају човека, а често га избацују на маргине живота. Како много тамо, на овим маргинама, има гордих људи који нису остварили циљеве које су сами себи поставили! А такви људи посебно пате кад услед промене спољашњих околности не могу да задовоље своје потребе,» истакао је поглавар Руске Цркве.
Са руског Марина Тодић

извор:pravoslavie.ru

Положај коптске хришћанске заједнице у Египту се побољшао од збацивања власти Муслиманског братства 2013. и обраћења из ислама у хришћанство су у порасту, саопштава информативна агенција Латинске патријаршије у Јерусалиму.
„Организације блиске хришћанима на Истоку, и самим Коптима, говоре о порасту у броју обраћења у хришћанство“, каже се у извјештају. „Тешко је одредити цифру, будући да се новообраћени могу суочити са законским последицама или чак смрћу уколико се њихово обраћење објелодани“.
„Не прогони нас политичка власт, већ директно наши сродници“, казао је један обраћеник у хришћанство, „Ако се муслиман обрати, његова породица и комшије могу да га претуку, чак и убију, јер се то схвата као издаја“.
Коптска оријентална црква, која је иступила из заједнице са Православном црквом након Четвртог васељенског сабора у Халкидону 451, броји око девет милиона чланова.
преузето са http://radiosvetigora.wordpress.com/

Монах  гасио пожаре и спасавао унесрећене
ИЗВОР: НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ /ВЕСНА ДУКА /
ТРЕБИЊЕ - Ђакон у манастиру Тврдош Порфирије, који је за манастирску славу, Успеније пресвете Богородице, рукоположен у јеромонаха, у Требињу је познат по благости и веселости, али своју најбољу особину, пожртвованост, коју владика Григорије назива жртвом и за цркву и за људе, овај монах као да крије од других.
Мало је познато да је годинама уназад ангажован на гашењима пожара око Требиња попут професионалног ватрогасца, али су засигурно остали углавном непознати његови подвизи на спасавању људи из саобраћајних несрећа.
Отац Порфирије о томе не жели да прича, објашњавајући да у томе нема ништа чудно ни подвижничко, јер је, како каже, човјеку од Бога дато да помаже другима око себе, те да је ангажовање на саборности, побратимству, љубави божијој и љубави међу људима његова животна мисија.
Владика Григорије је на рукоположењу младог монаха казао "да није лако служити дан-ноћ Богу и људима, али и епископима и свештеницима, и вјерницима и народу божијем, што је до сада био живот оца Порфирија, а од сада добар темељ на коме ће изградити кућу свога свештениковања".
"Био сам готов заплакати док сам слушао владику јер је отац Порфирије спреман да се жртвује за све и помогне свима, као што је помогао супрузи и мени у саобраћајној несрећи, овдје у близини манастира, у којој сам ја поломио руке, а супруга остала привремено непокретна", рекао је Требињац Гојко Грче, један од оних које је спасио млади монах.
Његов ауто се већ био запалио и очекивао је да сваког часа експлодира резервоар горива, када се попут анђела појавио благи лик оца Порфирија, који му је, не страхујући за себе, први пружио руку спасења и извукао и њега и супругу на сигурно, од када, слажу се супружници, овог монаха спасиоца благог осмијеха сматрају за најрођенији род.
Сличну причу нам је, грлећи свога спасиоца, испричао и Марко Бодирога, кога је прије пет година ударио ауто у центру Требиња, али га у болницу није превезао несавјесни возач, већ се зауставио отац Порфирије и на рукама га унио у болницу, па су од тада до данас остали добри пријатељи.
Мјештани села Тврдош кажу да је још много Бањалучана и Крајишника којима су се дешавале незгоде на путу усљед дуге вожње, а Порфирије им пружао руку спаса, ненаметљив, уз благу ријеч и благи осмијех.

