У сриједу, 15. новембра 2022. године одржана је сједница Катихетског одбора Епархија СПЦ у БиХ. Сједница је одржана у хотелу “Балкана“, на Балкани код Мркоњић града. Сједницу је отворио и њом пресједавао предсједник Катихетског одбора Високопреосвећени Господин Хризостом, митрополит дабробосански.  Сједници су присуствовали сви чланови Катихетског одбора.

На данашњи дан пре тринаест година, уснуо је у Господу Патријах српски Павле. Патријарх Павле је рођен као Гојко Стојчевић, 11. септембра 1914. године, у славонском селу Кућанцима код Доњег Михољца. Рано је остао без родитељâ. О малом Гојку, од његове треће године, бринула је тетка. Нижу гимназију је завршио у Тузли, а вишу у Београду. После матуре у сарајевској Богословији 1936. године, уписује се на Богословски факултет у Београду, где дипломира 1942. године. За време Другог светског рата био је вероучитељ у Дому за избеглу децу у Бањи Ковиљачи. Августа 1944. године Гојко је добио туберкулозу. Лекари су предвиђали да му је остало три месеца живота. Излечио се молитвом у манастиру Вујану. У знак захвалности Богу што му је подарио здравље, изрезбарио је крст који се и данас чува у манастиру. После искушеништва замонашен је 1948. године у овчарско-кабларском манастиру Благовештењу, добивши, по Апостолу љубави, монашко име Павле. Од 1949. до 1955. године био је сабрат манастира Раче. Школску 1950/1951. годину провео је као наставник призренске Богословије Светих Кирила и Методија. У чин јеромонаха рукоположен је 1954. године. Последипломске студије на Богословском факултету у Атини похађао је од 1955. до 1957. године. За Епископа рашко-призренског изабран је маја 1957. године. Патријарх српски Викентије га је хиротонисао септембра исте године у београдској Саборној цркви. У трон Епископа рашко-призренских устоличен је 13. октобра 1957. године. У Епархији рашко-призренској обнављао је старе и порушене храмове и градио нове. Много се трудио око свештеничког и монашког подмлатка. Непрестано је путовао и служио у свим местима своје Епархије. Посебно се старао о призренској Богословији, где је предавао црквено појање и црквенословенски језик. Као епископ и професор извео је велики број покољењâ нових посленика на њиви Господњој. Као архијереј на Косову и Метохији, у време веома тешко за Србе и Српску Цркву, провео је више од 33 године. О нападима Арбанасâ на имовину Цркве, монахе, свештенике и српски народ, који се под тим притиском исељавао, редовно је обавештавао Свети Архијерејски Синод и Сабор, као и државну власт. И сâм је, са хришћанском смиреношћу и трпељивошћу, подносио вређања и физичке нападе. Сведочио је у Уједињеним нацијама, пред многобројним државницима, о страдању српског народа на Косову и Метохији. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао га је 1. децембра 1990. године за четрдесет четвртог по реду првојерарха Српске Православне Цркве. У недељу 2. децембра 1990. године, у Саборној цркви у Београду устоличен је у трон Архиепископа пећких, Митрополита београдско-карловачких и Патријараха српских, а 22. маја 1994. године у древни патријарашки трон у Пећкој Патријаршији. У време патријарха Павла обновљено је и основано више епархијâ. Године 1992. обновљена је Богословија Светог Петра Цетињског на Цетињу. Следеће године, почела је са радом Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. Богословски факултет Светог Василија Острошког у Фочи отворен је 1994. године, а Богословија Светог Јована Златоуста у Крагујевцу 1997. године. Информативна служба Српске Православне Цркве основана је крајем 1998. године. Настава веронауке у јавно школство Републике Србије враћена је 2001. године, а Богословски факултет у окриље Београдског универзитета 2004. године. Патријарх Павле се посебно старао о изградњи заветног храма српског народа, Спомен-храма Светог Саве на Врачару, који је, у његово време, грађевински потпуно довршен. Патријарх Павле је дао велики допринос јединству Православне Цркве. Сусретао се са Патријархом цариградским Вартоломејем I, Патријархом московским и све Русије Алексијем II, Архиепископом атинским и све Јеладе Христодулом, Патријархом александријским и све Африке Петром VII и другим поглаварима помесних Православних Цркава. Надахнут речима Христовим Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, септембра 2006. године отворио је заседање Мешовите комисије за богословски дијалог између Православне Цркве и Римокатоличке Цркве, чији је домаћин био Београд. На Сретење Господње, 15. фебруара 1992. године, саборном светом Литургијом коју су служили Патријарх српски Павле и Митрополит новограчанички Иринеј, после више деценија успостављено је потпуно литургијско и канонско јединство Српске Православне Цркве у расејању. Посебно се трудио за исцељење раскола у тадашњој БЈР Македонији. У сусретима са верским поглаварима римокатолика и муслимана, као и непосредним и писаним обраћањима политичким вођама у земљи и свету, у време трагичних ратова на територији бивше Југославије и НАТО агресије на Србију, патријарх Павле се јеванђелски залагао за мирно и праведно решење сукобâ. Био је председник Комисије Светог Архијерејског Синода за превод Светог Писма Новог Завета, чији је превод објављен 1984. године, као и председник Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему Служебника на српском језику. У Гласнику, службеном листу Српске Патријаршије, од 1972. године објављује чланке, у облику питањâ и одговорâ, од којих је 1998. године настало тротомно дело Да нам буду јаснија нека питања наше вере. Године 1989. објавио је монографију Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког. Приредио је више богослужбених књига: Србљак, Требник, Молитвеник, Дополнитељни Требник, Велики Требник и друге. Веома је заслужан за објављивање капиталног зборника Задужбине Косова, по свој прилици најбољег и најобухватнијег дела о нашим светињама и народу на Косову и Метохији и њиховом страдању. За велики допринос богословској науци, Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду доделио му је 1998. године звање почасног доктора богословља.
Патријарх Павле је био две године на медицинској нези на Војномедицинској академији у Београду, где је уснуо у Господу 15. новембра 2009. године. Опојан пред храмом Светог Саве на Врачару са највишим црквеним и државним почастима, уз учешће поглаварâ или високих представника свих Православних Цркава и уз присуство високих делегација Римокатоличке Цркве, Јерменске Цркве, Цркава Реформације, Светског савета цркава и Конференције европских цркава, као и Исламске заједнице и Јеврејске заједнице, сахрањен је 19. новембра 2009. године у манастиру Раковици надомак Београда. Извор: СПЦ

Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило освештао је јуче, 13. новембра 2022. године, када наша Света црква прославља Свете апостоле Стахијa, Амплијa, Урванa, Наркисa, Апелијa и Аристовулa, први православни храм у Еквадору. Владици су саслуживали часни оци архимандрит Рафаил, протојереј-ставрофор Данило из Патријаршије румунске, јеромонах Симеон из Патријаршије српске из Меделина, Колумбије и новорукоположени јереј Василије. У току Свете литургије Епископ Кирило је рукоположио ђакона Василија у чин свештеника – АКСИОС!  Владика је миропомазао и седам нових чланова Цркве, које је крстио отац Рафаил. Након што је припремљена Света трпеза, у њу су положене мошти петорице Светих мученика: Светог мученика Трифона, Светог мученика Станка, Светог мученика Кандида, Свете мученице Урсуле и Свете мученице Варваре. Такође, Владика Кирило је осветио и потписао пет антиминса. Светој литургији присуствовали су амбасадор Румуније, часни конзул Румуније и часни конзул Србије.​Након Свете службе Божије Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило се захвалио свима који су учествовали у изградњи овог храма и парохије. Треба напоменути да је дом у којем се налази параклис, купљен благодарећи љубави нашег блаженопочившг Митрополита и оца Амфилохија. Овом приликом уручено је неколико грамата и захвалница са печатом и потписом Епископа Кирила и Епархије, као и са потписом архимандрита Рафаила. Након овога, отац Данило је у име Румунске патријаршије поклонио икону Христа Бога нашег Епископу Кирилу и архимандриту Рафаилу, као и неколико књига о парохијама Румунске патријаршије у две Америке. Затим су сви позвани на трпезу љубави – агапе.
Ово је веома велики догађај за Гвајакил и за цео Еквадор, пошто је први пут у овој земљи освештан канонски православни храм, тако да је ово био посебан благослов за све оне који су имали ту прилику учествују у оваковом једном сабрању.
Слава Богу за све! Извор:МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА

Највећи број пронађених нумизматичких налаза везује се за 17. вијек, укључујући новац пољских и угарских краљева и турске акче. Куриозитет представља новац цара Ивана Грозног из средине 16. вијека, који даје потврду из писаних извора о путовањима папраћких игумана у Русију
Археолошким истраживањима у манастиру Папраћа код Шековића, који је посвећен Благовијести Пресвете Богородице, пронађени су остаци старе цркве за коју се претпоставља да потиче из периода владавине Немањића из 13. или почетком 14. вијека. Игуман манастира Папраћа Нектарије рекао је Срни да се стара црква која је пронађена испод пода постојећег манастира може довести у везу за период када је владао краљ Драгутин или још раније од 14. вијека. Он је додао да ће то показати археолошка истраживања која су у току на црквеном простору манастира Папраћа. 
"У зависности од даљих археолошких истраживања, да ли ће бити пронаћен прстен, новчић или неки други предмет, могао би се одредити тачан период изградње пронађене старе цркве, што би било веома добро са становишта и археологије и историје и ондашњег духовног живота, са великим одјеком на садашњи образовни и духовни период", рекао је игуман Нектарије. Истичући да је стара црква, која је пронађена у "лађи" постојећег манастира, најстарија светиња на овом подручју, игуман Нектарије је рекао да су пронађена и гробна мјеста, уствари гробови људи који су сахрањивани код цркве, што значи да је неко у то давно вријеме прво направио цркву око које се окупљао народ и код које је, наравно, касније настајало гробље. Он је истакао да су у малој припрати пронађени гробови испод темеља постојеће цркве, за коју се вјерује да је грађена у 16. вијеку.
"Да ли је то везано за период обнове Пећке патријаршије 1550. године не знамо, али знамо да с почетком 15. вијека има указ Отоманске царевине, тачније султана, да се не смију зидати нове цркве", рекао је игуман Нектарије и додао да је први писани докуменат о манастиру Папраћа из средине 16. вијека. Говорећи о просвјетној улози цркве, игуман Нектарије је, позивајући се на владику Танасија, нагласио да "не може да просвјећује онај који није просвјетитељ", јер је светост главна ријеч образовања, а црква је носилац духовног образовања. "Свети Сава је био први српски просвјетитељ и могао је да просвјећује људе, што је и радио", рекао је игуман Нектарије и нагласио да су центри писмености и образовања управо били манастири, док је манастир Папраћа од свог оснивања био окосница окупљања и образовања на овом подручју. 
Подсјећајући да археолошке радове, за које је благослов дао његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије, финансира Еперхија зворничко-тузланска, игуман Нектарије је рекао да се истраживања свега онога што је вјековима стварано од духовног до материјалног и нематеријалног богатства која су нам преци оставили не могу занемарити, јер то нема цијену. "Велика нам је помоћ Завода за заштиту споменика Републике Српске који је дозволио ово истраживање", рекао је игуман Нектарије. Руководилац истраживања и археолог Александар Јашаревић рекао је Срни да су археолошка истраживања показали још већи значај манастирског комплекса, него што се то раније и претпостављало. "Испод пода великог трихоконоса из средине 16. вијека откривени су остаци старије једнобродне цркве с краја 13. вијека, уз коју је 14. вијеку призидана припрата са гробницом на свод", рекао је Јашаревић. Он је нагласио да је у средини наоса откривена још једна већа гробница на свод, ктиторски маузолеј, док су остаци старије цркве били украшени квалитетним фрескописом српско-византијског стила.

​
"Сама гробница била је опљачкана у 19. вијеку, али откривени су остаци најмање три покојника са траговима златовеза на костима, што све ово иде у прилог да су ту сахрањивани најистакнутији чланови друштва и ктитори", рекао је Јашаревић. Према његовим ријечима, старија црква страдала је у другој половини 14. вијека, да би након тога почетком 15. вијека била формирана велика некропола под стећцима која је трајала све до почетка 16. вијека. Подсјећајући да је до сада истражено око 80 гробова, Јашаревић је рекао да су неки од гробова садржавали прилоге у виду новчића или пак дијелове ношње попут остатака тканине, дугмића или дијелова појасних копчи. Он је рекао да је средином 16. вијека на овом локалитету подигнута монументална црква, данашњи храм, са конацима и обзиђем. "Тренутно радимо на истраживању грађевине означене бројем 'Један', која представља остатке конака формираног са јужне и источне стране цркве. Сама зграда имала је неколико фаза изградње, једна је сигурно средњовјековна, док се идућа фаза датује у другу половину 16. и почетак 17. вијека", рекао је Јашаревић.

