​РПЦ: Константинопољ оставио позив Кијева о "аутокефалији"без одговора

МОСКВА, 20. априла (Итар-Тасс) - РИА Новости. Украјински парламент није овлашћен да се мијеша у послове који се односе на управљање цркве. Цариградској патријаршији није први пут да остави позив Кијева за  "аутокефалност" без одговора, рекао је за РИА Новости замјеник предсједника Одјељења за спољне односе Цркве (Децр) Московске патријаршије протојереј Николај Балашов.

"Врховна Рада" у четвртак је подржао апел предсједника Украјине Петра Порошенка  патријарху цариградском Вартоломеју за оснивање у земљи, "једне локалне аутокефалне цркве".

"Парламент секуларне државе у којој је црква одвојена од државне власти и у којој  законодавну власт представљају посланици свих вјероисповијести, а неки од њих не могу да се повезују са било којом религијском традицијом, има овлашћење да доноси законе који се односе на земаљски живот грађана, и није компетентан да се мијеша у послове који се односе на администрацију цркве. Ова стопа је фиксна у уставу Украјине. На исти начин, шеф државе нема право да одлучује о даљем уређењу црквеног живота .- ово је посао саме Цркве ", рекао је протојереј Николај Балашов.

Упитан о могућим перспективама иницијативе украјинских власти, он је подсјетио да је у љето 2016. године већ донесена слична одлука "Врховне Раде" - тј. позив патријарху Константинопоља Вартоломеју  о питању аутокефалности УПЦ.

Саговорник агенције је навео да је на састанку патријараха локалних православних цркава, који су се догодио у јануару 2016. године у Шамбезију (Швајцарска) патријарх Вартоломеј је поновио свој став да је Кијевски митрополит Онуфрије (УПЦ МП) једини патријарх канонске православне цркве у Украјини.

"Васељенски патријарх изјавио је у више наврата да дисиденти треба да се врате у канонску Украјинску православну цркву... Немамо доказа, осим изјаве појединих политичара да су се ставови патријарха Константинопоља,  промијенили", - рекао је прота Николај Балашов.

У Украјини, тренутно дјелује канонска Украјинска Православна Црква (УПЦ МП), која је самоуправна црква у оквиру Московске патријаршије, и непризнате од стране међународних православних црквених структура, "Кијевска Патријаршија" (КУО-КП) и украјинска Помјесна православна црква (УАОЦ). УПЦ МП је раније, у више наврата извјештавала о злостављању свештеника и отимању православних цркава.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Извор: РИА Новости

18. априла 2018. године, у Бриселу се састао Комитет представника православних цркава при Европској унији. Састанку су присуствовали чланови Одбора, међу којима су били Митрополит Атанасиос из Ахаје (Грчка православна црква), архимандрит Амилианос (Богианоу) (Цариградска патријаршија), Хегумен Пилип (Рјабик), вршилац дужности представника Московске патријаршије међународним организацијама, протојереј Сорин Целару (Патријаршија Румуније), архимандрит Нектариос (Јоаноу) (Кипарска црква), секретар комисије; и протојереј Георгијос Лекас, савјетник Представништва грчке цркве у Европској унији. Одбор је радио у представништву  Цариградске Патријаршије у ЕУ.

Приоритет је дат ситуацији хришћана на Блиском истоку, узимајући у обзир напету политичку ситуацију која се развила у региону.

Комитет је наставио са припремама за састанак са представницима Бугарске и Аустрије као предсједавајућим Европске уније у 2018.години.

Учесници су такође посветили значајну пажњу расправи и анализи одредаба Конвенције Савјета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Конвенција у Истанбулу). Комитет је саслушао извјештаје о ситуацији у вези с потписивањем и ратификацијом конвенције у различитим европским земљама и правним нормама у тексту конвенције, саопштила  је интернет презентација представништва Руске православне цркве при Европским међународним организацијама.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Извор: http://www.pravmir.com/committee-of-representatives-of-orthodox-churches-to-eu-meets-in-brussels/

 Васељенски Патријарх нуди решења за "Дилема вијека: Технологија наспрам политике"

Дана 12. априла 2018. године, екуменски патријарх Вартоломеј обратио се 21. Евроазијском економском самиту, који је одржан у Истанбулу, уз подршку Мармара Фондације  на тему "Дилема вијека: технологија и политика. Иза дилеме ".

У свом обраћању, патријарх је рекао:
"Наш свијет се данас несумњиво мијења брзим темпом. Узрок тих запањујућих промјена је невјероватан развој технологије и биотехнологије и револуција информација и његових вишеструких грана - догађаја који представља највећу свјетску културну револуцију у историји човјечанста.

                          Технологија држи кључ у свим областима живота
Данас технологија није само употреба научног знања већ је постала фокус људског постојања - перспектива у којој сви аспекти цивилизације добијају значење. Као што је недавно речено, "технологија данас држи кључ за све области живота: науку, политику, економију, медицину итд.
Нико то не може занемарити, а да се не кажњава маргинализацијом или чак изумирањем.

Заиста, технологија је "велика снага" нашег времена. Она ефикасно служи људском бићу, превенцији и лијечењу болести, продужава наш животни вијек, олакшава наш свакодневни живот, излива знања и информација, и промовише комуникацију.

Оно што се некада сматрало неповратним и фаталним - непремостива препрека - данас се, може ријешити и превазићи. Највероватније, ријечи "судбина" и "фатални услови" су непријатни термини за савремену науку и технологију.

                                                Савремена технополија
Према америчком медијском теоретичару и културном критичару Неилу Постману, савремена технократија је преузела облик "технополије", потпун доминацију технологије у свим аспектима живота, "предају културе технологији".
Технологија продире у друштво у свакој области. Реформише друштво и намеће им властиту логику и рјешења. Циљ технополије је неограничено прилагођавање људске појединости захтјевима технологије.
Амблем и симбол тецхнополије је компјутер, који је у основи постао центар нашег живота.

Нико не може порицати позитивне доприносе који произлазе из напретка науке и технологије. Штавише, нико не може да затвори очи на бројне негативне стране технополије.
У сваком случају, критиковање технологије не може значити опште одбацивање постигнућа технологије. 
                                     Све оцењујемо као податке
У нашем животу данас, доживљавамо неконтролисану доминацију машина. Технологија је аутономизована од основних потреба људског бића, као робота који се не придржава свог ствараоца.

Умјесто да буде човјеков слуга, постала је "свемоћна богиња", која захтијева да се у потпуности подвргнемо њеној вољи и сваком редослиједу. Заузврат, "информације" се прослављају и стога добијају метафизички статус.

