 Реконструисана хетитска тврђава у Турској Глинене плоче, пронађене на територији данашње Турске, потврђују постојање хетитске цивилизације и могу да докажу историјску истинитост Библије. Глинене плоче, које је открио археолог Хуго Винклер, садрже информације о хронологији Хетита, као и о правним и дипломатским питањима. Иако већина људи Библију сматра извором духовног вођства и мудрости, постоје они који мисле да Свето писмо служи као документована историја давно изгубљених цивилизација. Неки стручњаци чврсто вјерују да Библија тачно приказује успон и пад многих народа који се помињу на њеним страницама - о чему свједоче мноштво археолошких открића направљених у 19. и 20. вијеку. Међутим, неки стручњаци нису вјеровали у историјску тачност тих библијских описа. Хетити су први индоевропски народ на тлу Мале Азије. О њима се зна изузетно мало. Прва сазнања о Хетитском царству била су посредством Библије. Овај древни народ заузимао је дијелове анатолског полуострва - данашњу Турску - у 18. вијеку прије нове ере. Постојао је неколико стотина година и помиње се у Библији више од 50 пута. Према Енциклопедији свјетске историје, историчари хетитску историју у Анадолији углавном дијеле на Старо царство (1700. до 1500. прије Христа) и Ново царство или Хетско царство (1400. до 1200. прије Христа). На врхунцу своје моћи, Хетити су се проширили све до данашње Сирије и обала Средоземног мора. Хетитско царство се на крају распада и до 12. вијека прије нове ере раствара се у мање независне градове-државе.  Мапираних пет невјероватних открића Професор Том Мајер са Библијског колеџа Шаста рекао је да су укупно археолози пронашли више од 10 хиљада глинених плочица. Садрже информације о споразумима између Хетита и других древних блискоисточних народа. Ово откриће омогућава Библији да се сматра историјски документом, рекао је Мајер. „Поновно откриће ове изгубљене цивилизације и оживљавање њиховог језика служи као упозорење онима који сумњају у историјску тачност Библије“, нагласио је експерт. Археологе је запањио древни египатски амулет бога Сунца Ра. Један познати извјештај говори о Хетиту по имену Уриах који се преобратио да обожава јеврејског Бога Јахвеа, док је био високи официр у војсци цара Давида. Професор Мајер каже: „Упркос значају који се у Старом завјету приписује Хетитима (они се помињу 50 пута), многи људи су сумњали у њихово постојање, јер никада нису пронађени археолошки докази који се односе на њих. Према професору Мајеру, ово невјероватно откриће није само оживјело давно изгубљени народ већ је бацило ново свјетло на Библију као историјски документ. Рекао је: „Поновно откриће ове изгубљене цивилизације и оживљавање њиховог језика служи као упозорење онима који сумњају у историјску тачност Библије. „То што откриће није откривено данас не значи да не може доћи сутра" Неки стручњаци су, међутим, направили разлику између историјских Хетита и такозваних библијских Хетита. Библија говори о Хетитима или Хетима, који иако слични по имену, можда нису нужно били исти људи. Да подсјетимо, све се промијенило почетком 1900-их када је њемачки археолог и лингвиста Хуго Винклер видио глинене плоче које су открили локални пљачкаши у малом савременом граду у Турској познатом као Богазкале - (мјесту свјетске баштине УНЕСКО-а које се налази у турској провинцији Чорум). Археолог је, затим, организовао серију ископавања на Богазкалама између 1906. и 1912. године. На крају је открио пет храмова, утврђену кулу и бројне скулптуре. Професор Мајер каже: „Али Винклер није погодио џекпот док није открио некадашњу вјероватно краљевску архивску собу у граду, складиште (данас познато као Богазкале архива) у којем се налази више од 10.000 древних глинених плоча откривених ин ситу. „Евентуално дешифровање неких плоча 1915. године од Бедриха Хрозног, чешког професора на Универзитету у Бечу, довело је до утврђења да је данашњи Богазкале некада био древни главни град Хетитског царства, познат кроз историју као Хатуша. „Хрозни је, такође, утврдио да је древни хетитски језик био индоевропски језик. „Хрозни је 1917. објавио Хетитску граматику“. Извор: вјеронаука.нет на основу више извора од којих је најважнији Експрес.
|
