На Велики четвртак, 16./29. априла 2021. године, служено је служба светог прања ногу ученика у порти цркве Светог гроба одмах после  божанске Литургије св. Василија Великог у саборној цркви св. Јакова, поред цркве Васкрсења Христовог. Литургијом је началствовао Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофило уз саслужење архиепископā Аристарха константинског и Теодосија севастијског, Његовог Високопреосвештенства Филумена, архиепископа Пеле, јеромонаси Хагиотафити, свештеници који говоре арапским језиком, архиђакон Марко и други ђакони.
Чин омивенија ногу ученицима, јединствен у православној цркви, обавио је патријарх јерусалимски Теофило, који је опрао ноге дванаесторици јеромонаха у знак сјећања на догађај када је Господ опрао ноге својим ученицима, дајући примјер понизности. 
Извор: orthodoxtimes.com (превод вјеронаука.нет)

У Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци служено је вечерње богослужење са читањем статија и изношењем плаштанице, која симболизује страдање Исуса Христа.
Богослужење, којем је присуствовао велики број вјерника, предводио је Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем.
Српска православна црква данас обиљежава Велики петак - дан када је Исус Христос страдао на крсту.

Велики петак је најтужнији дан у години и тог дана црквена звона не звоне, већ се почетак службе у храмовима означава клепеталима, ударцима дрвеним батовима у дрвену плочу.
У храмовима Српске православне цркве на овај дан служе се Царски часови, а увече се читају статије са изношењем плаштанице, опходом око храма и полагањем Плаштанице.
Српска православна црква прославиће у недјељу, 2. маја, највећи хришћански празник Васкрс.
​
​Извор: СРНА

​Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом вечерас је у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву служио вечерње богослужење уз традиционално изношење плаштанице, која симболизује полагање Христа Спаситеља у гроб.
Због актуелне епидемиолошке ситуације, вечерашњем богослужењу присуствовао је мањи број вјерника.
Митрополит дабробосански поручио је окупљеном вјерницима да је Христово страдање човјеково спасење.
- Без Христовог страдања не би било ни васкрсења - рекао је митрополит дабробосански. Плаштаница, односно платно са извезеним или насликаним Христовим тијелом непосредно послије скидања са Крста, користи се у православним храмовима у току вечерњег богослужења Великог петка и јутрења Велике суботе.
Вечерња служба Великог петка служи се у трећи час дана, односно у вријеме распећа Исуса Христа.
У православним црквама се на Велики петак не служе литургије, већ царски часови са читањем дијелова Јеванђеља о догађајима у дане Страдања.
Владика Хризостом јутрос је у Старој цркви у Сарајеву служио царске часове. Српска православна црква прославиће у недјељу, 2. маја, највећи хришћански празник Васкрс. Извор:​СРНА

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године
ПОРФИРИЈЕ
по милости Божјој
православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
Христос васкрсе!
Дођите на нови род Винограда,
на побожно весеље,
посебан је дан Васкрсења;
уђимо у заједницу Царства Христова,
појући му као Богу у векове!
(пасхални канон, прва строфа осме песме)

Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.”

Суштина овог нашег побожног васкршњег весеља јесте Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда” да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје...”, а затим: „Пијте, ово је Крв моја Новога Завета...” Господ не успоставља Нови Завет на неким обредима и религијским ритуалима већ га установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића.

Нашу тугу Великог Петка и Велике Суботе, док смо пратили Христа Господа од Гетсиманије до Голготе, Господ одједном измени и уведе нас у васкршњу радост. То је, као што каже црквени песник, посебан дан! То је дан Васкрсења. То је благодатна снага Васкрсења коју нити од Бога изабрани синови Израиљеви нити мудри Грци нису могли да схвате. Први говораху да је проповед о Васкрсењу „безумље”, други пак да је то „лудост”. А управо кроз то што је за прве било „безумље”, а за друге „лудост”, Господ је показао величину божанске благодати и моћи. Знајући то искуствено, радујмо се, браћо и сестре, и веселимо се кличући једни другима: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Гле, све ново постаде! Богочовек Исус Христос васкрсе из мртвих и све дотадашње „вредности” бише оборене и нови свет настаде. Наднесен над тајном Христова Васкрсења, Свети апостол Павле сведочи оно што зна и што јесте истина: сведочи да, „ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође; гле, све ново постаде”, па додаје: „А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа и који нам даде службу помирења” (2. Кор 5, 17 – 18). То је она неистражива дубина и висина тајне Васкрсења о којој толико пишу и певају свети Оци Цркве. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари. Управо на такво славље и весеље позива нас Црква.

На овај празник Пасхе, преласка из смрти у прави и вечни живот, Господ нас позива да окусимо „нови род винограда”, оног Винограда у којем је Он Чокот, а ми лозе. Господ је створио свет као добар виноград. Он у Својој беседи о злим виноградарима каже да човек домаћин засади виноград, огради га плотом, ископа у њему пивницу и подиже кулу, те га предаде виноградарима да га обрађују. Када дође време бербе, посла господар винограда слуге своје да донесу рода од винограда. Видећи да слуге господара винограда долазе, виноградари, који се у међувремену беху претворили у разбојнике и узурпаторе Божјег давања, „похваташе слуге, па једнога изудараше, једнога убише, а једнога засуше камењем”. На крају господар винограда посла „сина свога говорећи: постидеће се сина мога”. Уместо да га се постиде они Га ухватише, одведоше напоље и убише. Управо то смо гледали на Велики Петак: неправедно осудивши Господа, разапеше Га на крст.

Тек што прођосмо страхоту Великог Петка, када гледасмо убиство Наследника Винограда на крсту, ево нас у радости новог Винограда, у радости новог Живота. Наста време истинског Чокота и правог Винограда. Зато, приђите сви и окусите од новог рода Божјег винограда и видите да је добар и благ Господ! Ово је ново весеље којим се побожно веселимо сви ми који кличемо: Христос васкрсе! Али, исто тако се радују са нама и сви остали хришћани, и сви који доживљавају Божју доброту, и сва творевина Божја. Позивамо вас, драга децо духовна, на радост Васкрсења како бисмо одагнали од себе тугу нашег живота, тугу која нас је, ево више од годину дана, притисла, тугу која се уселила у сваку пору нашег живота, тугу која је многе куће затворила. Устанимо, и веселимо се, и победоносно кличимо једни другима: Христос васкрсе!

Радосним васкршњим поздравом Христос васкрсе! поздрављамо све вас, драга децо духовна, који живите широм света, вас који сте далеко од својих огњишта, од завичаја, а често и од својих најрођенијих. Знајте да ваша Светосавска Црква непрестано брине о вама као нераскидивим деловима нашег народа и живим удовима Тела наше Цркве. Остављамо вам завет, пред Васкрслим Господом и светитељима Његовим, да чувате и јачате најпре наше унутарње црквено јединство, а онда и национално, језичко и културно јединство. Не допустите времену и приликама да вас поделе и одвоје једне од других, а тиме и од Мајке Цркве! И поред чињенице да сте стално под одређеним притисцима, што међу вама изазива несугласице и расправе, молимо се Васкрслом Господу за вас да у Њему Васкрсломе пронађете снагу за своје јединство и крепост за братску слогу. Апелујемо на вас да увек пред собом имате дивне примере вере и родољубља наших дичних предака и наших великана који, живећи у далеком свету, задивише свет у лицу Тесле, Пупина и многих других. Будимо достојни наследници њихових имена и њихових великих дела, њиховог примера и карактера!

Данас се посебно молитвено сећамо наше напаћене браће и сестара на Косову и Метохији. Њих посебно поздрављамо и охрабрујемо да буду чврсти и постојани у вери, нади и љубави. Распети и Васкрсли Христос Господ са вама је, драга децо духовна, синови и кћери Косова и Метохије. Са вама је и сав српски народ, са вама су сви православни народи света, са вама су сви правдољубиви и истинољубиви људи. Можда ништа није тако силно ујединило православне хришћане света као Косово и Метохија, символ достојанства, части, праведне борбе за слободан живот на прадедовским огњиштима и отпора сили и неправди. Са Светим царем Давидом певајмо: с нама је Бог, разумите народи и покорите се, јер с нама је Бог!

Све верујуће синове и кћери поносне Црне Горе такође поздрављамо са Христос васкрсе! Њима се посебно обраћамо: са вама су наша љубав и наше молитве, драга децо духовна, јер сте ви у посебним приликама, боље рећи неприликама и невољама, у непрестаним духовним борбама. Нека вам, као и досад, Васкрсли Господ Христос буде непоколебиви Темељ ваше вере, вашег јединства и заједништва са свом вашом браћом и сестрама како у Црној Гори тако и у Србији и широм света. Молитве и благослови великих угодника Божјих, светитеља и чудотвораца Василија Острошког, Петра Цетињског и свих светих нека вас прате и буду са вама у свим вашим борбама за победу Добра над злом, Љубави над мржњом, Јединства над поделама, Светиње над мрзошћу духовне пустоши.

Срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Републици Српској и Босни и Херцеговини, у Хрватској, Словенији и Северној Македонији. Не сумњамо да ћете ви, драга децо духовна, са својим архијерејима, свештеницима, монасима и монахињама велики празник Христова Васкрсења дочекати и прославити на најбољи могући начин, отворена срца према својим инославним или пак иноверним суседима. Васкрсли Христос Господ нека буде са свима вама и са свим људима добре воље око вас!

Наше мисли и молитве лете свих ових дана ка свима болеснима, а нарочито ка инфициранима вирусом ковид-19, као и ка свим лекарима и медицинском особљу, који се самопрегорно, ризикујући и свој живот, боре да спасу оболеле од короне и других болести. Браћо и сестре, све народе света, од Истока до Запада, и од Севера до Југа, задесила је ова опака и опасна болест изазвана невидљивим вирусом. Прошле године смо се надали да ће зараза брзо проћи. Нажалост, не само да није прошла већ је и у овој години наставила да хара широм света. Данас се молимо за оздрављење свих оболелих, као и за покој душа свих упокојених. Поштујући препоруке медицине, сами себе, и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо!
Са молитвеном жељом да Васкрс, Празник над празницима, сви дочекате и прославите у духовној радости и телесној крепости, још једампут вас поздрављамо најрадоснијим поздравом:
Христос васкрсе!
Дано у Патријаршији српској у Београду,
о Васкрсу 2021. године.

У ОШ ,,Вук Караџић ", Лозница, најрадоснији хришћански празник Васкрс послужио је да се повезивањем различитих типова наставе и међупредметног повезивања осмисли пројектат који у себи садржи пројектну, интегративну, радионичарску, дигиталну, хибридну и амбијенталну наставу.
 Поводом најрадоснијег хришћанског празника Васкрса, наставница Сања Симић де Граф осмислила је и заједно са вероучитељем Предрагом Митровићем, наставницом италијанског Мирјаном Марковић и ученицима свих разреда реализовала радионичарску пројектну наставу ,,Васкрсаоница". Кабинет енглеског језика осмишљен је као учионица посвећена Васкрсу-Васкрсионица где су ученици имали прилику да своју креативност и знање везано за овај најрадоснији празник покажу активним учешћем у овом пројекту. Централни догађај у Васкрсаоници је Страдална недеља где је сваки дан Страдалне недеље обрађен на српском и енглеском језику а ученици су додатно вежбали вокабулар и граматику енглеског језика и италијанског језика кроз овај пројекат. 
Страдална недеља је урађена повезивањем дигиталне и радионичарске наставе. Наставница енглеског је осмислила интерактивну презентацију кроз програмирану наставу, а ученици су своје знање о сваком дану Страдалне недеље самопроцењивали кроз квиз питања, укрштенице. Вероучитељ је заједно са ученицима реализовао радионицу где су од стиродора правили јаја где свако јаје представља један дан Страдалне недеље, а ученици су на српском и енглеском језику писали о том празнику и лепили слике које се односе за сваки дан. Све то смо залепили на зид у кабинету желећи да покажемо да смо Христови само ако идемо Његовим путем носећи сопствени крст али нам на крају долази спасење. Сваки други пут, лакши пут, није Христов и до васкрсења се долази само богоугодним трудом и прихватањем воље Божје. 
Интерактивну презентацију можете видети овде http://online.anyflip.com/scxpd/rave/mobile/index.html
 
Радионичарску наставу смо повезали са хибридном наставом, тако што су ученици имали пројектне задатке које су осмишљавали кроз онлајн наставу, квизове и употребу веб алата а на часу су ученици шестог разреда матичне школе имали прилику да активно учествују у интерактивном квизу на енглеском језику на ком је повезан Енглески, Верска настава и Математика кроз текстуалне задатке са  једначинама на енглеском језику где се вокабулар односио на Васкрс. 
Шести разред ИО Зајача радио је пано на енглеском језику тако што је сваки дан у седмици представљао утврђивање градива које су обрадили до сада а недељу су посветили Васкрсењу Господњем. 
Учитељице Миланка Васиљевић и Светлана Ђурић су са својим ученицима реализовале тематску недељу посвећену Васкрсу кроз све предмете.
Ученице ИО Зајача заједно са учитељицом Миланком Васиљевић спремиле су духовне песме за Велики Четвртак, када се носи ратарска свећа из цркве Светог Георгија ка манастиру Троноша. 
Погледајте прилог о пројекту приказан на РТВ Подриње овде https://www.youtube.com/watch?v=rv9Ny2fTWy0
Овај пројекат има за циљ да прикаже један аксиом да је Господ све и у свему, да нас ни пандемија, ни отежани услови, као што каже Свети апостол Павле не могу одвојити од Господа ,, Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тјескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?... Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, *ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, Ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем“ (Рим 8, 35-39).
Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Сања Симић де Граф

Поводом 35-годишњице Чернобиљске катастрофе поново објављујемо овај веома интересантан текст.
Само на једном месту на територији опустошене чернобиљске регије закони природе су изгубили на снази - у цркви Светог Илије. За разлику од околине, унутар зидова цркве уређаји за мерење радиоактивности показују апсолутно дозвољени ниво зрачења, који није порастао ни у првим годинама након катастрофе. Истовремено, сви покушаји стручњака да пронађу било какво научно објашњење за овај феномен, повезујући га са природним аномалијама, били су неуспешни.
​У савременом друштву, где материјализам, који се усађује деценијама, мирно коегзистира са верским уверењима, веровање у натприродне силе никако није заједничко својство грађана. Међутим, чак су и најтврдокорнији скептици присиљени да признају да понекад постоје појаве за које је тешко могуће наћи рационално објашњење. Један од ових феномена је црква Светог Илије, смештена у Чернобилској зони искључења. По чему је она позната?
Мртва зона
Јединственост ове цркве, која се на први поглед не разликује од многобројних сличних грађевина, је у томе што ју је зрачење необјашњиво заобишло. Као што је познато, несрећа, која се догодила у априлу 1986. године у оближњој нуклеарној електрани Чернобил, претворила је читаво околно подручје у мртву зону контаминирану радионуклидима цезијума и јода. Огроман број људи био је приморан да напусти своје домове и пресели се на сигурна места за живот. Редовна мерења специјалиста показују да су и данас, после више од три деценије, ваздух и тло Чернобила засићени смрћу. Они су се помирили с тим, схватајући објективне законе онога што се догађа.
Храм који је кршио законе природе
И само на једном месту на територији ове опустошене регије закони природе су изгубили на снази - у цркви Светог Илије. Унутар њених зидова уређаји показују апсолутно дозвољени ниво зрачења, који није порастао ни у првим годинама након катастрофе. Истовремено, сви покушаји стручњака да пронађу било какво научно објашњење за овај феномен, повезујући га са природним аномалијама, били су неуспешни. Штавише, неспорно је да су и многе иконе које се налазе у овом храму стекле чудесне моћи.
Прошлост цркве Светог Илије
Историја храма, који је збунио савремене научнике, има нешто више од једног и по века. Међутим, као што је јасно из преживелих докумената, дрвене цркве су на овом месту подизане неколико пута, једна за другом пропадајући у пожарима. Садашња црква је изграђена 1869. године и служила је готово пола века, све док у њу „комунистички господари живота“, укинувши парохију, нису пренели у надлежност бројних привредних организација. Дуго је била смештена прехрамбена продавница.
1937. године, услед још једне антирелигиозне кампање, издато је наређење да се зграда која је некада служила као храм дигне у ваздух, али су бивши парохијани, продирући унутра, легли на под и објавили да су спремни да умру заједно са својом оскрнављеном светињом. Да би избегле отворену конфронтацију са становништвом, власти су биле принуђене да преиначе своју одлуку. Следећи пут Црква Светог Илије је била на ивици уништења 1941. године, када је, пре принудног повлачења совјетских трупа, минирана. Тада је поново спасен само захваљујући посвећености локалних становника. Послератне године биле су обележене одређеним ублажавањем владине политике према религији, што је довело до оживљавања појединих, претходно укинутих парохија. Међу њима је била и православна заједница цркве Светог Илије, која је постојала до кобне 1986. године.

​Молитве вјерника
После страшне катастрофе коју је човек створио у нуклеарној електрани у Чернобиљу 26. априла 1986. године, све цркве смештене у контаминираном подручју, укључујући и цркву Светог Илије, затворене су. Међутим, након неколико година, украјинске власти почеле су да добијају многа писма са захтевом да отворе ову цркву и дозволе одржавање богослужења у њој. Поруке су стизале од локалних становника, који су одбили да се преселе ван контаминиране територије, као и од бивших запослених у НПП, који су изразили жељу да живе остатак свог живота без напуштања зоне радијације.
Пре него што су донели одлуку о овом питању, власти су дале упутства за мерење нивоа зрачења у храму, планирајући, на основу добијених резултата, да вернике одврате од њиховог лудог подухвата. Међутим, на опште запрепашћење, инструменти нису забележили никаква одступања од норме и добијено је одобрење за наставак верског живота у њему. Међутим, ни један покушај да се пронађе објашњење за овај феномен, иако је остао у оквиру материјализма, није био овенчан успехом.

