Интердисциплинарна настава на тему „Животиње“- корелација Веронауке и Српског, Енглеског, Математике, Света око нас, Ликовног, Техничког, Физичког и Информатике
Овај пројекат интердисциплинарне наставе у ОШ „Вук Караџић“ Лозница је још увек у току, а његов значај је у томе да смо кренули од веронауке коју смо уткали у остале наставне предмете. Да би он добио на још већем значају, прилог о овом пројекту приказан је на РТС-у у програму „Ово је Србија“. Поред интердисциплинарности, укључили смо и Друштво за заштиту животиња „Феникс“ из Београда које је се бави суштином- заштитом животиња а не њиховом фетишизацијом. Овај пројекат, ако Бог да, завршићемо предузетништвом и захвалношћу Богу за све.
У реализацији овог заједничког пројекта интегрисане наставе учествују ученици свих разреда и наставници Сања Симић де Граф, Јелена Трипковић, Бранко Поповић, Миланка Васиљевић, Светлана Ђурић, Мирослав Секулић, Раденко Томић, Гордана Симић, Мирјана Ћосић, Слађана Живановић уз несебичну помоћ помоћног радника Славка Тешмановића и наравно уз подршку у свему директора школе Добре Андрића.
Почели смо онако како увек почињемо- од веронауке. Вероучитељ Бранко Поповић одржао је низ занимљивих предавања везаних за животиње и њихову улогу и значај за човека и његово спасење кроз Библијске приче. Наставница енглеског језика Сања Симић де Граф је на основу тога направила занимљиву интерактивну презентацију која је у себи садржала стрип из Рајског врта, Нојеву барку са интерактивним вежбама вокабулара енглеског језика везаних за ову тему које су укључивале и укршене речи, асоцијације, корак по корак, вишеструки избор и слично. Укључили смо ученике седмог разреда који су били гости предавачи ученицима првог разреда. Укључили смо ученике у дискусију. Наводили смо и позитивне и негативне примере животиња кроз Библију- на пример негативан пример змија из рајскога врта, а позитиван пример змија коју је држао Мојсије. Указали смо им на то да смо сви позвани да се укрцамо у нашу спасоносну Нојеву барку која представља Цркву Христову и да је Бог желео такође да се животиње спасу и да нам је дао одговорност да се старамо о њима. Уследила је поучна прича о Валамовој магарици. Одгледали смо цртане филмове о Сампсону и пророку Данилу где се помињу лавови. Позабавили смо се символиком Јагњета Божијега које се жртвује за нас- Господа Исуса Христа. Указали смо шта значи да ће Господ раставити овце од јаради кроз особине ових животиња. Свој допринос дали су и ученици првог разреда маскирајући се у животиње. Ученици млађих разреда ИО Зајача говорили су  нам о занимљивостима везаним за животиње,а  на ликовном правили су  животиње од ролни тоалет папира, од лишћа а затим изводили драмски текст на српском и на енглеском језику: Ученици четвртог разреда ИО Зајача урадили су занимљив пано – Граматика и вокабулар енглеског језика са животињама. Ученици седмог разреда израдили у школској радионици животиње од геометријских облика и поставили их на зид који смо назвали“Чаробна математичка шума“. То нам је помогло да израчунамо површине сложених геометријских фигура (животиња) које су састављене од различитих геометријских облика кругова, правоугаоника, квадрата и троуглова. У том смислу адаптирали смо школски подрум у Радиницу где нам је несебично помогао помоћни радник Славко Тешмановић. На техничком смо се позабавили танграмом, а на информатици програмима у којима смо могли да обрадимо ову тему. На физичком смо радили врсте скокова који имају називе животиња. Током пројекта ученици седмог разреда бавили су се занимљивим теренским истраживањима- имали смо две занимљиве анкете- једну о кућним љубимцима, а другу о проблему уличних односно напуштеним животињама, прилог са једном баком о сирењу млека, прилог о дресури паса, занимљиве видео снимке са животињама у природи, на фарми, кућним љубимцима.
Ако Бог да, завршићемо где смо и почели- веронауком. Планирамо да завршимо целокупан пројекат до Васкрса и онда да заблагодаримо Господу учествујући на светој васкршњој литургији.

Више слика и видео снимке можете видети на следећем линку https://osvukloznica.wordpress.com/aktivnosti/projektiunastavi/projekat-zivotinje/
Сања Симић де Граф

​У ЈУОШ "Мајка Кнежопољка" у Кнежици, у суботу 30.(17) марта одржано је ЕПАРХИЈСКО ТАКМИЧЕЊЕ из Православне вјеронауке. Такмичило се 15  ученика 6.разреда, који су на ОПШТИНСКОМ такмичењу освојили преко 90 % или побиједили у својим општинама. Тема овогодишњег такмичења била је "Свети Сава и самосталност Српске Цркве". Најбоље резултате постигли су:
1. мјесто ТАЊА КНЕЖЕВИЋ, ЈУОШ "Десанка Максимовић" Трн  (вјероучитељ Александар Павичар) 91 бод
2. мјесто, са освојених 90 бодова, ДИЈЕЛЕ:
ЛАНА ГРАНОЛИЋ,  ЈУОШ "Бранко  Радичевић" (вјер. Драган Ђурић) 
ДАНИЦА АЛЕКСИЋ, ЈУОШ "Бранко Ћопић (вјероучитељ Косана Радаковић) и
МИЛАНА ЂЕНАДИЈА, ЈУОШ "Данило Борковић" Градишка (вјер. Ненад Пећо)
3. мјесто ЈОВАНА ГАТАРИЋ, ЈУОШ "Свети Сава" Бањалука (вјероучитељ Владимир Лончар)...
Такмичење је протекло у лијепој атмосфери и доброј организацији уз веома лијепо гостопримство директора и радника Школе домаћина такмичења. Ученици и вјероучитељи су, након такмичења, посјетили цркву и етно село у Кнежици,​ а такмичарски дан завршен је свечаним ручком.