ПРОНАЂЕН НОВАЦ ЦАРА ИВАНА ГРОЗНОГ
Он је истакао да су нови конаци имали тријем са стубовима, остатке дренажног канала и огњиште и додао да је откривена велика количина археолошког материјала, укључујући алатке од кости и рога, керамичко посуђе, посуде од стакла, дијелове стаклених прозора, алатке од метала, накит и новац. Јашаревић је истакао да се највећи број нумизматичких налаза везује за 17. вијек, укључујући новац пољских и угарских краљева, турске акче, док куриозитет представља новац цара Ивана Грозног из средине 16. вијека, који даје потврду из писаних извора о путовањима папраћких игумана у Русију. "Осим што су били вјерски центри, манастири су били и економска средишта која су производила и трговала робом од најразличитијег материјала и поријекла. Фрагменти керамике из Изника, најлуксузније керамике 16. вијека, доказ су повезаности са великим центрима Османског царства, исто важи и за налазе од стакла чије су радионице смјештене у Приморију и Венецији", рекао је Јашаревић. Он је нагласио да су манастири у своје златно вријеме били значајан преписивачки центри који су у најтежа времена сабирали и чували културу и традицију.Истичући да је до сада истражена површина од 250 метара квадратних око конака и да није у потпуности истражен објекат, Јашаревић је најавио наставак археолошких ископавања за идућу годину. Манастир Благовијести Пресвете Богородице у Папраћи један је од најмонументалнијих цркавених објеката који изгледом, положајем и трајањем доминира у окружењу. Извор: Срна /Пише: Милорад ГУТАЉ

У четвртак, 10. новембра 2022. године, ученици и професори ЈУ "Техничка школа" Требиње обиљежили су Свјетски дан науке. Кроз међупредметну и унутарпредмету корелацију и сарадничким односом у раду, професори су ученицима приближили спознају важности науке и научних открића у свакодневном животу. У току часова предмета Технологија обраде,  ученици четвртог разреда, Андрија Петковић и Милица Јањић,  су у програму  одрадили крст, затим преснимили на машину која је урадила исјечени и усјечени крст. Часу су присуствовали и  ученици из ЈУ ОШ "Свети Василије Острошки и Тврдошки" и ЈУ ОШ "Јован Јовановић Змај" који су, захваљујући нашим ученицима и професорима, упознати са радом ЦНЦ машина и на тај начин   стекли нова знања из области машинске индустрије. У току часова вјеронауке, математике и српског језика професори су ученицима  представили лик и дјело знаменитих српских научника: Михаила Пупина, Николе Тесле и Милутина Миланковића. Кроз разговор, филмове и документарне емисије о њима ученици су спознали и повезаност науке, технологије и религије. Кроз филмове је јасно наглашено њихово духовно искуство из кога израста етичка и научна снага, љубав према свом народу, као и велика улога и вјера њихових мајки које су благотворно утицале да њихови синови постану највећи научници свијета. Да наука може бити креативна и забавна увјерили су се сви који су учествовали у данашњим радионицама. Вјероучитељица Жанела Пажин
-погледај видео запис

