Патријарх српски Иринеј сматра да је питање Косова и Метохије, које је одавно под окупацијом, један од централних проблема са којим су суочени Српска православна црква и српски народ.

"Вољом моћника овог свијета наша света косовско-метохијска земља најприје је доживјела велико страдање, веће од свих претходних у својој историји, да би на крају била отцијепљена од Србије и проглашена независном шиптарском државом, бар је то у покушају", рекао је патријарх Иринеј на почетку редовног мајског засједања Светог архијерејског сабора у Пећкој патријаршији.

Према његовим ријечима, Србија чини велике напоре да одбрани и сачува Космет, али европски и амерички моћници немају слуха за правду и истину.

 ​ У Требињу, 28.АПРИЛА 2018. године, у ЈУОШ "Вук Караџић", одржано је РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ПРАВОСЛАВНЕ ВЈЕРОНАУКЕ за ученике седмог разреда. На такмичењу је учествовало 27 ученика, који су освојили 90 и више бодова на претходном тј. епархијском такмичењу. Веома лијеп дочек и организацију републичког такмичења обезбиједио је г. Драган Мрдић, директор ОШ" Вук Караџић" Требиње, вјероучитељице и радници колектива ЈУОШ" Вук Караџић" Требиње. Награде за ученике обезбиједио је Секретаријат за вјере при Влади РС на челу са г. Драганом Давидовићем, додијелио их је др Славољуб Лукић, савјетник за Православну вјеронауку при РПЗ РС-у, који је и водио читав процес такмичења. Свечани ручак за све ученике и вјероучитеље припремила је Епархија захумско-херцеговачка.
-Прво мјесто освојила је ЛАНА ТУРАЊАНИН, ЈУОШ "Свети Сава" Љубиње са освојених свих 100 бодова (вјероучитељица Недељка Гудељ); 2. мјесто Андреа Вујановић, ЈУОШ "Кнез Иво од Семберије" Бијељина 99 бод ( (вјероучитељ Данијел Васић); 3.мјесто САВА РАДИЋ ЈУОШ "Свети Сава" Љубиње, (вјероучитељица  Недељка Гудељ) 98 бод. 4.мјесто дијеле: МИРЈАНА ДОБРИЦА ЈУОШ "Десанка Максимовић" Трн 97 бод.(вјероучитељ Драган Ђурић), Миодраг Остојић, ЈУОШ "Кнез Иво од Семберије" Бијељина 97 бод.(вјероучитељ Дарко Алексић)., Дарија Шеховац, ЈУОШ "Алекса Шантић" Војковићи, 97 бод., вјероучитељ Драгана Ковач.  
5. Маја Радић                        96 бодова     ОШ“Меша Селимовић“ Јања
5. Јелена Машић                   96 бодова     ОШ“Свети Сава“ Фоча
6. Мирјана Дошлов               93 бода        ОШ“Иван Горан Ковачић“Мркоњић Град
6. Катарина Пупчевић           93 бода       ОШ“Шамац“ Шамац
7. Бранка Јарић                     92 бода      ОШ“Доситеј Обрадовић“Разбој Лијевче
7. Ања Вуковић                     92 бода      ОШ“Алекса Шантић“ Војковићи
7. Сара Врховац                    92 бода      ОШ“Меша Селимовић“ Насеобина Вишња
8. Марко Николић                 91 бод        ОШ“Друга основна школа“Брчко
8. Урош Добриловић             91 бод        ОШ“Милан Илић Ч.Шумадинац“ Хан Пјесак
8. Јелена Челић                      91 бод      ОШ“Вук Караџић“ Власеница
9. Михајло Богдановић          90 бодова  ОШ“Петар Петровић Његош“ Теслић
10. Драгана Зотовић              89 бодова   ОШ“Свети Василије Острошки“ Требиње
11. Сара Тимарац                   88 бодова ОШ“Бранко Ћопић“Бања Лука
12. Милица Макитан              86 бодова ОШ“Вук Караџић“ Требиње
13. Виктор Лујић                    85 бодова ОШ“Прва основна школа“ Брчко
14. Теодор Велеушић              84 бода      ОШ“Доситеј Обрадовић“ Кнежево
15. Лазар Миовчић                  78 бодова  ОШ“Јован Дучић“  Касиндо
16. Марко Трубић                    74 бода     ОШ“Петар Кочић“   Ситница
17. Аврам Тришић                   72бода      ОШ“Свети Сава“   Бијељина
17. Николина Пргоњић            72 бода     ОШ“Бранко Ћопић“   Прњавор

На крају можемо да закључимо да је овогодишње републичко такмичење протекло у веома лијепој атмосфери и на достојанствен начин, док су ученици такмичари показали примјерно понашање и завидно знање. То нам показује најбоље податак да је посљедњепласирани такмичар имао знање од 72 %. Такође, ученици су се лијепо дружили и стекли нова пријатељства. Имали су прилику да упознају и наше светиње Петропавловски манастир и Манастир Херцеговачка Грачаница, те да се пуни утисака врате својим кућама.
РЕЗУЛТАТИ ТАКМИЧЕЊА
ТЕСТ СА РЕПУБЛИЧКОГ ТАКМИЧЕЊА 2018. год.
РЈЕШЕЊЕ ТЕСТА
                                                                             вјероучитељ Драган Ђурић

​Грузијски парламент ће ускоро размотрити закон којим би се уводиле кривичне санкције због поувреде религиозних сензибилности. Представник Грузијске православне цркве изјавио је да патријарх подржава приједлог закона.

"Ја ... сам спреман да се придружим овим разговорима", рекао је парламентарни предсједник Иракли Кобакхидзе. "Комисија ће донијети одлуку, након чега ће се ово питање испитати у пленарном формату", рекао је Кобахидзе новинарима, преноси РИА-Новости.
Скупштински одбор за заштиту људских права одлучио је да оснује ад хок радну групу за детаљно проучавање и измјену закона.

Крајем 2013. године грузијско министарство унутрашњих послова предложило је нацрт закона којим се додаје "клаузула о вријеђању вјерских осјећања" кодекса административних прекршаја, али у то вријеме приједлог је био одбачен. У јануару 2015. Грузијска православна црква позвала је власти да обезбиједе заштиту права вјерника од "повреде вјерских осјећања".
О овоме се расправљало у парламенту у 2016. години, али у то вријеме није прешао у закон.

Аутор актуелног законодавног пакета је члан опозиционе фракције "Савез патриота" Емзар Квитсиани. Посебним амандманима предвиђена је новчана казна или казна затвора у трајању од једне године за јавно вријеђање верских светих предмета, организација, свештеника и вјерника. Предлаже се и кажњавање било каквих натписа или оштећења вјерских објеката и цркава.

Према грузијској телевизији Рустави 2, од свих религијских вероисповести у Грузији, само је Грузијска православна црква подржала закон. Квитсиани је новинарима рекао да је иницирао закон, јер су "људи недавно нападали грузијску цркву и традиционалне религије, назвавши то слободом говора и изражавањем мишљења".

Говорећи о подршци Цркве закону, Патријаршијски секретар Микаел Ботковели изјавио је: "Ми ћемо подржати закон који ће казнити повреде религиозних осјећања. Вјероватно ћемо се састати са ауторима идеје, а ми ћемо разговарати о детаљима. Имамо општу идеју да урадимо оно што су урадиле многе европске земље и у праксу увеле употребу таквог закона. "
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

У крипти Храма Светог Саве на Врачару јуче je представљена књига "Споменици Јужних Словена – Српска православна црква“ у издању Агапе књиге. Говорили су Александра Нинковић Ташић, приређивач књиге, Драгослав Бокан, редитељ, академик Матија Бећковић и Александар Гајшек, издавач, док је Горан Султановић говорио одломке о Михајлу Пупину. Књигу је пре сто година уредио српско-амерички научник Михајло Пупин, а писали су је српско-бечки архитекта Константин Јовановић и Енглез сер Томас Џексон и књига пописује српске цркве и описује српску цркву и народ, те као књига која је написана као „српски заветни ковчег“ сада постаје и „српско Откровење“ и отвара питање српске дијаспоре, закључено је на сабрању. Прилог Марка Маленчића.
Послушај видео запис на
Извор: Радио Слово љубве

​Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић са сарадницима, данас је у околини Рипња присуствовао снимању сцена филма и серије „Краљ Петар Први у славу Србије“.

Реч је о пројекту продукцијске куће „Зилион филм“, нашег прослављеног глумца Лазара Ристовског, чију је реализацију подржала Влада Републике Србије.

Министарство одбране и Војска Србије дали су велики допринос реализацији пројекта, превасходно ангажовањем око 200 војника, припадника Копнене војске, за снимање масовних сцена Колубарске и Церске битке али и обезбеђивањем механизације, возила, војничких реквизита и неопходне опреме за логистичку подршку пројекту.

Како се наводи у саопштењу Министарства одбране, генерал Диковић је обишао, у пратњи Лазара Ристовског, који у филму и серији тумачи лик краља Петра, припаднике Војске Србије ангажоване на „сету“ и разговарао с њима.

Генерал Љубиша Диковић у друштву глумца Лазара Ристовског на снимању филма „Краљ Петар Први у славу Србије
МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Генерал Љубиша Диковић у друштву глумца Лазара Ристовског на снимању филма „Краљ Петар Први у славу Србије"
Пожелевши им срећан рад, генерал Љубиша Диковић је истакао да филм и серија најлепше представљају историју Србије.

„Немојте штедети себе, јер овим снимањем на својеврстан начин постајете део историје Србије за коју је овај пројекат веома важан. Свет треба да види што се догађало пре 100 година, а то су само две генерације иза нас и неопходно је да им пошаљемо праву слику о нама. Реч је о догађajима од 1906. до 1918. године, а у то време српског војника и сељака красила је велика хуманост и изнад свега велико јунаштво које је извирало из љубави према Србији“, рекао је начелник Генералштаба и потврдио да су догађаји из тог времена велики ослонац Србије, на понос нама данас али и будућим генерацијама.