Дана 30.3.2019. године у ОШ “Свети Сава” у Броду одржано је Епархијско такмичење ученика 6-их разреда са подручја Епархије зворничко-тузланске. 
Гостопримљиви домаћини учинили су боравак ученицима и вјероучитељима још пријатнијим.
Такмичаре и њихове вјероучитеље поздравио је у име школе домаћина господин Брано Гојковић,директор школе, а у име Канцеларије за вјерску наставу Епархије зворнико-тузланске протојереј-ставрофор Јован Михајловић. 
​Ученици су своје тестове радили у правилником предвићеном времену, а најуспјешнији су постигли следеће резултате:
1. Филип Грујичић- Прва Основна школа Сребреница,вјероучитељ о.Александар Млађеновић- 95 бодова
2. Алекса Михајловић- Друга Основна школа Брчко, вјероучитељ ђакон Драган Поповић- 94 бода
3. Бранко Иванић- П.П. Његош Теслић,вјероучитељ ђакон Тадија Никчевић- 91 бод
4. Немања Ђурић- ОШ “Дворови” у Дворовима, вјероучитељ ђакон Велислав Мишура- 91 бод
5. Јустин Теофиловић- ОШ  “Свети Сава” Брод, вјероучитељ ђакон Горан Марјановић, 90 бодова
Ови ученици су остварили пласман на Републичко такмичење које ће бити одржано у мају 2019. године.
Свим учесницима и њиховим школама школа домаћин уручила је поклоне.
Такође,Секретаријат за вјере Владе Републике Српске свим учесницима,а посебно побједницима обезбиједио је награде.
У име вјероучитеља,ученика и њихових школа, хвала свима за све.  
  протођакон Драган Поповић

Дана 30.3.2019.године је одржано Епархијско такмичење ЕПАРХИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ. Школа домаћин је била ЈУ ОШ “Вук Караџић” из Вишеграда. Такмичење је отворио директор школе Момир Радојчић, а присутне ученике и вјероучитеље је поздравио протонамјесник Младен Дробњак. 
Најбоље резултате постигли су:
1. Георгина Ковач-92 бода  ЈУ ОШ “Алекса ШантиЋ” Војковици (вјероучитељ Драгана Ковач)
2. Андреа Поповић-88 бодова ЈУ ОШ “Соколац” Соколац (вјероучитељ Никола Поповић)
3. Лука Томић-84 бода ЈУ ОШ “Рудо” Рудо (вјероучитељица Славица Шимшић)​
Остали учесници су похваљени за показано знање и уложен труд.
Текст и фотографије:вјероучитељица Драгана Ковач

С благословом Његовог преосвештенства епископа бихаћко-петровачког господина Сергија, а у организацији Републичког педагошког завода у суботу 30 марта 2019. године у просторијама Основне школе “Дринић” у Дринићу одржано је епархијско такмичење из Православне вјеронауке за канонско подручје Епархије бихаћко-петровачке. Ученици шестих разреда са подручја наше епархије имали су могућност да покажу своје знање на тему овогодишњег такмичења из вјеронауке. Тема такмичења за школску 2017/2018. годину је: „Свети Сава и 800 година од самосталности Српске православне цркве“. Епархијско такмичење је услиједило након одржаних школских и општинских такмичења, послије којих је формирана ранг листа од тринаест такмичара, који су се пласирали на епархијско такмичење. Ученици су имали на располагању 90 минута, да ријеше тест од задатака комбинованог типа. Након планираног рока за израду теста, комисија за прегледање тестова је приступила прегледању и бодовању теста. Предсједник комисије био је Предраг Вујић професор православне вјеронауке, а чланови комисије су били Недељко Јакшић, вјероучитељ и Биљана Зорић, професор разредне наставе . Комисија је након прегледања, бодовања и дешифровања, утврдила ранг листу такмичара.

1. Бојан Чивчија ЈУ Основна школа „Вук Караџић“ Бараћи о. Александар Ђурић 81 бод
2. Његош Топић ЈУ Основна школа „Немања Влатковић“ Шипово Недељко Јакшић 80 бодова
3.Ана Лаловић ЈУ Основна школа „Немања Влатковић“ Шипово Недељко Јакшић 76 бод.
4. Михаило Ненић ЈУ Основна школа „Хармани II“ Бихаћ о. Далибор Ненић 65 бодова
5. Страхиња Ступар ЈУ Основна школа „Петар Кочић“ Ситница Предраг Вујић 64 бода
6. Милица Сердар ЈУ Основна школа „Грахово“ Босанско Грахово о. Синиша Сердар 59 бод.
7. Марија Вишекруна ЈУ Основна школа „Дрвар“ Дрвар о. Савко Плавшић 56 бодова
8. Игор Ђаковић ЈУ Основна школа „Јосиф Панчић“ Козица о. Невен Маринковић 50 бодова
9. Душан Срдић ЈУ „Гламоч“Гламоч о. Срђан Белензада 48 бодова
10. Јована Марјановић ЈУ Основна школа „Ахмет Хромаџић“ Босански Петровац  о. Бојан Митрић 45 бодова
11. Сара Стојсављевић ЈУ Основна школа „Дринић“ Дринић о. Никола Аркула 37 бодова
12. Никола Вукић ЈУ Основна школа „5 октобар“ Сански Мост о. Ален Марић  14 бодова

Након проводених свих предвиђених такмичарских процедура, проглашен је побједник епархијског такмичења за школску 2018/2019 годину, а то је Бојан Чивчија, ученик шестог разреда Основне школе „Вук Караџић“ Бараћи. Њему је уручена диплома за освојено прво мјесто и пригодан поклон. Такмичарима Његошу Топићу и Ани Лаловић, који су заузели друго и треће мјесто, такође су уручене дипломе и пригодни поклони. Такмичарима Михаилу Ненићу, Страхињи Ступару и Милици Сердар, кји су освојили четврто, пето и шесто мјесто, уручене су похвале и поклони за постигнуте резултате на такмичењу. Свим осталим такмичарима уручене су пригодни поклони, које је обезбиједио Републички секретаријат за вјере у Влади Републике Српске. Посебно признање Републичког педагошког завода за остваривање такмичарских циљева и постигнути успјех на Епархијском такмичењу уручено је протонамјеснику Александру Ђурићу.
Особље Основне школе „Дринић“, на челу са директорком школе, госпођом Рајком Ђумић, за све вјероучитеље и ученике припремили су богато послужење у просторијама школе, а након тога и трпезу љубави у оближњем ресторану. Директорици и љубазном радном особљу школе те начелнику општине Дринић, Милану Грбићу и протонамјеснику Николи Аркули, најсрдачније захваљујемо на добро организованом пријему за ученике и наставнике. Свим учесницима такмичењима честитамо на успјеху и труду који су показали. Осим тога, свима који до сад нису посјетили ову малу општину великог срца, топло препоручујемо да посјете Дринић и уживају у благодетима предивне оазе мира подно Оштреља и Клековаче. Осим прелијепе идиле, сваки путник намјерник, осјетиће ту и велико срце крајишког, петровачког домаћина.
Извор:фејсбук страница Православна вјеронаука Средњих школа

​У суботу, дана 30. марта 2019. године, организовано је такмичење из Православне вјеронауке за ученике шестог разреда основне школе. Домаћин овогодишњег такмичења је била ЈУ ОШ “Свети Сава“ – Љубиње. У години у којој наша Црква обиљежава 800 година аутокефалности, тема је била: “Свети Сава и самосталност Српске Православне Цркве.“ Учешће су узели ученици из свих општина епархије ЗХиП, а најбољи су били:
         
