Митрополит дабробосански Николај синоћ се у 88. години живота у петнаест минута прије поноћи упокојио у Универзитетској болници у Фочи.
У храму Светих Петра Дабробосанског и Василија Острошког Чудотворца у Богословском школском центру на Велечеву код Фоче, као и у свим храмовима митрополије дабробосанске биће служене заупокојене литургије.
Тијело блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја биће у велечевском храму.
Након заупокојене литургије коју ће са свештенством служити владика захумско-херцеговачки и приморски и замјеник митрополита дабробосанског Григорије, тијело блаженопочившег митрополита око поднева биће превезено у манастир Добрун, гдје ће бити сахрањен у петак.

Блаженопочивши митрополит Николај шездесети је митрополит дабробосански на чији трон је изабран 1992. године. У шедесет и двије године свештеномонашког и 42 године епископског служења Српској православној цркви истакао се као велики просветитељ, градитељ, обновитељ црквеног и духовног живота. Од 1973. до 1978.године био је владика аустралијско-новозеландски, након чега је изабран за владику далматинског гдје се задржао до избора у светосавски трон митрополита дабробосанских.
Блаженопочивши митрополит Николај чије је свјетовно име Гојко Мрђа рођен је у Крњој Јели код Босанског Петровца 30. августа 1927. године. Школовао се у Сремској Паланци, а 1946. године уписао је Богословију у Призрену. 1953. године примио је монашки постриг.
Завршио је Богословски факултет у Београду који му је због изузетног доприноса развоју богословља и науке додијелио 1999. године титулу почасног доктора наука, а исту титулу добио је и од Универзитета у Источном Сарајеву 2007. године. Носилац је више црквених и свјетовних одликовања.
 | Извор: РТРС |

Од 23. до 25. октобра 2015. године одржана је Међурелигијска конференција вјероучитеља у Босни и Херцеговини. Организатор ове конференције био је Катихетски одбор Српске Православне Цркве у  Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине и Српска Православна Епархија зворничко-тузланска. Отварању ове конференције на којој је учествовало 45 вјероучитеља из цијеле БиХ, присуствовали су и поздравили његов рад, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Хризостом (у име Српске Православне Цркве) , Његова Узоритост Надбискуп Врхбосански Винко Пуљић (у име Римокатоличке Цркве), Негова Екселенција Муфтија тузлански Вахид ефендија Фазловић (у име Исламске заједнице у БиХ) и господин Игор Кожемјакин (у име Јеврејске заједнице у БиХ, јеврејске општине Сарајево).  Конференцијом је у име домаћина Катихетског одбора и Епархије зворничко тузланске руководио протонамјесник Синиша Шаренац. Учешће у конференцији узели су чланови Катихетског одбора СПЦ у Републици Српској протојереј Крстан Дубравац, протојереј-ставрофор Чедомир Арамбашић, јереј Александар Шмања, протођакон Драган Поповић као и главни инспектор за Православну вјеронауку и члан КО г. Славољуб Лукић
Жеља за дружењем и радост након поновног сусрета били су евидентни код свих вјероучитеља који су учествовали и на протеклим конференцијама у Сарајеву.  Рад конференције био је усмјерен на главну тему која гласи: „Изазови вјеронауке у савременом друштву“.
Прво предавање одржао је вјероучитељ Давор Арнаут, дипломирани теолог, а тема његовог предавања била је „Изазови савременог свијета“. Веома добар одјек код вјероучитеља имало је ово предавање, тако да се одмах развила веома корисна дискусија, која је већ на почетку донијела неке конкретне предлоге за изазове пред којима се налази вјероучитељ у савременом свијету. 
Други предавач био је др Незир Халиловић, који је говорио на тему „Изазови пред религиозношћу дигиталних генерација“. И овај предавач и његово предавање је такође позитивно оцијењено од стране вјероучитеља, јер су се се сви укључили у разговор након њега. Сви су били једногласни да је велика обавеза и одговорност вјероучитеља у савременом свијету у којем је дигитална ера ушла у све друштвене слојеве, а понајвише младе људе. Нарочито је наглашена потреба да вјеронаука уђе у средње школе, јер је тај адолесценти период најпресуднији за будућност омладине.
Трећи предавање одржао је др Томислав Млакић, који говорио на тему „Изазови екуменизма и међурелигијског дијалога“. Његово предавање, потомогнуто је презентацијом Божане Ивелић Катане, која је из личног искуства говорила о насушној потреби дијалога и искреног прихватања другога и другачијега. Овдје  се развила врло жива дискусија, коју је само ограничено вријеме за рад могло да  заустави.