Захваљујући генералу Диковићу на свесрдној помоћи, први човек „Зилион филма“, глумац Лазар Ристовски рекао је да без те подршке не би било било могуће успешно реализовати пројекат.

„Нажалост, наше млађе генерације немају војну обуку, па не знају ни пушку да држе а камоли да пуцају и зато нам је помоћ професионалне војске заиста била неопходна. Радио-телевизија Србије финансира овако велики пројекат, као што име и говори — у славу Србије, а ми то заиста и покушавамо да урадимо, па не смемо да погрешимо ни у чему, јер ти догађаји су у емотивном памћењу српског народа и неопходно је да у свему будемо тачни и истинити и да направимо ствар која ће да остане заувек запамћена“, рекао је Лазар Ристовски.

Познати глумац је генералу Диковићу представио чланове екипе и главне глумце, а начелник Генералштаба је искористио прилику да се фотографише с војницима у аутентичној српској униформи тог времена, након чега је обишао режију и присуствовао снимању једне од сцена.

Премијера филма „Краљ Петар Први у славу Србије“ планирана је за 11. новембар у Сава центру,  на дан потписивања Мировног споразума у Првом светском рату, док ће емитовање 10 епизода истоимене серије започети почетком наредне године.

​Настојећи информисати што већи број физичких и правних лица о активностима које се проводе у оквиру Пројекта регистрације некретнина у Федерацији БиХ, објављујемо информативни летак и Оглас о најави успоставе и замјене земљишне књиге за катастарске општине НИШИЋИ, ЉУБИНА, KАДАРИЋИ, ЕЛЕШЕХОВИЋИ у Општини Илијаш  и САРАЈЕВО VII у Општини Центар Сарајево  у надлежности Општинског суда у Сарајеву. 
Овим обавјештењем Митрополија Дабро-босанска жели помоћи и позива све особе правна и физичка лица које имају некретнине у катастарским општинама Нишићи, Љубина, Kадарићи, Елешеховићи у Општини Илијаш и Сарајево VII у Општини Центар да пријаве своја права на некретнинама у Земљишнокњижном уреду Општинског суда у Сарајеву.
Јавном објавом Општински суд у Сарајеву дана 19.4.2018. покренуо је процедуру успоставе и замјене земљишне књиге. Овим путем позивамо све особе прије свега избјегла и расељена лица да пријаве своје некретнине и то најдаље до 18.6.2018. године.
Пријаве се могу извршити у Земљишнокњижном уреду Општинског суда у Сарајеву, на адреси Шеноина бр.1 сваким радним даном од 12:00 до 14:00 сати. Поднеске је могуће доставити и путем поште на исту адресу.
Овим огласом Суд позива грађане да у року од 60 дана од дана објаве огласа пријаве своја права на некретнинама земљишнокњижном уреду, и ту своју пријаву докажу поднеском у два примјерка. Поднесак који се доставља уз пријаву је најчешће уговор о купопродаји, рјешење о насљеђивању (оригинал или овјерена копија), односно исправа на основу које је грађанин стекао право власништва на својој некретнини.
Такође, позивају се сви власници станова и пословних простора у катастарским општинама Нишићи, Љубина, Kадарићи, Елешеховићи у Општини Илијаш и Сарајево VII у Општини Центар  чије је власништво било уписано у Kњигу положених уговора, да провјере пренос свог права власништва из Kњиге положених уговора у земљишну књигу по подацима новог премјера увидом у исту, у горе наведеним законским роковима, како бисте осигурали апсолутну заштиту својих права и своје имовине.
Федерална управа за геодетске и имовинско-правне послове покренула је Пројект регистрације некретнина, у оквиру ког се проводи усклађивање података из катастра и земљишне књиге. Додатне информације о Пројекту регистрације некретнина можете затражити путем електронске поште: [email protected]
Истовремено Вас обавјештавамо да су сви расположиви подаци о некретнинама у бази података катастра некретнина и у електронски вођеној земљишној књизи доступни и на интернету те позивамо све власнике и сувласнике да посјете интернет странице www.katastar.ba/pregled  и www.e-grunt.ba и изврше информативни увид у стање својих некретнина. 
Скрећемо пажњу да су за рјешавање свих предмета, у складу са позитивним законским прописима, надлежни Служба за катастар Општине Илијаш (за к.о. Нишићи, Љубина, Kадарићи и Елешеховићи) и Служба за катастар Општине Центар Сарајево (за к.о. Сарајево VII) и земљишнокњижни уред Општинског суда у Сарајеву. Сви уписи у земљишну књигу за катастарске општине, које су предмет успоставе или замјене земљишне књиге, а у оквиру “Пројекта регистрације некретнина”, проводиће се без наплате судске таксе.
Наведени Оглас је објављен на интернет страници и огласној плочи Општинског суда у Сарајеву те је, у складу са Законом о земљишним књигама Федерације БиХ, објављен у:

Дневном авазу: 12.04.2018. године;
Вечерњем листу: 12.04.2018. године;
Службеном гласнику БиХ: 17.04.2018. године (број: 24);
Службеним новинама ФБиХ: 18.04.2018. године (број: 29).
Преузето из канцеларије,

Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове 
Јединица за имплементацију Пројекта регистрације некретнина ФбиХ;
Одлука о ратификацији Споразума о финанцирању (Пројект регистрације некретнина) између Босне и Херцеговине и Међународне асоцијације за развој; 
Службени гласник БиХ - Међународни уговори бр. 17 од 12.09. 2013. године.

​

​У касарни „Дедиње“ у Београду освештан је богослужбени простор Гарде Војске Србије, посвећен Светом великомученику Георгију Победоносцу, саопштено је из Војске Србије. Свечаној литургији, коју је служио патријарх српски Иринеј са свештеницима Патријаршије СПЦ и главним војним свештеником, присуствовали су начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић са сарадницима, припадници Гарде Војске Србије с командантом генерал-мајором Миломиром Тодоровићем на челу и други гости, пријатељи ове елитне јединице. 

Извор:​http://www.politika.rs/scc/clanak/402620/Osvestan-bogosluzbeni-prostor-Garde

Око 95% румунских грађана вјерује у Бога, али само 21% њих одлази у храм НА МОЛИТВУ сваке недјеље, каже истраживање о религијском вјеровању проведено у Румунији,а које је спровела Фондација Фридрих Еберт из Румуније.
Према истој студији, 27% Румуна каже да је референдум о поновном дефинисању породичног концепта неопходан.
Резултати показују да у Румунији постоји "значајна разлика" између афирмације вјере и стварне вјерске активности.
"Дакле, иако постоји активна јака вјерска мањина, она има прилично смањену улогу у већини дијелова друштва, с обзиром на то да се декларисана вјера не претвара у конкретне друштвене и политичке акције", каже истраживање.

Иако 95% Румуна каже да вјерују у Бога, 89% њих сматра се религиозним, док је 33% "вјерских практичара" а 44% кажу да се свакодневно моли.

79% испитаника слаже се са изјавом да "морате да вјерујете у Бога како бисте били морални и да имате исправне вриједности", а 67% се слажу да "хомосексуалност мора бити обесхрабрена од стране друштва".

Међутим, 27% сматра потребним референдум о породици. Референдум је осмишљен да поново дефинише брак, пошто је искључиво дозвољен између мушкарца и жене.

Инфографика о религијском вјеровању у Румунију покренута је у контексту референдума о уставној дефиницији породице, а извори података који се користе у инфографици су студија "Религијско вјеровање и национала припадност у централној и источној Европи" (Pew Research Center), истраживања ЦУРС-а и истраживања о култури из протеклих осам мјесеци и национални попис из 2011. године.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Извор:Basilica.ro

​Баварски државни премијер Маркус Содер наредио је да се крстови поставе у свим државним зградама у јужној њемачкој држави.
Содер је тај потез назвао "признањем баварског идентитета".
Чим је положио заклетву, баварски државни премијер истакнуо је хришћански идентитет на јавним зградама у држави као један од својих првих чинова у канцеларији, преноси Deutsche Welle (Дојче Веле)
Маркус Содер је у уторак саопштио да ће крст бити постављен у свакој јавној згради од 1. јуна.
"Јасна посвећеност нашем баварском идентитету и хришћанским вриједностима. Данас смо у кабинету одлучили да објесимо крст у сваком државном органу од 1. јуна. Непосредно након састанка објесио сам крст на улазу у државну канцеларију ", написао је премијер Маркус Содер на својој Твиттер страници.
Баварска је покрајина са хришћанском већином. У 2016. години, 50,5% становништва земље се изјаснило као римокатолици, а 18% испитаника се изјаснило као протестанти.
Баварска је већ увела обавезу постављања крстова у јавне школе и суднице. Ново правило неће се примијенити на зграде општине и савезне владе.