Благослов Пресвете Богородице
Навешћемо још једну чињеницу - колико изненађујућу, толико и непобитну. Чињеница је да се тачно 10 година пре избијања трагедије, на страницама новина "Чернобил" појавио фељтон ироничног наслова „Изуми црквењака“.
Тих година још увек се водила активна атеистичка пропаганда и редовно су објављивани слични чланци, али у овом случају аутор је, нескривеним исмевањем, рекао да су, према речима парохијана цркве Светог Илије, сви били сведоци чуда: на небу изнад главе појавио се лик Пресвете Богородице, која је у рукама држала гранчице пелина и благосиљала храм с њима. Сви су истовремено приметили да је Њено лице било пуно туге.
Овај чланак би био заборављен да аутор није назначио тачан датум онога што се догодило - 26. априла 1976. године, другим речима, тачно 10 година пре трагедије, и који се понављао дан за даном...

​Чернобиљски спаситељ
У цркви постоји и посебна икона - зове се „Чернобиљски спаситељ“. Њу је у сну је видео један од ликвидатора, партијски организатор нуклеарне електране у Чернобилу Јуриј Андрејев, који је добио велику дозу зрачења и био у озбиљном стању у болници. Шокирани човек је о томе рекао свештеницима.
Убрзо је одговарајућа икона насликана у Тројично-Сергијевој лаври и освећена у Кијеву. Приказује Исуса Христа са Богородицом и Архангелом Михајлом. Они стоје на облацима, а испод њих, на земљи, су хероји-ликвидатори (лекари, грађевинари, ватрогасци итд.) И душе мртвих. 
Занимљиво је да се након насликавања ове иконе Јуриј Андрејев опоравио.
Ана Белова
Извор: kulturologia.ru
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Иван Попов

​С обзиром да се ове године истог дана празнују Велика Субота и Први мај (шта год коме он значио), на свакоме од нас стоји избор: Или да тога дана будемо хришћани и Срби или да заборавимо на Христа, Његово распеће, погребење и васкрсење? Два цара не можемо служити! 
На нама је да бирамо: Или да на Велику Суботу будемо у храмовима, на Светој Литургији, и да се и у храму и у дому присјетимо Христове крсне смрти и погребења, али и Његовог силаска у Ад, и да се молитвено  припремимо  за Празник над празницима – Васкрсење Христово, или да наставимо праксу минулих деценија, када смо, потпуно заборављајући на Бога, празновали празнике без смисла, радујући се неким незнаним побједама, опијајући се по пропланцима и шумарцима ове наше вољене земље?
Као православни епископ, који је дужан да упућује и исправља повјерено му стадо Христово, осјећам обавезу да вам укажем на погубност трендова које смо слиједили, а због којих смо платили високу цијену, као народ, али и појединачно.   
Божија свеприсутност је очита, неупитна, јер Он зна и помисли наше. Зато, нека свако од нас постави себи питање: Да ли ћемо славити, радовати се и пјевати, док је Син Његов Јединородни Тијелом у гробу?            
Приличи ли радовати се док нам је комшија у жалости? Наравно да не приличи, и то нико не би довео у питање! То нам налаже не само братска љубав, већ пристојност и увиђавост коју бисмо требали имати.           
Приличи ли радовати се док је Господ, Син Божији, наш Спаситељ, у гробу? Наравно да не приличи, али има оних који би на ову тврдњу остали нијеми. Народ који заборави на Бога потписује свој земаљски крај, као и свако од нас појединачно, јер добру се надати а лоше чинити никада није било могуће.    
Христово васкрсење је повод за истинску радост, за истинско славље цјелокупног људског рода, али за тај дан морамо бити припремљени постом, молитвом и добрим дјелима, како бисмо у срцу своме дочекали Васкрслог Спаситеља. Такве ће нас Господ познати као дјецу своју. Такве нас, вјерујте, неће лишити Свога благослова. 
Са Богом можемо све, без Бога не можемо ништа! Имајте то на уму, не падајте кад не морате, волите док имате кога и никада не заборављајте да од ваших поступака зависи и будућност вашег потомства.           
Ваш, у Христу Господу,      
епископ бихаћко-петровачки       
и рмањски    
+ Сергије
​Извор: епархија бихаћко-петровачка

​У Цркви Рођења Христовог у Пироту у току је рестаурација иконостаса из средине 19. века за који стручњаци тврде да је непроцењиве вредности. Многи детаљи су рађени позлатом и сребром. Захтеван конзерваторски посао трајаће око три године.
​Приказ Царства небеског на импозантном иконостасу који чини 50-так вредних икона, прави је изазов за конзерваторе. Нимало лак задатак, кажу - вратити сјај и приближити оригиналу ликове светитеља и Царске двери.

Приказ Царства небеског на импозантном иконостасу који чини 50-так вредних икона, прави је изазов за конзерваторе. Нимало лак задатак, кажу - вратити сјај и приближити оригиналу ликове светитеља и Царске двери.
"Оно што мене највише импресионира у целој овој причи је дуборезна конструкција, која је врхунска. То су радили мајстори из Самокова, квалитет је невероватан, то је калирани дубоки рељеф, скоро тродимензионалан. Просто, ја у својој каријери нисам видео ни један овако леп рад", каже Александар Цвијетиновић, конзерватор Народног музеја у Београду.
Јереј Миљан Панић, старешина цркве Рођење Христово у Пироту прича да на том њиховом иконостасу је интересантно то што је насликана једна велика икона, где се приказује житије Светог Јована Рилског.

​"А Свети Јован Рилски је један наш локални светитељ који је заиста веома поштован у нашем народу", додаје Панић. 
Да би се сачувала уметничка дела потребна су велика финансијска средства. Затражена је помоћ надлежног Министарства и локалне самоуправе."Општина је до сада донирала - прошле године три милиона, ове године два милиона динара, Епархија је прошле године дала милион динара...", наводи Драган Красић, председник црквене општине Пирот. 
Пиротска стара црква на Пазару први је верски објекат подигнут у Османском периоду. "Дозвола султана је дата за подизање овог храма 1834. године, али уз један битан предуслов, а то је да ниво, односно висина саме грађевине не угрози доминантан положај Цареве џамије", испричао је Давор Лазаревић, историчар.
Интересантан је податак да је израда овог вредног иконостаса из средине 19. века коштала седам килограма злата. А због своје лепоте, културно-историјског и духовног значаја, храм Рођења Христовог у којем је, поред других реликвија и овај иконостас, 1986. године проглашен је културним добром. АУТОР: СИЛВАНА ТОШИЋ / ИЗВОР:РТС

Свети синод Грчке православне цркве, одлучио је, у уторак 20. априла 2021. године,  три сата раније од редовног времена, у склопу договора са Владом о начину обиљежавања вјерских свечаности усред пандемије. Свети Синод изразио је радост због чињенице да ће сви Свети храмови остати отворени за вјернике и да ће им бити омогућено да се причесте.
Умјесто уобичајеног поноћног богослужења, Света литургија ће се одржати на Васкршњу суботу (1. маја) у 21 час.
Редовна богослужења током Велике недјеље одржаће се пола сата раније, у 18.30. од понедјељка до сриједе, у 17.30. у Велики четвртак, и у 18 часова на Велики петак. Ова богослужења ће бити служена унутра, уз строго социјално дистанцирање и обавезно коришћење маски у цркви, са максимално 100 вјерника који могу да уђу, уз ограничење од једне особе на 25 квадратних метара.
Оваква одлука је донесена како би се спријечило ширење коронавируса унутар храмова, јер је ризик од преноса вируса на отвореном мањи, а и како би се избјегло кршење полицијског часа  што је више могуће (тренутно је због ситуације са коронавирусом кретање грађана забрањено од 21 сат до 5 сати ујутру). Поред тога, многа богослужења ће бити преношена уживо за вјернике који нису у могућности да присуствују.
У понедјељак поподне, премијер К. Мицотакис и архиепископ Јероним састали су се и договорили се да ће овај Васкрс, уз ограничења, хришћани прославити у храмовима широм Грчке. Тако ће ове године на снази ће бити мања ограничења у односу на 2020. годину, када су се Васкршње литургије широм Грчке одржавале иза затворених врата и у одсуству вјерника све с циљем да би се избјегло ширење коронавируса.
Због јединственог изражавања става Цркве, Свети Синод је одлучио да се у медијима појављује само портпарол, Његово Високопреосвештенство Митрополит  Атинагора.