Други дио дана, протеако јер у реализацији радионица. Овај вид рада показао је велику искреност и жељу да се укаже на горуће теме у процесу извођења наставе вјеронауке у школи. 
Теме радионица биле су: 
•    Непознавање једни-других као сметња вјеронауке (упознајмо се!)
•    Педагошки утицај вјеронауке
•    Социјална и друштвена одговорност вјероучитеља
Свака од ових тема је веома битна за унапређење рада у настави вјеронауке те су стога и вјероучитељи прионули на детаљну анализу теме, мјере које треба предузети. Израђен је и  план акције како би се што функционалније дошло до боље сарадње међу вјероучитељима  и указало на одговорност и улогу коју вјероучитељ има у процесу васпитања младе особе која похађа наставу вјеронауке.
На крају овог дијела конференције донесени су и одређени закљуци, на које ће представници свих конфесија указивати у наредном периоду. 
Закључци конференције су следећи:
•    Вјероучитељи у школама треба да буду иницијатори заједничких дружења, изграђују мир као друштвено огдоворне и савјесне особе;
•    Треба формирати мултиконфесионалне стручне активе на нивоу школа, градова и кантона;
•    Организовати додатну едукацију вјероучитеља у упознавању са другим религијама;
•    Организовати хуманитарне акције у сврху развијања осјећаја према другима;
•    Покренути заједнички часопис у којем би се објављивали корисни радови за вјеронауку.

Трећи дан конференције био је одређен за обилазак вјерских објеката и практично упознавање других религија. Вјероучитељи су посјетили: храм Успења Пресвете Богородице у Српској Вароши, Бијелу џамију у насељу Колобара и цркву Пресветог Срца Исусовог у центру града.

Испуњени прелијепим утисцима вјероучитељи су на крају примили сертификате које су им домаћини подијелили. 

Муфтија тузлански Вахид ефендија Фазловић, најавио је да ће наредна конференција бити одржана у организацији Ријасета Исламске заједнице у Бих и просвјетне службе ИЗ.  
 
Велико нам је задовољсто да смо заиста успјешно организовали овакву конференцију. Сви учесници су исказали задовољсто начином организације и захвалили домаћинима на труду и пажњи  који су уложили како би сваки дио конференције био на завидном нивоу.

Координатори Конференције,
протонамјесник Синиша Шаренац и протођакон Драган Поповић

​У организацији Катихетског одбора Српске православне цркве у Републици Српској и Федерацији БиХ и Српске православне  Епархије зворничко-тузланске, у Брчком се од 23. до 25. октобра одржава “Међурелигијски сусрет вјероучитеља БиХ”.

Ђакон   Драган  Поповић, координатор  Kонференције  каже да ће на  „Трећем међурелигијском сусрету вјероучитеља у БиХ“ учешће ће узети 45 вјероучитеља  и предавача из цијеле Босне и Херцеговине.

„Тема Конференције је вјероучитељ у Савременом свијету“, истако је Ђакон Драган Поповић.

Током Конференције биће одржано неколико предавања и радионица, а учесници Конференције посјетиће и знамените вјерске објекте у Брчком.

Отварање Конференције заказано је за петак у 19 часова у великој сали Дома Културе у Брчком, а присуствоваће јој највиши  великодостојници свих конфесија које су заступљене програмом вјеронауке у основним и средњим школама у БиХ. Извор
​
Поздравна ријеч Епископа зворничко-тузланског господина Хризостома

Спектакуларни налаз археолога у остацима средњовековног града Рудника. На металној плочици угравиран шлем украшен бивољим роговима и натпис: "Господин Лазар кнез све српске земље"
ОТКРИЋЕ печата кнеза Лазара у остацима средњовековног града Рудника је спектакуларан налаз до кога су у последњим данима овогодишње кампање дошли археолози Филозофског факултета у Београду и Музеја Рудничко-таковског краја. Били су запањени кад је из земље изронила метална плочица-матрица с минуциозно угравираним владарским грбом, карактеристичним шлемом украшеним бивољим роговима и натписом: "Господин Лазар кнез све српске земље". Печат је урезан "у негативу", као слика у огледалу, да би се читао правилно после отискивања у злату или воску.
- Реч је о јединственом налазу, до сад смо познавали само отиске печата на владарским повељама сачуваним у ризницама. По први пут пронађена је матрица којом су ти печати отискивани. Њу је могао да носи само кнез Лазар или његов најближи сарадник из дворске канцеларије - каже доцент др Дејан Радичевић који с кустосом Аном Цицовић руководи истраживањима.

Они истичу да је проналазак кнежевог печата дефинитивно потврдио важност средњовековног Рудника и наговестио да је у граду постојала владарска резиденција.

- Рудник је био врло важан извор Лазареве економске моћи, а печат доказује да је он боравио у њему и издавао повеље - каже др Радичевић. - Лазар је ширећи државу следио традицију Немањића и овладавао кључним рударским местима, од Новог Брда до Рудника, који му је био веома значајан.