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​КИПАР: ВРАЋЕН Ријетки мозаик из 6. вијека, Св. Андреја Првозваног, који опљачкан прије четири деценије
Ријетки мозаик из 6. вијека, који приказује Св. Андреја Првозваног, који је узет из опљачкане цркве на сјеверу Кипра, враћен је након четири деценије, изјавио је у понедјељак Његова Светост архиепископ Хризостом.
Његова Светост архиепископ Хризостом II  рекао је да је умјетност која је  у мозаику заједно са његовом ријеткошћу учинила дјело симболом кипарске  „украдене баштине“.
Мозаик спада међу само шачицу мозаика, који су преживјели период  8. и 9. вијека када су многе православне иконе уништене.
Мозаик, који показује са брадом, св. Андреја – првог позваног Христовог апостола - био је један од неколико несталих из цркве Панаиа Канакарја у Литхрангоми након што се Кипар подијелио на два дијела, етнички грчки и турски 1974. године.
Турски трговац умјетнинама, Аидин Дикмен, ухапшен је четврт вијека касније због продаје тог дјела и других из цркве Канакариа, као и умјетничких дела других цркава.
Већина мозаика цркве Канакарије сада је репатрирана, изузев једног од Св. Лука.
Грчко-кипарски продавац умјетничких производа Мариа Пафити лоцирала је мозаик Св. Андреја 2014. године, након што је други трговац затражио да потврди поријекло. Када је трговац обавијештен да је мозаик припадао Кипарској цркви, пристао је да га врати све док су његови трошкови покривени.
Папити је замолила бизнисмене кипарских Грка Роис Поиадјиса и Андреас Питаса за помоћ у покривању трошкова репатријације мозаика, која је износила 50.000 еура (61.200 долара).
Архиепископ Хризостом II им је, у понедељак на церемонији у сједишту Кипарске цркве, уручио медаљу Светог Павла, највишу награду Кипарске Цркве.
Догађају је присуствовао предсједник Републике Кипар Никос Анастасиадес.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Извор: http://basilica.ro/en/cyprus-regains-rare-orthodox-christian-mosaic-stolen-in-70s/

Може ли носити крст онај који није крштен? Одговара професор Кијевске теолошке академије, Андреј Музолф.

Питање: Може ли носити крст онај који није крштен?

Одговор: Крст није само комад накита, него симбол вјере и исповиједања сваког хришћана који вјерује у Спаситељски подвиг нашег Господа Исуса Христа.
Према православној традицији, само крштенима  дозвољено је да носе крст.
Ако особа носи накит, као неку врсту лијепог и елегантног привјеска, али не вјерује у Бога, онда му то не користи.

Штавише, Свети Оци и хришћанске аскетe сматрали су да коришћење нечег тако светог као што је крст, на тај начин, богохуљењем.

Извор: ​http://pravlife.org/content/mozhno-li-nosit-krestik-esli-nekreshchen

​ 17 приједлога за истинску срећу у свакодневном раду и животу - Аутор „манастир Свете Јелисавете“ Минск, Бјелорусија

Срећа нам је често неухватљива, нарочито у свакодневном раду. Живот укључује многа искушења и неочекиване проблеме. Са солидном вјером и правилним начином живота могуће је пронаћи радост у свему што радите или се суочавате. Слиједећи ових седамнаест тачака довешћете Бога у свој живот сваки сат дана што ће вам омогућити да постанете ефикаснији и испуњенији вашим најдубљим вриједностима. Имплементирајте их и видјећете да ће вас они довести до живота заснованог на радости.

1. Запамтите да имате моћ да изаберете!
Ви одлучујете у свом животу. Можете одабрати да се понашате у складу вољом Божијом или да игноришете Његову милост. Ви сте створени по Божијој слици и имате слободну вољу. Ако се осјећате незадовољно, запамтите да Ви правите избор и да можете донијети другачији избор који ће Вам донијети божанску радост. Немојте кривити никога осим себе због свог незадовољства животом. Уместо тога испитајте изборе које сте направили и посветите се стварању нових.
2. Не брините о ономе шта не можете контролисати!
Брига неће донијети ништа осим анксиозности. То чак може изазвати и недостатак спавања и здравствених проблема. Христос нам говори да вјерујемо и не бринемо. (Мт 6, 25). Он нам говори да се присјетимо птица и како Бог брине о њиховим потребама :“Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их“. Он даље каже: " А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један? (Мт 6, 28). Запамтите да Бог зна оно што вам треба и можете имати повјерење у Њега да бисте обезбиједили оно што је потребно. Усредсредите се на живот у сваком тренутку са Њим као вашим водичем.
3. Не упоређујте се са другима!
Када се упоредите са другима, игноришете стварност да је Бог дао сваком од нас посебне дарове. Сви смо другачији. Апостол Павле каже: " Различни су дарови, али је Дух исти. " (1 Кор 12, 4). Он нам говори да постоје различитости служења и активности које је свако од нас добио преко Духа: „Јер једноме се даје кроз Духа ријеч мудрости; а другоме ријеч знања по истом Духу“ (1Кор 12, 8) Морате наћи начин да искористите своје јединствене дарове коју вам је Бог дао у свим аспектима вашег живота, а не претпостављати да можете или требате чинити оно што други чине. Будите захвални за дарове које имате, разумијте и искористите их у потпуности. Хвалите се и захваљујте поклонима које видите у другим. Не покушавајте да будете као неко други, већ развијајте своје јединствене способности и дозволите да се Божји дар љепоте испуњава у вама.
4. Захваљујте Богу за све!
Апостол Павле каже: " Радујте се свагда,  Молите се без престанка, На свему захваљујте; јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу." (1 Сол  5, 16-18).  Он нам говори да учинимо свој живот сталном молитвом. Када сте у сталном контакту са Богом, водићете се да извршавате Његову вољу у свему. Запамтите све ствари су послате од Њега. Можда не разумијете зашто он дозвољава неке од потешкоћа са којима се суочавамо, али ћете бити награђени ако се увијек захваљујете свему што Он дозвољава да вам се деси, како за оно што је добро и тако и за лоше. Стрпљиво и издржљиво, из наших потешкоћа ће доћи нешто добро. Присјетите се приче о Парализованом који је чекао тридесет осам година да га Христос исцијели (Јн 5, 1-15). Апостол Павле нас подсјећа да се увијек захваљујемо свему „захваљујући свагда за све Богу и Оцу у име Господа нашега Исуса Христа“ (Еф 5, 20).
5. Не осуђујте друге!
Запамтите ово: „Не судите, да вам се не суди“ (Мт 7, 1). Када судите другима, стављате само додатни притисак на себе. Морате развити понизност и запамтити оно што вам се не допада у другима је оно што имате у себи. Позвани сте да волите своје колеге раднике и комшије, а ако он или она ради нешто за шта не мислите да је у праву, морате се изборити са тиме како да исправите непожељно понашање, не кроз осуђивање особе, него тако што ћете потражити начине да им помогнете својом љубављу. Суђење нас одваја од других, уништава љубав, и доводи до незадовољства.
6. Опростите другима и не носите незадовољство!
У Господњој молитви тражимо од Бога да опрости наше гријехове тек ако ми опростима који су нама сгријешили:“ И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим „ (Мат 6,12). Бог ће вам опростити само ако сте у могућности да опростите другима. Када носите незадовољство у свом срцу због прошлих дјела, ви ћете бити љути, узнемирени и одвојени од Бога. Наставићете да носите негативне мисли и никада не можете бити срећни. Када опростите, ослобођени сте великог терета и Бог ће вам пружити милост да вам помогне да избришете било какву незадовољство које имате. Запамтите да је једна од основних заповијести да волимо друге како волимо себе и како вас Бог воли. Покушајте да видите да смо сви несавршени и да се боре са изазовима живота и да нам треба помоћ других.
7. План за тешкоће са којима се можда суочавате током дана!
Сваког јутра у вашој дневној јутарњој молитви, потребно је неколико минута да размислите са којим потенцијалним питањима можете да се суочите. Ако то учините на молитвен начин ти означи водиће вас и припремати се за рјешавање истих. Припремите се сваког дана за борбу дана. 
9. Помозите другима!
Увијек можете пронаћи начине да помогнете другима. Покушајте да пронађете начине да помогнете онима који вам задају највише тешкоћа током дана. Љубазност води само до љубазности. Када се трудите да помогнете некоме, то омекшава ваше срце и доноси више милости на вас.
10. Поједноставите!
Често покушавамо учинити превише и наш живот постаје неуравнотежен. Сматрамо да немамо довољно времена за породицу или нашу породичну породицу. Постали смо окупирани нашим радом и другим задацима. Затим се нагомилавава  стрес. Понекад морате погледати шта је заиста важно за вас да бисте могли пратити Христа. Затим искористите своју слободну вољу да направите нове изборе и проводите промјене у свом животу, тражећи начин живота који нам омогућава да Христа држите у средишту свега што радите. Ослободите се оних ствари које нису битне. Користите своју слободну вољу да имплементирате промјене. Пратећи Божју вољу, ваша сарадња подразумијева ваш избор.

11. Користите своје таленте мудро!
Пошто сви ми имамо различите дарове које нам је Бог дао, морате се увјерити да користите оне које сте добили до краја. Испитајте своје дарове и потражите своје задатке за радни дан. Како можете боље искористити оно за што сте природно добри. Можда ћете понекад морати тражити другачији посао ако сте тако ограничени тренутном ситуацијом да не можете користити своје природне дарове. Али у скоро свакој ситуацији постоји простор за вјежбу до краја, што вам је Бог дао. Трансформишете начин на који радите свој посао.
13. Нека Његова милост сија кроз вас - будите свјетлост!
Запамтите да је Христос увијек са вама. Док генеришете мисли вољене љубазности, доброта Христа ће тећи од вас и постаће позитивна сила у корист других. Морате да пустите Његову свјетлост сјајном кроз своје поступке и ваш став. Постаните светионик добра и љубави.
14. Пажљиво изаберите пријатеље!
Често погрешимо због тога што не будемо довољно пажљиви коме дозвољавамо да буду наши пријатељи и са којима проводимо наше вријеме. Ако неко има негативан утицај на вас, зауставите и процјените овај однос. Негативни људи или људи са различитим вриједностима лако могу довести до заблуда. Будите спремни да промијените са киме проводите своје вријеме.
15. Одбаците негативно размишљање!
Негативно размишљање само доводи до горчине, туге и чак и лоших мисли. Морате научити да препознајете све такве мисли и потпуно их одбаците. Тражите да пронађете изворе негативног мишљења које утичу на вас. Можда су то коментари на ТВ-у, оно шта читате, пријатељи на Фејсбук-у или ваши лични пријатељи. Пронађите све изворе и уклоните их из вашег живота. Ваш креативни ум ће бити отворен позитивним мишљењем и моћи ћете боље примијенити своје дарове за свој рад. Ваше позитивне мисли ће помоћи другима да постану позитивнији. Негативне мисли увијек ће вас одвести од среће.
16. Прегледајте своје животне радње сваке вечери!
Сваке вечери, током ваших вечерњих молитви, одвојте тренутак да бисте прегледали колико сте добро носили током дана са тешким ситуацијама са којима сте се суочили. Да ли је све ишло како је планирано или треба да извршите исправке. Ако су вас довели до грешака, одмах одмах молите Бога за опроштај и одредите како ћете сљедећи пут другачије поступити. Сјетите се да Бог увијек разумије тешкоће са којим се суочавате и увијек опрашта када тражите Његово опроштење с искреношћу.
17. Сјети се своје смртности и вјечног живота!
Нада је важна, док се суочавате са свим суђењима и страдањима са којима ћете се суочити током свог живота. Ако увијек размишљате о сигурности сопствене смртности, не на морбидан начин, него у  оној заснованој на нади коју имате у живот вечни датој кроз Христову побједу над смрћу у Његовом Распећу и Васкрсењу, увијек ћете имати наду. Сјетите се да нам је циљ постати уједињен са Богом у вјечном животу у Његовом царству. Све ваше потешкоће су само припремљена стаза за живот који долази.