ТИРАНА - Мошти зетског краља Јована Владимира, које је одузела албанска држава и налазиле се у Државном историјском музеју у Тирани, враћене су Албанској православној цркви.
Митрополит Елбасана Антоније мошти Светог Јована Владимира дочекао раније ове седмице у истоименом манастиру, објављено је данас на сајту Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве.
Послије молитве која је служена у саборном манастирском храму потписан је протокол између Министарства културе и Митрополије Елбасана о повратку ове светиње Цркви.
Свете мошти је митрополиту Антонију предала министар културе Албаније Елва Маргарити, заједно са директором Државног историјског музеја Албаније Доријаном Коцијем.
Догађају је присуствовао и предсједник Владе Албаније Еди Рама.
Манастир Светог Јована Владимира је духовни центар православља у Албанији, али и шире, јер га посјећују православни из Црне Горе, Србије, Сјеверне Македоније и Грчке, истакли су из Митрополије. Извор: Срна

Три месеца након разорног земљотреса у Глини служена је Света литургија у шатору у порти Храма Рођења Пресвете Богородице јер храмовно здање није безбедно
У пету недељу Свете четрдесетнице, посвећену Светој Марији Египћанки – 18. априла 2021. године, три мјесеца након земљотреса далекосежне моћи који је погодио нашу Банију и нашу Глину, први пут је служена Света литургија поред Храма Рођења Пресвете Богородице у Глини. Нажалост исти храм је оштећен у земљотресу и није безбиједан да се вјерни народ у њему окупља, па због тога је привремено богослужбено мјесто шатор који се налази у дворишту порте.
Морамо знати да је до сада државним институцијама пријављен велики број земљотреса од 29. децембра 2020. године, велики број наших храмова је оштећен те боље рјешење за сада нажалост немамо. Радује ме лијепо вријеме које долази и могућност да служимо Свету литургију, поручио је вјернима презвитер Горан Каламанда, који је у својој бесједи додао: Такође, примјећујем да нас је све мање, да напуштате своја огњишта. Свјестан сам економске кризе која је на овом простору присутна годинама уназад, тешког живота као и стања узрокованог пандемијом вируса Ковида -19. Свјестан сам и да сте остали без својих домова. Молим вас не заборавите – Свако вријеме носи своје бреме. Позивам вас све да останете, да заједно прилазимо Господу у овом тешком времену које траје, да се и даље уздамо у милост Божију. Позивам вас све да се заједно окупљамо у овом богослужбеном мјесту! Заједничким снагама молећи се за Божији благослов, чувамо нашу историју, наше светиње, наш народ на Банији и цијелој територији Епархије горњокарловачке. Молимо Господа да прекрати ова искушења и да нам да снагу да издржимо!
Презвитер Горан Каламанда, парох глински /Извор: Епархија горњокарловачка

Данас, у понедјељак 19. априла 2021.године, започела је Шеста недјеља Великог поста
Посебност ове недјеље је што ће прославити два велика догађаја. Први догађај: у суботу ћемо прославити Лазареву суботу , када се Црква сјећа васкрсења Лазаревог од стране Господа  Исуса Христа  Христов пријатељ  Лазар, је у то вријеме већ био мртав четири дана.  Други догађај: у недјељу православни хришћани ће прославити велики празник - Свечани Улазак Господњи у Јерусалим  - Цвијети или Цвјетну недјељу. Суштина овог празника је подсјећање на свечани улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим уочи Његовог страдања. Овогодишњи Васкршњи или Велики пост  почео је 15. марта, а завршиће на Васкрс, који ове године славимо 2. маја.

Дана 14. априла 2021. године почела је прва фаза радова на обнови храма Преображења Господњег у Загребу, који је тешко оштећен у прошлогодишњем земљотресу (22. марта). Хитна санација изводи се према пројекту проф. Јосипа Галића и архитектонског бироа Радионица статике, док радове изводи фирма Texo Molior.
Извођење радова се одвија у складу са мерама заштите које је прописао Конзерваторско одељење у Загребу, а након што су детектоване пукотине на зидовима храма. Паралелно са извођењем прве фазе санације у току је израда пројектне документације за целовиту обнову.  
Мере заштите прописане су и за зграду Црквене општине на Илици 7. Постављена је заштитна скела према Преображенској улици, а у току је израда пројеката за обнову те зграде у којој се, између осталог, налазе канцеларије Црквене општине, али и Музеј и епархијске канцеларије.Извор:​Митрополија загребачко-љубљанска

​У Пету недељу Свете Четрдесетнице, 18. априла 2021. године, када прослављамо спомен преподобне Марије Египћанке, Његова Светост Патријарх Српски Порфирије, администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је Божанствену Литургију у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу.
У бесједи коју је изговорио по прочитаном јеванђељу (Мк. 10, 32-45 и Лк. 7, 36-50), Патријарх је упозорио на опасност којој су хришћани изложени посебно када посте, јер често ”подвизавајући се мислимо да смо бољи од других, да нам припада место у близини Божијој. Господ упућује поруку да нема тог подвига и напора који нас могу удостојити било какве вредности. Све је дар Божији”.
Патријарх Порфирије је рекао да модерни човек, човек пост-истине, који све релативизује, није спреман не само да буде последњи, већ ни да буде други. Савремени човек, због тога што увек жели да буде први, није спреман да служи другима. Онда када служи другима, он ”то и те како уписује у рачун, и маше тим папиром и оним што је учинио за друге. Тиме се само показујемо и недостојни имена хришћанског него и недостојни имена носилаца иконе Божије”, истакао је.
На Светој Литургији Патријарх је јерођакона Саву (Бундала), сабрата манастира Свете Петке у Загребу, рукоположио у чин јеромонаха.
Његовој Светости су, поред новорукоположеног оца Саве, саслуживали и игуман манастира Крке Севастијан (Гордон), протосинђел Теофил (Димитрић), настојатељ манастира Осовице, протосинђел Нектарије (Ђурић), протосинђел Венијамин (Ковачић), протонамесник Богољуб Остојић, јеромонах Никон (Цветићанин), јереј Ненад Драгичевић, протођакон Радојица Жагран, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакон Радомир Врућинић.

Патријарх московски г. Кирил примио у Даниловском манастиру у Москви министра иностраних послова Србије г. Николу Селаковића
Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил састао се 16. априла 2021. године у Патријаршијској и Синодалној резиденцији у Даниловском манастиру у Москви са министром спољних послова Србије г. Николом Селаковићем. У име Руске Православне Цркве састанку су присуствовали председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије Митрополит волоколамски Иларион и његов заменик, протојереј Николај Балашов. Са српске стране састанку су присуствовали службеник Патријаршије Српске г. Дејан Накић и виши саветник Амбасаде Србије у Москви г. Бранислав Радојчић. Његова Светост је топло поздравио госта, уз напомену да се претходно састао са г. Селаковићем 2015. године, када је био министар правде Републике Србије. Честитајући г. Селаковићу именовање на садашњу функцију, Његова Светост му је пожелео успех на месту челника српског Министарства спољних послова.
У наставку разговора, Патријарх је приметио да су се скоро све државе, укључујући Русију и Србију, прошле године суочиле са пагубном пандемијом коронавируса. „Наравно, ово намеће одређена ограничења, укључујући и друштвене активности“, рекао је патријарх Кирил. „Ипак, живот иде даље. Упркос пандемији, дешавају се многе добре ствари. Мислим да ово сведочи о томе да савремено друштво још увек има одређену резерву снаге, знања и образовања да се одупре таквим изазовима као што је епидемија“.
Његова Светост је са жаљењем констатовао да је пандемија коронавируса однела животе многих људи, укључујући јерархе и свештенослужитеље. „С тим у вези, посебно бих желео да поменем блаженопочивше Патријарха српског Иринеја и митрополита Амфилохија, као и нашу осталу браћу Србе који су преминули од ове болести“, рекао је предстојатељ Руске Цркве. „Сећам се своје посете Србији 2014. године, сусрета са патријархом Иринејем и братског дружења са архијерејима Српске Православне Цркве“, наставио је Његова Светост патријарх г. Кирил. „С тим у вези, још једном бих нагласио да посебну важност придајемо односима са Српском Православном Црквом. Односи наших Цркава – Српске и Руске – веома су важан, можда и одлучујући чинилац који одређује добре односе наших држава. Баш због тога придајемо посебан значај развоју тих односа“.
Његова Светост је такође посведочио да је вест о упокојењу блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, који је био веома вољен у Србији и широм православног света, примљена са осећањем дубоке туге у Руској Православној Цркви. „Патријарх Иринеј је свима нама био пример како се и у поодмаклим годинама живота може бити активан и физички јак и достојно представљати свој народ и своју Цркву“, рекао је Његова Светост.
У фебруару 2021. године Српска Православна Црква је добила новог предстојатеља. Према речима Његове Светости патријарха Кирила, Руска Црква је са великим задовољством примила вест о избору Његовог Високо-преосвештенства Порфирија, Митрополита загребачко-љубљанског, на древни престо српских првојерараха. „Одмах, на дан избора, позвао сам телефоном Светејшег брата Порфирија. Имали смо срдачан разговор. Уверио ме је да ће се све што је исправно и добро, уграђено у темељ односâ између наших Цркава, развијати уз његово активно учешће“, рекао је Његова Светост.
Обраћајући се Његовој Светости патријарху Кирилу, г. Селаковић је захвалио Предстојатељу Руске Православне Цркве за пријем. „Захвалан сам Вам на овом благослову да после више од пет година могу поново да се сусретнем са Вама, сада у својству министра иностраних послова. Наш први сусрет био је један од најважнијих у мом животу. Данас, као министар спољних послова, имам прилику да Вам пренесем најтоплије поздраве и жеље нашег председника Александра Вучића, који Вас је назвао великим човеком и великим пријатељем Србије и српског народа“, рекао је први човек Министарства иностраних послова Републике Србије. Он је такође захвалио Његовој Светости патријарху Кирилу на лепим речима о блаженопочившим јерарсима Српске Цркве, Патријарху српском Иринеју и митрополиту црногорско-приморском Амфилохију. „Патријарх Иринеј је имао особину која одликује и Вашу службу, Ваша Светости. То је борба за јединство Цркве и за јединство вере. Патријарх Иринеј је имао следећи обичај: када би се постављало неко питање, увек је питао шта ће о томе рећи сестринска Руска Православна Црква“.
Како је истакао г. Селаковић, председник Републике Србије Александар Вучић и блажене успомене патријарх Иринеј су успоставили веома добре, стабилне односе између државе и Српске Православне Цркве. „Наш новоизабрани патријарх Порфирије ће наставити тим путем. Односи између Републике Србије и Српске Православне Цркве су онакви каквима их је успоставио патријарх Иринеј“, нагласио је министар спољних послова Србије. Говорећи о последицама пандемије коронавируса, г. Селаковић је изразио захвалност Руској Федерацији и председнику Владимиру Путину на помоћи пруженој српском народу. „Лични односи између председникâ наших земаља, Александра Вучића и Владимира Владимировича Путина, у великој мери су допринели превазилажењу последицâ пандемије у Србији“, изјавио је г. Селаковић. „Од јуче је у нашој земљи почела производња Спутњика V. Блискост наших сестринских Цркава, Руске и Српске, у много чему доприноси добрим пријатељским односима између наших држава“, додао је. Током разговора је било речи и о питањима даље сарадње двеју Цркава у обнови низа црквених објеката у Хрватској, као и у Босни и Херцеговини. Дотакнуте су и теме повезане са значајем традиционалних вредности у животу народâ Русије и Србије. Министар Селаковић је изразио дубоку захвалност за учешће Руске Православне Цркве, Русије и руских добротвора у украшавању Храма Светог Саве у Београду и изразио наду да ће његово свечано освећење постати догађај од великог значаја у животу српског народа.
Извор: Информативна служба Одељења спољних црквених веза московске Патријаршије  (Патриархия.ru) Превод: званични сајт СПЦ