Рачунар нас води ка оцјењивању свега (тј. Ствари, догађаја, чак и људи) као "податак", као нешто што треба обрадити,  чинећи брзу и мерљиву ефикасност главни циљ људске мисли и акције.
Свемоћна средства електронске комуникације не само да једноставно преносе информације; они обликују наше мишљење о животу и његовом значењу, усмјеравају наше жеље и потребе, и утичу на рангирање наших вриједности. Сходно томе, осјећају се застарјеле традиције, симболи еродирају и сам напредак се идентификује са технолошким напретком.
Препредено, оставља се утисак да кључ за рјешавање свих проблема лежи у могућности компјутера да складишти и израчунава огромну количину информација брзином муње.

                Наши највећи проблеми не произилазе из недостатка информација

Нажалост, у овом контексту, лако можемо заборавити да наши највећи проблеми нису техничке природе и не произилазе из недостатка информација. Насиље, злочин, глад и социјална неправда, фанатизам и сукоб цивилизација нису узроковани недостатком информација или технологије, нити се могу рјешавати путем рачунарских наука.
Такође је очигледно да научни напредак и развој технологије не одговара на дубока егзистенцијална питања човјека, а сигурно их и не елиминишу. 
Имајући на уму ове горе наведене разлоге - иако још увијек уживамо у предностима технологије - ми истовремено бринемо за нашу угрожену слободу, наше драгоцјене традиције које су изгубљене и природно окружење које се уништава. Коначно, квантитативна стварност није једина ствар која постоји.
Такође постоји, "димензија дубине" реалности, његова мистерија, значење и љепота.Наука је "сјајна сила", али није свемоћна.
                                               Постоје решења изван науке
На овај или онај начин, све што је научно и вјештачки изводљиво, не значи нужно да је то такође битно и добро. Из тог разлога, погрешно је држати став да само изван науке постоји само самопомоћ; када, уствари, уопште није преварљиво очекивати рјешења изван науке када их не може пружити.
У овом тренутку, такође желимо да направимо додатно запажање: Никада раније људско биће није посједовало толико знања, а истовремено, никада раније, није дјеловао тако деструктивно против свог комшије и природе. Ми смо врло свјесни, али умјесто да делујемо као да нисмо свјесни.
                                                 Негативне последице научног напретка
Знање нема тренутних практичних посљедица на наш став, већ  радије коегзистира са цинизмом и агресивношћу. Научно знање и технологија су коришћени,а и даље се користе за производњу застрашујућег оружја за масовно уништење. У западном свијету експлозија знања подстакла је индивидуализам и конзумеризам.
На другим мјестима, развој технологије коегзистира са различитим облицима фундаментализма и социјалне неправде. Очигледно је видљиво да развој науке и технологије не води аутоматски напредовању у другим виталним областима живота.
Шта религијски вођа може рећи пред овим? Прво, ми подвлачимо сљедеће: да су најдрагоцјењеније истине за људско биће и његову посљедњу судбину смјештене у светим религиозним текстовима човечанства.
За хришћанство, људска особа и његова заштита од сваке пријетње - без обзира гдје је то могуће - лежи на врху њене вриједности.
Са хришћанске перспективе, немогуће је данашњи огромни напредак у технологији прогласити "стварним напретком", с обзиром да је унутар његовог оквира човјек и његова слобода у великој мери нарушена, како је већ рекао градоначелник Кадикоиа.
                     
                           Свијет и Велики Савјет о технолошком и научном развоју
У том духу Свети и Велики Савет Православне Цркве, који се на Криту одржавао у јуну 2016. године, у својој Енциклопији, упутио је на савремена технолошка и научна збивања са следећим:
​Кроз савремени развој науке и технологије, наш живот се радикално мења.

И оно што доводи до промjене у животу човjека захтијева разборитост са своје стране јер, осим значајних предности, као што су олакшање свакодневног живота, успјешно лијечење озбиљних болести и истраживање свемира, суочени смо с негативним посљедицама научног напретка.

Опасности су манипулација људским слободама, коришћење човjека као једноставног средства, постепени губитак драгоцјених традиција и пријетње или чак уништење природног окружења.
Нажалост, наука по својој природи не посједује неопходна средства да спријечи или адресира многе проблеме које ствара директно или индиректно. Научно знање не мотивише моралну вољу човјека, иако је свјестан опасности, он наставља да дјелује као да их не зна. Одговор на тешке егзистенцијалне и моралне проблеме човјека и на вјечно значење његовог живота и свијета не може се дати без духовног приступа. 

                          Сарадња између технологије, политике, економије и религије
Затварајући нашу адресу, желимо да нагласимо другу тачку из перспективе православне теологије која има директну везу са формулацијом теме нашег симпозијума, "Дилема вијека", као и насловом наше адресе , "Иза дилема".

Не постоји никаква дилема нити сумња било какве врсте када је у питању потреба сарадње између технологије, политике, економије и религије, како би се ријешили проблеми који су првенствено због њихове аутономне функције - искључиво на основу њихових сопствених специфичних принципа и критеријуми.

Докле год ове моћи настављају да игноришу једни друге, никада не могу заиста имати користи од човјечанства. Сви морају служити човеку, његовој слободи и његовом благостању, и морају заједно радити на заштити његовог достојанства.

Овим истинитим критеријумом треба првенствено процијенити идентитет цивилизације и хуманистички садржај, а не ниво технолошког развоја и изврсности. "

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Извор

ПАТРИЈАРХ московски и цијеле Русије КИРИЛ ПРВИ ПУТ У ПОСЕТИ АЛБАНИЈИ КРАЈЕМ АПРИЛА
Патријарх Кирил Москве и све Русије ће први пут посјетити Албанију крајем априла и одржаће заједничку службу са архиепискоом Анастасијем из Тиране, Драча и Све Албаније, саопштио јео. Александар Волков из патријаршијске-прес службе  у уторак за РИА-Новости, а преноси  Orthochristian .

Два примата се познају још више од 50 година и сачували су пријатељство током свих ових година.
Руски примат ће се такође састати са албанским предсједником Илиром Мета.

Пат. Кирил је најавио предстојећу посјету Албанији на годишњем Пасхалном пријему  у Министарству спољних послова. Путовање је заказано за 28. април до 30. априла.

"Ово је још једна посета на листи посјета примата Руске цркве братским локалним црквама од његовог избора на  патријаршијски престо", објаснио је о. Волков.

Недавно је Његова Светост посјетила Румунију, у саборству са Патријархом Данијелом, Арп. Анастасиосом, Митрополитом Растиславом и другима за празник св. Деметрија Новог, заштитника Букурешта.

Пат. Кирил и Арп. Анастасиос служили су заједно са бројним другим православним приматима у Московском Саборном храму Христа спаситеља 4. децембра, славећи празник уласка Богородице и стогодишњицу устоличења св. Тихона као првог примата обновљеног руског патријаршијског престола.

"Ове године посјетиће мученичку цркву Албаније, која је доста патила у 20. вијеку и практично је уништена."

Данас православни хришћани чине око 7% албанске популације. Службе се врше на албанском, грчком и румунском језику. У Арденици се налази један активни манастир, посвећен Рођењу Пресвете Богородице.