1. Василије Шукић, (вјер. Миљан Лукета), ЈУОШ “Његош“ –Берковићи 86 бодова
​
2. Ивона Црногорац, (вјероучитељица: Мирјана Зиројевић), ЈУ ОШ “Свети Василије Острошки“ – Требиње
3. Лидија Мијатовић, (вјероучитељ: Игор Мастиловић), ЈУ ОШ “Свети Сава“ – Љубиње
4. Владимир Илић, (вјероучитељица: Вања Шуловић), ЈУ ОШ “П. II П. Његош“ – Билећа
5. Наташа Копривица, (вјероучитељ: ђакон Славко Лаловић), ЈУ ОШ “Свети Сава“ – Гацко
6. Анамарија Вишњевац, (вјероучитељ: Драго Миловић), ЈУ ОШ “Ристо Пророковић“ – Невесиње

Свим учесницима су уручене дипломе и награде испред Републичко педагошког завода Републике Српске и епархије ЗХиП. Захваљујемо се свим учесницима овог такмичења, који су заиста одлично урадили тест, њиховим учитељима, координатору за вјеронауку у Епархији Захумско-Херцеговачкој и Приморској јереју Александру Шмањи,а  нарочиту захвалност дугујемо школи домаћину, њеном директору господину Перу Сикимићу, за пријатну атмосферу и одличну организацију. Такмичење је протекло у пријатном дружењу и хришћанској љубави уз мото: “Да се лијепо дружимо и Богу вјерно служимо.“
Добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје вријеме пожњети ако не малакшемо. Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свима. Гал. 6, 9-10.
вјероучитељ: Игор Мастиловић

Новак Ђоковић спреман да помогне српску капелу у Ници

Тениски шампион Новак Ђоковић је изјавио да је спреман да помогне да се сачува капела Покрова Пресвете Богородице у Ници.
Француски спортски вебсајт је известио да је тенисер Новак Ђоковић рекао да је спреман да помогне православну Покровску капелу у Ници, која припада Западноевропској епархији Српске Православне Цркве, а која се налази у згради предвиђене за продају.У овој капели се налазе фреске епископа Јована Нектарија (Евграфа Коваљевског). Кристијан Естроси, градоначеник Нице, рекао је да ће се састати са овим српским тениским шампионом како би размотрили ствар и сачували ово место за богослужбену употребу.

Новак Ђоковић се недавно са сином молио у капели.

Извор: Orthodoxie.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)

Централна манифестација поводом обиљежавања 800 година аутокефалности Српске православне цркве /СПЦ/ и Митрополије дабробосанске биће одржана 27. јуна у Андрићграду, договорено је на данашњем Организационом одбору општине Вишеград. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић подсјетио је да је на главном Организационом одбору на Палама, који је одржан 9. марта, договорено да прва прослава, од укупно пет, буде одржана у Андрићграду 27. јуна.  "Данас смо формирали мањи Организациони одбор и договорили низ активности које треба да одрадимо у наредном периоду, почевши од саме организације, логистике, бине, озвучења, волонтера и свега неопходног да се та манифестација што боље покаже, не само на овим просторима него у цијелом свијету", истакао је Ђуревић.
Он је нагласио да је ово веома значајан јубилеј за СПЦ, сматрајући да ће манифестација у Вишеграду бити значајна за цијели регион. Свештеник Александар Топаловић захвалио је, у име црквене општине Вишеград, за разумијевање свим радницима општине, руководиоцима школа, друштвених колектива и културно-умјетничких друштава јер су данас потврдили да су спремни да поднесу жртву организације рада и дају себе за заједнички интерес.
"Обиљежавањем 800 година аутокефалности СПЦ и Митрополије дабробосанске, која је у нашој близини имала сједиште прије осам вијекова, дужни смо да се заједничким снагама изборимо да тај јубилеј обиљежимо да буде достојан свог имена и величине", нагласио је Топаловић.
Он је додао да је веома задовољан укључивањем свих чинилаца у организацију манифестације, надајући се да ће бити организована онако како и доликује.
"Надам се да ћемо у наредном периоду успјети да заокружимо све те техничке ствари у сарадњи са главним Одбором за организацију, на чијем је челу Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, да ћемо успјети да доведемо релевантне умјетнике и академике", навео је Топаловић.

"Гаспромњефт" наставља финансирање мозаика у Храму Светог Саве
Српска православна црква и компанија "Гаспромњефт" потписале су споразум о наставку руског учешћа у извођењу радова на унутрашњој мозаичкој декорацији Храма Светог Саве у Београду.

Споразум је потписан у Руском дому у Београду, у присуству Његове светости патријарха српског Иринеја и амбасадора Русије у Србији Александра Чепурина, пренио је "Спутњик".

До сада је уз помоћ руске компаније "Гаспромњефт" финансирана израда цијеле куполе у мозаику, највеће у православним храмовима која је урађена у мозаику, површине чак 1.250 метара квадратних.

Израда мозаика коштаће више од 30 милиона евра, а руска страна финансирала је прву етапу.

Руски предсједник Владимир Путин је током посљедње посјете Београду у јануару посјетио Храм Светог Саве и симболично уградио једну коцкицу мозаика. | Извор: СРНА

Британска библиотека вратила је три ријетка историјска документа која су незаконито уклоњена из манастира Панагија Хрисоподаритиса (Μονή Χρυσοποδαριτίσσης Αχαΐας)
у Ахаји 1979. године.

Према подацима грчког министарства културе и спорта, предмети који су враћени грчкој амбасади у Лондону у четвртак како би били послати у Грчку, укључују два патријархална сигила из 18. вијека издата од стране васељенског патријарха Прокопија I (1786) и Григорија V (1798). у вези са патријархалном вриједношћу манастира и османском фирманом из 18. вијека из исте колекције.

​Уочи Недеље православља, 16. марта, у препуном Саборном храму Благовести Пресвете Богородице новообновљеног манастира Осовице после више од три века поново су зазвучале речи: Желим живот испоснички, Свети Владико!.

Његово преосвештенство Eпископ бањалучки г. Јефрем извршио је чин пострига у малу схиму искушеника Mилована и Ивана давши им монашка имена Митрофан и Иларион. У светом чину обављеном после празничног бденија молитвено је учествовало монаштво и свештенство епархија: бањалучке, зворничко-тузланске, славонске, британско-скандинавске, бачке, сремске, браничевске, крушевачке и нишке уз многобројни верни народ Републике Српске и Србије.

Нове монахе на постриг су привели сабраћа манастира игуман Теофил и монах Доситеј.

У Недељу православља служена је Света литургија на којој се причестило више стотине верних. Уз помоћ и подршку Србског сабрања „Баштионик“ из Бања Луке приређено је послужење и трпеза љубави за све поклонике.

Григорије Ивановић /извор

У уторак ујутро, 19. марта, предсједник Израела г. Реувен Ривлин посјетио је мјесто крштења Господњег Крста уз ријеку Јордан, у пратњи министра регионалне сарадње г. Тзацхи Ханегби, г. Јакуба Саламе и г. Цезара Марјие из Министарства вјера Израела и израелских војних званичника у региону, г. Ирана и г. Канза.