У организацији братства манастира Хиландар, а уз финасијску подршку по братским општина Чајетина и Херцег Нови од 21. до 30. августа у одмаралишту Црвеног крста Србије у Баошићима борави 110 малишана са Косова и Метохије.
Малишане су посјетили вршилац дужности предсједника општине Милан Вајагић и генерални конзул Републике Србије Слободан Бајић и конзул Зоран Дојчиновић.
На платоу испред одмаралиштва Црвеног крста Србије гости са Космета, као домаћини, поздравили су званице.
- Манастир Хиландар у оквиру својих хуманитарних активности ове године одлучио је да организује бесплатно љетовање за дјецу са Косова и Метохије. Овдје су дјеца из најугроженијих српских енклава, малишани од четвртог разреда основних школи до ученика треће и четврте године гимназије. Они долазе из породица које имају троје и више дјеце. Захваљујемо се Херцег Новом на подршци и гостопримству јер сте показали овој дјеци да њихово дјетињство није бодљикава жица. Хвала вам што сте ову дјецу примили као родитељи. Грађани Херцег Новог треба да знају да су се у овом тренутку уписали као добротвори манастира Хиландара, јер сте дајући средства вашега града овој дјеци омогућили да барем на тренутак побјегну из стварности. Акција је спроведена у сарадњи са општином Чајетина. Половину трошкова љетована платила је општина Херцег Нови, а другу половину општина Чајетина. Захваљујемо се и екстрадној умјетници Маји Николић која се сво вријеме дружи са нашом дјецом – рекао је повјереник манастира Хиландар за ову акцију Милош Стојковић.
Он се захвалио и челним људима општине Чајетина, на челу са Миланом Саматовићем, и плакете „Велико срце“ уручио челницима ове двије општине.
Примајући плакету Милан Вајагић је рекао да је општина Херцег Нови позитивно одговорила на иницијативу братске општине Чајетина и прихватили да дјеца са Косова и Метохије одмарају у Баошићима и да бар за кратко забораве на све проблеме.
- Са пуно емоција вас поздрављам у име грађана Херцег Новог са жељом да се овдје на херцегновској ривјери лијепо проведете и да са мора понесете лијепе утиске – нагласио је Вајагић.
На крају свечаности дјеци су уручени поклони, а за узврат они су Вајагићу уручили златно срце у знак пажње и захвалности на гостопримству.
Извор: Дан

Копија Торинског покрова стиже у Русију из Италије 
Током ходочашћа организатори намјеравају да разговарају о феномену Покрова и најновијим научним доказима до којих су дошли током његовог испитивања. 
28. август. ПРАВМИР.
Копија једне од највећих реликвија  хришћанског свијета -  Торинске плаштанице, у који је, према предању, било увијено  тијело Христово у гробу, испоручено је данас из Италије у Русију. 
У Санкт Петербургу, могуће је видјети реликвију до 31. августа у базилици Свете Катарине и у православном храму  Теодоровске Богомајке, 1-2 септембра у Владимиру, 3. септ. Суздал и  4-7. у Москви.
Извор:newsru.com