Превод: вјеронаука.нет
​
Извор: http://basilica.ro/en/patriarch-kirill-to-pay-first-visit-to-albania-in-late-april/

Васељенски Патријарх: Постоји „виртуелно свештенство“ које би радије да се прави важним него да се жртвује

Васељенски патријарх Вартоломеј у уторак је упозорио свештенство архиепископије у Константинопољу да постоји „вируелно свештенство“ које би радије да се прави важним него да се жртвује.
У уторак 17. априла Његова светост патријарх екуменски Вратоломеј по први пут сазвао је Синаксис (скуп) свештеника и ђакона у Турској у Манастиру животодавног извора Балукли .
                                       Очински савет за свештенство
Обраћајући се учесницима, екуменски патријарх указао је на значај свештеничке службе и дао неколико очинских савета за интензивнију службу у данашњем свету.
„Свештеник не припада сам себи, него Христу. Он све дугује Његовој милости. Он Њему служи“, рекао је екуменски патријарх подсећајући на савете и убеђења које је примио на свом рукоположењу у ђакона и свештеника од стране његовог духовног оца митрополита Мелитона Хациса.
Патријарх је нагласио да је „свештеник духовно и телесно посвећен својој мисији“.
„ Заиста је огроман благослов да будете посланици, свештеници и ђакони Најузвишенијег Бога“, рекао је патријарх Вартоломеј у саопштењу Екуменске патријаршије.
„Ми доносимо сведока љубави за свако људско биће“
„Ми смо носиоци овога духа. Чврсти и неуморни, ми се држимо онога што смо добили: вере, доксолошке Божје службе, и црквеног морала, али ми исто тако дајемо свету доброг сведока љубави за сваког човека, зато што је сваки човек Божје створење у Његовом лику, и сваки човек носи част јер је Христос постао човек, умро на крсту и устао из мртвих због њега.“
Екуменски партијарх је приметио да сви свештеници треба да буду сведоци очинске љубави, без икакве разлике, било којој особи којој је потребна подршка и јачање.
„Овај апсолутни примат начинио је Хришћанство највећом аксиолошком обновом у историји човечанства, нечим чиме су противници хришћанске вере запањени“.
Екуменски патријарх Вартоломеј цитирао је Посланицу Великог светог већа православне цркве које се окупило на Криту 2016 наглашавајући важност црквене мисије и службе.

                    Постоји вируелно свештенство које жели да се прави важним
Постоји „вируелно свештенство“ које жели више да изгледа него да буде, више да се прави важним него да се жртвује, више да узима него да понуди. Уместо тога, прави свештеник „не тражи да се његово име упише у историјску евиденцију“ него да „буде уписано у Књигу Царства Небеског“.
„То је ваша мисија такође, драги очеви. Да се посветите божанском делу без баријера и ограничења, да будете у служби Јевањђељске љубави“.
 
                            Потребно је самопожртвовање и милост
“Потребна је смерност, самопожртвовање, и одговарајуће духовно стање да би био добар свештеник. Морате имати разборитост према себи. Не показујте оно што је очигледан велики поклон“.
„Оно што нудите верницима је дар Божје милости. Божја милост увек исцељује оно што се чини немогућим и што недостаје. Шта год да чините, морате дати славу Богу, Даваоцу свих добрих ствари“
 Критика свештенства постаје критика Цркве
Завршавајући свој говор, патријарх Вартоломеј подсетио је свештенике да морају примерно присуство и понашање у односу са другим особама.
У свести већине људи, име Цркве је аутоматски повезано са посвећеним свештенством. На тај начин, критика свештенства претвара се у критику против Цркве и,уопштено, у ратно оружје против наше вере“
Други говори
Митрополит Буршки Елпидофорос, опат Ставропегској манастира Свете тројице у Чаки и професор Теолошког факултета у Солуну, одржао је говор под називом „Екуменска патријаршија, њена дијаспора и међуцрквени односи“.
Други говори који су одржанина Великом светом скупу су савремени пастирски изазови, екуменски покрети, света тајна исповести и слично.

       За сајт вјеронаука нет превела са енглеског језика САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ
​
извор:http://basilica.ro/en/ecumenical-patriarch-there-is-a-virtual-priesthood-that-wants-more-showing-off-than-self-sacrifice/

