 Четврт вијека од проналаска темеља Манастира Ступље
09.03.2019. год. /Извор:Прњавор.инфо На данашњи дан, прије тачно 25 година, мјештани села Горњих Вијачана, пронашли су темеље манастира Ступље, једног од најљепших и најскровитијих манастира Епархије бањалучке. Душан Јотић, наставник историје и Митар Малешевић, темеље најмањег манастира Епархије бањалучке пронашли су на њиви која је дуги низ година обрађивана. Љепоте манастира Манастир је смјештен на граници општина Прњавор, Челинац и Теслић, у селу Горњим Вијачанима. Удаљен је два километра од сеоског насеља. Пејзаж око Манастира је бајковит: долина у којој је смјештен окружена је брдима обраслим густом листопадном шумом, кроз манастирски посјед протиче рјечица Манастирица, а природни амбијент употпуњује мноштво биљних врста које, нарочито љети, чине овај простор веома пријатним. Из села се до Манастира долази макадамским путем, који прати ток рјечице Манастирице. Ова рјечица тече и у вријеме највећих суша. Од почетка манастирског посједа пут је оивичен дрворедом борова, који су засађени исте године када су пронађени темељи Манастира и развили су се у висока борова стабла необичне љепоте. Историјат манастира Народно предање оснивање ове свете породице везује за светородну лозу Немањића. Међутим, још немамо тачних писаних података који би то потврдили. Познато је да се Манастир Ступље први пут спомиње у Крушевском помјанику, у другој половини XВ вијека, гдје су била записана имена монаха овога Манастира. Да је Манастир заиста постојао и да је у њему био активан монашки живот, сазнајемо из већег броја рукописних књига које су ступљански монаси, бјежећи од Турака, пренијели у Славонију. Из једне од њих, у запису из 1696. године, сазнајемо да је Манастир Ступље опустио и сасвим изгорио. Од тога времена полако се губи материјални траг постојања овог Манастира. О некадашњој слави Манастира свједочи предање међу мјесним народом, које се преносило са кољена на кољено, као и сачуване књиге које се налазе у библиотекама и музејима: Пролог љетни, Богородичник, Панагирик, Требник, Типик, те Акатистник, које садрже записе о битисању Ступља. Многи истраживачи историје манастира Епархије бањалучке могуће постојање Манастира Ступље везивали су за више локалитета у близини Манастира Липље; податак да су манастири Липље и Ступље били у близини – био је једини траг за лоцирање Ступља. Међутим, готово 300 година нико није успио са сигурношћу да утврди гдје је Ступље постојало. У вријеме грађанског рата у Босни и Херцеговини, као посебан дар овдашњем народу откривено је постојање Манастира Ступље на мјесту гдје је данас обновљен. Наиме, 9. марта 1994. године мјештани села Горњих Вијачана − Душан Јотић, наставник историје, и Митар Малешевић, пронашли су црквене темеље на њиви која је дуги низ година обрађивана и на којој су мјештани сијали љетину. Траг да се ту налази “нека стара црква” постојао је у народном предању, па су старији домаћини упућивали омладину и дјецу да то поштују “и не играју се на мјесту гдје је некада била црква”. Поред тога, мјештани свједоче да се све до шездесетих година двадесетог вијека на овом мјесту могао наћи тесани камен који су неки од њих, не знајући да је некада припадао цркви, возили својим домаћинствима као грађевински материјал. Надлежни свештеник, протонамјесник Радомир Малетић, сазнавши за проналазак темеља, одмах је обавијестио епископа бањалучког Јефрема, који је благословио археолошка ископавања. Обнова манастира Испитавши терен и увјеривши се да је то заиста манастирска црква која је припадала Манастиру Ступље, он је благосиљао да се почне обнављати ова светиња. Постављен је Часни Крст, а на Томину недјељу 8. маја 1994. године одржана је и прва молитва − освећење крсног знамења и земљишта. Од тога дана ово је Завјетни дан у Манастиру Ступље, који се посебно свечано молитвено обиљежава као дан васпостављања молитвеног живота у овој светињи. Средином 1994. године израђен је пројекат прилазног пута, регулисана су имовинско-правна питања, а у јесен исте године пут је био у употреби. Свесрдну помоћ овоме послу дале су општине Прњавор и Челинац. Недуго затим манастирски посјед је ограђен, а изграђена је и дрвена капела. Године 1995, на Томину недјељу, освештано је звоно и први пут, након више вијекова, зазвонило је долином