Извор: СРНА  
Више општина Српске данас обиљежава дан општине и крсну славу - Велику Госпојину.
У центру Шековића данас је, поводом Дана и крсне славе општине - Велике Госпојине, откривено централно спомен-обиљежје свим погинулим српским борцима у ратовима од 1914. године до Одбрамбено-отаџбинског рата. 
Откривајући спомен-обиљежје, начелник општине Шековићи Будимир Нинић подсјетио је да је његова изградња почела 1998. године.
Након откривања спомен-обиљежја, у сали Дома културе, уз пригодан културно- умјетнички програм, одржана је свечана сједница Скупштине општине Шековићи, те уприличено ломљење славског колача и свечани ручак.
Светом литургијом у Храму Успенија Пресвете Богородице у Дервенти данас је почело обиљежавање крсне славе општине, Велике Госпојине. Потом је услиједила свечана литија до централног спомен обиљежја, гдје је служен парастос у помен страдалим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Обиљежавање Дана и крсне славе општине Пале почело литургијом у цркви Успења Пресвете Богородице, а затим је одржана литија и дефиле улицама града. Након тога служен парастос и положени вијенци на централном спомен-обиљежју погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату. У Културном центру вечарас бити одржан 14. Сабор фруле.
Брчко: Храм Успења Пресвете Богородице прославио славу
Храм Успења Пресвете Богородице у Брчком данас је светом литургијом, ломљењем славског колача и литијом око цркве обиљежио своју крсну славу - Велику Госпојину. 
"Ова богомоља, која у Другом свјетском рату није страдала, јер је била уцртана у војним топографским картама, деценијама је била запуштена, а једно вријеме кориштена је као складиште боја и лакова фабрици намјештаја смјештеној на црквеном земљишту", рекао је протојереј-ставрофор Драган Ћирковић.
Пошто су 2004. године активисти брчанске Светосавске омладинске заједнице очистили његову унутрашњост, храм је обновљен, захваљујући прилозима вјерника.
"Овдје се славило име Божје и славиће се и убудуће", поручио је протојереј Ћирковић.
Данашња црквена свечаност, којој је присуствовало неколико стотина парохијана, завршена је народним весељем, уз богату трпезу у порти храма.
Храм Успења Пресвете Богородице у приградском насељу Грчица 1932. године подигао је брчански трговац хаџи-Јово Танасковић.
На Озрену 15.000 вјерника
Епископ зворничко-тузлански Хризостом служио је свету архијерејску литургију поводом Велике Госпојине у манастиру Светог Николаја на Озрену, гдје се окупило више од 15.000 вјерника из Републике Српске, ФБиХ, земаља окружења и иностранства.
"Зна Господ наше слабости, али Господ очекује наш труд, нашу ревност и нашу борбу, а оно што ми не можемо да постигнемо то ће Господ дати, то се не брините", поручио је владика окупљеним вјерницима.
За кума великогоспојинског славља изабран је Стојан Илић из Добоја, који је даровао 2.500 евра.
Владика Хризостом је синоћ, уз саслужење мјесног свештенства и монаштва, служио празнично вечерње са петохљебницом.

У Јерусалиму одржан ноћни крсни ход  са преносом плаштанице Пресвете Богородице
25. августа, три дана прије прославе Успења Пресвете Богородице, празника који се такође назива Љетна или Богородична пасха у Јерусалиму традиционално је извршено преношења покрова Мајке Божије из Гетсиманије, која се налази насупрот храма Васкрсења, у саму Гетсиманију, на гроб Богородице. О овом догађају  пише сајт руске православне Мисије у Јерусалиму. 

Ова свечана литија је у вези са јављањем Богородици  у Малој Галилеји, где је она вољела да се повуче на молитву, арханђела Гаврила, који јој је донио  палмову гранчицу и предвидио њено уснуће након три дана.

Рано ујутру након ноћне Божанствене Свете Литургије у цркви Светог Гроба у Гетсиманији, игуман Гетсиманског подворја при храму Васкрсења, Нектарије изнио је из храма Покров Пресвете Богородице. Са молитвеним појањем литија је  свечано ишла  уским улицама старог града ка мјесту сахране Пречистог тијела Богородице - Цркви Успења Пресвете Богородице, у којој је била совршена Божанствена  Литургија. Литију су  предводили епископи, свештеници и монаси, а пратили су их хиљаде вјерника различитих националности. Многи су носили иконе Богородице, упаљене свеће, цвијеће и зелене гранчице босиљка као симбол вјечног живота.

Свети архијерејски Синод Српске православне цркве /СПЦ/ одлучио је данас да покрене црквеносудски поступак против поглавара такозване Македонске православне цркве архиепископа Стефана због упорног остајања у расколу са СПЦ, саопштено је из Синода.
 - 
У саопштењу је наведено да је Синод одлуку о покретању поступка донио на проширеној сједници због "упорног остајања архиепископа Стефана у расколу и његовог нехришћанског учешћа у прогону архиепископа Јована, канонског поглавара аутономне Охридске Архиепископије, и његовог свештенства, монаштва и вјерног народа".
Одлука да се покрене црквено-судски поступак против архиепископа Стефана донесена је, како је наведено, и због низа других антиканонских активности.
извор:Срна и РТРС

Синод Грчке Православне Цркве позвао Русију да ублажи санкције против Грчке 

Синод је упутио писмо Његовој Светости патријарху московском и цијеле Русије Кирилу 
Новинска агенција Грчке православне цркве "Ромфеја", извјештава да је једно од питања која су разматрана на састанку Светог Синода Грчке Православне Цркве 25. августа био и  текст писма Његовој Светости Патријарху московском и цијеле Русије Кирилу. 