У Саборном храму првог српског архиепископа и просвjетитеља Светог Саве у Фочи, који се још гради,  9. новембра 2022. године, испод централне куполе храма инсталиран је уникатни полијелеј. Инсталирањем овог полијелеја настављено је украшавање и завршавање ентеријера храма. Постављањем овог величанственог полијелеја са хоросом унутрашњост храма Светог Саве у потпуности је обликована. Коначно, храм је квалитетно осветљен и  украшен драгоцјеним полијелејем. Израда полијелеја прије неколико мјесеци на препоруку, савјет и благослов Његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Господина Хризостома поверена је фирми „Анастасиос“ из Солуна власника Димитриоса Михаилидиса. Господин Михаилидис има богато искуство на пољу израде полијелеја, који је поред храмова у Грчкој полијелеје и хоросе радио за храмове у Шпанији, Њемачкој, Аустралији, Црној Гори, Србији ( Саборни храм у Београду), Светој Гори ( у Хиландару ). По његовим ријечима полијелеј који је постављен у нашем храму јединствен је на овом простору. Његова укупна маса износи 1200 кг. Висина самог полијелеја је 2,5 м' са 135 сијалица, док је хорос ( Богородичино коло) пречника 6,3 м' са 31 сијалицом богато украшен са обе стране иконама и грбовима Српске православне Цркве. Поред полијелеја и хороса,  храм је обогаћен и украшен са 8 месинганих стубића ( оградица по средини храма) и 8 нових ливених лустера за бочне зидове храма. Постављање полијелеја и хороса трајало је два дана. Велику захвалност упућујемо радницима фирме „Оморика“ из Фоче на помоћи око монтирања скеле и помоћи при постављању полијелеја. јереј Душан Андрић/извор: митрополија дабобосанска

​У сриједу 9. новембра 2022. године, на празник Светог мученика Нестора, селектор фудбалске репрезентације Србије, Драган Стојковић Пикси, посјетио је манастир Острог и поклонио се моштима Светог Василија Острошког Чудотворца. Селектора фудбалске репрезентације Србије, Драгана Стојковића, примио је архимандрит Сергије Рекић са братством манастира. Игуман острошки о. Сергије је овом приликом подарио икону Светог великомученика Димитрија и пригодне поклоне легенди српског и југословенског фудбала. Нека би овај долазак у велику хришћанску светињу острошку и поклоњење моштима Светог Василија Острошког Чудотворца, био на благослов селектору фудбалске репрезентације Србије Драгану Стојковићу и свим играчима и стручном тиму, на предстојећем фудбалском првенству у Катару у остварењу што бољег пласмана на Мундијалу. Извор: митрополија.цом/ Александар Вујовић

У уторак 8. новембра, у току часа вјеронауке, ученици 4. разреда средњих школа су у Музеју Херцеговине посјетили изложбу „Србија, земља фресака“ -детаљи живописа Богородице Љевишке. Изложбу „Србија, земља фресака“ чине копије малога формата фресака из Саборног храма Богородице Љевишке у Призрену. Копије су, израдили брачни пар Зденка и Бранислав Живковић у периоду од 1950 – 1955. године. Основни циљ и основни значај овог великог подухвата састоји се у преносу детаља ликовности кроз детаљни приказ мотива који су тешко уочљиви на монументалним представама сцена призренске светиње. На изложби је 41 копија фресака, од укупно 148. Осим истицања љепоте фресака, ученицима је приближена и светиња Љевишка, која кроз вијекове дијели судбину страдалног српског народа на Косову и Метохији. „Зеница ока мога гнездо је лепоти Твојој“. Црква Богородице Љевишке, заувијек ће имати своје гнијездо у нашим срцима.
Вјероучитељица Жанела Пажин /извор

У 81. години, након дуге и тешке болести (рак јетре-примједба аутора),  јутрос у 6.40 часова по локалном времену уснуо је у Господу архиепископ кипарски Хризостом II. Данас, у понедјељак 7. новембра 2022. године, завршио се земаљски пут поглавара Кипарске Православне Цркве Архиепископа Хризостома II. О овоме је  извијестила Прес служба Кипарске православне цркве. 
Архиепископ Хризостом је преминуо након тешке дуготрајне болести - четири године се борио са неизљечивом болешћу и био је често подвргнут операцијима. У сапштењу љекарског тима наводи се да је архиепископ православне цркве кипарских Грка преминуо "мирно након што се са болешћу суочио храбро, стрпљиво и са хришћанском издржљивошћу". Ускоро ће бити одржан хитан састанак Синода Кипарске цркве на коме ће бити одређен датум сахране упокојеног архијереја. Подсјетимо, здравствено стање поглавара кипарске цркве нагло се погоршало у октобру. Тада  су га посјетили јерусалимски патријарх Теофил и антиохијски патријарх Јован.