Како пише на сајту Јерусалимске патријаршије предсједник је такође посјетио имања хришћанских цркава у том подручју, које су деминиране од стране Хало Труст-а и израелске војске, и оближњи Свети манастир Светог Јована Крститеља који је недавно недавно обновљен и рестаурисан од стране Патријаршије од оштећења која су настала током шестодневног рата 1967. године.
У овом манастиру предсједника је примио јерусалимски патријарх Теофил заједно са старјешинама других цркава у Јерусалиму и  архимандритом Вартоломејем.

Предсједник Ривлин је нагласио значај пројекта разминиравања овог подручја, који је светионик хришћанства и похвалио сарадњу Цркава његовом остварењу, као средство које осигурава долазак ходочасника из цијелог свијета, и моста између Израела, Јордана и Палестине и међу Јеврејима, хришћанима и муслиманима.

Одлазећи из манастира Светог Јована Крститеља, патријарх Теофил посјетио је  манастир Светог Герасима Јорданског, чија се прослава славила прошле недјеље (Недјеља Православља) и похвалила рад архимандрита Златоуста који га је срдачно дочекао.

Атина, 21. март 2019. године

Другог дана, Свети синод цркве Грчке одлучио је да настави дијалог са државом, инсистирајући, међутим, на садашњем платном режиму свештеника и црквених службеника цркве Грчке.

У дану којим доминирају избори три нова митрополита, Свети синод цркве Грчке остаје на својој одлуци од 16. новембра да задржи садашњи режим плаћања.

Свети синод грчке православне цркве одбацио је предложени план за уклањање грчких свештеника са државног платног списка као државних службеника током јучерашње сједнице, преноси the Greek Reporter.

Договор је разрађен између примата Грчке православне Цркве, Његовог блаженства атинског архиепископа Јеронима  и премијера Ципраса, у новембру, према којем ће грчка држава умјесто плата исплатити стипендију од око 228 милиона долара годишње (200 милиона евра) Цркви да би финансирала свештенство.

"Наш циљ је да дефинишемо оквир за рјешење и резолуцију историјске двосмислености и да ојачамо аутономију грчке цркве против грчке државе, признајући [црквени] допринос и историјску улогу у [државном] рођењу и формацији," објашњава се у изјави.

Синод је одлучио да подржи своју новембарску одлуку, наглашавајући "црвену линију" у вези са плаћањем свештенства.

Покушавајући спасити барем неке елементе договора, Архиеп. Јероним је предложио да се дијалог између цркве и државе настави, изузимајући контроверзно питање платног списка свештеника. Према Romfea News, за дискусију се остављају питања сталних радних мјеста свештенства и службеника Цркве, надокнаду за експроприсану црквену имовину 1939. године и управљање црквеним добрима.

Јерарарси су усвојили и текст ставова Сталног Светог Синода који је послат лидерима свих парламентарних странака прије првог гласања парламента 12. фебруара о предложеним измјенама чланака 3, члана 13 (5), члана 21 ( 1), члан 33 (2) и члан 59 (1-2) Устава.

„Црква је изразила своје потпуно противљење покушају уставне ревизије и надала се да наредни Парламент неће укинути или измијенити чланове Устава који се односе на културну и социјалну идиосинкразију нације и заштиту породице која је камен темељац друштва “, каже Ромфеа.

Грчко министарство за образовање и вјерске послове објавило је љутит одговор на одлуку Синода у сриједу навече, рекавши: “У демократији дијалог између државе и Цркве не може се одржати с 'црвеним цртама' и неплодним одбијањем ', извјештава новинска агенција Ортходоксиа .

Свети синод јерараха завршио је свој рад у  четвртак, 21. марта 2019.године

​АМБАСАДОР АУСТРИЈЕ ПОСЈЕТИЛА МИТРОПОЛИТА ХРИЗОСТОМА


Новопостављени амбасадор Републике Аустрије Њена екселенција Госпођа  Др. Улрике Хартман данас је 19. марта 2019. године у 11:30 часова службено посјетила Његово Високопреосвештенство Господина Хризостома, митрополита дабробосанског.


Високопреосвећени је пожелио Њеној екселенцији срећан долазак у БиХ-ну, у Сарајево и у палату митрополије. У наставку Високопреосвећени је своју уважену гошћу упознао са 800-годишњом историјом митрополије Дабро-босанске. У отвореном и пријатном разговору саговорници су се дотакли многих актуелних проблема БиХ-не, а прије свега су разговарали о успостављању помирења у БиХ-ни. Домаћин је уважену гошћу упознао и са проблемом неповратка отете и одузете имовине, конкретно зграде Сарајевске богословије. 
Љетописац РаНиКо

Свету Литургију је служио вјероучитељ, протојерј-ставрофор Миодраг Каиновић, а ученике су у храм довели наставници који су заједно са својим ђацима приступили Светом причешћу. 
На дан Светог свештеномученика Теодора Киринејског, ученици Основне школе ''Васо Пелагић'' из Пелагићева су, по већ устаљеној традицији, приступили Светој чаши. Заиста нема љепшег призора него кад ученици који у школи уче Православну вјеронауку, одлазе у свој храм и то знање стечено у школи показују на дјелу.
Свету Литургију је служио вјероучитељ, протојерј-ставрофор Миодраг Каиновић, а ученике су у храм довели наставници који су заједно са својим ђацима приступили Светом причешћу. Ово је једна лијепа пракса која показује јединство Цркве и школе јер све бива по договору директорице и вјероучитеља.
Сви који су се причестили, а било их је око 200 ученика, а што чини 80% ученика школе,  Црквена општина Пелагићево је  наградила скромним поклон пакетима а све у циљу да им потреба причешћа остане урезана у сјећање те да би када одрасту наставили ову праксу наше Цркве и школе. 
Вјероучитељ,Протојереј-ставрофор Миодраг Каиновић

​                                   Прњавор: Изложба старих богослужбених књига
У Народној библиотеци у Прњавору постављена је изложба богослужбених књига које је за ову прилику уступио Завичајни музеј "Гојаковац" из Церовице, у општини Станари, и протојереј ставрофор Мирослав Живковић, а могу се видјети и књиге штампане у 18. вијеку.

Директор Народне библиотеке Драгана Маринковић рекла је Срни да је ово прилика да посјетиоци виде ријетку и богату библиотекарску грађу.

- Поједине књиге потичу из 18. вијека. Писане су ћирилицом на црквенословенском језику. Изложба осим умјетничког има и историјски карактер јер пет старих књига подацима на својим корицама свједоче о животу једног народа - рекла је Маринковићева.

Она је напоменула да сви заинтересовани посјетиоци књиге могу погледати уз присуство библиотекара и тако сазнати нешто више о историји књига, гдје су штампане, начину израде, очувању и рестаурацији старих и ријетких књига.