Превод: вјеронаука.нет
http://orthodoxwayoflife.blogspot.com.by/2015/05/17-points-to-create-true-happiness-with.htm

​Добитник трофеја љубави ( У сећање на великог мученика, Светог Ђорђа, Пехарника)

 Наша црква слави (23.априла по старом, а 6.маја по новом календару) празник једног мученика. Ако покушамо да укажемо поштовање прослављеном мученику, понизићемо га. Овај посебан Светац је слава свих мученика, хвала светаца и углед на Небесима и црквени победоносац. Он је свемоћни Ђорђе. Не постоји хришћанин који се не зове именом слаткога Ђорђа, било да је то нека беба или човек на самртничкој постељи. Не постоји хришћанска држава која се не хвали његовим именом или која није посветила цркву њему, чак иако је та црква сад у рушевинама. Ова водећа светлост светаца крије велику тајну која још није дешифрована на одговарајући начин. Зашто га људи толико воле? Његова љубав за људе толико је велика да нас он спречава у томе да га заборавимо. Уместо тога, ми стално призивамо његово име. Има увек неко ко се зове Ђорђе међу било које три или четири породице. Не постоји породица која није добила помоћ у љубави овога свеца.
Овај посебан јунак успео је да усаврши своју хришћанску способност не само исповедањем вере већ такође кроз мучеништво. И наставља у истом стилу после мучеништва. Прихватио је Цркву и вернике свих узраста широм универсума. Чак и у местима где се није чуло за православље и где још идоли покривају све, он се спушта непозван и нуди присуство своје љубави. Црква га је часно назвала „Атлофорос“ (Извршилац), „Тропаофорос“ (Пехарник) и „Великомученик“. Сви мученици су описани као велики зато што су жртвовали своје животе и показали своју савршену љубав према Христу. Међутим, по мом мишљењу описи „Атлофорос“ и „Тропаофорос“ не односе се баш на храброст коју је показао током мучења у испуњењу своје љубави, верификовану не само за време његовог живота већ за сва времена. Ова љубав му је омогућила да интервенише и спречи чак и најблажи облик патње и да понуди подршку свакоме ко призове његово име.
За нас, монахе, он је наш неговатељ и заштитник. У деветој Оди канона посвећеног овом Свецу каже се: „Ти, света горо, радуј се нарочито. Играј и радуј се јер си у Ђорђу великом пронашла најбољег чувара“. Он је на другом месту, одмах иза Богородице, као заштитник овог места и ових монаха. Четири манастира и неколико скета и колиба посвећени су његовом светом имену.
У његовој биографији каже се да је његов отац. Геронитос, такође био мученик. Ђорђе се залагао за хришћанство још од младости. У 22. години, купио је титулу и постао Ерл. Када је требало да му буде додељена титула, приметио је да његови надређени припремају прогон хришћана. Био је запањен што је декрет отворено наређивао истребљење хришћана без икаквог разлога. Скинуо је свој појас и бацио га пред војнике и рекао „Ја сам хришћанин. Нећу поштовати вашу наредбу“. Његове муке управо почињу од тог момента. Овај велики светац, упркос томе што је био тако млад, стрпљиво се носио са увредама и понижењем не показујући бес. Истрајавао је у ужасном мучењу, показујући очинско опраштање и љубав. Изводио је чуда да би људе убедио да не умање моћ милости- чак иако је знао да они неће поверовати у Господа. Док је изводио чуда изјавио је: „ Урадићу то, али ви нећете веровати“. Чак је и васкрснуо једну особу која је била сахрањена пре 300 година.
Ми смо јако ганути његовим опраштањем. Могао је да их укори, али није. Могао је да буде приступачнији, али уместо тога био је љубазан.
Као монасима, он нам је пример, нарочито његова храброст и несебичност јер нас он јача кроз наше сопствено мучење савести (μαρτύριο συνειδήσεως).. Егзекутори су питали мученике: „Одрекните се Христа или ћете умрети“. Али они Га се нису одрекли и умрли си. Ми не треба да идемо кроз ово испитивање. Међутим, ми се суочавамо са скривеном борбом против духовног тиранина који нас стално искушава. То је као да нас упозорава :“ Или ћете обожавати многобожачке греховне идоле или ћу на вас бацити искушења, болести и страдања“. А ми жестоко одговарамо:“ треба обожавати Господа Бога свога и само њему служити“ (Мт 4,11). Ми, заиста,  изводимо велику храброст од моћних људи! Ми смо сродне душе. Он није жалио богаство, вредности, изобиље, све оно што је лежало пред њим; он се чак одрекао свог сопственог живота за Исусову љубав.
У нашем садашњем тешком часу, ми верујемо да ће нам Господ, који је исти сада као што је и био онда, показати исту Очинску љубав и сажалити се на нас, ојачати нас у нашој беди. Са наше стране, ми истрајавамо у истом оквиру ума да верујемо у Исуса, да се повинујемо Њему и да љубав према Њему буде изнад свих осталих. То је Њега ради да упркос нашим слабостима да иступимо из тока световне збуњености и таштине. Ми се одричемо породице, чак и сопствене природе и налазимо себе изгнанству на које смо сами себе осудили, држећи се исте наде. Слободним изручењем себе кроз помоч милости нашега Исуса да нас избави од грехова и искушења, ми заправо желимо да докажемо да Га ми искрено волимо док презиремо ђавола и грех.
Понекад не успевамо да испунимо циљ због неискуства, незнања или слабости али никада не мењамо намеру. Ми стално изјављујемо да обожавамо Господа Бога и да служимо само Њему. Ми такође изјављујемо да „верујемо да ће све бити одбачено“ због Његове љубави, изводећи храброст од бројних мученика који су ишли истим путем и оставили нам то у наслеђе. Ми верујемо свим срцем својим да ће нам се дати божанска Милост и такође да ћемо постићи свој циљ. На тај начин, ми успевамо да постигнемо два подвига: Прво, наше сопствено спасење и друго, ми нудимо подршку нашој браћи који су остали у свету и који носе јако и тешко бреме, борећи се против свих недаћа, суочавајући се са свим тешкоћама и покушавајући да исповедају своју веру без одрицања Њега на најбољи могући начин. Анђели су светионици монаха а монаси су светионици хришћанства у свету. Јер, они нису у могућности у овим садашњим временима да се сретну са људима као што су Свети антоније, Свети Пајсије и Свети Пахомије. Ови свети људи су отишли. Ми, понизни монаси, идемо њиховим стопама, држећи се њихових знакова, пратећи исту стазу и обичај и идући истим путем.
Нека би сви ми потражили љубав Светог Ђорђа, у одговарајућем оквиру нашега ума, јер он тражи такве разлоге да би упослио свој моћни ум и ојачао нас у борби. Јер је речено: „Блажени су они који имају сроднике на Сиону и родбину у Јерусалиму“. Гле, ми славимо Светог Ђорђа нашег сродника и нашу родбину. Хвалимо га оскудним речима, да бисмо му дали разлог да испуни своју божанску љубав и додели нам рај. Амин

         За сајт www.vjeronauka.net превела са енглеског језика САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ

ИЗВОР: ​http://pemptousia.com/2014/04/the-winner-of-the-trophy-of-love-in-memory-of-the-great-martyr-st-george-the-trophy-bearer/

Међу испитаницима који себе сматрају православним, најмање у Бога вјерују у Бугарској

ВАШИНГТОН. Крајем 2017. године објављени су резултати истраживања јавног мњења које је урадио Pew Research Center-Истраживање  је показало да Грчка и Бугарска међу земљама са православном већином, показују веома различитим (на неки начин и супротаним), када су у питању вјеровање и црквени обреди. Истовремено, проналазе упечатљиву сличност у процесу либерализације традиционалног морала, инхерентног православљу.

У Грчкој, око 90% грађана  тврде за себе, у анкетама, да су православни, што их ставља на друго мјесто међу свим православним земљама источне и јужне Европе. Испред њих је само Молдавија са 92%. Међутим, међу земљама које нису биле чланице република у СССР (које су биле све земље региона), Грчка је на челу. Слично томе, Бугарска је на другом мјесту међу истим православним земљама, али од краја 59%. Чак мање него у Бугарској, удио православних хришћана забиљежен је само у Бјелорусији (48,3%). 

Код Грка је примјетна масовна манифестација практичне религије, посебно је, висок проценат недјељних посјета Светој литургији - 17% испитаника иде у цркву сваке недјеље и празником (више само у Румунији - 21%). Веома ниска стопа присуства недјељним црквеним службама је у Бугарској и она износи 5% свих испитаника.

У међувремену, према критеријуму свакодневне личне молитве, Грци не заузимају водеће позиције - само 31% њих је признало да се свакодневно моли. Међутим, ова цифра је много већа од просјека за сву православну Европу. Бугари су поново на дну табеле за број људи који се моле свакодневно (11%).