​Поводом упокојења Блажењејшег Хризостома, Архиепископа Нове Јустинијане и свег Кипра, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је 7. новембра 2022. године изјаву саучешћа Светом Синоду Архиепископије кипарске, у којој се наводи:
Са осећајем дубоке туге примио сам вест о о упокојењу вољеног нам брата и саслужитеља, Блажењејшег Архиепископа Нове Јустинијане и свег Кипра Хризостома. У име архијереја, свештенства, монаштва и верног народа Српске Православне Цркве, као и у своје лично име, Светом Синоду и пуноћи Цркве Кипра изражавам саучешће поводом тешког губитка који је задесио сестринску Кипарску Православну Цркву.
Блажењејши Архиепископ остаће упамћен у Православној Цркви као достојан пастир и скроман монах, угледна и дубоко верујућа личност. Господ Исус Христос, васкрсење и живот (Јн. 11,25), нека упокоји душу новопрестављеног слуге свог Хризостома Архиепископа у насељима праведника, у којима нема болести, ни туге, ни уздаха, већ је живот бесконачан.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, председник Светог Архијерејског Синода, заједно са члановима: Високопреосвећеним Митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем и преосвећеним епископима сремским г. Василијем, бачким г. Иринејем и зворничко-тузланским г. Фотијем, разговарао је данас у Патријаршијском двору у Београду са г. Александром Вучићем, председником Републике Србије.
Састанку су присуствовали председник Републике Српске г. Милорад Додик и министар спољних послова Републике Србије г. Ивица Дачић:

 Пећински манастири на Криму -Дмитриј Кирјухин
Кримске планине биле су препрека за Хунске јахаче што их је спријечило да заузму цијело полуострво. Локално становништво подигло је утврђене пећинске градове да би побјегло од номада, а многи од њих трајали су до 18. вијека. Данас на Криму постоји много рута са којих се могу видјети пећине, храмови, бунари, куће, степенице и читаве улице уклесане директно у кречњак. Представљамо вам фото обилазак пећинских манастира Крима „Шулдан“ и „Челтер-Мармара“ и пећинског града Ески-Кермен. Свети манастир Христа Спаситеља „Шулдан“ налази се поред села Терновка, у Севастопољу. Име „Шулдан“ преводи се као „онај који одјекује“ или „неприступачно мјесто“. Састоји се од два храма у пећинама и двадесет вјерских и стамбених подручја, смјештених на два нивоа. Манастир је основан у 8. вијеку од стране монаха поштовалаца икона, који су избјегли из Византије, током иконоборачких царева сиријске династије, Лава и Константина Копронима. Монаси, који су живјели у „Шулдану“, бавили су се виноградарством и винарством. Манастир пећина „Челтер-Мармара“ налази се на литици „Челтер-Коба“, поред манастира „Шулдан“, један и по километар сјеверозападно од села Терновка (укр. Тернівка), у граду Севастопољ. Манастир је културно насљеђе народа Русије на савезном нивоу. 
„Челтер“, на језику кримских Татара, значи „мрежа“. „Мармара“ је средњовјековно село, смјештено под планином. Постоји преко 50 пећина на четири нивоа: 4 цркве, ћелије, трпезарија, дневни и помоћни простори. У стара времена били су повезани дрвеним степеницама, балконима и пролазима, који су изгледали као предиван комплекс. Трпезарија, ћелије и магацини урезани су право у литицу, а главно светилиште манастира налази се у крашкој пећини. То је највећа пећинска црква на Криму. У близини ових манастира налази се средњовјековни град тврђаве, Ески-Кермен. Ово име се на језику кримских Татара преводи као „стара тврђава“. Град је изграђен на висоравни, која личи на сто и окружена је јаругама дубоким и до 30 метара. Ески-Кермен је један од најпосјећенијих градова на Криму и дио је историјског и културног заштићеног подручја Бакхчисарај. У овом граду је било неких храмова у пећинама, изграђених између 12 -ог и 13-ог вијека, који укључују многе фреске. 
​Ески-Кермен је био утврђење јединствено за своје вријеме. С обје стране заштићен је стјеновитим литицама високим тридесет метара, а све унутрашње грађевине изведене су искључиво у планинским дубинама. Пећински град био је врло добро опремљен: куће су биле поређане у два спрата (нажалост, ниједна од ових кућа није преживјела до данас), улице су биле широке око два метра, што је формирало блокове правилних облика. Дужина Ески-Кермена била је више од једног километра, а ширина око двије стотине метара. Унутар града налазило се више од 500 пећина, у којима су живјели његови становници. А укупна површина Ески-Кермена премашила је - 8 хектара. Генерално, Стара тврђава је била моћна грађевина, сасвим погодна за живот.

​У Црној Гори је током година независности број верника који се изјашањавју да припадају Српској православној цркви порастао за 20%. Истовремено, смањен је број оних који се повезују са неканонском тзв. „Црногорском  црквом“. О томе свједочи истраживање Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ) под називом„ Гдје је црногорско друштво 16 година од обнове државне независности?-анализа трендова политичког јавног мњења Црне Горе“, објављено на званичном сајту организације 31. октобра 2022. године.
У раду ове невладине организације анализирају се кретања кључних друштвених показатеља од иступања земље из државне заједнице са Србијом. Према анализи, протеклих година удео припадника исламске и католичке деноминације остао је стабилан. Динамика је обиљежила само број православних хришћана.
„Подаци говоре да је у православном корпусу број оних који се изјашњавају као чланови СПЦ порастао за 20 одсто, док је број оних који се изјашњавају да припадају тзв. ЦПЦ смањен за референтни проценат. Другим ријечима, СПЦ је временом јачала“, закључују истраживачи јавног мњења. Према њиховим ријечима, од јуна 2022. године број православних вјерника који припадају СПЦ у земљи износио је 61,8% грађана, муслимана – 18,7%, тзв. „ЦПЦ” – 6,7%, католика – 4,3%. Подсјетимо, у августу 2022. године, Српска православна црква и Црна Гора потписале су Темељни споразум којим се штите јавна и имовинска права Српске православне цркве у земљи.

​Јн 3, 16 је најпопуларнији библијски стих на свијету према дигиталној анкети
„Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни.“, каже се у јеванђељу по Јовану ​Јн 3, 16.
Глобална студија анализирала је податке из алатке за истраживање кључних ријечи (Keyword Explorer Tool)  на ahrefs.com како би одредила просјечан мјесечни обим Google претраге за 172 земље. Такође, узети су у обзир и подаци из Гоогле претраге по земљама за 100 најчитанијих библијских стихова на популарном веб-сајту за читање Библије Bible Gateway.
Јн 3,16 је имао највише мјесечних претрага широм свијета са 2,1 милион, а слиједе га Јер 29, 11 и Филиб 4, 13 на другом мјесту са 82 000. Јн 10, 10 је на трећем мјесту са 73 000 претрага мјесечно. 
 По земљама, стих из јеванђеља по Јовану Јн 3,16 је био омиљени библијски стих у САД, Великој Британији, Француској, Аустралији, Канади, Нигерији, Авганистану, Индији, Филипинима, Сомалији и Етиопији. У Латинској Америци људи су најчешће тражили стих из Пост 1, 27 : „И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.“. Прва три најпретраживанија библијска стиха у Великој Британији су Јн 3, 16 са 6 500 мјесечних претрага, а слиједе Јер 29, 11 (2 000 мјесечних претрага) и Јн 14, 6 (1 900 мјесечних претрага). Истраживање је, такође, показало да се Јн 3,16 нашироко дијели на друштвеним медијима. хештег #John316  се појављује у преко 250.000 Инстаграм постова и прегледан је преко 55,9 милиона пута на ТикТок-у. Аутор "The Gospel of John: A New Commentary" 1961. године, Пол Т. Батлер (Paul T. Butler) описао га је као „златни тест Библије“, већ дуго користе хришћанске вође и медији, тако да не чуди што је уједно и најпопуларнији свих библијских стихова.“, – саопштава World Vision. 
„Не само да је овај стих најтраженији на интернету, већ се користи и на друштвеним мрежама када људи дијеле вијести о свом животу и вјери. Није изненађујуће што се тако често дијели, јер многи вјерују да живописно представља хришћанску вјеру“. 
10 најпопуларнијих библијских стихова на свијету:
Јн 3, 16 - 2.100.000 претрага мјесечно
Јер 29, 11 и Филиб 4, 13 - 82 000 претрага мјесечно
Јн 10, 10 - 73 000 претрага мјесечно
Приче 3,5 - 58 000 претрага мјесечно
Мт 28, 19 - 50 000 претрага мјесечно
Филиб 4,8 - 42 000 претрага мјесечно
Филиб 4, 6 - 37 000 претрага мјесечно
Рим 8, 28 и Јак 1,3 - 33 000 претрага мјесечно
Приче 3, 6 и Еф 2, 8 - 32 000 претрага мјесечно
Рим 3,23 - 27 000 претрага мјесечно
Припремио сајт вјеронаука.нет на основу ових извора:inVictory; Сhristian Today

Остаци древног хришћанског манастира из периода прије него што се ислам проширио Арабијским полуострвом пронађени су на острву у близини обале Уједињених Арапских Емирата /УАЕ/, саопштили су данас званичници. Манастир на острву Синијах сада је дио пјешчане дине у мјесту Ум ел Куваин и баца ново свјетло на историју раног хришћанства дуж обале Персијског залива. Ово је други овакав манастир пронађен у Емиратима, а стар је око 1.400 година, пренио је АП. Два манастира су кроз историју остала изгубљена у пијеску, док су хришћани полако прелазили на ислам, који је постао доминантна религија у овом региону. Хришћани су данас мањина широм Блиског истока. Тимоти Пауер, ванредни професор археологије на Универзитету УАЕ, који је помагао у истрази прије открића манастира, рекао је да су Емирати данас мјесто на којем се нације мијешају. "Чињеница да се нешто слично дешавало овдје прије 1.000 година је задивљујућа и ово је прича која заслужује да буде испричана", изјавио је Пауер. Манастир се налази на острву у емирату удаљеном око 50 километара сјевероисточно од Дубаија. Карбонском анализом темеља грађевине утврђено је да она потиче из периода од 534. до 656. године.

Свети синод Румунске православне цркве састао се у петак у Букурешту под предсједавањем Његовог Блаженства Патријарха Данила. Упознавши се са приједлогом Митрополије Влашко-Добруџанске, епископи су одлучили да канонизују светог митрополита Неофита Критског (+1753).
„За њега се причало да је, иако је из Грчке, био више Румун од самих Румуна. Бранио је народ од владара фанариота Матеја Гике и противио се превеликим порезима. Због тога је светитељ отрован од сопственог грчког љекара и прихватио мученичку смрт“, рекао је Његово Блаженство Патријарх Данило о митрополиту Критском Неофиту.
Помен светог Неофита Критског у Румунској цркви биће прослављан 16. јуна (по новом календару).
Свети Неофит је рођен на острву Криту око 1690. године. Мало се зна о његовом раном животу. Познато је да је у Влашку стигао из Цариграда на позив молдавског владара Константина Маврокордата. Свети Неофит, који је у то вријеме био јеромонах, посједовао је велико знање старогрчког и латинског, био је исповједник владара и учитељ његове дјеце. Године 1737. изабран је за титуларног епископа Мирликијског, али је тада Константин Маврокордат својим указом именовао светог Неофита за митрополита Унгро-Влашке, примаса Влашке цркве, а цариградски патријарх се сложио са овом одлуком.Митрополит Неофит је током своје службе градио цркве, стварао богословије за обуку свештеника и школе у ​​којима су сељачка деца могла бесплатно да уче. Митрополит Неофит је подржао увођење румунског језика у богослужење и чак је основао штампарију у Букурешту, која је издавала вјерске књиге на румунском. Поред тога, митрополит Неофит је неуморно бранио обичне људе од злостављања Матеја Гикија. Ослобађао је циганске робове, борио се против превеликих пореза од којих су сељаци патили. Љут због понашања митрополита, Матеј Гика је тајно наредио да га отрују. Свети Неофит се упокојио у Господу у Букурешту 16. јуна 1753. године. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања ​басилица.ро

На празник Светог апостола и јеванђелисте Луке, ученици деветих разреда основне школе "Десанка Максимовић" - Челопек, ПО Ораовац и ПО Петковци, добили су на поклон Света Писма. Библије су добила и четири ученика осмих разреда који се спремају за овогодишње такмичење из веронауке. Библија није само једна од бројних књига на полици у нашем дому већ огањ којим требамо у својим срцима упалити пламен љубави за Христа. Писмо нам сведочи живот, страдање и славу Господа Исуса Христа. Читајући писмо упознајемо Господа јер "не знати писмо значи не знати Христа". А Христос је тај који нам отвара очи и срца и чини да Писмо разумемо, тј. да Га познамо. Вероучитељ Момчило Вуковић /извор