Изложба је постављена јуче, а састоји се од по једног великог и малог Минеја или Требника и три богомољачка Псалтира. Занимљиво је да се књигама које су се до последњег рата налазиле у цркви на Гојаковцу деведесетих година прошлог вијека губи траг, да би крајем 2016. и почетком 2017. године биле пронађене у приватној збирци човјека који их је спасио од уништења током ратних сукоба.

Књиге су након његове смрти враћене у Музеј "Гојаковац" гдје се чувају у трезору, а само повремено су изложене за јавност.

- Установили смо да су двије књиге штампане у 18. вијеку. Једна од књига је из штампарије кнеза Милоша Обреновића, а двије су штампане у Москви по одобрењу царице Катарине Велике - прецизирала је Маринковићева.

Све књиге су рађене на пергаменту, једном од најстаријих материјала за писање, и доста су похабане. Због старости и дотрајалости требале би бити подвргнуте рестаурацији, која је јако скупа, а Завичајни музеј "Гојаковац" нема финансијских средства за тај поступак.

- Надамо се да ћемо и овом изложбом привући пажњу јавности и оних који би могли помоћи да се прикупе потребна средства за рестаурацију - каже Маринковићева.

Она је додала да се овом изложбом настоји указати на значај књижевне баштине и улогу библиотеке у њеном очувању јер штампана књига представља важан дио културне историје сваког народа због чега се мора посебно чувати и штитити као вриједно насљеђе за будуће генерације.

У Завичајној музеју "Гојаковац" од експоната налазе се и оруђе, оружје, ношње, стара кућа шеперуша, црквеношколски предмети, Јеванђеље и иконе из 1892. године, копље из касног бронзаног доба, сегменти старе керамике.

Појединости о богослужбеним књигама и свештенству у Церовици кроз историју могу се пронаћи у књизи под називом "Церовица и Витковци кроз вријеме".

Изложба у Народној библиотеци у Прњавору отворена је од 7.00 до 15.00 часова до петка, 22. марта.

Предстојатељ Кипарске православне цркве служио је Божанску литургију на празник тријумфа православља.Стотине вјерника дошло је 17. марта 2019. године у цркву Св. Ђорђа у Аглантији у Никозији да прославе тријумф православља, јавља грчка новинска агенција Ромфеја.Архиепископ Кипарски Хризостом преводио је Божанску Литургију заједно са митрополитом Бриулским Пантелејмоном (Цариградска патријаршија).

По традицији, вјерници су око цркве су направили литију са крстом, држећи у рукама свете иконе, као што је то уобичајено када се обиљежава обнова поштовања икона у Византијском царству.

Послије бослужења новинарима је на тему здравља, Његово Блаженство архиепископ Хризостом рекао: "Божјом милошћу, рак ме је напустио!"

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Москва, 14. март, Интерфак - Епископски Сабор Грчке православне цркве, који ће се састати 19. и 21. марта, неће се бавити "украјинским питањем", судећи према дневном реду форума објављеном у грчким медијима.

Почетком јануара, Грчки синод није признао нову цркву Украјине, прослиједивши ово питање свом врховном управном органу, јерархијском или епископском сабору. Као посљедица тога, развој званичног положаја грчке цркве на новој црквеној структури створеној у Украјини у децембру 2018. године, уз подршку власти у Кијеву и Цариградској патријаршији, поново је одложен.

Према грчким медијима, главно питање којим ће се бавити предстојећи Епископски сабор  биће односи између цркве и државе у Грчкој. Поред тога, донијеће се одређени број кадровских одлука.

Анкета показује да се сваки четврти православни Рус придржава поста на неки начин, те да је 32 одсто спремно да се за вријеме поста одрекне дувана, 39 одсто ружних ријечи, а 38 одсто ружних мисли. Два одсто анкетираних строго поштује све постове, а девет одсто придржава се поста у већини прописаних случајева. Око 75 одсто испитаника не пости, показује истраживање Сверуског центра за истраживање јавног мњења.Како се наводи, култура поштовања поста знатно је побољшана од 2015. године. Тако је сада 54 одсто учесника у истраживању изјавило да у тим данима не пије. Масну храну заобилази 52 одсто анкетираних, а месо 47 одсто. Велики пост је најдужи у црквеном календару и најстрожи у погледу органичења. Он је почео 11. марта и трајаће педесет дана, до 28. априла. У вријеме поста апсолутно су забрањени месо, млијеко, јаја, сир, павлака, животињске масти, колачи и пециво, а дјелимично биљно уље и риба, преноси "Руска ријеч".

Свети синод упозорава против идолопоклонства на друштвеним медијима.

Свети синод Румунске православне цркве упозорио је да у „ери видеократије“ друштвене мреже рађају идолопоклоничке, нарцистичке тенденције, оне слабе људску заједницу, а људска особа се не вреднује као права икона или слика Бога.

У свом пастирском писму на недјељу православља, румунски јерарси упозорили су да "што више нас нападају пролазне, краткотрајне слике, то је слабији садржај људске комуникације и заједништва".

Прве недјеље поста, Црква слави обнављање употребе икона у богослужењима и приватном преданом животу хришћана.

Овом приликом оци Синода инсистирали су на улози и ефектима визуелног садржаја: "све постаје слика ограниченог и ефемерног материјала, односно информишемо се кроз вид, не схватајући да нас слике могу преварити више од ријечи и да невидљиво не постоји за особу која види (и не само)".

Ту почиње да се појављује идолопоклонство
А зато ми лична слика, фотографија себе постаје идол: постављам је на свим друштвеним мрежама; радујем се што ћу је широко подијелити и вољети, што се поклапа са актом потврђивања себе међу осталима. Постављам што више слика, зато јесам. Важно је да нас други виде, а не да их лично виде други.

Ту почиње да се појављује идолопоклонство: када волим да будем обожаван, поштован према фотографијам које желим да одаберем и дистрибуишем у јавни простор, а који можда заправо не изражава оно што заиста јесам изван свог спољашњег изгледа.

Како се визуелна култура може ослободити самодостатности, нарцизма и непрозирног материјализма?
"У том контексту", каже се у пастирском писму, "недјеља православља, недјеља заједништва светих икона, више је него актуелна, јер света икона упућује ка светој личности која живи у вјечности".

Само уз помоћ свете иконе, слика или визуелна култура могу бити ослобођени од самодовољности, нарцисизма и непрозирног материјализма, каже се у писму Светог Синода.

Истинска сврха иконе не смије се посматрати, претварајући је у објект естетске контемплације, већ да нам помогне да живимо у присуству Бога и светих. Желимо да нас вјечни Бог и његови свеци виде, чују и воле, а не само пролазници и људи који се мијењају.

Пастирско писмо Светог синода односило се на благодати иконографије, уз напомену да "она посвећује времена и мјеста".

Када схватимо особу поред нас као икону или слику Бога, онда не можемо допустити себи да имамо духовну незрелост да клеветамо, презиремо, обмањујемо, дискредитујемо, судимо другима, већ их волимо у нади за њихово духовно исцјељење, као што је Христос нас љубио, на јединствен и потпун начин, на крсту, и учинио нас учесницима славе Његовог васкрсења".