Религију сматра "веома важном компонентом" његовог личног живота, прије свега у Грчкој - 59% испитаника. Бугарска такође има посљедњу линију у проценту "рејтинг" испитаника - само 15% православних Бугара потврдило је огроман значај религије у својим животима.

У доктринарном дијелу истраживања, Грци су поново показали изузетно висок ниво свијести. Дакле, од њих је 62% потпуно сигурно у постојање Бога, док само 4% оних који себе називају православним хришћанима не вјерују у Њега. Већи проценат оних који су сигурни у Божије постојање само је у Грузији -  72% и Румунији -  64%. 

Међу испитаницима који себе сматрају православним, највећи број невјерника поново је у Бугарској (22%). Међу онима који чврсто вјерују у постојање Бога међу Бугарима, један од најнижих показатеља је 26%. Испод је само Бјелорусаца - 22%. Међутим, међу земљама бившег социјалистичког блока Бугари поново "воде".

Упркос овим упадљивим разликама између православних Грка и Бугара у односу на учење и обредну страну религије, они су пронашли готово потпуну сагласност када је ријеч о традиционалним моралним вриједностима.

Ова сагласност православне Грчке и Бугарске у многим тачкама традиционалног моралитета у великој је супротности са мишљењем православних из других земаља источне и јужне Европе.
На осјетљивом питању "истополних" бракова, већина испитаника уопштено је била на конзервативним позицијама.
На питање  "Треба ли легализовати истополне бракове? 72% Грка рекло је "дефинитивно не", док је 25% испитаника рекло "Да".   Истовремено у Бугарској тај однос је - 78% да и 19%. не.

И иако су Бугари и Грци у општеправославном тренду, треба напоменути да је њихов положај је и даље најлибералники међу православнима (слична ситуација по овом питању је и са Румунима). Просјек за све испитанике био је око 85% ("не") и око 13% ("да").

Још либералнији положај Грци и Бугари су изразили у вези са питањем сексуалних односа предбрачних. У Грчкој је само 10% испитаника изразило осуду таквих односа, а у Бугарској - 13%. 

Приказана анализа заснована је на подацима социолошких анкета које је спровео Pew Research Center и друге истраживачке организације  током 2011-16.године

​Превод: вјеронаука.нет

Извор:http://www.sedmitza.ru/text/8044810.html

У Југословенскoj кинотеци данас је одржана конференција за медије поводом почетка снимања филма „Крст у пустињи“. На конференцији су говорили редитељ Хаџи-Александар Ђуровић и сценариста Љиљана Хабјановић Ђуровић и представница компаније "Дунав осигурање" Аксиња Јовановић. Филм је историјско-биографска драма о светој преподобној Параскеви – Петки, а сценарио је рађен по бестселеру сценаристкиње Хабјановић Ђуровић „Петкана“. Снимање почиње прекосутра у ђуниском манастиру светог Романа.

На предлог Његове Свеости Патријарха српског Иринеја, Свети Архијеријски Синод Српске православне цркве одлучио је да се породици Ђуровић да благослов за снимање.  

Филм ће бити сниман 4 седмице и то у Србији и у Јорданским пустињама, на аутентичним локацијама. Снимање се завршава до краја 2018. године. Носилац пројекта је београдска продуцентска кућа Александрија Филм.
 

.​ДРЖАТИ СЕ БОГА У ТЕШКИМ ВРЕМЕНИМА
 
„Зашто?“
Зашто Бог није зауставио све ове урагане? Зашто су моји пријатељи изгубили посао? Зашто не могу да престанем са овом лошом навиком? Зашто се борим са финансијама?
Свако од нас има свој сопствени скуп од много „зашто“ на која постављамо питања и можда питамо Бога у нашој свакодневој молитви.  Ми желимо логично објашњење и разлог за живот. Желимо да постоји ред и правда. Желимо да се наше молитве чују и да буду услишене.
Постоји нека дисонанца када знамо да смо људи који се моле (или бар смо људи који се труде да се стално моле) али ствари не иди онако као смо планирали. Губимо посао, нагомилавају се рачуни, чланови породице умиро, а ови проблеми гурају нас даље од наше вере.
                       Ево три ствари које треба имати на уму у тешким временима:
1. Бог ЈЕ са нама
Када ствари иду добро, није тако тешко сетити се Бога. Али када нам се чини да ништа не иде како треба онда се питамо где је Бог у нашим животима. У Старом завету. Пророк Илија (Свети Илија) отишао је у потрагу за Богом да прича са Њим. Открио је да се Бог не налази у великим представама земаљске силе (ветру, земљотресу, или ватри)... него се Он налази у тихом шапутању (1 Књига о царевима 19, 9-13). Касније, када је Бог одлучио да постане човек, он није рођен као цар него га је родила млада девојка у пећини. Исус је рођен и назван Емануил (дословно „Бог је са нама“) и то на начин који ми нисмо очекивали (Мт 1, 23). 
За многе од нас може бити веома тешко осетити Божје присуство онда када пролазимо кроз тешка времена. Туга и жалост могу нас одвести у очај и потиштеност. Брига води стрепњи и страху. А страх нас управо води до тога да се изолујемо и изгубимо у свим тим „шта ако“ у нашим мислима.
Па како онда да видимо да је Бог са нама? Постоји једна дивна православна молитвена служба „Акатист-Слава Богу за све“ која нам помаже да размишљамо о многим нашим благословима и захвалностима  онда када смо можда склони да не видимо ниједан. Бог је са нама у пријатељској и родитељској љубави. Чак и после неке недаће, Бог нам се обзнањује у усрдним делима странаца или кроз услугу хитне службе. Бог је са нама, и ми препознајемо његово присуство када научимо да видимо многе знаке његове милости.

2. Не можемо увек објаснити патњу 
Како се многи од нас питају „Зашто“ када се суочавају са патњом, нема мањка људи који дају објашњења. Ноги протестантски пастори наводе да природне катастрофе служе као знак другог Христовог доласка као казна за грехове које је починило друштво. Други људи, као што је Кирк Камерон ( глумац у комедији Нарастајући болови од 1985-1992 и популарне серије Остављени о наводном „уздизању у небо верника приликом другог Христовог доласка“ ) наводи да  олује као што је ураган Ирма служе појединцима да се лично покају.
Један блогер, коментаришући опажања Кирка Камерона, написао је следеће:
Људи који су рањени или су у жалости и сломљеног срца треба бринути о њима и утешити их и загрлити- њима не треба теологија из фотеље о томе зашто је ово добра ствар, нити да је то Божанска лична порука, нити шта им Бог можда лично каже. Једна је ствар за жртву да тражи и размишља о таквим стварима за себе, а друга ствар је да ми то урадимо за њих... 
Можда би требало да признамо мистерију, неугодност и напетост коју духовност доноси у болним, застрашујућим временима.
Можда када су људи терорисани природом и нељудскошћу око њих, уместо што узвикују беседе- можда треба да ућутимо и једноставно да покушамо да будемо вољено, саосећајно присуство.
Овај одговор ми је толико значио, лично, јер још осећам инстинктивно бауљање док чекам неке религиозне мердевине да ми се да тумачење предстојеће катастрофе које природне непогоде могу представљати. То је део мог пута ка исцељењу које се јавило у заједници која се окренула уздизању пре него што је постала православна.
Понекада можда претерујемо у тражењу значења у ситуацијама које су једноставне. Ми живимо у сломљеном свету са болом и патњом и бити хруишћанин не значи бити имун на свет. Ја не могу да дам значење још једној патњи. Ја чак не могу ни да гарантујем да ће моја сопствена патња имати смисао; једино што могу да урадим је да то препустим Богу кроз молитву.

3. Молита није нека трансакција
Када се суочавамо са тешким временима, молитва је или последња ствар на коју помислимо или нам није на дохват руке. Док сам посматрао ураган Ирму како се приближава Флориди, морао сам свесно одбацити жељу да се следим у стрпњи за породицом и пријатељима већ сам се уместо тога окренуо молитви. У том тренутку, молитва је била једина ствар коју сам могао да урадим. Али шта ако се моје молитве не услише? Шта ако то што тражим (заштиту људи које волим) не добијем?
Огу да приступим молитви као трансакционом процесу са Богом или да јој приступим са трансформационим сусретом са Њим као делом нашег односа. Ја злоупотребљавам свој однос са Богом ако очекујем од Њега нешто заузврат томе што сам потрошио време и енергију на молитву. Ако мислим да ћу добити шта желим само ако брзо и на одговарајући начин кажем праве речи, или тражим правог свеца да ме заступа, не посвећујем себе ни друге Богу.
Уместо тога, могу да одаберем да препустим своје бриге и забринутости Богу. Могу да кажем Њему шта ме плаши, могу да га замолим да Његова воља „буде и на земљи као што је на небу“ као што се молимо у Оче Наш. Олим се тако да могу да будем свестан да сам у присуству Бога и да Бог може омекшати тврдоћу мога срца. А онда, природно, Бог ми даје снагу која ми је потребна да поднесем тешка времена. 
 
*****
 Сваке године на летњем кампу, један од мојих омиљених тренутака је када кампери науче химну „Господару моћи“. Док понављамо речи, значење тоне у дубине и ми препознајемо да су речи заиста истините „Господару моћи, буди са нама у време невоље осим Тебе немамо другу помоћ, Господару моћи, смилуј се на нас!“ Не постоји увек бег од тешких времена, али постоји увек Божје присуство са нама  у свему томе.
Да ли и ти покушаваш да нађеш смисао у свакодневним борбама? Како можеш то понудити Богу данас?
Сем је пасторални асистент у грчкој православној цркви Свети Никола у Вирџинија Бичу, Вирџинија. Одрастао је у Паухетану, Вирџинија и студирао међународне односе и шпански на универзитету Џемс Медисон. Докторирао је на Часном крсту грчке парвославне теолошке школе 2013. Воли храну, језике, подослов и добру кафу.
Редован је сарадник блога   the Y2AM Blog.