Манастирице. Тога дана, баш као и приликом освећења крсног знамења годину дана раније, у Манастиру Ступље се сабрало неколико хиљада вјерника да заједно са епископом, свештенством и монаштвом из других манастира Епархије бањалучке раздијеле радост Васкрсења Господњег и поновног успостављања Манастира Ступље. Темељи манастирске цркве изграђени су у љето 1995. године, а освештао их је епископ бањалучки Јефрем 17. августа 1995. године. Кум темеља и велики добротвор у послу његове изградње, заједно са својом породицом, био је Недељко Југовић из Прњавора. Изградња конака почела је 1996. године на темељима који су откривени приликом археолошких ископавања. Фасада конака зидана је од седре и аустроугарске ситне цигле − старих комада, док је унутрашњи зид зидан ситном циглом. Конак је осмишљен као објекат за више намјена, са свим потребним просторијама за редован монашки живот. Поред капеле Светих апостола Петра и Павла, унутар конака су: библиотека, мала трпезарија, канцеларија, келије за манастирске житеље, те све потребне пратеће просторије. У исто вријеме радило се на изградњи водовода који је намијењен искључиво за потребе Манастира. Све ове пројекте водила је Епархија бањалучка са епископом Јефремом нЧетврт вијека од проналаска темеља Манастира Ступље 09.03.2019. Друштво 0 На данашњи дан, прије тачно 25 година, мјештани села Горњих Вијачана, пронашли су темеље манастира Ступље, једног од најљепших и најскровитијих манастира Епархије бањалучке. Душан Јотић, наставник историје и Митар Малешевић, темеље најмањег манастира Епархије бањалучке пронашли су на њиви која је дуги низ година обрађивана. Љепоте манастира Манастир је смјештен на граници општина Прњавор, Челинац и Теслић, у селу Горњим Вијачанима. Удаљен је два километра од сеоског насеља. Пејзаж око Манастира је бајковит: долина у којој је смјештен окружена је брдима обраслим густом листопадном шумом, кроз манастирски посјед протиче рјечица Манастирица, а природни амбијент употпуњује мноштво биљних врста које, нарочито љети, чине овај простор веома пријатним. Из села се до Манастира долази макадамским путем, који прати ток рјечице Манастирице. Ова рјечица тече и у вријеме највећих суша. Од почетка манастирског посједа пут је оивичен дрворедом борова, који су засађени исте године када су пронађени темељи Манастира и развили су се у висока борова стабла необичне љепоте. Историјат манастира Народно предање оснивање ове свете породице везује за светородну лозу Немањића. Међутим, још немамо тачних писаних података који би то потврдили. Познато је да се Манастир Ступље први пут спомиње у Крушевском помјанику, у другој половини XВ вијека, гдје су била записана имена монаха овога Манастира. Да је Манастир заиста постојао и да је у њему био активан монашки живот, сазнајемо из већег броја рукописних књига које су ступљански монаси, бјежећи од Турака, пренијели у Славонију. Из једне од њих, у запису из 1696. године, сазнајемо да је Манастир Ступље опустио и сасвим изгорио. Од тога времена полако се губи материјални траг постојања овог Манастира. О некадашњој слави Манастира свједочи предање међу мјесним народом, које се преносило са кољена на кољено, као и сачуване књиге које се налазе у библиотекама и музејима: Пролог љетни, Богородичник, Панагирик, Требник, Типик, те Акатистник, које садрже записе о битисању Ступља. Многи истраживачи историје манастира Епархије бањалучке могуће постојање Манастира Ступље везивали су за више локалитета у близини Манастира Липље; податак да су манастири Липље и Ступље били у близини – био је једини траг за лоцирање Ступља. Међутим, готово 300 година нико није успио са сигурношћу да утврди гдје је Ступље постојало. У вријеме грађанског рата у Босни и Херцеговини, као посебан дар овдашњем народу откривено је постојање Манастира Ступље на мјесту гдје је данас обновљен. Наиме, 9. марта 1994. године мјештани села Горњих Вијачана − Душан Јотић, наставник историје, и Митар Малешевић, пронашли су црквене темеље на њиви која је дуги низ година обрађивана и на којој су мјештани сијали љетину. Траг да се ту налази “нека стара црква” постојао је у народном предању, па су старији домаћини упућивали омладину и дјецу да то поштују “и не играју се на мјесту гдје је некада била црква”. Поред тога, мјештани свједоче да се све до шездесетих година