Само ће нам таква перспектива помоћи да схватимо да икона "освећује времена и мјеста; да од пребивалишта чини цркву; да преображава унутрашњи живот вјерника у константно стање молитве, унутрашњу и непрекидну литургију“, додаје се у пастирској поруци.

У недјељу у којој смо позвани "да признамо на скроман и достојанствен начин идентитет, јединство и правовременост наше вјере', румунски епископи понављају да бити православан не значи само формално повезивање с вјерском институцијом, већ начин живота: 'права вјера, истинско живљење, исправна акција".

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ извор: Басилица.ро

Ердоган: Аја Софија никада неће постати православна црква

Агија Софија неће се претворити у православну цркву све док постоји турски народ и душа, изјавио је турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган, коментирајући манифест починитеља који је био укључен у нападе на двије џамије на Новом Зеланду.

Најмање 49 људи је умрло од напада на двије џамије. Починилац је у свом манифесту поменуо Аја Софију и користио име „Константинопољ“ умјесто Истанбула.

Ердоган је описао починиоца као "шљам" који се усудио назвати град његовим бившим именом.

​Канцеларија Високог комесаријата за људска права при УН објавила је два извештаја у којима се доносе подаци о верским напетостима и притиску на вернике канонске Цркве у Украјини. Према извештајима, верско стање у овој земљи се погоршало услед радњи Цариградске Патријаршије, због чега канонска Црква пати од државних, расколничких и десничарско оријентисаних група. Извештај наводи извесан број карактеристичних начина кршења људских права, међу којима су неосноване оптужбе, саслушања лица и претресања станова и отимање Цркава, као и ускраћивање рада војних капелана постављених од канонске Цркве.

Наводе се случајеви застрашивања верника канонске Цркве у време одржавања тзв. Сабора уједињења 15. децембра 2018, као и документовани случајеви насилничог одузимања парохија и њиховог пререгистровања у шизматичке богомоље. Из овог разлога спомиње се и то да је Парламент Украјине 20. децембра 2018.  донео закон на основу којег се све верске организације чије је седиште у Руској Федерацији, морају преименовати, при чему се првенствено мисли на парохије Украјинске Православне Цркве Московске Патгријаршије.

Из овог разлога УН препоручују да украјинске власти јавно осуде и испитају све изливе насиља, и да се Украјина као држава мора придржавати обавеза о људским правима, као што је и право на слободу вероисповедања. УН такође апелују на међународну заједницу да са своје стране позове Украјину на поштовање људских права.

Извор: Катпрес (превод Инфо служба СПЦ)

                             Четврт вијека од проналаска темеља Манастира Ступље
                                          09.03.2019. год. /Извор:Прњавор.инфо

На данашњи дан, прије тачно 25 година, мјештани села Горњих Вијачана, пронашли су темеље манастира Ступље, једног од најљепших и најскровитијих манастира Епархије бањалучке.
Душан Јотић, наставник историје и Митар Малешевић, темеље најмањег манастира Епархије бањалучке пронашли су на њиви која је дуги низ година обрађивана.

Љепоте манастира
 Манастир је смјештен на граници општина Прњавор, Челинац и Теслић, у селу Горњим Вијачанима. Удаљен је два километра од сеоског насеља.

Пејзаж око Манастира је бајковит: долина у којој је смјештен окружена је брдима обраслим густом листопадном шумом, кроз манастирски посјед протиче рјечица Манастирица, а природни амбијент употпуњује мноштво биљних врста које, нарочито љети, чине овај простор веома пријатним.

Из села се до Манастира долази макадамским путем, који прати ток рјечице Манастирице. Ова рјечица тече и у вријеме највећих суша. Од почетка манастирског посједа пут је оивичен дрворедом борова, који су засађени исте године када су пронађени темељи Манастира и развили су се у висока борова стабла необичне љепоте.

Историјат манастира
Народно предање оснивање ове свете породице везује за светородну лозу Немањића. Међутим, још немамо тачних писаних података који би то потврдили. Познато је да се Манастир Ступље први пут спомиње у Крушевском помјанику, у другој половини XВ вијека, гдје су била записана имена монаха овога Манастира. Да је Манастир заиста постојао и да је у њему био активан монашки живот, сазнајемо из већег броја рукописних књига које су ступљански монаси, бјежећи од Турака, пренијели у Славонију.

Из једне од њих, у запису из 1696. године, сазнајемо да је Манастир Ступље опустио и сасвим изгорио. Од тога времена полако се губи материјални траг постојања овог Манастира. О некадашњој слави Манастира свједочи предање међу мјесним народом, које се преносило са кољена на кољено, као и сачуване књиге које се налазе у библиотекама и музејима: Пролог љетни, Богородичник, Панагирик, Требник, Типик, те Акатистник, које садрже записе о битисању Ступља. Многи истраживачи историје манастира Епархије бањалучке могуће постојање Манастира Ступље везивали су за више локалитета у близини Манастира Липље; податак да су манастири Липље и Ступље били у близини – био је једини траг за лоцирање Ступља. Међутим, готово 300 година нико није успио са сигурношћу да утврди гдје је Ступље постојало.

  У вријеме грађанског рата у Босни и Херцеговини, као посебан дар овдашњем народу откривено је постојање Манастира Ступље на мјесту гдје је данас обновљен.

Наиме, 9. марта 1994. године мјештани села Горњих Вијачана − Душан Јотић, наставник историје, и Митар Малешевић, пронашли су црквене темеље на њиви која је дуги низ година обрађивана и на којој су мјештани сијали љетину.

Траг да се ту налази “нека стара црква” постојао је у народном предању, па су старији домаћини упућивали омладину и дјецу да то поштују “и не играју се на мјесту гдје је некада била црква”.

 Поред тога, мјештани свједоче да се све до шездесетих година двадесетог вијека на овом мјесту могао наћи тесани камен који су неки од њих, не знајући да је некада припадао цркви, возили својим домаћинствима као грађевински материјал.

Надлежни свештеник, протонамјесник Радомир Малетић, сазнавши за проналазак темеља, одмах је обавијестио епископа бањалучког Јефрема, који је благословио археолошка ископавања.

Обнова манастира
Испитавши терен и увјеривши се да је то заиста манастирска црква која је припадала Манастиру Ступље, он је благосиљао да се почне обнављати ова светиња. Постављен је Часни Крст, а на Томину недјељу 8. маја 1994. године одржана је и прва молитва − освећење крсног знамења и земљишта.

Од тога дана ово је Завјетни дан у Манастиру Ступље, који се посебно свечано молитвено обиљежава као дан васпостављања молитвеног живота у овој светињи.

Средином 1994. године израђен је пројекат прилазног пута, регулисана су имовинско-правна питања, а у јесен исте године пут је био у употреби.