​РАЗУМЕВАЊЕ И ДОЖИВЉАВАЊЕ НАШЕ ВЕРЕ: ВАСКРС И ОБЕЋАЊЕ ЖИВОТА ИЗ СМРТИ

“Ми морамо разумети да људско биће у стварности не умире. Смрт је једноставно прелазак из једног живота у други“ (Свети Пајсије Атошки)
„Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ исушчим во гробје живот даровав.“
Без обзира да ли је то грчки, енглески или неки други језик, сви ми верујући православци певамо ове речи, или неку варијанту истих, док се радујемо Христовом васкрснућу. Ипак, људи још умиру. Па како онда можемо да певамо ве речи са таквом радошћу, вером и поуздањем? Како можемо убедити младе људе и друге међу верујућима у истинитост Христове победе над смрћу када им њихове очи и искуство говоре супротно?
Савремено доба нас учи да је смрт биолошки случај, научна извесност, и природни део живота. Израз „животни циклус“ постао је уобичајен у нашем речнику.Тешко је се расправљати кад ми видимо смрт око нас упркос томе што нас Црква учи. Али, да ли нас заиста Црква учи о смрти?
Она нас учи да је смрт више од неког биолошког случаја; то је духовна одвојеност од Бога за оне који су се одрекли Христа, пуна физичких и психолошких последица такође. Учи нас да је смрт више од научне извесности, она је наш непријатељ. Она није природни део нашег живота и нема ничега цикличног везаног за живот и смрт.
Црква нас учи да је ово почетак али да не треба да буде крај јер смрт је неприродна, абнормално одвајање од тела и душе. Сада не постоји крај биолошког живота, али због Христа, смрт је сад пролаз ка новом почетку и вечном животу. Ми верујемо да је ово због тога што нас је Христос јасно учио овим истинама о смрти и животу кроз његове речи и дела. Али нас збуњују у савременом свету и многи одбацују Христа и Његову цркву у овој конфузији.
Христово учење о животу и смрти
Када је разговарао са Лазаревом сестром Мартом, Христос јој каже да је сам Он васкрсење и живот. Он каже да било ко ко поверује у Њега, иако умре, живеће, а ко живи и верује у Њега неће никад умрети (Јован, 11:25-26).
Исус говори да физичка смрт није смрт за оне који верују. Чињеница да он каже да они никада неће умрети показује да је он победио смрт и представио је као лаж баш онакву каква је. Упркос овоме, неколико стихова касније, у најкраћем стиху у Библији, Јован 11:35, он плаче. У пасусу можемо прочитати „Исус заплака“. Премда зна шта је заиста смрт, он плаче за нас и са нама у својој људскости јер је туга коју ми доживљавамо због лажи о смрти и Његово огромно саосећање.
Ми такође разумемо да је грчки језик који је овде коришћен сродан Исусовом бесу и потресености да се смрт још дешава као последица греха и према томе она није природна. Он разуме шта ми осећамо и доживљавамо. Даље, пошто је Христос живот, онда живот није смрт. То се супроставља стварности. Она је лажна, и Исус плаче за нас јер ми доживљавамо ово неприродно стање стварности због греха. Када он васкрсава Лазара, млад човек излази из гроба још увек у погребној одећи (Јован 11:44) подсећајући нас да Лазару су они још увек потребни зато што ће он опет биолошки умрети у једном тренутку.
У другом примеру, када га пита млади богаташ шта му је потребно за живот вечни, Христос каже: „Ако хоћеш да уђеш у живот, држи се заповести“ (Матеј 19:17).
Налазим занимљивим да је Он рекао младом човеку „ако хоћеш да уђеш у живот“. Млад човек је јасно рођен у једном тренутку, тако да је он заиста ушао у живот. Он такође хода, прича и дише у свом сусрету са Христом и према томе јасно је жив, па зашто би Исус користио фразеологију коју је користио? Зашто би неко ко је већ жив имао потребу да уђе у живот?
Кључна стар у разумевању шта Исус мисли је разумевање грчке речи која се кориси за живот у Новом завету. Док ми користимо једну реч за живот у Библији заправо постоји неколико речи које се користе за живот у Новом завету, претежно „биос“ и „зое“.
Биос, реч од које смо добили биологију (односно науку о животу), значи физички живот и коначан живот. Зое значи духовни живот и вечни живот. Када Исус говори богатом владару да треба да уђе у живот, Он га поучава како да надмаши пики физички живот, или биос, и да крене стазом вечног живота, или зое. Сви они који игноришу овај приоритет су духовно мртви.
Смрт и моћ смрти
Оно што је Христос уништио кроз Своје распеће и васкрснуће је моћ смрти а не саму смрт, бар још не. Због тога ми још умиремо. Морамо бити сами свесни тога и учити друге о томе, да не бисмо постали циничнији у нашој вери јер још увек доживљавамо физичку смрт. Ако ми не реагујемо тако снажно на физичку смрт зато што ми ово разумемо, то је добро јер то значи да је наша вера јака. Ако нас преплави туга због физичке смрти, онда је и то добро. То значи да ми видимо смрт као неприродног непријатеља као што и јесте и не можемо поднети његову грозоту.
Свети Павле нам каже да је смрт последњи непријатељ који ће бити уништен ( 1. Коринћанима 15:26). Православно проучавање Библије нас подсећа да „моћ смрти се уништава и да ми сада живимо у стању напетости између добијене победе и онога што треба да победимо када Христос опт дође и поврати све како све треба да буде“
Ми ово коначно видимо и у Откровењу када је смрт побеђена у целости и када је испуњено обећање вечног живота. То је Христово обећање нама. То је обећање које треба да прихватимо у нашем уму али да то и знамо у нашим срцима.
„Ја сам васкрсење и живот. Онај који верује у Мене, иако умре, живеће. А који живи и верује у Мене никада неће умрети“-(Јован 11:25-26)

        За сајт вјеронаука.нет, са енглеског језика превела, САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ
ИЗВОР

​РАЗУМЕВАЊЕ И ДОЖИВЉАВАЊЕ НАШЕ ВЕРЕ: ВАСКРС И ОБЕЋАЊЕ ЖИВОТА ИЗ СМРТИ

“Ми морамо разумети да људско биће у стварности не умире. Смрт је једноставно прелазак из једног живота у други“ (Свети Пајсије Атошки)
„Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ исушчим во гробје живот даровав.“
Без обзира да ли је то грчки, енглески или неки други језик, сви ми верујући православци певамо ове речи, или неку варијанту истих, док се радујемо Христовом васкрснућу. Ипак, људи још умиру. Па како онда можемо да певамо ве речи са таквом радошћу, вером и поуздањем? Како можемо убедити младе људе и друге међу верујућима у истинитост Христове победе над смрћу када им њихове очи и искуство говоре супротно?
Савремено доба нас учи да је смрт биолошки случај, научна извесност, и природни део живота. Израз „животни циклус“ постао је уобичајен у нашем речнику.Тешко је се расправљати кад ми видимо смрт око нас упркос томе што нас Црква учи. Али, да ли нас заиста Црква учи о смрти?
Она нас учи да је смрт више од неког биолошког случаја; то је духовна одвојеност од Бога за оне који су се одрекли Христа, пуна физичких и психолошких последица такође. Учи нас да је смрт више од научне извесности, она је наш непријатељ. Она није природни део нашег живота и нема ничега цикличног везаног за живот и смрт.
Црква нас учи да је ово почетак али да не треба да буде крај јер смрт је неприродна, абнормално одвајање од тела и душе. Сада не постоји крај биолошког живота, али због Христа, смрт је сад пролаз ка новом почетку и вечном животу. Ми верујемо да је ово због тога што нас је Христос јасно учио овим истинама о смрти и животу кроз његове речи и дела. Али нас збуњују у савременом свету и многи одбацују Христа и Његову цркву у овој конфузији.
Христово учење о животу и смрти
Када је разговарао са Лазаревом сестром Мартом, Христос јој каже да је сам Он васкрсење и живот. Он каже да било ко ко поверује у Њега, иако умре, живеће, а ко живи и верује у Њега неће никад умрети (Јован, 11:25-26).
Исус говори да физичка смрт није смрт за оне који верују. Чињеница да он каже да они никада неће умрети показује да је он победио смрт и представио је као лаж баш онакву каква је. Упркос овоме, неколико стихова касније, у најкраћем стиху у Библији, Јован 11:35, он плаче. У пасусу можемо прочитати „Исус заплака“. Премда зна шта је заиста смрт, он плаче за нас и са нама у својој људскости јер је туга коју ми доживљавамо због лажи о смрти и Његово огромно саосећање.
Ми такође разумемо да је грчки језик који је овде коришћен сродан Исусовом бесу и потресености да се смрт још дешава као последица греха и према томе она није природна. Он разуме шта ми осећамо и доживљавамо. Даље, пошто је Христос живот, онда живот није смрт. То се супроставља стварности. Она је лажна, и Исус плаче за нас јер ми доживљавамо ово неприродно стање стварности због греха. Када он васкрсава Лазара, млад човек излази из гроба још увек у погребној одећи (Јован 11:44) подсећајући нас да Лазару су они још увек потребни зато што ће он опет биолошки умрети у једном тренутку.
У другом примеру, када га пита млади богаташ шта му је потребно за живот вечни, Христос каже: „Ако хоћеш да уђеш у живот, држи се заповести“ (Матеј 19:17).
Налазим занимљивим да је Он рекао младом човеку „ако хоћеш да уђеш у живот“. Млад човек је јасно рођен у једном тренутку, тако да је он заиста ушао у живот. Он такође хода, прича и дише у свом сусрету са Христом и према томе јасно је жив, па зашто би Исус користио фразеологију коју је користио? Зашто би неко ко је већ жив имао потребу да уђе у живот?
Кључна стар у разумевању шта Исус мисли је разумевање грчке речи која се кориси за живот у Новом завету. Док ми користимо једну реч за живот у Библији заправо постоји неколико речи које се користе за живот у Новом завету, претежно „биос“ и „зое“.
Биос, реч од које смо добили биологију (односно науку о животу), значи физички живот и коначан живот. Зое значи духовни живот и вечни живот. Када Исус говори богатом владару да треба да уђе у живот, Он га поучава како да надмаши пики физички живот, или биос, и да крене стазом вечног живота, или зое. Сви они који игноришу овај приоритет су духовно мртви.
Смрт и моћ смрти
Оно што је Христос уништио кроз Своје распеће и васкрснуће је моћ смрти а не саму смрт, бар још не. Због тога ми још умиремо. Морамо бити сами свесни тога и учити друге о томе, да не бисмо постали циничнији у нашој вери јер још увек доживљавамо физичку смрт. Ако ми не реагујемо тако снажно на физичку смрт зато што ми ово разумемо, то је добро јер то значи да је наша вера јака. Ако нас преплави туга због физичке смрти, онда је и то добро. То значи да ми видимо смрт као неприродног непријатеља као што и јесте и не можемо поднети његову грозоту.
Свети Павле нам каже да је смрт последњи непријатељ који ће бити уништен ( 1. Коринћанима 15:26). Православно проучавање Библије нас подсећа да „моћ смрти се уништава и да ми сада живимо у стању напетости између добијене победе и онога што треба да победимо када Христос опт дође и поврати све како све треба да буде“
Ми ово коначно видимо и у Откровењу када је смрт побеђена у целости и када је испуњено обећање вечног живота. То је Христово обећање нама. То је обећање које треба да прихватимо у нашем уму али да то и знамо у нашим срцима.
„Ја сам васкрсење и живот. Онај који верује у Мене, иако умре, живеће. А који живи и верује у Мене никада неће умрети“-(Јован 11:25-26)