Глинене плоче, пронађене на територији данашње Турске, потврђују постојање хетитске цивилизације и могу да докажу историјску истинитост Библије.  Глинене плоче, које је открио археолог Хуго Винклер, садрже информације о хронологији Хетита, као и о правним и дипломатским питањима.
Иако већина људи Библију сматра извором духовног вођства и мудрости, постоје они који мисле да Свето писмо служи као документована историја давно изгубљених цивилизација. Неки стручњаци чврсто вјерују да Библија тачно приказује успон и пад многих народа који се помињу на њеним страницама - о чему свједоче мноштво археолошких открића направљених у 19. и 20. вијеку. Међутим, неки стручњаци нису вјеровали у историјску тачност тих библијских описа.
Хетити су први индоевропски народ на тлу Мале Азије. О њима се зна изузетно мало. Прва сазнања о Хетитском царству била су посредством Библије. Овај древни народ заузимао је дијелове анатолског полуострва - данашњу Турску - у 18. вијеку прије нове ере. Постојао је неколико стотина година и помиње се у Библији више од 50 пута.  Према Енциклопедији свјетске историје, историчари хетитску историју у Анадолији углавном дијеле на Старо царство (1700. до 1500. прије Христа) и Ново царство или Хетско царство (1400. до 1200. прије Христа). На врхунцу своје моћи, Хетити су се проширили све до данашње Сирије и обала Средоземног мора. Хетитско царство се на крају распада и до 12. вијека прије нове ере раствара се у мање независне градове-државе.

​Професор Том Мајер са Библијског колеџа Шаста рекао је да су укупно археолози пронашли више од 10 хиљада глинених плочица. Садрже информације о споразумима између Хетита и других древних блискоисточних народа. Ово откриће омогућава Библији да се сматра историјски документом, рекао је Мајер. „Поновно откриће ове изгубљене цивилизације и оживљавање њиховог језика служи као упозорење онима који сумњају у историјску тачност Библије“, нагласио је експерт.
Археологе је запањио древни египатски амулет бога Сунца Ра. Један познати извјештај говори о Хетиту по имену Уриах који се преобратио да обожава јеврејског Бога Јахвеа, док је био високи официр у војсци цара Давида. Професор Мајер каже: „Упркос значају који се у Старом завјету приписује Хетитима (они се помињу 50 пута), многи људи су сумњали у њихово постојање, јер никада нису пронађени археолошки докази који се односе на њих.
Према професору Мајеру, ово невјероватно откриће није само оживјело давно изгубљени народ већ је бацило ново свјетло на Библију као историјски документ.
Рекао је: „Поновно откриће ове изгубљене цивилизације и оживљавање њиховог језика служи као упозорење онима који сумњају у историјску тачност Библије. „То што откриће није откривено данас не значи да не може доћи сутра"
Неки стручњаци су, међутим, направили разлику између историјских Хетита и такозваних библијских Хетита. Библија говори о Хетитима или Хетима, који иако слични по имену, можда нису нужно били исти људи.
Да подсјетимо, све се промијенило почетком 1900-их када је њемачки археолог и лингвиста Хуго Винклер видио глинене плоче које су открили локални пљачкаши у малом савременом граду у Турској познатом као Богазкале - (мјесту свјетске баштине УНЕСКО-а које се  налази у турској провинцији Чорум). Археолог је, затим, организовао серију ископавања на Богазкалама између 1906. и 1912. године. На крају је открио пет храмова, утврђену кулу и бројне скулптуре. Професор Мајер каже: „Али Винклер није погодио џекпот  док није открио некадашњу вјероватно краљевску архивску собу у граду, складиште (данас познато као Богазкале архива) у којем се налази више од 10.000 древних глинених плоча откривених ин ситу.
„Евентуално дешифровање неких плоча 1915. године од Бедриха Хрозног, чешког професора на Универзитету у Бечу, довело је до утврђења да је данашњи Богазкале некада био древни главни град Хетитског царства, познат кроз историју као Хатуша. „Хрозни је, такође, утврдио да је древни хетитски језик био индоевропски језик. „Хрозни је 1917. објавио Хетитску граматику“.
​Извор: вјеронаука.нет на основу више извора од којих је најважнији Експрес.

​Први православни молитвеник на португалском језику (Devocionário Ortodoxo) објављен је у Португалу. Попут раније објављеног Служебника, молитвеник је издат са благословом архиепископа мадридског и лисабонског Нестора. На преводу и објављивању текста радили су игуман Петар (Протеану) и јерођакон Јероним (Томаз), клирици парохије Св. Јована Златоустог у граду Кашкаишу.
Молитвеник је објавила реномирана португалско-бразилска католичка издавачка кућа Paulus, која ће помоћи у дистрибуцији издања у књижарама Португала и Бразила.
Поред јутарњих и вечерњих молитава, молитвеник садржи каноне, акатисте, као и последовање чина Светог Причешћа, псалме и песме главних црквених служби.
Молитвеник је доступан у две боје, тврдим и меким корицама, а садржи 230 страница.
„Надамо се да ће обављени посао бити користан не само за Португалце, Бразилце и друге лузофоне који прихватају православље, већ и за римокатолике које све више интересује православно богослужење“, истиче игуман Петар (Протеану).
Сајт Шпанско-португалске епархије РПЦ/Сектор за информисање ОСЦП-а/извор

Његово преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Фотије, који се данас састао са премијером Републике Српске Радованом Вишковићем, истакао је важност постојања симфоније у односима Цркве и државе.
Премијер је нагласио да је овај сусрет био прилика да се још једном изрази спремност републичких институција да сарађују на свим питањима важним за Цркву, српски народ и Републику Српску.
- Веома је важно постојања симфоније у односима Цркве и државе, а на добро нашег народа - рекао је владика Фотије и захвалио за све што републичке власти чине на том плану.
За успомену на данашњи сусрет владика је премијеру поклонио икону Пресвете Богородице, објављено је на сајту Епархије. Извор: СРНА

Поводом највећег хришћанског празника припремили смо нове интерактивне квизове за најмлађе ученике: Откључај поља, Игра меморије, Уклапалица, Тајна вечера-слагалица, Тајна вечера акростих укрштеница, ​Криптограм-Христова изрека, Цвјетна пузла, Васкршња пузла, Васкрсење Лазарево -осмосмјека, Васкршњи квиз, Васкршњи анаграми, Господњи празници...