У поруци Свети Синод Грчке Цркве се обраћа Његовој Светости са молбом да  Влада Руске Федерације ублажи санкције против грчких пољопривредних производа (углавном брескве), и произвођача који су у веома тешкој ситуацији због економске кризе у Грчкој.

Руски Православни покровитељи (мецене) снимаће блокбастере заједно са експертима из Холивуда 

Москва. 20. август. Интерфакс - Руски православни Мецена клуб намјерава да издвоји средства за стварање високо-буџетских играних филмова уз учешће стручњака из холивудске филмске индустрије. 
"Сада  припремамо филм  о великој историјској личности,  Тамерлану. У основи је јединствена прича -. која је написана од стране експерата из Холивуда, а комбинује узбудљив заплет, јаке карактера, грубу драму", - рекао је предсједник Управног одбора Клуба привредника Андреј Поклонски пише  лист "Известија". Централни догађај филма ће бити инвазија Тамерлана на руску земљу, коју је спријечило јављање Богородице. "Непобједива војска Тамерланова, која се састојала од 200 хиљада војника, који су учили да убијају од дјетињства, долази све до наших граница. Са руске стране је само 35 хиљада земљорадника . Наизглед, без шансе, цијела земља неуморно моли за избављење, и онда се Богородица јавља Тамерлану четири сата прије битке и говори му да је земља под њеним патронатом. Велики освајач одлучио, послије тога, да повуче своју војску. Тако је  вјера  спасила земљу, "- рекао је А.Поклонски.
За пројекат је заинтересован познати холивудски продуцент Ралф Винтер, који је раније учествовао у стварању филмова са хришћанском тематиком. Тренутно се тражи амерички редитељ. У улози Тамерлана виђен је Хју Џекмен.
Према А.Поклонском филм ће бити сниман без финансијског учешћа Министарства културе и Фонд за руско Кино. Сав  буџет (тачна цифра није откривена) ће чинити средства  руских приватних фондова и холивудских студија. 
Поред филма о Тамерлану клуб планира да сними и историјску кинобиографију Светог Владимира, Крститеља Русије. 

Више од 200 лица прешли у Православље у Руанди
 Његово Преосвештенство Епископ Инокентије, епархијски архијереј за Бурунди и Руанду, посетио је новообраћене и свештенике у својој епархији. Крштење је било уређено на реци Нијамази у источној области Руанде 17. августа 2014. г. У Православље је овим чином преведено више од 200 лица.
После крштења и Божанске Литургије приређена су културна догађања и подржани ријатељски фудбалски турнири на стадијуму Руренџе.
У недељу 14. септембра о.г. на тлу Руанде биће рукоположен један свештеник, што је први пут у историји Александријске Патријаршије. Њих 2000 лица очекује да после катихетске поуке такође прими православну веру.
Дописници истичу да је Православље у Руанди у зачетку, па се траже молитве свих за његов успех.