                  За сајт вјеронаука.нет са енглеског превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ
ИЗВОР

​Бугарски патријарх Неофит је хитно примљен у болницу
Његова Светост патријарх бугарски Неофит примљен је у сриједу у болницу, наводи веб страница бугарске православне цркве.
Како је објављено на Orthochristian.com , у саопштењу стоји:
Јуче, 18. априла, због здравственог проблема, Његова Светост Патријарх Неофит примљен је у Токуда болницу за кардиологију у Софији. Према информацијама дежурних доктора јутрос, његово стање је стабилно и осјећа се добро. Међутим, специјализовани медицински тимови настављају да га пажљиво прате.
Ми, епископи, свештеници и лаици Бугарске православне цркве (БОЦ)  молимо се за његову потпуну рехабилитацију и позивамо све који желе да нам се придруже у нашој молитви за Првог јерарха наше Мајке Цркве.
Doors to Orthodoxy додаје да је јуче  Његова Светост  примљена хитно са симптомима везаним за хроничну болест. Годину дана прије његовог избора на патријархашијски престо, Митрополит Неофит претрпио је озбиљну операцију срца. Од тада, имао је потешкоће с  здравственим стањем, али никада није престао да служи и путује по земљи и иностранству.
"Његова активна рехабилитација почела је данас, а тим ће одлучити да ли ће га пребацити у лакши режим", рекао је проф. Н. Младенов, шеф јединице за анестезију и интензивну његу болнице.

Превод: вјеронаука.нет
Извор:

ИДЕНТИЧНИ СПОМЕНИЦИ СВЕТОГ ЈОВАНА КРОНШТАТСКОГ ПОДИЋЕ СЕ У РУСИЈИ, АМЕРИЦИ И НЕМАЧКОЈ 
    
Захваљујући руском бизнисмену и добротвору Петру Вјунову, три идентична споменика посвећена светом Јовану Кронштатском ускоро ће се подићи у три различите државе.
Према речима овог човекољупца, споменици треба да уједине православне заједнице Русије, САД-а  и Немачке, где ће и бити постављени, извештава Форма.
Уметник за овај споменик биће познати руски скулптор Салават Шербаков, који је и створио споменик Светог Владимира Великог на тргу Боровитискаја и споменик војницима на брду Поклонаја у Москви.
У Русији, бронзани кип од 13 стопа биће постављен у парку око цркве Свете Ксеније Петроградске у Воронежу, која заузима простор на територији црквепоред капеле Светог Јована Кронштатског . Догађај је планиран за септембар, када би требало да се заврши обнова цркве Свете Ксеније.
Такође је планирано да се постави копија споменика из Воренежа у манастиру Свете Тројице у Џорданвилу у Њујорку, који већ дужи низ година служи као духовни и едукациони центар руске православне цркве ван Русије.
Додатно, идентични споменик ће се појавити на територији цркве Светог Јована Кронштатског осковске патријаршије у Хамбургу у Немачкој.
Према речима иницијатора пројекта, споменици Светој Јована у Русији, Америци и Немачкој биће симбол јединства и солидарности православних заједница у те три државе.
Човекољубац и бизнисмен Петар Вјунов члан је Одбора поверилаца Свете Тројице и Светог Сергеја “Common Cause” и фондације „Заштита Најсветијег Теотокоса“, као и музеја у апартману Светог Јована у Санкт Петербургу.
Укупна цена пројекта укључујући превоз и постављање свих споменика биће око 975000 долара (60 милиона рубаља).

За сајт вјеронаука.нет превод са енглеског урадила САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ
Извор: http://orthochristian.com/112329.html
 

​ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ОСВЕШТАЋЕ У НЕДЈЕЉУ ОБНОВЉЕНИ ХРАМ У МЛАКОЈ

ПАКРAЦ, 18. АПРИЛА /СРНА/ - Његова светост патријарх српски Иринеј освештаће обновљени Храм Светог пророка Илије у мјесту Млака, у општини Јасеновац, у недјељу, 22. априла, на празник Новомученика јасеновачких, саопштила је Епархија пакрачко-славонска.
Патријарх Иринеј ће, прије чинa освештавања објекта, служити Свету архијерејску литургију уз саслужење више архијереја и свештеника.

Почетак Свете архијерејске литургије је у 9.00 часова.

У суботу, 21. априла, у 18.00 часова предвиђен је дочек српског патријарха Иринеја у Пакрацу у сједишту Епархије.