У данима Великог поста телмиски архиепископ Јов, представник Цариградске патријаршије у Свјетском савјету цркава, изнео је мишљење поводом измене правила обрачунавања датума Васкрса, како би православци обележавали тај празник у исто време када и западни хришћани
Коментаришући ту изјаву у емисији Црква и свијет, митрополит волоколамски Иларион, предсједавајући Одјељења за спољне црквене послове, рекао је да су слични предлози разматрани током неколико деценија у разним контекстима, укључујући и оквире Свјетског савјета цркава. Питање је веома једноставно – ко треба да промијени свој Васкрс? Ми, на примјер, нећемо промијенити, истакао је архипастир.
Осврћући се на позадину овог питања, митр. Иларион је подсјетио да, према свједочењима древних историчара, у почетку у хришћанској Цркви није постојао један датум када се прослављао Васкрс. На Првом васељенском сабору одржаном 325. године у Никеји установљено је да ће сви хришћани славити Васкрс у првој недељи послије првог прољећног пуног мјесеца. Систем обрачунавања који је тада усвојен још увијек се чува у Православној цркви, констатовао је јерарх.
Предсједавајући ОСЦП-а истиче: Не постоје никакве унутрашње побуде нашег црквеног народа да се промијени црквени календар. То се не тиче само датума обележавања Васкрса, него и тзв. преласка на нови календар. С времена на вријеме појављују се гласови који говоре у прилог томе да би наш црквени календар требало ускладити са световним. Чак је такав покушај био реализован у Руској цркви током двадесетих година прошлог вијека када је патријарх Тихон издао наредбу о преласку на нови календар, који је након две недјеље укинуо јер црквени народ ово није прихватио. Тако да, резимира митрополит Иларион, питање промјене календара није на дневном реду Православне цркве. У сваком случају не Руске православне цркве.
Сектор за информисање ОСЦП-а /извор: моспат.ру

Италијанске власти укинуле су закон о моралној и вјерској цензури из 1914. године, према којем су могле цензурисати игране филмове, изрезати из њих одређене епизоде ​​или чак забранити дистрибуцију из моралних, вјерских или политичких разлога.
Као што је италијански министар културе Дарио Франческини (Dario Franceschini) рекао 5. априла 2021. године, држава од сада неће изрезати ниједну сцену из филмова нити забранити филмове за дистрибуцију, извјештава  «Союз православных журналистов» позивајући се на The Guardian.
Једино што су италијанске власти оставиле је одобравање старосних ограничења за публику. У исто вријеме, сами аутори филма утврдиће старосну квалификацију (+ 6, +14 или +18), али посебна комисија у оквиру Министарства културе државе, која се састоји од 49 људи, потврдиће ову квалификацију. Комисија ће посебно укључивати стручњаке из филмске индустрије, едукаторе, психологе, представнике удружења родитеља и заговорнике животиња. Тако је, нагласио је Дарио Франческини, „систем контроле и интервенције који је омогућио држави да изврши инвазију на слободу умјетника коначно укинут“. Наиме, у Италији је од 1914. године успостављен систем државне цензуре кинематографије. У складу с тим, власти су имале право да из филмова исијеку одређене сцене или у потпуности забране изнајмљивање филмова који садрже неморалне сцене, насиље, као и из вјерских и политичких разлога. И италијански и страни филмови могли су бити цензурисани. Вијест припремио: сајт вјеронаука.нет

Рођен на Крфу као наследник грчког и данског престола, Грчку је напустио као беба после војног пуча у корпи за воће уместо у колевци. Био је ратни херој у Другом светском рату, једина љубав краљице Елизабете Друге о којој се бринуо целог живота ходајући један корак иза ње. У тај корак је стала сва подозривост дела британског друштва које му је замерало особену духовитост и порекло.
Смрт војводе од Единбурга обелодањена је одмерено и без помпе. Саопштење да је принц Филип преминуо мирно, у раним јутарњим часовим 9. априла, стављено је на капију дворца у Виндзору где је данско-грчки принц провео своје последње дане.
Протоколарна природа самог чина није само Британце, већ и читав свет, подсетила на улогу британске монархије као чувара традиције, али и указала и на чињеницу, коју је лако пренебрећи, да је принц Филип рођен пре безмало једног века 10. јуна 1921. године када је призор краљевске послуге, која свету саопштава вести прогласом на капији двора био прилично нормалан и уобичајен начин комуникације. Зато није нимало претерано рећи да је животна прича принца Филипоса, уједно и прича о историји Европе за последњих 100 година.
Грчки корени
Принц Филип рођен је на Крфу као наследник грчког и данског престола. Крштен је у православну веру у цркви Светог Ђорђа у тврђави града Крфа. Крстио га свештеник Г. Сарданис. Филипова мајка принцеза Алиса примљена је у православну цркву 20. октобра 1928. године. Њена одлука била је свесна и лична, на шта је утицао живот њене тетке, свете велике кнегиње Русије и нове мученице Јелисавете Фјодоровне. Принцеза Алиса постала је православна монахиња и у том својству је живела последње године свог живота, чак покушавајући да оснује манастир (овај пасус је преузео са https://www.vimaorthodoxias.gr и додао у текст уредник сајта вјеронаука.нет). Принц Филип је рођен у веома бурном и неповољном политичком тренутку за Грчку. Било је то време грчко-турског рата, који је трајао од маја 1919. до октобра 1922. године. Циљ грчке кампање у Малој Азији било заузимање територија, које су Атини савезници, а посебно тадашњи британски премијер Дејвид Лојд Џорџ, обећали за сабораштво у Првом светском рату.
Рат је завршен не само војним поразом Грчке, већ и највећом разменом становништва у том делу света од пада Византијског царства. Народ је кривца за пораз пронашао у краљу Константину Првом, који је ухапшен 27. септембра 1922. год. У опасности је био и Филипов отац грчко-дански принц Андрија, као уосталом и цела краљевска породица. Тако је у децембру 1922. породица будућег супруга британске краљице прогнана из Грчке. Филип је, тврде историјски записи, земљу напустио у корпи за воће уместо у колевци, поделивши тиме изгнаничку судбину преко три милиона Грка, протераних из новорођене турске републике. Током живота, принц Филип никада није говорио грчки, а 1992. је признао да га разуме. Но, са мушким члановима породице посећивао је Свету Гору и на свог најстаријег сина пренео свест о вези са православљем.
Први Филипови дани у изгнанству протекли су у прелепом и пребогатом западном предграђу Париза – Сан Клуу. Но, до десете године, млади принц, описан у својој првој школи – америчкој школи Елмс у Паризу – као "изузетно лепо васпитан", доживео је потпуни распад своје породице.
Четири старије сестре су се поудавале за немачке принчеве, мајци – принцези Алиси је дијагностикована шизофренија, а отац се преселио у Монте Карло. Млади Филип завршио је у Великој Британији са поенглеженим делом породице, која је променила презиме Батенберг у његов енглески превод Маунтбатен. Старатељство над Филипом преузео је лорд Милфорд Хејвен, други маркиз од Маунтбатена.
Године 1933. када је Адолф Хитлер сео у фотељу немачког канцелара, принц Филип је из Кансингтонске палате где је живео са Маунтбатеновима допутовао на школовање у покрајину Баден-Виртемберг.
Разлог је била уштеда новца, честа у изгнаним краљевским породицама, јер је власник школе у замку Салем био један од зетова принца Филипа, војвода од Хесеа.
Саму школу, засновану на стоицизму и аскетизму, водио је Курт Хан. Он ће само четири године касније због антисемитизма побећи у Шкотску где оснива чувену школу Гордонстоун, засновану на истим принципима. Са њим ће у Единбург поћи и принц Филип, који је у међувремену изгубио и свог старатеља, преминулог од рака коштане сржи, и сестру Сесилију, која је заједно са супругом војводом од Хесеа, децом и свекрвом, погинула у саобраћајној несрећи као једини нациста у породици. На другој страни била је Филипова мајка, принцеза Алиса, чије је име, због сакривања Јевреја у Другом светском рату, на списку праведника у јерусалимском Јад Вашему. Филип је остао у Гордонстоуну две године.
Целог живота ће хвалити аскетизам професора Хана, а у Гордонстоун ће послати и свог најстаријег сина принца Чарлса чијем уметничком сензибилитету стоицизам чувене школе није нимало пријао.
Други светски рат затиче грчко-данског краљевића у британској краљевској морнарици. Принц Филип бориће се против двојице зетова – Кристофа од Хесеа и Бертолда од Бадена.
Ратна војна каријера одвела га је до Индијског океана, а затим вратила до родне Грчке где се истакао у бици за Крит. Изгнани принц је тако стекао и орден Грчког ратног крста младе републике.
Учествовао је у обезбеђивању савезничког искрцавања на Сицилију. Крај рата дочекао је на Пацифику као један од сведока јапанске безусловне предаје у Токијском заливу. У Британију се вратио 1946. године на разарачку ХМС Велп као један од најмлађих главнокомандујућих официра целокупне британске морнарице. Будућу супругу упознао уочи самог почетка ратовања нашавши се у пратњи британских принцеза Елизабете и Маргарете приликом посете краља Џорџа VI његовој поморској академији у Дартмуту. Елизабета је имала само 13 година, али се заљубила на први поглед. Пар се дописивао током целог рата, те је Филип Елизабету запросио одмах по повратку са Пацифика. Краљ Џорџ VI пристао је на брак, али је званично саопштење веридбе одложено на годину дана до 21. рођендана и пунолетства тадашње престолонаследнице, које је обележено њеним историјским говором у којем се обавезала на доживотно служење народу. Веридба је постала званична 10. јула 1947. године. У међувремену, Филип је постао британски држављанин, одрекао се грчког и данског аристократског порекла и претензија и усвојио родбинско презиме Маунтбатен. Британска нација га никада није потпуно усвојила. Иако су га сви који су са њим сарађивали хвалили, па и волели, његов смисао за хумор, често веома архаичан, обично је тумачен као увредљив, посебно у жутој штампи. Дакле, и у новој домовини, принц Филип је остао странац.
Женидбом са тада принцезом Елизабетом 20. новембра 1947. године принц Филип постао је англиканац, иако његова православна вера није била правна препрека за брак са будућом номиналном поглаварком Англиканске цркве. Међутим, у мају 2011. године принц Филип је изјавио да је "англиканац само номинално и да је био и остао православац".
На свадбу нису били позвани немачки чланови Филипове породице. Би-Би-Сијев радијски пренос венчања пратило је двеста милиона људи широм света. Браком са будућом краљицом, Филип је стекао мноштво титула од којих је најважнија она војводе од Единбурга.
Као члан породице Маунтбатенових, постао је и члан Дома лордова, али никада у њему није одржао ниједан говор због аполитичког положаја краљевске породице. Место у том дому изгубио је 1999. године реформом владе Тонија Блера, којом је драстично смањен број чланова тога дома из редова наследних аристократа, које су заменили од владе постављени лордови без права да своје место наследно предају.
Млади пар се после венчања, па све до преране смрти краља Џорџа VI, преселио у кућу Кларенс, коју модерни Британци превсходно идентификују као резиденцију краљице мајке. У том здању родили су се и принц Чарлс и принцеза Ана, прво двоје од четворо деце краљевског пара. Принцеза Елизабета је хтела да венчањем узме супругово презиме. Филип је уместо "куће Маунтбатен" предложио да постану "кућа Единбурга". Међутим, сам Винстон Черчил ставио је тачку на промену имена краљевске куће Виндзора.
"Ја нисам ништа бољи од амебе. Једини сам човек у овој земљи, који својој деци не може да пренесе ни презиме", жалио се тада принц Филип.
Жонглирајући између владе и породице, краљица Елизабета је, по доласку на престо, решила тај спор указом да сви потомци, који немају принчевске титуле, носе презиме Виндзор-Маунтбатен. Смрт краља Џорџа VI затекла је престолонаследницу и њеног супруга у Кенији. Амбасадорска улога широм Комонвелта била је и остала улога виших чланова британске краљевске породице са циљем да поданике упозна са будућим владарем. Краљица Елизабета II крунисана је 2. јуна 1952. године у Вестминстерској опатији где се и удала. Филип није крунисан, већ је клекао пред њу и заклео се на поданичку доживотну верност. Ту заклетву је испунио. Краљевски брак пробио је све рекорде не само по својем трајању од скоро 74 године, већ и по изузетном партнерству супружника. Принц Филип је до 97. године свог живота управљао краљичиним пољоприведним имањем, које је знатно веће од већине европских држава. Био је на челу више од стотину добротворних друштава и предводник бројних војних удружења. Британска војска и спортска удружења били су права Филипова домовина где је заиста био прихваћен и поштован.
Последње године службовања укњижио је 311 радних дана. Пензионисао се 2017. године са 22.219 самостално обављених краљевских дужности у каријери. Последња му је била и најдража – посета краљевској морнарици. Супруга Елизабета II га је уздигла у протоколарни ниво изнад престолонаследника принца Чарлса симболично му се захваливши на верној служби круни. Принц Филип био је и пасионирани фотограф и сниматељ-аматер. Његова идеја била је да краљевску породицу модернизује и отвори према медијима крајем шездесетих година чиме је први пут добијен увид у њен свакодневни живот. Принц Филип је неуспешно писмима настојао да посредује помирењу принца Чарлса и принцезе Дајане. После њене смрти велики део свог времена посветио је унуцима принчевима Вилијаму и Харију. Преминуо је као трећи најстарији члан британске краљевске породице у њеној историји, мада никада није жудео за дуговечношћу. Још 2000. године изјавио је да не може да замисли ништа горе него да доживи стоту.
"Делови тела ми већ сада отпадају", рекао је тада у шали. Но, један рекорд нико не може да оспори војводи од Единбурга – он је супружник суверена са најдужим стажом у историји.
Британци, али и свет, веома емотивно се опраштају од принца Филипа, коме је срце почело да слаби последњих месеци, те је у фебруару чак подвргнут и операцији срца.
Венци се полажу испред Виндзорске и Бакингемске палате, али и палате Холируд у Единбургу.
"Тенор звоно" Вестминстерске опатије огласило се 99 пута у његову част, а два минута ћутања одржана су широм стадиона бројних спортова, које је принц волео и подржавао. Чему толике емоције према страном и никада до краја прихваћеном принцу? Пандемија и недавни контроверзни интервју принца Харија и Меган Маркл свакако су допринели да Британци стану на страну краљичиног супруга.
Међутим, што је много важније, смрт принца Филипа представља и крај једне ере и подсећање да ни краљица није вечна, да први пут остаје сама, те да се ближи дан када ће Уједињено Краљевство, али и Комонвелт, морати да одговоре на питање желе ли краља после краљице и ако га желе да ли краљевање мора да се мења. Тако се са принцом Филипом, рођеном у нестабилној Грчкој, завршава ера стабилности британске монархије и почиње време њеног преиспитивања.
Извор: РТС /АУТОР:ИВАНА МИЛОРАДОВИЋ, ДОПИСНИЦА РТС-А ИЗ ЛОНДОНА