          За сајт вјеронаука.нет превела  САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ

Извор:http://www.pravmir.com/holding-on-to-god-in-hard-times/

Његова Светост Патријарх румунски Данило (Данијел) послао је поруку за недјељу мироносица, 22. априла 2018. године, изразивши захвалност хришћанским женама и мајкама.

Патријарх је истакнуо мироносице као "истините примјере који инспиришу жене да живе свети,  пожртвовани живот у породици, Цркви и друштву".

"Путем вјере и преданости, кроз марљивост и великодушност", рекао је румунски патријарх: "можемо сачувати и култивисати хармонију и разумијевање у породици, бранити и промовисати вриједности хришћанске породице, као и едуковати дјецу у љубави према Цркви и нацији ".

У својој поруци патријарх Данило присјетио се познатих жена које су "својим напорима и жртвовањем допринијеле постизању Велике уније": краљице Марие из Румуније, Екатерине Теодороиу и Елене Алистар.

Превод: www.vjeronauka.net
Извор: Basilica.ro 

​У мјесту Млака, код Јасеновца у Хрватској, служено је молитвено сјећање на 73. годишњицу пробоја посљедње групе логораша, из усташког концентрационог логора Јасеновац. Освештан је и обновљени храм, а свету архијерејску литургију служио је патријарх српски Иринеј.

Истовремено, у Спомен подручју Јасеновац, хрватски државни врх организовао је комеморацију јасеновачким жртвама, коју су бојкотовали Срби, Јевреји и остали антифашисти. Све није могло проћи без усташке симболике, па је у Јасеновцу осванула застава са усташким поздравом "За дом спремни".

У селу Млака код Јасеновца, током Другог свјетског рата налазио се усташки сабирни центар за жене и дјецу са Козаре, који су одавде одвођени у јасеновачке логоре и смрт. У стравичним усташким злочинима на овом подручју нестајале су цијеле породице. 

"Од мог оца из три куће, њих је било 27. Други свјетски рат само је он преживио и његовог брата син, а све остало је убијено", рекла је Душанка Чокрлић из Млаке.

"Отишли су у логоре, не зна се ни гдје су ни како су завршили", изјавио је Вјекослав Шалиндрија.

У Млаки је након седам деценија освештан обновљени храм светог пророка Илије. 

"Да се молимо, као што је васкрсао овај храм који је данас обновљен и освећен, да васкрсне и наш народ на овим светим просторима, јер ово је земља која је плаћена највећом људском ценом, ценом крви људске", поручио је патријарх српски Иринеј.

Посебну пажњу изазвао је недолазак министра одбране Србије Александра Вулина, који је од стране хрватске Владе проглашен непожељним. 

"Мислим да би много боље било да се другачије гледамо и као сусједи и као комшије и да шаљемо једни другима другачије поруке. Не води ничему ни груба ријеч, а поготово груба порука. Ја се надам да таквих сцена и таквих порука више неће бити", истакао је предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић.

"Треба водити рачуна, ставити фокус на положај мањина у обје земље и добросусједске односе. Надам се да ће ова мини криза која је дошла, да ће се превладати", додао је члан Српског народног вијећа Хрватске Борис Милошевић.

У Јасеновцу су и ове године организоване три комеморације. Српска, јеврејска и антифашистичка удружења већ трећу годину заредом бојкотују комеморацију хрватске државе која се одржава 12 километара од Млаке, код Каменог цвијета у Јасеновцу. Додуше, без присуства хрватске предсједнице, Колинде Грабар Китаровић.

Она је то обавила сама, неколико дана раније, након чега је саопштењем поручила да "Хрватска безрезервно осуђује злочине почињене у логору". Из хрватске Владе поручују да се подјеле покушавају премостити, када је ријеч о комеморацијама. 

"Мислим да смо направили јасне искораке и с те стране вјерујем да ћемо и кроз дијалог и са Српским народним вијећем и са Савезом антифашистичких бораца и са представницима јеврејских организација унаприједити дијалог разумијевање и доћи у ситуацију да овдје буде поново једна јединствена државна комеморација", сматра премијер Републике Хрватске Андреј Пленковић. 

Поново није могло без промоције усташтва. Двојица мушкараца у Јасеновцу су развила заставу ХОС-а са усташким поздравом "За дом спремни". То је инцидент без преседана у модерној Европи, поручио је српски министар спољних послова Ивица Дачић и додао да очекује безусловну осуду од хрватског руководства, а не релативизацију догађаја.

МОСКВА, 19. април -  Пета међународна конференција "Свети Иринеј у БОГОСЛОВСКОЈ традицији Истока и Запада", одржана је 19-21.априла на Општецрквеним постдипломским и докторским студијама Св. Кирило и Методије (Sts Cyril and Methodius’ Church Post-Graduate and Doctoral School) под предсједавањем старјешине Одјељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије митрополита Волоколамског Илариона.

"Конференција је размотрила широк спектар питања, укључујући и књижевну баштину Светог Иринеја Лионског, његово историјско окружење, његов допринос теолошким контроверзама, његово учење о Богу, свијету и човјеку, а посебно његову библијску егзегезу (тумачење Библије), као и рецепцију идеја светог Иринеја у каснијој хришћанској традицији Истока и Запада ", - рекли су организатори.

Да учествују у раду конференције позвани су водећи стручњаци и патролози Русије, Европе и Сједињених Америчких Држава. Међу њима, били су - они који управљају Епархијаама Велике Британије и Ирске, секретар за међунационалне православне односе Руске православне цркве у иностранству (РОЦОР) епископ сакраментски Иринеј, представник Папског Патролошког Института "Августинианум" проф Ангело Ди Берардино, представник Библиотеке Амброзиана (Милан), монсињор Франчесцо Браски.

Ректор Општецрквених дипломских и докторских студија, Митрополит Иларион говорио је на тему "Свети Иринеј и његово теолошко наслеђе."

Свештеномученик Иринеј Лионски - један је од првих Отаца Цркве, водећи теолог II  вијека, други епископ Лиона. Иринеј је истински бранио хришћанство на Западу од различитих јеретичких учења и гностицизма.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Извор:© РИА Новости / Руслан Кривобок

МЛАКА, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Његова светост патријарх српски Иринеј јутрос служи Свету архијерејску лиругију у обновљеном Храму Светог пророка Илије у мјесту Млака код Јасеновца, након које ће освештати овај храм.

Његовој светости саслужује више архијереја и свештеника Српске православне цркве.

Светој архијерејској литургији присуствују предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, Миладин Драгичевић, изасланик предсједника Републике Српске, Миленко Ристић, изасланик члана Предсједништва БиХ Младена Иванића, министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић, амбасадор Србије у Хрватској Мира Николић, те велики број вјерника.

На молитвеном сјећању поводом 73 године од пробоја јасеновачких логораша и освештању храма Светог пророка Илије у Млаки, општина Јасеновац, присутне су бројне новинарске екипе.

​Владика Григорије: Жене у цркви Христовој једнаке са мушкарцима

​Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је да се данас на дан Светих жена мироносица може слободно рећи да се слави људски род уопште, а у том људском роду највиша бића су жене које су у цркви Христовој једнаке са мушкарцима.

“Кад ово кажем знам да и даље постоје људи који мисле да ово није тако. Зато би добро било да се подсјетимо Светог јеванђеља које нас управо учи да је тако. И данашња пјесма коју смо пјевали говори у славу женског рода, јер каже да је Исус Христос прво женама мироносницама рекао ‘радујте се’, њима се обратио, а не апостолима”, истакао је владика Григорије.

Он је у бесједи вјерницима након служења Свете архијерејске литургије у Храму Светог Преображења Господњег у Требињу навео да је његов главни утисак када је ријеч о томе зашто су жене прве видјеле васкрслог Христа, чињеница да су оне остале под крстом док су се апостоли разишли.

“Ако бисмо описали живот жена усмјерних ка Богу, морамо признати да жене имају једну врлину која их ставља испред нас мушкараца а то је спремност на жртву. Ако бисмо хтјели да описујемо шта је то жена у овом свијету, у нашем народу најтачније би било рећи то је жива жртва. Опет ће неко рећи да је обрнуто, али ако је жена кћерка, супруга, мајка – она није ништа друго него жртва.

Ако се сјетите своје кћерке, мајке, супруге, сјетите се и како оне непрестано служе свима, и како им то није тешко, зато што су оне прихватиле жртву и да буду жртва. И сад неко може рећи како то и није нека велика слава и част бити жртва, али ако гледамо Христовим и хришћанским очима веће части и веће моћи од служења нема. А то нас је Христос научио”, истакао је владика Григорије.

Он је рекао да су жене у нашем народу и те како спремне да служе, да се жртвују.

“Отуда је важно да схватимо како црква Христова и Христос гледају на жену као на узвишено биће због њене спремности на жртву и на служење. Погледајте бројне жене кроз историју цркве, све жене које су показале неизрециву спремност на жртву. Не морате гледати само оне жене које су у календару. Погледајте било коју жену око нас која служи, која је спремна на жртву и видјећемо колику је Господ дао снагу и чврстину женама. НЈихово служење и њихова спремност на жртву чини их у једном смислу већима од нас мушкараца”, додао је владика Григорије.

Он је нагласио да у данашњем празнику можемо да схватимо да је Христос открио свијету оно што свијет једва може да види.

“Он се ослањао на жене мироносице, њима је вјеровао, њима је истину откривао, јер је знао да су спремне на жртву и да ће до краја остати уз њега. Зато је важно да ми као хришћани научимо да мушкарци нису већи од жена ни да су важнији Богу од жена. Исто тако је важно да схватимо да ни жене нису веће од мушкараца, већ да смо једни пред Богом. Пред Богом нема разлике, већ само потребе и позива да се жртвујемо једни за друге, да будемо једни другима на услузи а не да једни друге покушавају потчинити”, нагласио је влаадика Григорије.