​САБОРНО КРШТЕЊЕ ОБАВЉЕНО У РИЈЕЦИ КОНГО
Бразавил, Република Конго, 17. априла 2018
    Неколико конгошких катихумена недавно је примљено у Свету православну цркву на церемонији саборног крштења на обали ријеке Конго.
Свету тајну је обавио Његово Високопреосвештенство  Митрополит Бразавила и Габона  Пантелејмон ( Александријске православне цркве ) у суботу на граници између Републике Конго и Демократске Републике Конго, извјештава агенција Ромфеа.
Његова Милост је први пут стигла у сјевероисточни град Импфондо у Републици Конго да посјети парохију Светог Јована Крститеља – Светог Николаја. На аеродрому га је дочекао парохијски свештеник о. Тимотеос Ндзебе и чланови парохије.
Послије посјете цркви, првој у сјеверном Конгу, путовао је дуж ријеке Убанги, која се улива у Конго и чини дио границе између Републике Конго и Народне Републике Конго. Тамо, између Бразавила на западној обали и Кинсшасе на истоку, митрополит је крстио низ катихумена свих узраста, који су припадници Банту и Пигми племена.
На обалама ријеке Митрополит Пантелејмон говорио је о јединствености крштења и о почетку духовног живота.
Дан је завршен са неколико сати духовног разговора између Његовог Високопреосвештенства , парохијског свештеника и заједнице.
Саборна крштења су редовна појава у Александријској православној цркви. Недавно су, средином јануара, његово Високопреосвештенство митрополит Катанге Мелетиос и други свештеници обавили , током два дана, крштење 556 људи у Демократској Републици Конго.

Превод са енглеског језика: сајт вјеронаука.нет
Извор: http://orthochristian.com/112271.html

Мајанска православна црква- април 2017
Од Лазареве суботе до прославе Васкрса, ишли смо Исусовим корацима кроз скромно село Агвакате. Кроз наше православне ритуалне везане за Страсну седмицу побожни Мајанци су осетили моћ Христовог страдања, претварајући познато тло по којем су ходили у своју сопствену Свету земљу. Виђено из перспецтиве дуге патње Чуџ људи, страдање Христово добило је ново дирљиво значење. Само пре пар година, они су се молитвено састајали у својој малој цркви да би се суочили са оним што би била њихова могућа смрт. Као заједница они су већ одличили да не напуштају своју домовину, шта год да се деси.
Окупаторска војска једне сурове диктатуре, позната по геноциду над домородним становништвом, стигла је као што се и очекивало. Сеоске старешине рекле су вођама војске: „радите шта желите, ми нећемо напустити село“. Наоружани војници су попустили и оставили Агвате на миру. Њихов Велики петак постао је Васкрснуће, аманет њихове сопствене храбрости и убеђење да Бог побеђује свако зло. Током свих добро посећених служби, ми осећамо свету енергију издржљиве вере која је испитивана чишћењем ватре од тешког животног бремена са многим својим оскудицама. Огромна је била наша радост да им служимо на неки начин, примајући више од њих него што смо дали.
Христос васкрсе!
Отац Јован

За сајт вјеронаука.нет превела са енглеског језика САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ
Извор: http://theorthodoxchurch.info/blog/news/the-footsteps-of-jesus-in-guatemala/​

17.04.2018 10:43
Још једна школа добила кабинет за Православну вјеронауку
У организацији Канцеларије за вјерску наставу, ОШ „Кнез Иво од Семберије“ у Бијељини добила је кабинет за Православну вјеронауку. Канцеларија за вјерску наставу је уз помоћ средстава Мисијског фонда Епархије зворничко-тузланске, те уз свесрдну помоћ World vision организације, свештенства града Бијељине, као и других донатора, опремила кабинет за вјеронауку. Управа поменуте школе дала је вјероучитељима једну учионицу намјенски за извођење вјеронауке. Како је учионица била у потпуности девастирана, уз помоћ бројних пријатеља успјели смо исту реновирати и у потпуности опремити за извођење Православне вјеронауке. Захваљујући свима који су узели учешће у опремању кабинета, желимо навести шта је све урађено да бисмо добили кабинет онакав како он сада изгледа:
Комплет нових столова и столица за учионицу;
Нови радијатори и ламинат;
Кречење и фарбање учионице и столарије;
Плазма телевизор са даљинским управљачем;
Држач за телевизор;
Комплет књига и литературе за основну школу;
Полица за књиге;
Уоквирене иконе: Господ Исус Христос, Распеће, Гроб Господњи, Часне вериге апостола Петра и икона Српских новомученика;
Каширане иконе: Христа, Богородице, Белог Анђела, Светог Саве;
Карте Палестине и Мисионарских путовања, слика града Јерусалима;
Кандило;
Зидни сат са мотивима манастира Острога и Св. Василија Острошког;
Зидни календар са мотивима манастира СПЦ;
 
Канцеларија за вјерску наставу

БЕОГРАД, 17. АПРИЛА /СРНА/ - Засједање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве /СПЦ/ почеће 29. априла у Пећкој патријаршији, а биће настављено 1. маја у Београду.

Сабор ће почети редовно засједање Светом архијерејском литургијом и призивом Светог духа у Храму Светих апостола, саопштено је из СПЦ.

Радни дио засједања Сабора почеће 30. априла такође у Пећкој патријаршији, послије Свете архијерејске литургије. 

Засједање ће бити настављено 1. маја у Патријаршијском двору у Београду.

Надзорник дома Романових предлаже стрпљиво чекање резултата свеобухватне  анализе „посмртних остатака у Јекатаринбургу“
Мадрид, 16 април, Интерфакс- надзорник Руског царског дома велике војводкиње Марије Владимировне Романова је спреман да стрпљиво сачека док Црква не призна веродостојност наводних посмртних остатака руског цара.
„Положај Руског царског дома остаје непроменљив. Треба стрпљиво сачекати док Црква не пронађе довољно основа за признавање. Нема потребе за журбом по овом питању. Дубоко поштовање за краљевску породицу не зависи од присуства ни од одсуства посмртних остатака“, велика војвоткиња Марија рекла је у разговору за Интерфакс када су је питали да ли има икаквих промена на тему „јекатаринбуршких посмртних остатака“.
Грешка би овде била неприхватљива, рекла је она. „Наравно, ако се веродостојност докаже, то би била велика радост. Али у случају као што је овај, не сме бити грешака нити обмањивања народа“, рекла је велика војвоткиња.
„Ја и његова светост патријарх Кирил обавестили смо једно друго о најновијим подацима и чекамо резултате ове свеобухваттне анализе.“ рекла је она.
У јануару ове године патријарх московски и целе Русије поново је потврдио да ће стручњаци који анализирају наводне посмртне остатке породице последњег руског цара завршити свој рад на време.
„Тестирање ће се завршити кад га стручњаци заврше и када они кажу: ево резултата свих тестова. Нико намерно не одуговлачи овај процес, нити било ко намерно пожурује научнике да дају исцрпне одговоре на питања која се стално постављају.“ рекао је патријарх Кирил 7.јануара у Божићној посланици телевизијском каналу Росиа-1.

                     За сајт www.vjeronauka.net превела Сања Симић Де Граф
​Извор:Интерфакс

 | АПРИЛ 13, 2018
 У јапанском граду Нагасаки отворен је музеј у знак сјећања на локалне хришћанске мученике који су умрли због вјере прије званичног признања власти Хришћанства у XIX  вијеку.
Музеј је смјештен у некадашњој латинској семинарији на територији римокатоличке цркве Оуре, познате као Црква 26 јапанских мученика, пише "Јапан данас". Зграду је обновила католичка надбискупија.