двадесетог вијека на овом мјесту могао наћи тесани камен који су неки од њих, не знајући да је некада припадао цркви, возили својим домаћинствима као грађевински материјал. Надлежни свештеник, протонамјесник Радомир Малетић, сазнавши за проналазак темеља, одмах је обавијестио епископа бањалучког Јефрема, који је благословио археолошка ископавања. Обнова манастира Испитавши терен и увјеривши се да је то заиста манастирска црква која је припадала Манастиру Ступље, он је благосиљао да се почне обнављати ова светиња. Постављен је Часни Крст, а на Томину недјељу 8. маја 1994. године одржана је и прва молитва − освећење крсног знамења и земљишта. Од тога дана ово је Завјетни дан у Манастиру Ступље, који се посебно свечано молитвено обиљежава као дан васпостављања молитвеног живота у овој светињи. Средином 1994. године израђен је пројекат прилазног пута, регулисана су имовинско-правна питања, а у јесен исте године пут је био у употреби. Свесрдну помоћ овоме послу дале су општине Прњавор и Челинац. Недуго затим манастирски посјед је ограђен, а изграђена је и дрвена капела. Године 1995, на Томину недјељу, освештано је звоно и први пут, након више вијекова, зазвонило је долином Манастирице. Тога дана, баш као и приликом освећења крсног знамења годину дана раније, у Манастиру Ступље се сабрало неколико хиљада вјерника да заједно са епископом, свештенством и монаштвом из других манастира Епархије бањалучке раздијеле радост Васкрсења Господњег и поновног успостављања Манастира Ступље. Темељи манастирске цркве изграђени су у љето 1995. године, а освештао их је епископ бањалучки Јефрем 17. августа 1995. године. Кум темеља и велики добротвор у послу његове изградње, заједно са својом породицом, био је Недељко Југовић из Прњавора. Изградња конака почела је 1996. године на темељима који су откривени приликом археолошких ископавања. Фасада конака зидана је од седре и аустроугарске ситне цигле − старих комада, док је унутрашњи зид зидан ситном циглом. Конак је осмишљен као објекат за више намјена, са свим потребним просторијама за редован монашки живот. Поред капеле Светих апостола Петра и Павла, унутар конака су: библиотека, мала трпезарија, канцеларија, келије за манастирске житеље, те све потребне пратеће просторије. У исто вријеме радило се на изградњи водовода који је намијењен искључиво за потребе Манастира. Све ове пројекте водила је Епархија бањалучка са епископом Јефремом на челу, који је по неколико пута седмично долазио у Ступље, надгледао радове, савјетовао и свесрдно помагао да сви радови буду успјешно завршени. Изградња манастирске цркве текла је нешто спорије, због начина градње, набавке и обраде материјала. Црква је 2004. године покривена бакарним лимом, а тада су набављена три звона за богослужбене потребе. Највеће звоно, тешко 550 килограма, дар је манастира: Гомионица, Моштаница, Липље и Крупа на Врбасу; друго звоно, тешко 350 килограма, дар је Жарка Поповића и Марка Митровића; треће, тешко 250 килограма, дар је Душана Торбице. Конак са капелом завршен је 2008. године, а на манастирску славу 21. новембра исте године епископ Јефрем их је освештао. Кумови су били Свето и Благоје Јотић. Тога дана Манастир је поново проглашен општежитељним, када је епископ Јефрем за првог намјесника обновљеног Манастира поставио јеромонаха Данила Гаврановића, дотадашњег сабрата Манастира Моштаница.а челу, који је по неколико пута седмично долазио у Ступље, надгледао радове, савјетовао и свесрдно помагао да сви радови буду успјешно завршени. Изградња манастирске цркве текла је нешто спорије, због начина градње, набавке и обраде материјала. Црква је 2004. године покривена бакарним лимом, а тада су набављена три звона за богослужбене потребе. Највеће звоно, тешко 550 килограма, дар је манастира: Гомионица, Моштаница, Липље и Крупа на Врбасу; друго звоно, тешко 350 килограма, дар је Жарка Поповића и Марка Митровића; треће, тешко 250 килограма, дар је Душана Торбице. Конак са капелом завршен је 2008. године, а на манастирску славу 21. новембра исте године епископ Јефрем их је освештао. Кумови су били Свето и Благоје Јотић. Тога дана Манастир је поново проглашен општежитељним, када је епископ Јефрем за првог намјесника обновљеног Манастира поставио јеромонаха Данила Гаврановића, дотадашњег сабрата Манастира Моштаница. |