Он је указао да у хришћанству не би смјело тако да буде. “У хришћанству би требало да буде ‘ја теби служим, ти мени служиш’, и да се отимамо ко ће коме више служити, ко ће према коме бити бољи, пажљивији, ко ће се за кога више жртвовати. Никакве потребе нема за доминацијом”, поручио је владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије.

(Срна)

ПЕТРОГРАД ДОБИЈА ХРАМ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА: Зидају прву српску цркву на руском тлу

Митрополит Амфилохије најавио градњу манастира у Санкт Петербургу. Храм ће бити посвећен Св. Василију Острошком

 Храм ће се налазити на обали Финског залива, Фото Митрополија црногорско-приморска

У највећој православној земљи Русији, и то у Санкт Петербургу, на обали Финског залива, биће подигнут први српски храм! Реч је о манастиру посвећеном Светом Василију Острошком. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије замолио је патријарха Иринеја да благослови изградњу ове светиње, а све су иницирали српски и руски верници, међу којима је, како “Новости” сазнају, и наш познати глумац Милош Биковић!


 - Надам се да ће и патријарх московски дати за то свој благослов, заједно с митрополитом Варсонуфијем санктпетербуршким. Тај храм биће и подворје наше цркве - казао је митрополит за РИА Новости, а преноси портал Митрополије црногорско-приморске.

Острошки Чудотворац један је од најпоштованијих светаца Српске православне цркве. Већ три века река верника (међу њима наравно и Руси) слива се ка острошким гредама на поклоњење Светом Василију Чудотворцу.

Иницијатори изградње храма истичу везу Санкт Петербурга са Србијом, Црном Гором и Републиком Српском.

Упоредо с тим, из Митрополије црногорско-приморске подсећају да је до Октобарске револуције СПЦ имала и своје представништво у граду на Неви, а да су митрополити црногорски стално посећивали императорску престоницу. Светитељ Петар I Цетињски је 2000. године на сабору РПЦ био уврштен у Диптих петроградских и ладошких светих, Петар II Петровић Његош, Ловћенски Тајновидац, у овом граду је хиротонисан за епископа 1833. године у Спасопреображенској цркви уз присуство руског цара.

ДЕЧЈА КЛИНИКА
ПРОЈЕКАТ изградње храма укључује, поред манастира, изградњу и руско-српског културног центра, који ће служити за укрепљење веза између Русије и балканских народа. Планирано је да поред храма и културног центра буде изграђена клиника за децу оболелу од рака, у којој ће се, поред руске деце, лечити и српска и албанска деца, чија су обољења директна последица НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године.

Земни остаци истакнутих Срба, који су директно били повезани са манастиром Острог и Светим Василијем Острошким, почивају данас у Благовештенском храму Александро-невске лавре. Ту су, један поред другог, митрополит црногорско-приморски Василије (Петровић) и патријарх српски Василије (Бркић-Јовановић), који не само да је саставио житије и службу Св. Василију, него је носио његово име и презиме.

Архимандрит Никодим (Раичевић), чувени дугогодишњи игуман манастира Острог, такође почива на гробљу Александро-невске лавре.

Стотине најбољих синова српске земље били су на школовању у императорским школским заводима у Санкт Петербургу. Петроградску Духовну академију завршио је патријарх српски Варнава (Росић), новопросијали светитељ Српске Цркве Св. Мардарије (Ускоковић), а извесно време у њој су били на студијама велики српски богослови Св. Владика Николај Велимировић и Преподобни Јустин Поповић. 

ПУТИНУ ПОЗИВ ДА БУДЕ КТИТОР

ПРЕДСТАВНИЦИ иницијативне групе намеравају да позову председника Руске Федерације Владимира Путина да буде ктитор овог комплекса. Они подсећају да је у своје време император цар мученик Николај II Романов био ктитор саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу.

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Предсједник Владе њемачке покрајине Баден-Виртемберг г. Винфрид Кречман заказао је сусрет и радни доручак са вјерским поглаварима БиХ: Надбискупом врхбосанским кардиналом г. Винком Пуљићем, Реисом ИЗ БиХ Хусеином еф. Кавазовићем, Митрополитом дабробосанским г. Хризостомом и г.  Јакубом Финцијем, предсједником Јеврејске заједнице БиХ.

Због одсуства сусрету није присутвовао кардинал Пуљић. Њега је представљао каноник Врхбосанске надбискупије др Павао Јуришић. Сусрет и радни доручак одржан је 20. априла 2018. године са почетком у 8:30 часова у хотелу Радон Плаза у Сарајеву.

Извор: Митрополија дабробосанска

ЗАВРШЕНА РЕСТАУРАЦИЈА МАНАСТИРА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА на ријеци Јордан   
Јерихон, Израел, 20. априла 2018.године
    
У уторак је одржана званична свечаност у знак обиљежавања завршетка обнове манастира Св. Јован Крститеља на западној обалом ријеке Јордан, извјештава Јерусалимска патријаршија.

Ова најновија рунда реконструкције, коју је током протеклих неколико година спроводила Јерусалимска Патријаршија поправила је штету коју је манастир претрпио током шестогодишњег рата 1967. године. Манастир је такође био на мети вандала током процеса рестаурације , када су нападачи провалили у цркву, сломили рачунар и оставили графите.

Рестаурацију цркве и њених сусједних просторија извршио је Теодосиос Митропоулос, архитект који је радио на Светом гробу. Церемонији је присуствовао Његова Светост Патријарх јерусалимски Теофил III и бројни свештеници и службеници Јерусалимске Патријаршије, као и неколико војних представника.

Манастир је поново отворен за посјетиоце 29. јануара, док су завршне поправке и даље у току. Пројекат је коначно завршио у уторак инсталацијом водовода и електричног напајања уз дозволу и сарадњу Израелске војске цивилне управе.

Према црквеној традицији, подручје Бетабаре, источно од Јерихона, у којем се налази манастир сматра се мјестом крштења нашег Господа Исуса Христа руком св. Јована Крститеља, који се годишње слави јануара 6/19 на велики празник Теофаније. Такође се вјерује да је мјесто где су Израелци прешли ријеку Јордан под командом Исуса Навина. Штавише, пећина у којој је Свети Јован Крститељ живио у пустињи, сачувана је у близини.

Манастир, који је постојао на овом мјесту од четвртог вијека, када је Света Јелена градила цркве и манастире по Светој земљи, уништаван је и обновљан неколико пута током вијекова.

Радови су такође у току већ неколико година како би се очистио Каср ал-Јехуд, мјесто Христовог крштења, заоставштине преостале од рата. Чишћење вршие шкотски ХАЛО Труст, уз одобрење Израелаца, Палестинаца и вјерских деноминација. Израелска влада је 2011. отворила бесплатан приступ локалитетима у тој области, док је претходно била потребна посебна војна дозвола.

По завршетку овог пројекта, манастир је приступачан и отворен за ходочаснике на путу ка мјесту Господњег крштења. Радно вријеме је од 09.00 до 14.30 свакодневно, осим у суботу када манастир остаје затворен за посјетиоце.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Извор