Нови квизови  на нашем сајту!
​1.Квиз-Измијешана слова-квиз за 5.разред​
2. Квиз-пронађи икону и одговарајући појам!-квиз за 5.разред
​3. Тачно-Нетачно-квиз за 5.разред
4. Квиз за 2. разред
5. Свете тајне-квиз за 4.разред - превуци ријеч
​6.Јосиф и његова браћа -осмосмјерка
7. Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим-превуци ријеч
8.Разврстај у 4 категорије (Хрст.пријатељи, противници, личности из прича, апостоли),
​9.СклопиХристову реченицу
10.Свете сасуде-дијаграм
11. Пузле: Васкрсење Лазарево, Ђурђевданска пузла, Васкршња пузла
​Напомена: КВИЗОВИ СЕ НАЈБОЉЕ ПРИКАЗУЈЕ НА ЛАПТОПУ, ТАБЛЕТУ И ДРУГИМ УРЕЂАЈИМА СА ШИРОКИМ ЕКРАНИМА! ДА рјешаваш квиз преко цијелог екрана кликни на знак за увећавање у доњем десном углу.

​У Старом Јерусалиму археолози су пронашли ријетки сребрни тирски шекел, новчић којим су се плаћале храмовне таксе током владавине цара Ирода. Према стручњацима, ово откриће индиректно потврђује јеванђеоску епизоду протјеривања трговаца из јерусалимског храма од стране Исуса Христа. Новчић је пронађен у нерасклопљеној примарној колекцији артефаката током рестаурације музеја Давидова кула у Старом граду. Кутија у којој су се налазили артефакти сакупљена је током посљедње рестаурације куле 1980-их, али је онда из неког разлога изгубљена. Релативно недавно су га пронашли и коначно испитали његов садржај. Коментаришући откриће ријетког новчића у овој кутији, директор музеја Ејлат Либер (Eilat Lieber) објаснила је да је тај артефакт индиректна потврда историјске поузданости јеванђеоске приче о Христовом истјеривању трговаца из јерусалимског храма.

​

„Из јеванђеља знамо да је Исус посјетио Јерусалим ... и знамо да је разговарао са храмским мјењачима. А сада имамо у својим рукама истинске археолошке доказе о историјским изворима “, рекла је директорица музеја Давидова кула (Tower of David). Као што се наводи у четири јеванђеља, Исус је истјерао трговце и мјењаче новца из храма говорећи им "дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку“ (синоптичка јеванђеља) или „дом трговине“ (Јн 2,16): "И начинивши бич од узица, изагна све из храма, и овце и говеда: а мјењачима просу новац и столове испретура. И рече онима што продају голубове: Носите то одавде! Не правите од дома Оца мога, дом трговине".
Ејлат Либер је додала да хришћани сада „могу да виде како јеванђеоски извори попримају нови живот и аутентичне боје овдје у Јерусалиму“. Након истраживања, новчић ће бити изложен на новој музејској изложби, која би требало да буде отворена 2022. године.
​
Тирски шекел кован у древном граду Тиру (данас територија Либана) од 125. прије Христа. до 60-их година послије Христа. Отприлике у исто вријеме, 70. године, Римљани су уништили Јерусалим. Тирске шекеле користили су ходочасници који су се за разне празнике упућивали у храм у Јерусалиму (Јеврејску Пасху, Сукот, Шавуот). Ови новчићи се често помињу у историјским документима из периода Другог храма, међутим, научници и нумизматичари знају за њих у појединачним примјерцима.