Музеј говори о тешкој историји хришћанства у Јапану - од појаве првих католичких мисионара и период окрутног прогона вјере до признавања хришћанства.

Први хришћански мисионар у Јапану био је Францис Ксавиер. Стигао је у земљу 1549. године. Убрзо након тога власти су строго прогањале хришћане и мучиле. 1597. године, ћтоком масовног погубљења у Нагасакију, страдало је 6 хришцанских мисионара и 20 јапанских парохијана. У 20. вијеку на овом мјесту постављен је споменик мртвима.

Православну духовну мисију у Јапану основао је руски мисионарски архимандрит (тада нархиепископ) Николај (Касаткин), који је 1861. године стигао у Јапан. Касније је добио надимак Николај из Јапана.
                      превод са руског језика вјеронаука.нет
​
Извор:http://www.pravmir.ru/v-yaponii-poyavilsya-muzey-pamyati-hristianskih-muchenikov/

ПАЛЕ, 15. АПРИЛА /СРНА/ - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је данас, на Томину недјељу, Свету архијерејску литиргују у Храму Сабора Светог Архангела Гаврила на Палама.

У бесједи митрополит Хризостом је поручио вјерницима да треба да се радују великом празнику Васкрсења и да га славе на величанствене начине - химнама, бесједама и богатим саборима као што је овај данас.

Митрополит Хризостом је напоменуо да се Васкрсење константно дешава у природи, јер природа у којој човјек живи увијек васкрсава. 

"Када је Господ васкрсао сви су били у чуду, а највише Тома који је био најневјернији и зато се каже `невјеран као Тома`. Томино невјерство није било за саблазан, било је ради наше вјере, јер је његово невјерство било исповиједање онога који је спознао спаситеља васкрслога, а то је апостол Тома", појаснио је миторполит добробосански.

Он је подсјетио вјернике да се идуће године прославља 800 година Митрополије, те апеловао на све колико могу да помогну како би се завршио Храм Сабора Светог Архангела Гаврила на Палама који је, како је рекао, као други Врачар.

"Надам се да ће бити завршен за ту велику свечану прилику како би био на понос српскога народа, Сарајевско-романијске регије и Републике Српске", истакао је митрополит Хризостом.

Дамаск, 14. април 2018.
Бог је са нама; Разумите сви народи и потчините му се!
 
Ми, патријарси: Јован X, грчки православни и патријарх целога Истока, Игњат Афрем II, сиријски и патријарх целога Истока, и Јосиф Абси, католички мелкитско-грчки патријарх Антиохије, Александрије и Јерусалима, осуђујемо бруталну агресију која се одиграла овог јутра над нашом цењеном домовином Сиријом од стране САД, Француске и Велике Британије, наводно због употребе хемијског оружја од стране сиријских власти. Дижемо свој глас и утврђујемо следеће:
1. Ова брутална агресија је јасно кршење међународних закона и Повеље Уједињених нација, зато што је неоправдани напад на једну суверену државу, чланицу Уједињених нација.
2. То нам је задало доста бола јер је тај напад дошао од стране моћних земаља којима Сирија није учинила никакву штету.
3. Наводи САД-а и других држава да сиријска војска користи хемијско оружје и да је Сирија земља која поседује и користи ову врсту оружја, је оптужба која је неправедна и неоснована без јасних и довољних доказа.
4. Време ове неправедне агресије против Сирије, када је Међународна истражна комисија требало да крене са својим радом, подрива рад ове комисије.
5. Ова брутална агресија уништава прилике за мирно политичко решење и води у ескалацију сукоба и још више компликација.
6. Ова неправедна агресија охрабрује терористичке организације и даје им импулс да наставе са својим тероризмом.
7. Позивамо Савет безбедности Уједињених нација да одиграју своју основну улогу у доношењу мира уместо учествовања у ескалацији рата.
8. Позивамо све цркве у државама које учествују у агресији, да испуне своје хришћанске дужности на основу Јевањђелског учења, и да осуде агресију и да позову своје владе да обезбеде заштиту међународног мира.
9. Поздрављамо храброст, херојство и жртве Сиријске арапске војске која храбро штити Сирију и обезбеђује сигурност свом народу. Молимо се за душе мученика и за опоравак рањених. Убеђени смо да се војска неће повити пред спољњим и унутрашњим агресорима; она ће наставити храбро да се бори против тероризма док сваки педаљ сиријске земље не буде очишћен од тероризма. Ми, исто тако, похваљујемо храбар став земаља које су пријатељске према Сирији и њеном народу.
Приносимо наше молитве за безбедност, победу, и ослобођење Сирије од свих ратова и тероризма. Молимо се такође за мир у Сирији и широм света, и позивамо на јачање напора у националном помирењу ради заштите земље и очувања достојанства свих Сиријаца.

​вјеронаука.нет
Превод: Сања Симић де Граф

/www.pravmir.com/a-statement-issued-by-the-patriarchates-of-antioch-and-all-the-east-for-the-greek-orthodox-syrian-orthodox-and-greek-melkite-catholic/

13.04.2018.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА БУДУЋЕГ ДУХОВНОГ ЦЕНТРА ''СВЕТИ САВА'' или ПРАВОСЛАВНЕ АКАДЕМИЈЕ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

Данас је, 13. априла текуће 2018. године са почетком у 15:00 часова,  Његово Високопреосвештенство г.г. Хризостом, митрополит Дабро-босански у палати Митрополије у Сарајеву приредио радни ручак за Градоначелника Источног Сарајева, начелнике општине Источног Сарајева (односно изасланике отсутних). Овом приликом Високопреосвећени Господин Митрополит упознао је своје госте о архитекстонском рјешењу за објекат Митрополије у Источном Сарајеву (Лукавици).

Архитекта Господин Новица Мотика стручно је презентовао свој пројекат, а што је са задовољством прихваћено и одобрено. Са своје стране Високопреосвећени је изразио наду да ће објекат бити завршен и усељив до Октобра 2020. године када ће Митрополија Дабро-босанска обиљежити 800-годишњицу свога постојања, али и страдања и васкрсења! Изразио је наду да ће Град Источно Сарајево и саме Општине Источног Сарајева као и цијела Митрополија дати свој допринос обнови односног објекта и његово стављање у функцију.

Са своје стране Градоначелник Вуковић као и присутни начелници општина, односно изасланици отсутних,  исказали су своју спремност да се ово величанствено, али и историјско дјело оствари и да буде дар Митрополији за њену 800-ту годишњицу.
Извор: http://www.mitropolijadabrobosanska.org/vijest1164.html                                                                  Љетописац РаНиКо  

Уз кафу са сестром Васом: Вера и сумња у васкрсење
Тома није био први ученик који је посумњао у вест о Васкрсењу. Заправо, ниједан Христов ученик није веровао у ове вести док их није чуо од жена које су виделе празан гроб.
 