Свесрдну помоћ овоме послу дале су општине Прњавор и Челинац. Недуго затим манастирски посјед је ограђен, а изграђена је и дрвена капела. Године 1995, на Томину недјељу, освештано је звоно и први пут, након више вијекова, зазвонило је долином Манастирице.

Тога дана, баш као и приликом освећења крсног знамења годину дана раније, у Манастиру Ступље се сабрало неколико хиљада вјерника да заједно са епископом, свештенством и монаштвом из других манастира Епархије бањалучке раздијеле радост Васкрсења Господњег и поновног успостављања Манастира Ступље. Темељи манастирске цркве изграђени су у љето 1995. године, а освештао их је епископ бањалучки Јефрем 17. августа 1995. године. Кум темеља и велики добротвор у послу његове изградње, заједно са својом породицом, био је Недељко Југовић из Прњавора.

Изградња конака почела је 1996. године на темељима који су откривени приликом археолошких ископавања. Фасада конака зидана је од седре и аустроугарске ситне цигле − старих комада, док је унутрашњи зид зидан ситном циглом.

Конак је осмишљен као објекат за више намјена, са свим потребним просторијама за редован монашки живот. Поред капеле Светих апостола Петра и Павла, унутар конака су: библиотека, мала трпезарија, канцеларија, келије за манастирске житеље, те све потребне пратеће просторије.

У исто вријеме радило се на изградњи водовода који је намијењен искључиво за потребе Манастира. Све ове пројекте водила је Епархија бањалучка са епископом Јефремом нЧетврт вијека од проналаска темеља Манастира Ступље
09.03.2019. Друштво 0

На данашњи дан, прије тачно 25 година, мјештани села Горњих Вијачана, пронашли су темеље манастира Ступље, једног од најљепших и најскровитијих манастира Епархије бањалучке.

Душан Јотић, наставник историје и Митар Малешевић, темеље најмањег манастира Епархије бањалучке пронашли су на њиви која је дуги низ година обрађивана.

Љепоте манастира
 Манастир је смјештен на граници општина Прњавор, Челинац и Теслић, у селу Горњим Вијачанима. Удаљен је два километра од сеоског насеља.

Пејзаж око Манастира је бајковит: долина у којој је смјештен окружена је брдима обраслим густом листопадном шумом, кроз манастирски посјед протиче рјечица Манастирица, а природни амбијент употпуњује мноштво биљних врста које, нарочито љети, чине овај простор веома пријатним.

Из села се до Манастира долази макадамским путем, који прати ток рјечице Манастирице. Ова рјечица тече и у вријеме највећих суша. Од почетка манастирског посједа пут је оивичен дрворедом борова, који су засађени исте године када су пронађени темељи Манастира и развили су се у висока борова стабла необичне љепоте.

Историјат манастира
Народно предање оснивање ове свете породице везује за светородну лозу Немањића. Међутим, још немамо тачних писаних података који би то потврдили. Познато је да се Манастир Ступље први пут спомиње у Крушевском помјанику, у другој половини XВ вијека, гдје су била записана имена монаха овога Манастира. Да је Манастир заиста постојао и да је у њему био активан монашки живот, сазнајемо из већег броја рукописних књига које су ступљански монаси, бјежећи од Турака, пренијели у Славонију.

Из једне од њих, у запису из 1696. године, сазнајемо да је Манастир Ступље опустио и сасвим изгорио. Од тога времена полако се губи материјални траг постојања овог Манастира. О некадашњој слави Манастира свједочи предање међу мјесним народом, које се преносило са кољена на кољено, као и сачуване књиге које се налазе у библиотекама и музејима: Пролог љетни, Богородичник, Панагирик, Требник, Типик, те Акатистник, које садрже записе о битисању Ступља. Многи истраживачи историје манастира Епархије бањалучке могуће постојање Манастира Ступље везивали су за више локалитета у близини Манастира Липље; податак да су манастири Липље и Ступље били у близини – био је једини траг за лоцирање Ступља. Међутим, готово 300 година нико није успио са сигурношћу да утврди гдје је Ступље постојало.

  У вријеме грађанског рата у Босни и Херцеговини, као посебан дар овдашњем народу откривено је постојање Манастира Ступље на мјесту гдје је данас обновљен.

Наиме, 9. марта 1994. године мјештани села Горњих Вијачана − Душан Јотић, наставник историје, и Митар Малешевић, пронашли су црквене темеље на њиви која је дуги низ година обрађивана и на којој су мјештани сијали љетину.

Траг да се ту налази “нека стара црква” постојао је у народном предању, па су старији домаћини упућивали омладину и дјецу да то поштују “и не играју се на мјесту гдје је некада била црква”.

 Поред тога, мјештани свједоче да се све до шездесетих година двадесетог вијека на овом мјесту могао наћи тесани камен који су неки од њих, не знајући да је некада припадао цркви, возили својим домаћинствима као грађевински материјал.

Надлежни свештеник, протонамјесник Радомир Малетић, сазнавши за проналазак темеља, одмах је обавијестио епископа бањалучког Јефрема, који је благословио археолошка ископавања.

Обнова манастира
Испитавши терен и увјеривши се да је то заиста манастирска црква која је припадала Манастиру Ступље, он је благосиљао да се почне обнављати ова светиња. Постављен је Часни Крст, а на Томину недјељу 8. маја 1994. године одржана је и прва молитва − освећење крсног знамења и земљишта.

Од тога дана ово је Завјетни дан у Манастиру Ступље, који се посебно свечано молитвено обиљежава као дан васпостављања молитвеног живота у овој светињи.

Средином 1994. године израђен је пројекат прилазног пута, регулисана су имовинско-правна питања, а у јесен исте године пут је био у употреби.

Свесрдну помоћ овоме послу дале су општине Прњавор и Челинац. Недуго затим манастирски посјед је ограђен, а изграђена је и дрвена капела. Године 1995, на Томину недјељу, освештано је звоно и први пут, након више вијекова, зазвонило је долином Манастирице.

Тога дана, баш као и приликом освећења крсног знамења годину дана раније, у Манастиру Ступље се сабрало неколико хиљада вјерника да заједно са епископом, свештенством и монаштвом из других манастира Епархије бањалучке раздијеле радост Васкрсења Господњег и поновног успостављања Манастира Ступље. Темељи манастирске цркве изграђени су у љето 1995. године, а освештао их је епископ бањалучки Јефрем 17. августа 1995. године. Кум темеља и велики добротвор у послу његове изградње, заједно са својом породицом, био је Недељко Југовић из Прњавора.

Изградња конака почела је 1996. године на темељима који су откривени приликом археолошких ископавања. Фасада конака зидана је од седре и аустроугарске ситне цигле − старих комада, док је унутрашњи зид зидан ситном циглом.

Конак је осмишљен као објекат за више намјена, са свим потребним просторијама за редован монашки живот. Поред капеле Светих апостола Петра и Павла, унутар конака су: библиотека, мала трпезарија, канцеларија, келије за манастирске житеље, те све потребне пратеће просторије.