Извор: OCP

Извор: СРНА,  РТРС
Саборни храм Светог Преображења Господњег у Требињу ускоро ће засијати у пуном сјају, јер се приводи крају осликавање унутрашњости једног од најљепших вјерских објеката у Херцеговини и ширем подручју.
Саборни храм Светог Преображења Господњег у Требињу - 
Саборни храм Светог Преображења Господњег у Требињу
Отац Стеван Ковачевић, старјешина Саборног храма, рекао је да је живописање у завршној фази, односно да су остале још мале поправке, напомињући да рок да се све заврши до Преображења Господњег није испоштован из објективних разлога.
"Сада смо у замаху посла и желимо да урадимо све како треба, јер ће живопис красити храм у наредних 100 година", рекао је Ковачевић и додао да ће и иконостас ускоро бити завршен.
Истичући да је завршен и постављен носиви, камени дио иконостаса, Ковачевић је рекао да су двери и даске за иконе стигле, те да треба одрадити препарирање, резбарење и друге радње како би услиједило сликање.
Осим уобичајених мотива из православног духовног насљеђа, унутрашњост храма красиће и ликови знаменитих људи из историје и културе попут Јована Дучића, Алексе Шантића, Његоша, те краља Петра Првог Карађорђевића.
"То је концепт и жеља владике Григорија, који је консултујући се са црквом одредио ко заслужује да буде у једном храму. Ту има доста људи који немају ореоле, неки су их добили скоро, а неки ће их сигурно добити у наредном периоду", нагласио је Ковачевић, истичући да су то људи који се могу сврстати у посебне, даровите Србе који се нису штедјели и који су се посветили српском народу.
Живописац Александар Живадиновић из Београда са својим тимом осликао је свод и дио зидова, а за олтарски и предолтарски дио задужени су старјешина Саборног храма и академски вајар Стеван Ковачевић и академски сликар Дарио Станимировић.
Осликавање је рађено техником секо-сликање на сувом зиду.
Упоредо са осликавањем унутрашњости врши се и уређење сјеверног дијела порте како би све било спремно за Свето Преображење Господње - крсну славу храма и града Требиња.
Саборни храм грађен је од 1888. до 1908. године и налази се у центру Требиња. Детаљно је реновиран 1957. године и 2008. године, када је позлаћени крст подигнут на 38 метара висок звоник.
Саборни храм је састајалиште вјерника и грађана Требиња и Херцеговине, нарочито у вријеме великих празника, међу којима је Свето Преображење Господње.

Извор: РТРС  
Владика захумско-херцговачки и приморски, Григорије и умировљени епископ Атанасије, уз саслужење епархијског свештенства, вечерас су у Саборном храму у Требињу служили парастос поводом стогодишњице од погубљења 79 Требињаца који су страдали од аустроугарске власти.
У обраћању владика Григорије је истакао да се "треба сјећати оних који су били најбољи међу нама, нашим прецима, настрадалим у погрому, оних који су издржали страшне муке и остали вјерни свом народу и својој опредијељености за слободу".
Служењу парастоса у Саборном храму Светог Преображења Господњег присуствовали су потомци страдалих као и многобројни грађани. 

Марко Лопушина | ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ-3. август 2014.| 
Српска православна црква планира да започне изградњу духовног центра у славонском селу Кућанци. Жеља СПЦ је да се од родне куће и додатних објеката направи јединствен комплекс
ПЕТ година од упокојења патријарха српског Павла и три године од преласка његове родне куће у славонском селу Кућанци у власништво Српске православне цркве, Епархија славонска и новоизабрани епископ Јован Ћулибрик планирају да започну изградњу духовног центра у патријарховом дому и на имању. Владика Јован је тим поводом недавно у Кућанце послао свог изасланика, архимандрита Пантелејмона, да се упозна са родним местом патријарха Павла, види тренутно стање куће и имања и процени какве су реалне могућност да се ту изгради православни комплекс.
- Радови на обнови Храма Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима се приводе крају - каже отац Пантелејмон. - План и жеља је да се од родне куће патријарха Павла, додатних објеката и имања направи јединствен комплекс. Ту би требало да буде основан музеј патријарха Павла, велика гостопримница и трпезарија, сала за скупове и предавања. Такође, и конак за преноћиште и прихват десетина поклоника и посебно деце и ђака, јер се овде планира организовање православних дечјих и омладинских кампова.Стара родна кућа је грађена од набоја и балвана. Била је покривена белим бибер-црепом из Србије. И помоћне зграде су прављене од балвана.
- У башти је Гојко Стојчевић (световно име патријарха Павла) као мали чувао стоку, брао паприке и шљиве - описују мештани села Кућанци. - Од тог првобитног амбијента остао је само овај бунар. Нова кућа је саграђена 1963. године, а од деведесетих у њој су живели нови власници. Када је кућа повраћена купљен је и суседни плац, тако да сада читаво имање има хектар и по.
На кући патријарха Павла, пуне две године после његове смрти стајала је табла са натписом „Кућа на продају“. Купаца дуго није било. Када су „Новости“ објавиле репортажу о патријарховом дому, чачански бизнисмен Милија Костић откупио је дом покојног патријарха и поклонио га Епархији славонској.
Идеја да се обнови патријархов дом, али и порушена Црква Светих Петра и Павла у Кућанцима, у којој је Гојко Стојчевић крштен 1914. године, стара је десетак година. Свештеници СПЦ у Хрватској су уверени да родно село патријарха постаје поклоничко место многим Србима, и младим и старим, нешто попут новог Острога.