Вера или сумња нису нешто апстрактно већ део односа који се негује и којим се обраћају обе стране. Са наше стране ми можемо имати разне блокаде у вери као што су равнодушност, умишљено претерано самопоуздање, предрасуде, пркос или чак и страх. Али са Божије стране, Он нам говори на разне начине. Он се заиста обраћа разним нашим стањима ума. Чак иако смо, како каже Јевањђеље, затворили сва врата. Ако обратимо пажњу на то како нам Он говори, ми можемо чути на који начин нам се Он обраћа. То може бити и кроз друге људе који имају вере, кроз свете тајне као што је причешће и кроз наше искуство у свакодневној молитви.(напомена: текст је дио ширег видео интервјуа који нисмо у могућности поставити)
             За сајт вјеронаука.нет са енглеског превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ
Извор:www.pravmir.com/coffee-sr-vassa-faith-doubt-resurrection/

​У Спомен-подручју Доња Градина данас се обиљежава Дан сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту, Доњој Градини.
Служењем Свете архијерејске литургије у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици јутрос је почела централна манифестација обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

Литургији служи Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем, уз саслужење више свештеника и ђакона и пратњу Српског пјевачког друштва "Јединство" из Бањалуке.

Светој архијерејској литургији присуствују бројни грађани, општински званичници и посланици у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац, Вања Бајић и Недељко Милаковић.

За 10.00 часова планирано је отварање изложбе ликовних и литерарних радова ученика о теми "Јасеновац" у изложбеној сали Спомен-подручја Доња Градина.

У Спомен-подручју Доња Градина, у општини Козарска Дубица, комеморација ће почети у 11.15 часова полагањем вијенаца на гробном пољу "Тополе".

У 12.00 часова на гробном пољу "Храстови" биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина - геноцида, а вјерски обред подразумијева молитву - православну, јеврејску и ромску.

Обраћање званичника и кратки програм планиран је у 13.00 часова.

Како је најављено, обиљежавању Дана сјећања, присуствоваће, предсједник Српске Милорад Додик, предсједник републичког Парламента Недељко Чубриловић и премијерка Жељка Цвијановић.

Пренос из Доње Градине, можете пратити на нашој телевизији од 11 часова и 45 минута.

У Дому културе у Козарској Дубици синоћ је одржана меморијална акедемија "Очи у очи = Градина", у оквиру програма обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина геноцида у логору Јасеновац.

Патријарх московски и цијеле Русије Кирил телефоном је разговарао са папа Фрањом о војним ударима на Сирију које су током ноћи извршили САД, Британија и Француска.

"Разговарали смо о томе знајући да хришћани не могу стајати по страни и гледати дешавања у Сирији. Био је то значајан мирнодпоски дијалог", рекао је руски патријарх.

Током ноћи америчке, британске и француске снаге лансирале су више од стотину ракета са бродова и летјелица на главна постројења за производњу хемијског наоружања у Сирији.

​ДОБРА ДЕЛА: РУСКА И УКРАЈИНСКА ЦРКВА ПРИКУПИЛЕ СУ ВЕЛИКУ ДОНАЦИЈУ ЗА СИРОМАШНЕ И БОЛЕСНЕ

Верници Руске и Украјинске православне цркве отворили су своја срца и новчанике током Васкршњег поста и понудили значајну новчану донацију и донацију у храни за болесне и сиромашне.
Док то хришћани сматрају милосрдним чином који треба да је присутан у свако време, Васкршњи пост се посебно сматра правим временом да се буде пажљив према онима којима је то потребно.
Сумијска епархија Украјинске православне цркве одржала је 8. годишњи добротворни догађај  „Светла дела за светао дан“, прикупивши 33116 долара (867211 украјинских гривна) за децу оболелу од рака на североистоку украјинске провинције Суми, наводи се у извештају сумијске епархије. Украјински верници су прикупили око 4000 долара (100000 гривни) више него прошле године. Резултати ове добротворног покрета су објављени у среду на прес конференцији посвећеној корисницима ове донације.
„Светла дела за светао дан“ одржава се годишње у току Васкршњег поста још од 2011 на иницијативу Сумијске епархије и Суми одсека украјинске телекомуникационе компаније. Донације се прикупљају у црквама, добротворним организацијама, сајмовима, како од појединаца тако и од организација.
Организациони комитет тренутно сакупља списак лекова који треба да се купе из прикупљеног фонда.
У међувремену, више од 75000 деце широм Русије којима је помоћ неопходна добили су Летен производе током Великог поста захваљујући добротворном покрету „Уложи своје срце у једно добро дело“, извештава Форма. 96 тона Лентен хране коју је произвело „Љубјатово“ послато је „Русу“, фондацији која обезбеђује помоћ сиромашним породицама са децом из десет руских регија, која се онда разделила у центрима социјалне помоћи, непрофитним организацијама, и црквама током Васкршњег поста па све до Велике суботе.
„Породице са децом којима је помоћ неопходна широм земље су главна категорија којој фондација помаже... Док раздељујемо укусне производе, ми видимо дечје осмехе, радост, и непосредни талас захвалности као одговор на нашу бригу“, рекла је  Викторија Кришко, главна жена фондације „Рус“.
„Рус“ је прва банка хране у земљи, основана 2012, обезбеђује храну и другу помоћ социјално угроженим категоријама у Русији.
.
За сајт www.vjeronauka.net превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ
​

ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ ЈЕРУСАЛИМСКИ ТЕОФИЛ III: БОГ ЈЕ ИЗАБРАО  ПОГЛАВАРА УКРАЈИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ДА БИ СЕ ПРАВАЗИШАО РАСКОЛ
 
Поглавар православне цркве у Јерусалиму верује да је његова светост митрополит кијевски и целе Украјине Онуфрије тај који ће руководити тешком ситуацијом у којој се данас налази украјински народ.
„Бог је изабрао Његову светост митрополита Онуфрија- најпогоднијег човека за ову компликовану ситуацију у којој се украјински народ налази данас, и он ће имати снаге да превазиђе раскол у Украјини“, Његова светост патријарх јерусалимски Теофилос III је рекао током састанка са званичном делегацијом Украјинске православне цркве.
Састанци Његове светости са члановима делегације предвођеном митрополитом борисполским и броварским Антонијем, канцеларом Украјинске православне цркве, одржан је 6. Априла 2018, како је објављено на званичној страници Уније православних новинара.

За сајт www.vjeronauka.net са енглеског језика превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ
https://mospat.ru/en/2018/04/10/news159022/

​СКОПЉЕ, 13. АПРИЛА /СРНА/ - Патријарх васељенски Вартоломеј рекао је да само Васељенска патријаршија може бити мајка црква балканским црквама, а да Бугарска православна црква не може да помаже другим црквама да рјешавају свој статус.... погледајте