КОРЕФЕРАТ "О СУЈЕВЈЕРЈУ"-ПРОТОНАМЈЕСНИК ДРАЖЕН СТЕВАНОВИЋ
​МЈЕСЕЧНИ ПЛАН РАДА ЗА 5.РАЗРЕД-ПРОТОНАМЈЕСНИК ДРАЖЕН СТЕВАНОВИЋ
МЈЕСЕЧНИ ПЛАН РАДА ЗА 4.РАЗРЕД
МЈЕСЕЧНИ ПЛАН РАДА ЗА 3.РАЗРЕД
МЈЕСЕЧНИ ПЛАН РАДА ЗА 2.РАЗРЕД
​"Црква као заједница љубави и пут спасења"-писана припрема вероучитељице Славице Јовановић
​"ЧОВЕК ЈЕ ИКОНА БОЖИЈА" систематизација-ппт презентација - вероучитељ Ненад Ркман
"ЦАРСТВО БОЖИЈЕ"-ппт презентација - вероучитељ Ненад Ркман
ПРИПРЕМА ЗА II РАЗРЕД СРЕДЊЕ ШКОЛЕ "БОГ, БИЋЕ ЗАЈЕДНИЦЕ – ПРЕСВЕТА ТРОЈИЦА"-ВЈЕРОУЧИТЕЉ БОЈАН СРБА
РАСПОРЕД ЧАСОВА 1 И РАСПОРЕД ЧАСОВА 2 -НАПРАВИО ЗА УЧЕНИКЕ НЕНАД ТЕШИЋ, СВЕШТЕНИК И ВЈЕРОУЧИТЕЉ У БАЊИ КОД ПРИБОЈА
ПРИПРЕМА ЗА ВЕРСКУ НАСТАВУ *"ПОСТ-СТАЗА ЉУБАВИ" (БР. 25.)-ВЕРОУЧИТЕЉ СПАСОЈЕ ВУКАС
​ПРИПРЕМА ЗА ВЕРСКУ НАСТАВУ*"ХРИСТОС СЕ РОДИ-БОЖИЋ У МОМ ДОМУ" (БР. 13.)-ВЕРОУЧИТЕЉ СПАСОЈЕ ВУКАС
ПРИПРЕМА ЗА ВЕРСКУ НАСТАВУ*"БОГ ДОЛАЗИ У ОВАЈ СВЕТ-ХРИСТОС СЕ РОДИ" (БР. 11.)-ВЕРОУЧИТЕЉ СПАСОЈЕ ВУКАС
​ПРИПРЕМА ЗА ВЕРСКУ НАСТАВУ* "МОЈА ПОРОДИЦА (БР. 2.)"-ВЕРОУЧИТЕЉ СПАСОЈЕ ВУКАС​
"ПРЕПОРОД ИЗРАИЉСКОГ НАРОДА (ПУТ КРОЗ ПУСТИЊУ И ДЕКАЛОГ)"-ВЈЕРОУЧИТЕЉ ДУШАН МАРЈАНОВИЋ 
"СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА-НАСТ.ТЕМА ИЗЛАЗАК"-ВЈЕРОУЧИТЕЉ ДУШАН МАРЈАНОВИЋ 
"УЛАЗАК У ОБЕЋАНУ ЗЕМЉУ"-ВЈЕРОУЧИТЕЉ ДУШАН МАРЈАНОВИЋ ​
"ПРВИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЈЕРЕ"-ПРИПРЕМА ЗА 4.РАЗРЕД-ВЈЕРОУЧИТЕЉ НЕМАЊА МИЈАТОВИЋ
"ДРУГИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЈЕРЕ"-ПРИПРЕМА ЗА 4.РАЗРЕД-ВЈЕРОУЧИТЕЉ НЕМАЊА МИЈАТОВИЋ
​"​БОЖИЈЕ ЗАПОВИЈЕСТИ О ЉУБАВИ"-​ВЈЕРОУЧИТЕЉ АЛЕКСАНДАР СИМИЋ​
​​"БОГОРОДИЧИНИ ПРАЗНИЦИ" - ПРИПРЕМА ЗА 5.РАЗРЕД ВЈЕРОУЧИТЕЉ НЕМАЊА МИЈАТОВИЋ
"О СВЕТИМ ИКОНАМА"-ПРИПРЕМА ЗА 5.РАЗРЕД ВЈЕРОУЧИТЕЉ НЕМАЊА МИЈАТОВИЋ
"СВЕТИ АРХИЂАКОН СТЕФАН"-ПРИПРЕМА ЗА 5.РАЗРЕД-ВЈЕРОУЧИТЕЉ НЕМАЊА СПАСОЈЕВИЋ
"СВЕТИ НИКОЛА"-ПРИПРЕМА ЗА 5.РАЗРЕД-ВЈЕРОУЧИТЕЉ НЕМАЊА СПАСОЈЕВИЋ
"СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА ЗА 5.РАЗРЕД (ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО)"-ПРИПРЕМА ЗА 5.РАЗРЕД-ВЈЕРОУЧИТЕЉ НЕМАЊА СПАСОЈЕВИЋ
​
УЧЕНИЧКЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ:
"ЦРКВА КАО ЛИТУРГИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА"- урадила ученица Јована Савић I-4
"ПРИЧА О ТАЛАНТИМА" - ТАМАРА КАУРИНОВИЋ III РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
"БОГАТАШ И ЛАЗАР" - АНЂЕЛА ГРУБЕШИЋ III РАЗРЕД
"​СВАДБА У КАНИ ГАЛИЛЕЈСКОЈ" - АНДРЕЈ СТАНИШИЋ  

Драги петаци, за ову седмицу за час Православне вјеронауке  о Светом архангелу Михаилу припремљен је сљедећи материјал :
1.видео час,
2.Квиз-Измијешана слова-квиз за 5.разред​
3.Квиз-пронађи икону и одговарајући појам!-квиз за 5.разред
​4.Тачно-Нетачно-квиз за 5.разред
Напомена: КВИЗОВИ СЕ НАЈБОЉЕ ПРИКАЗУЈЕ НА ЛАПТОПУ, ТАБЛЕТУ И ДРУГИМ УРЕЂАЈИМА СА ШИРОКИМ ЕКРАНИМА! ДА рјешаваш квиз преко цијелог екрана кликни на знак за увећавање у доњем десном углу.
Желимо вам успјешан и занимљив рад!

Угледна и богата сарајевска породица Цековић препознатљива је у историји Српског народа у Сарајеву не само по свом трговином стеченом богатству, већ још више по свом  добротворству. Први Цековић по имену Петар, син Мије Цековића из Бијелог поља, дошао је у Сарајево половином 19. вијека. Ту се оженио са Јованком Хаџимарковић, рођ. Црнчевић са којом је изродио шестеро дјеце.  Он их је учио и усмјеравао у тајне ондашње трговине, нарочито између Истока и Запада. Један од његових синова по имену Ристо толико је добро напредовао да је превазишао и свог оца. Он је 1901. године купио кућу на Вароши недалеко од старе цркве у Сарајеву. Купио ју је од Стјепе Сршкића.

Иначе у тој кући на Вароши  отворена је 19. октобра 1858. године српска дјевојачка школа. Било је то дјело велике српкиње Стаке Скендерове која је са својим родитељима живјела у тој кући. Временом школа је прерасла у комуналну школу. Осим српских дјевојака Сарајева  школу су похађале и дјевојке муслиманке. Познато  је да су двије ћерке Топал Осман-паше похађале ову школу. Син Риста Цековића  Петар, који је добио име по свом ђеду Петру, наследио је очевину. Оженио се дјевојком  Милојком. На њихову несрећу Петар и Милојка нису имали дјеце. Милојка која је остала последња од Цековића  њихову имовину подјелила је на три дијела и то: а) митрополији Дабро-босанској оставила је њихов љетњиковац (кућу) на Палама; б) Црквеној општини Сарајево њихову породичну кућу у Сарајеву на Вароши и 3) граду Сарајеву значјане  умјетничке радове. Данас је, 31. марта 2021. године Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански по први пут посјетио кућу Цековића у Сарајеву. Високопреосвећени је желио да се упозна са општим стањем овог историјског објекта те да види шта се може учинити за ревитализацију и санацију истога. ''Имамо велику и моралну, материјалну и историјску обавезу да ову кућу коју нам је оставила једна од најугледнијих сарајевских српских породица сачувамо од пропадања, обновимо и предамо у наслијеђе онима који ће послије нас доћи. Ова кућа је од неизмјеривог значаја за историју Српског народа у Сарајеву и Српске Цркве. Колико сутра покренућемо све механизме за заштиту и реконструкцију овог објекта,...'' истакао је Високопреосвећени Митрополит Хризостом.                                  
Љетописац РаНиКо /извор: митрополија.орг