У исто вријеме радило се на изградњи водовода који је намијењен искључиво за потребе Манастира. Све ове пројекте водила је Епархија бањалучка са епископом Јефремом на челу, који је по неколико пута седмично долазио у Ступље, надгледао радове, савјетовао и свесрдно помагао да сви радови буду успјешно завршени.

Изградња манастирске цркве текла је нешто спорије, због начина градње, набавке и обраде материјала. Црква је 2004. године покривена бакарним лимом, а тада су набављена три звона за богослужбене потребе. Највеће звоно, тешко 550 килограма, дар је манастира: Гомионица, Моштаница, Липље и Крупа на Врбасу; друго звоно, тешко 350 килограма, дар је Жарка Поповића и Марка Митровића; треће, тешко 250 килограма, дар је Душана Торбице.

Конак са капелом завршен је 2008. године, а на манастирску славу 21. новембра исте године епископ Јефрем их је освештао. Кумови су били Свето и Благоје Јотић. Тога дана Манастир је поново проглашен општежитељним, када је епископ Јефрем за првог намјесника обновљеног Манастира поставио јеромонаха Данила Гаврановића, дотадашњег сабрата Манастира Моштаница.а челу, који је по неколико пута седмично долазио у Ступље, надгледао радове, савјетовао и свесрдно помагао да сви радови буду успјешно завршени.

Изградња манастирске цркве текла је нешто спорије, због начина градње, набавке и обраде материјала. Црква је 2004. године покривена бакарним лимом, а тада су набављена три звона за богослужбене потребе. Највеће звоно, тешко 550 килограма, дар је манастира: Гомионица, Моштаница, Липље и Крупа на Врбасу; друго звоно, тешко 350 килограма, дар је Жарка Поповића и Марка Митровића; треће, тешко 250 килограма, дар је Душана Торбице.

Конак са капелом завршен је 2008. године, а на манастирску славу 21. новембра исте године епископ Јефрем их је освештао. Кумови су били Свето и Благоје Јотић. Тога дана Манастир је поново проглашен општежитељним, када је епископ Јефрем за првог намјесника обновљеног Манастира поставио јеромонаха Данила Гаврановића, дотадашњег сабрата Манастира Моштаница.

   ПРИЈЕДОР, 4. МАРТА /СРНА/ - Монографија протојереја ставрофора Ранка Малетића, дугогодишњег пароха и старјешине Цркве Свете Тројице у Приједору, промовисана је вечерас у том граду.

Аутор Ранко Малетић рекао је да 47 година службује у Српској православној цркви, да је на службу у Приједор дошао прије 41 годину, да је овом књигом хтио отргнути од заборава неке важне догађаје и да ће она неким будућим генерацијама као таква бити од користи.

"На идеју сам дошао кад сам био погођен и скрхан тешком болешћу, а тада сам био веома јак духом и на уму сам имао да што није записано није се ни десило. Доста је тога било и у дјетињству и у одрастању и у војном року и у служби у два система и увијек је било и лијепих и рђавих момената", навео је свештеник Малетић. 

Уредник издања Мирко Гламочанин рекао је да књига доноси обиље чињеница и да је на крају придодато неколико пјесама српских пјесника с којима се дружио.

"Записи као овај чине будућу историју и треба их остављати на сваком мјесту и у свако доба", поручио је Гламочанин. 

Један од рецензената публикације доктор Славољуб Лукић рекао је да је ово свједочење једног времена и људи који су у два различита система показали своје духовно благо.

"Позивам вас да пишете и записујете јер тек кад прође вријеме спозна се вриједност тога", поручио је Лукић.

Један од рецензената и приређивач издања књижевник Ранко Прерадовић рекао је да је књига својеврсна историја духовности на овим просторима, народска, а не филозофска.

"Ово је подручје којем таква штива недостају јер је ово посебна средина гдје су ратови толико одмагали нашем духовном стању и Српској православној цркви да је то неопходно враћати у своје токове", истакао је Прерадовић. 

Водитељ промоције Сњежана Ђикић рекла је да је увријежено мишљење да су монографије књиге које нису баш занимљиве за широку читалачку публику јер сама та ријеч асоцира на фактографију и документаристику.

"Аутор влада многим материјама и може да се посматра са више аспеката. Она јесте историографска, али је и антрополошка, етнолошка и културолошка и има поетски рефлекс и лирску причу уткану у факте. Открива таленат за лијепо писање и лијепо приповиједање", навела је Ђикићева.

Према њеним ријечима, испричана прича има добар пут, чита се у тишини и лако, али не и брзо, има 13 поглавља која се могу читати и свако засебно, а која сва заједно чине једну цјелину, један животопис од дјечачког преко младићког до доба зрелог човјека, обухватајући период од 1951. до 2018. године.

"Књига има страшно много биљежака, али су оне устројене на прави начин", додала је Ђикићева, наводећи да је издавач Књижевна заједница "Васо Пелагић" Бањалука, а по благослову Његовог преосвештенства владике бањалучког Јефрема.

У пратећем програму наступио је хор Српско пјевачко друштво "Вила" Приједор под диригентском палицома Аљоше Новаковића.

                Цариградски патријарх одбио дискусију о питању Украјине
​
Цариградски патријарх Вартоломеј одбио је да учествује у свеправославној дискусији о украјинском црквеном питању.

О томе је цариградски патријарх писмом обавијестио антиохијског патријара Јована, који га је раније више пута позивао на дијалог о том питању у присуству поглавара помјесних цркава, саопштено је на сајту Руске православне цркве.

Патријарх Вартоломеј је тај догађај оцијенио бескорисним.
- Пошто су четири православне цркве, са црквене и богославске тачке гледишта без разлога одбиле да присуствују Васељенском светом сабору, за шта нема оправдања, а Ваша древна црква је била једна од њих, Васељенска патријаршија има озбиљну основу да се уздржи од таквог скупа - наведено је у писму цариградског патријарха.

Према мишљењу патријарх Вартоломеј, учесници састанка ће се сагласити само у томе да се не слажу једни с другима.

Раније су Синод Антиохијске патријаршије, митрополит Варšаве и све Пољске Сава, архијереји Српске, Албанске и Бугарске православне цркве позвали да се сазове свеправославно савјетовање.

Руска православна црква подржала је ту идеју и патријарх Кирил је послао писмо свим поглаварима помкесних цркава, у којем је указао на то да је свеправославни дијалог о украјинском питању користан.

Нова црква Украјине образована је на "ујединитељском сабору" у Кијеву у децембру прошле године спајањем двије неканонске црквене структуре које дјелују у Украјини. Руска православна црква је оцијенила тај "сабор" ништавним.

Почетком јануара Цариградска патријаршија је Кијеву предала томос о аутокефалности, који знатно ограничава права "нове цркве" и чини је зависном од Цариграда. 

Извор: СРНА