​14. април 2018., отац Стефан Фримен
Моје писање и мисли ме често носе до „ивица“- до ивице невере и до ивице дубине вере. Мој инстинкт за ова места је инстинкт за препреке у вери. Зашто неки верују а неки не? И која је тачна природа вере и невере?
Постоји један облик вере који је познат свима. То је једноставно начин на који видимо свет.Ми нисмо посебно свесни икаквих напора потребних за ову вежбу. Отварамо очи, гледамо, и видимо шта видимо. Међутим, ово опажање може бити замагљено многим стварима. За неке, свако просто опажање света замагљено је страхом и анксиозношћу. Ствари не само да нису онакве какве изгледају, него су виђене као претња. Ако никада нисте имали ово искуство, ви сте благословени.
Сећам се свог првог искуства са једним велеградом- Њујорком 1971. Радио сам као улични свирач заједно са једним пријатељем. Град је био невероватан- стални празник за очи и чула. Никада тако нешто нисам видео. Седам дана након нашег доласка, нападнути смо уз претњу ножем. Оно што смо финансијски изгубили било је безначајно. Оно што сам ја изгубио био је град са којим сам се приви пут суочио. На његовом месту била је непријатељска, опасна средина у којој је свако лице било потенцијални непријатељ, а сваки пут је био скривено место за неку наредну катастрофу. Вратили смо се кући.
Наравно, ово „опажање“ света је својеврсна психолошка магла. Али вреди запамтити како ми видимо у магли.
Постоји начин виђења који многи описују као „видети ствари онаквим какве јесу“. Ми претпостављамо да видимо ствари објективно, реално, тачно, нормално, итд. Све ово узима здраво за готово сагласност која се тиче наших опажања. Могло би се лако прихватити да унутрашње диспозиције и културолошки усаглашене идеје искривљују ова опажања. Расно подељено друштво мог детињства на Југу садржало је велики број лажних али опште прихваћених (од стране белаца) искривљења света. Они који су почели да говоре о једнакости у почетку су звучали као људи са друге планете. Мало је чудно што је Мартин Лутер Кинг Јуниор описао визију света у коој раса није проблем у смислу „обећане земље“.
Ова питања везана за опажање су кључна у разумевању вере и превазилажењу препрека. Вера је средство опажања. Она је „орган“ вида и слуха. Она је „доказ ствари које нису виђене“ или „виђење невидљивих ствари“. „Видети невидљиво“  је заједнички део са „упознати непознато“. Божје ствари нису очигледне ни јасне замрачном срцу.
Наше савремено тумачење ствари „онаквим какве јесу“ је просто разумевање ствари на „световни“ начин. Најочигледнија ствар за савременог човека је да је свет велика неутрална зона. Бог (ако има Бога) може направити избор да ли ће бити присутан у свету, али нема ничега у свету што је суштински повезано са Богом. Свет је само свет. Он живи у магли невере. Много пута чујем од неверујућих (или неких  врста верујућих) како изражавају своју жељу за Богом кроз то да се Он открије свету на јасан и непогрешив начин- добро би било у виду анђела.
Са таквом претпоставком која се заснива на свему што се појављује, није чудо што је визија дата од стране вере камен спотицања. Опажати свет као светињу и чудо у супротности је са нашим заједничким културолошким становиштем. Све „је што је“ , а истицање било чега другог о њему се види као метафора, алегорија, симболизам или „мистицизам“.
Када неко каже да „верује“ у Бога, нисам увек сигуран да то и мисли. Сасвим је могуће (чак је често и случај) да он често мисли нешто сасвим друго од онога што бих ја подразумевао под овом изјавом. Постоји прихватање Бога као теоријске скице, менталне сагласности, чак и поуздане менталне сагласности у постојање неког вишег бића које воли, ствара и обезбеђује стварање. Та поуздана сагласност може имати важно значење: „Библијски Бог“ или „ Бог и Отац и наш Господ Исус Христос“, итд. Међутим,  у многим случајевима (чак у већини), поуздана сагласност у постојање таквог Бога не мења облик ни природу самог стварања: она остаје исто неутралан, световни свет. Ово је ситуација коју сам описао као „двоспратни универзум“.
Постоје многе верзије таквог Бога- од такозване буквалне верзије до фундаменталистичке, до племенитог, политички коректног Бога савременог либерализма. Неки се боре са именом овог Бога, питајући се да ли „Он“ треба да буде замењен са „Он/Она“ или неологизмом ( у једној школи коју сам похађао, извесни професори само би прихватили папире написане у складу са неологистичком ортодоксношћу- то је било пре 30 година).
Али значење „супериорно биће“ у двоспратном универзуму је релативно изван ове суштине. Такав Бог, без обзира на значење, није Бог и Отац нашег Господа, Бога и Спаситеља Исуса Христа: он је једва хришћанизована верзија древних небеских богова. А у културолошком опажању савремене, световне природ, то би се сматрало угроженом врстом. Неколико напада на хришћанску веру звучало би исто тако сулудо као код Ричарда Дакинса и Кристофера Хиченса. Њихове нетачности и карикатуре су ривализоване само дреком присталица чијег бога они мрзе.
Али хришћани би требало добро да послушају њихову критику- неко или у најширем смислу култура их је подучила богу у којег не верују. Рећи :„Верујем у бога кога је описао Дакинс, само зато што су моји разлози веома добри“  заправо је неприкладно. Шта су Дакинс, Хиченс и друштво открили је препрека у вери. Ако је сам универзум то што они опажају- ако је он заиста инертан, самоодржив, самопуздан и духовно неутралан, онда је спор против Бога о коме учимо и кога знамо у Исусу Христу заиста јак. Постављање небеског бога изнад и ван таквог света је можда занимљиво, али није убедљиво и, у вишем смислу није ни хришћански. Дејвид Бентли Хард мора ово да каже о хришћанском Богу:
Говорити о „Богу“ исправно- у смислу који одговара учењу ортодоксног јудизма, хришћанства, ислама, сикизма, ведантика и бактикског хиндуизма, бахаи, у многоме и древног паганизма и тако даље- исто је што и говорити о једној бесконачној основи свега тога: вечној, свезнајућој, свемогућој, свеприсутној, нествореној, непроузрокованој, савршено узвишеној од свих тих ствари и због таквог нарочитог разлога свеприсутној у свим стварима.
Бог тако схваћен није једна посебна ствар постављена над створеним универзумом, као његов додатак, нити је он сам универзум. Он није биће, бар не у смислу у каквом је дрво, сат или у смислу какав је бо; он није још један предмет у инвентару ствари онаквих какве јесу. Он је бесконачан извор свега, у коме све ствари живе и у коме се све ствари крећу и које имају сопствено биће. За њега се може рећи да је „изван бића“ ако под „бићем“ мислимо на свеукупне коначне ствари, али такође се може назвати „бићем за себе“ јер је Он неисцрпни извор читаве стварности, самовољно биће од кога је контингент увек у потпуности зависан, једниство у основи свих ствари.
Насупрот томе, говорити о „боговима“ значи говорити о вишој или моћнијој или сјајнијој димензији иманентне стварности. Било који богови који могу бити тамо не превазилазе природу него јој припадају. Њихове теогоније могу се пребројати- како су настали из првобитне ноћи, или су били рођени од стране другог, титанског претка, и тако даље- и у многим случајевима предвиђена је њихова коначна смрт. Сваки од њих је биће за себе пре него што је „само биће“, и они су ти чије постојање пре зависи од универзума него обрнуто. Може постојати бесконачна разноликост оваквих богова, док Бог може бити само један. Или, још боље, Бог није само један-само јединствен и једини- већ је сам по себи јединственост, једини чин постојања захваљујући коме постоји било која коначна ствар и све ствари заједно. Преузето из „Бог, богови и виле“, Прва ствар, јун/јул 2013.
Бог описан од стране отаца је „ван свог постојања“. Он је „неизрицив, непојмљив, невидљив, несхватљив, вечно постоји и увек исти“. Како ми опажамо таквог Бога?
Први и најважнији одговор за хришћане је да Исус Христос није ништа друго до Реч Бога Оца, Логос у темељу бића, и да је Он постао човек. Према речима Јеванђеља по Јовану: „Бога нико никада видео није. Јединородни син који је у наручју Оца, Он га објави“  (буквално „Он га је протумачио“).
Као што је отац Томас Хопко рекао више пута: „Не можеш знати Бога... али Му мораш дати до знања да то знаш“.
Овај крајње трансцендентни, али истински оваплоћен Бог, такође објављује себе првенствено посредством светих тајни и живота „брачне заједнице“ (да искористимо израз Светог Иринеја“). Бог, кога не можемо познати може једино бити познат јер Он себе открива- Он себе чини познатим. Он није предмет међу предметима, нити је Он идеја међу идејама.
Свети живот не треба схватити као дискретне тренутке милости које дели Црква, већ као откровење божанске стварности, дар од самог живота од Бога који нам Он даје у средствима како га је Он наменио. А средства нису произвољна- она су се сама открила из односа између Бога-кога-не можемо-познати и Његове творевине. Оно што ми опажамо вером кроз причешће је такође откровење о хлебу- суштинском хлебу. Јер оваплоћени Христос је Господар творевине који окупља све ствари око Себе.
Психолошки појам „однос“ који се доста наметну у модерном хришћанству представља одступање од онога што је успостављено у Писму и историјском животу заједнице вере. То је новина- исувише погодна за културу прожету прекомерном психологијом.У свету који је вођен ратним идентитетом од 6 милијарди лажних себе, још један однос једноставно није спасоносан. Лажно ја нема истински однос.
Треба да буде очигледно да ми не можемо опазити истинског Бога у смислу опажања који доминира у нашем културном животу. Вера је средство опажања која захтева једну промену у вршиоцу опажања. „Блажени су чисти срцем јер ће Бога видети“. Почетак вере је покрет (који је увек суштински једна промена) који је у исто време далеко од нашег садашњег опажања и који је окренут Богу-који-не може-бити-спознат. То је увек покрет ка истинском бићу.
Овај покрет који је окренут ка Богу је инициран у нама милошћу, Божјом силом која нас повлачи, охрабрује нас, која негује нашу жељу за стварним постојањем. Дмитри Станилоа описује овај одговор:
На почетку то је само једноставна воља да се верује у нешто а не да се нешто ради. Тако да неминовно првобитан напор наше воље у погледу добра, може имати само једну ствар: веровање. Што се нас тиче, ми не можемо почети нигде друго, неком променом добра у нашем животу, осим у томе да верујемо. И онај ко жели да верује, долази до тачке где може...
Дакле пре него што крене  на пут очишћења, неопходно је за човека да ојача своју веру коју је примио на крштењу, вољом, али како је вера однос ума према Богу, она не може бити ојачана осим осим ако не почнемо чешће да мислимо о Њему, не у теоретском смислу, као филозофској теми неке студије, али о Њему од кога ја зависим у свему и Који ми може помоћи у мојим недостацима. Али мисао о Богу је стварна и одржава се кратким и честим сећањем на Њега, побожношћу, осећајем да зависимо од Њега. Таква мисао концентрише наше мисли на Бога или на Исуса Христа, на оно што је Он урадио за нас, на основу основу поверења да ће нам Он сад такође помоћи ( Православна духовност, Киндл 2228-2233).
То нас враћа назад до ивице- где овај чланак почиње. Иако је Бог основа бића, једини основ постојања, наша навика у опажању понаша се као препрека правом опажању. Наш вид треба да буде довучен до ивица (чак оних које су непосредно испред нас) где видимо наговештаје, чак наговештаје наговештаја, да постоји једна Стварност која тамо негде лежи, унутар и изнад свега што видимо. Најмање опажање понекад долази од њене сопствене радости, јер је она Радост и Чудо. То је заједница и уједињење. То је чистоћа срца и љубав.
Недавно ме дирнула изјава Оца Тадеја из Србије:
Има оних који кажу да су атеисти, али атеизам је нешто што не постоји... Не постоји таква ствар. Чак и ђаво верује и тресе се, али он одбија да чини добро. Не постоји особа која не верује у Бога, и не постоји рационално биће на земљи које не жуди свим својим срцем за животом после смрти. Ми ћемо све дати да живимо вечно, и сви ми жудимо за савршеном љубави, љубави која се не мења него траје вечно. Бог је живот, Он је љубав, мир, и радост. Има оних који му се супростављају, али они не могу ништа учинити да Га повреде. Ми сами компликујемо наше животе са нашим негативним мислима (Какве су ти мисли такав ти је живот, 1626-1630, Киндл издање)
​
        За сајт вјеронаука.нет, са енглеског језика превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ
​Извор