- Ако је нека личност у српском народу на почетку 21. века својим личним примером и животом била достојна наших славних и светих предака, онда је то несумњиво патријарх Павле - каже отац Пантелејмон. - Својим обичним животом сведочио је смисао љубави и истину Божију, пут вечног спасења, ширио смиреноумље, милосрђе, духовност и мудрост. Већ је чувен одговор детета које је на питање „Ко је ово?“, одговорило: „То је патријарх српски, господин Павле - будимо људи!“ У овом времену дезоријентисаности српског народа он је био светлост која осветљава пут којим треба сваки Србин и Српкиња да корачају кроз овај живот и да своју децу васпитавају у том духу, како бисмо опстали, напредовали, преобразили се и васкрсли.
Да би се ова духовна мисија остварила, по упокојењу патријарха Павла основан је специјални фонд у који се прилажу средства за изградњу православног музеја и центра за омладину и децу.

ГОЈКО СТОЈЧЕВИЋ

Патријарх Павле рођен је у Кућанцима 11. септембра 1914. године као Гојко Стојчевић. Рано је остао без родитеља. Његов отац Стеван Стојчевић отишао је да ради у САД, тамо је добио туберкулозу и „вратио се кући да умре“, кад су дечаку биле три године. Иза оца су остала два сина - Гојко и Душан. После тога, њихова мајка Ана се преудала, родила три ћерке, а при рођењу треће је умрла. Душан и Гојко су остали са бабом Драгом и тетком, најстаријом очевом сестром. Тетка их је одгајала заједно са својом ћерком Агицом. Схвативши да је Гојко „врло слабачак“, тетка га је поштедела сеоских послова и омогућила му да се школује. Четвороразредну основну школу завршио је у Кућанцима. Лето 1925. провео је у манастиру Ораховица, припремајући се за одлазак на наставак школовања у Тузлу и, касније, у Сарајево и Београд.

У недељу, 27. јула 2014. године, у седму недељу по Духовима, Свету Архијерејску Литургију у сиднејском саборном храму Светог Кнеза Лазара служио је Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г. Иринеј.
Саслуживали су му протојереј-ставрофор Миодраг Перић, старешина катедралног храма, јереј Андреј Крстић, као и протођакон Петар Мракић док је прислуживао ипођакон Вељко Мракић. На велику радост лазаричких парохијана али и свих верних у Аустралији, Владика Иринеј донео је из Србије кивот са честицом моштију Светог кнеза Лазара великомученика Косовског и Свесрпског.
Прелепи кивот је ручно израђен у сребру и од орахова дрвета у Отаџбини, дело руку Горана Ристовића Покимице, као достојно место за чување ове велике светиње која је сада, Богу хвала, стално доступна верном народу Аустралије и Новог Зеланда.
Мученичка смрт кнеза Лазара, нетљеност, тј. целовитост његових моштију и њихова мироточивост, сматрају се пресудним елементима који су утицали на брзу канонизацију Кнеза Лазара – мученика, и формирање његовог култа.
Овај култ живи у српском народу већ више од шест векова и има своје посебно место и значај у колективном памћењу Срба.
Највећу улогу у томе имале су мошти Светога Кнеза, које су чак 12 пута сељене, од Приштине до Сент Андреје и назад, делећи судбину његовог народа.
Сада и телесним доласком на Пети континет Цар Лазар је пошао на своје најдуже путовање, пратећи и штитећи свој народ увек и свуда, заступајући га пред престолом Творца, молећи се увек и непрестано да се Срби, по речима Св. Владике Николаја, „сложе, обоже и умноже“.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска