 Бесребреници - људи који имају имовину, али одбијају да је посједују; људи којима је туђа љубав према новцу похлепа. Православна црква поштује три пара (двојника) светаца за које житија кажу да су живјели у различито вријеме и на различитим мјестима: - Козма и Дамјан Азијски (1/14. новембра) - Козма и Дамјан, пострадали у Риму (1/14. јула) - Козма и Дамјан Арабијски (17/30. октобар) Најпоштованији су били Козма и Дамјан Азијски: близанци који су изучавали медицину у Сирији, који су живјели у Кирилу, у граду Егеји на обали александретског залива. Свети бесребреници Козма и Дамјан били су браћа. Рођени су у Азији (дио Мале Азије). Тачно вријеме рођења и смрти није познато. Сматра се да су живјели најкасније у 4. вијеку, јер су у првој половини 5. вијека, вријеме цара Теодосија Млађег, подизани свети храмови у њихово име. Такође, у прилог овоме говори, и то што их Копти, који су се од православља одвојили у вријеме Халкидонског сабора (431.годи), признају за свете, док не прихватају светитеље који су живјели након овог времена. Њихов отац, Грк и многобожац, умро је док су били још дјеца. Браћу је подигла мајка хришћанка Теодотија. Ријешивши да до краја живота остане удовица, она ревносно испуни хришћански закон; напуштајући све животне радости, само се о томе старала да би угодила Господу. Једном ријечју, била је права удовица, коју апостол Павле хвали: "А права удовица и и усамљена узда се у Бога, и живи у молитвама и у мољењу дан и ноћ" (1 Тим 5, 5). Зато ју је света Црква присајединила лицу светих, и помене је заједно са дјецом њеном. Можемо замислити какво су васпитање дјеца добила под вођством такве мајке. Од самог дјетињства трудила се да им усади страх Божији и љубав према врлини. И чим су дјеца почела да одрастају, дала их је да се уче читању и писању неком богобојажљивом човјеку. Ту је, наравно, главна наука било Божанско писмо, али су у исто вријеме, вођени љубављу према страдалном човечанству, изучавали медицинску науку, учили љековита својства трава, биљака и растиња. Господ је благословио њихову добру намјеру и дао им посебну благодат – дар исцјељења и чудеса. Болести би престале, чим би Козма и Дамјан почели да лијече. То им је, наравно, привукло многе болеснике свих врста. Од болесника, које су свети лијечили, никада нису узимали накнаду, поштујући заповијест Господа Исуса Христа: „Забадава примисте, забадава нам дајте“ (Мт 10, 8). Од исцељених су тражили само једно: да чврсто вјерују у Христа, да живе свето у Христу; ако они који су се исцјељивали још нису били просветљени свјетлошћу Јеванђеља, онда су се трудили да их преиобрате у хришћанску вјеру. Тако су, лијечећи тјелесне болести, истовремено лијечили и душевне. За ово несебично служење страдалном човјјечанству, за ова чудесна исцељења неизљечивих болести, Света Црква их назива бесребреницима и чудотворцима. Али љекарска моћ светих љекара није се ширила само на људе. Једном им се десило да оду у једно пусто мјесто. Овде су нашли једва живу камилу. Светитељи су се смиловали на животињу, исцијели је и отпратили је здраву на њено мјесто. Касније, као што ћемо видјети, животиња им није остала незахвална. У таквим дјелима милосрђа протекао је цио живот светих бесребреника. Браћа се никада нису растајала један од другог, заједно су се молили, заједно ходали, заједно исцјељивали. И то су урадили не без циља. Завјетовавши се да никада никоме ништа не узимају, бојали су се да неко од њих тајно не узме дарове од исцјељених. Цио живот су држали завјет, а тек на крају је Господ дозволио да га један од њих прекрши. Ова света браћа су чинили велика чуда и за живота и након смрти. Некоме тежаку при спавању увуче се змија кроз уста у стомак, и могао је овај јадни човјек у највећим мукама издахнути, да није, у посљедњем часу, призвао у помоћ свете Козму и Дамјана. И тако прослави Господ заувек чудотворством оне који Њега прославише на земљи вером, чистотом и милошћу. -прочитајте и ово:СВЕТИ БЕСРЕБРЕНИЦИ КОЗМА И ДАМЈАН: ТРИ ВЕРЗИЈЕ ЖИТИЈА. КОЈА ЈЕ ПРАВА?
|