Да би прецизно установили од ког је метала изливена матрица послали су је на испитивање у Републички завод за заштиту споменика културе.

- Спектрометријска анализа је дала невероватан резулатат, да је реч о аутентичној легури коју су направили овдашњи металурзи - каже др Радичевић. - Печат је направљен од легуре која садржи 80 одсто бакра, осам одсто олова, шест одсто калаја, два одсто цинка и један проценат силицијума. Суштински, то је оловно-калајна бронза којој су остали легирајући елементи дали посебне особине.

Стручњаци сматрају да је с печатне матрице отискивана предња страна жига и да је вероватно имала и други део.

Са археолошког налазишта на Руднику


- За другим делом печата и за остацима владарске резиденције потрага тек почиње - каже др Радичевић. - Печат који смо пронашли подсећа на "велики типар" којим је оверена повеља светогорском манастиру Пантелејмону, али и на печат с писма Дубровчанима.

Титула коју је Лазар користио на рудничкој матрици и тип витешког шлема старији од приказаног на рељефу у Хиландару, указују да је овај печат кнез користио у раној фази владавине.

- Вероватно је реч о периоду непосредно после 1373. кад је победио великаша Николу Алтомановића у сукобу око Рудника - каже др Радичевић. - Од тада овдашњи рудници и градови постају значајан извор моћи кнеза Лазара, а доцније деспота Стефана Лазаревића и Вука Бранковића. Овде је радила најдуговечнија и последња ковница новца средњовековне Србије.

Средњовековни Рудник није био заштићен зидинама и можда је то разлог за губитак и откриће кнежевог печата. Наиме, одмах после Косовског боја 1389. угарски краљ Жигмунд покренуо је поход на "шизматичку" Србију, а први циљ му је било освајање "Рудничке планине" и њених богатстава. Међутим, наишао је на жесток отпор и морао је да се повуче. Затим је 1390. безуспешно опседао Острвицу, главну рудничку тврђаву.

- Угарски упад је кратко трајао због неочекивано упорног отпора Срба, које је највероватније предводио великаш Никола Зојић - објашњава др Радичевић. - Зојић није учествовао у Косовском боју јер је остављен да брани северну границу, што значи да су Срби били свесни опасности од Угарске.

Угари су искалили бес на цивилном насељу Руднику.

- Лазарев печат смо пронашли у отпадној јами, као да га је неко бацио у задњем тренутку, да би спречио да владарска ознака буде пронађена и злоупотребљена - каже др Радичевић. - Тај археолошки слој указује да је град био спаљен и разорен. Током обнове преко необичне скривнице је подигнута нова велика грађевина, која је практично сачувала печат.

Ана Цицовић каже да ће од четвртка печат бити изложен у Музеју Рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.
извор: ​Новости

​Библија преведена на још један језик 
Завршен превод Библије на цоцилски језик
Ово је један од племенских језика древних Маја.
Мексико Сити. У мексичкој држави Чиапас, управо је  завршено превођење Библије на цоцилски (Тзотзил) језик - један од племенских језика древних Маја, аутохтоног становништва Мексика. Тренутно, језиком  Цоцила  говори око 350 хиљада људи у 59 заједница у општинском округу Лос Алтос у планинском дијелу државе Чиапас. Превод је плод 25 година напорног рада.

Сребреница - У Ораховици код Сребренице откривени су остаци средњовјековне православне цркве.
Протојереј Александар Млађеновић рекао је да су мјештани и чланови "Светосавске омладинске заједнице" откопали зидине храма на локацији Црквиште на брду Боровац.
- Црква је стара више од 550 година, а постојала је прије турске окупације ових крајева, када је порушена. То потврђује подна подлога од цигле, која није коришћена у доба турске владавине на овим просторима - рекао је Млађеновић.

ТВ прилог настао као посљедица једне неозбиљне петиције о вјеронауци коју је започео један сајт 22.августа 2015.године 

Свештеник Синиша Шаренац, иначе секретар за вјерску наставу Епархије зворничко-тузланске, каже да ово није прва иницијатива за укидање вјеронауке у школама, али да је најнеозбиљнија досад. Он сматра да је вјероанука заживјела толико да је дошло вријеме да буде уведена и у средње образовање.

- Вјеронаука је озбиљан предмет и ту нема ништа спорно. Добили смо одобрење да је уведемо у средње школе у Брчком. Захтијевати укидање вјеронауке равно је укидању било којег другог предмета. Ако би направили анкету да ли да буде укинута математика или вјеронаука, вјерујем да би више њих гласало за математику. Очигледно је да то људи желе и да је овај предмет заживио у нашим школама. Они који не желе, могу своју дјецу да изоставе са наставе - каже Шаренац и додаје да је лоша идеја и да вјеронаука буде уведена као секција.
Вјерска опредјељења
У Министарству просвјете и културе РС кажу да се вјеронаука изучава од другог до деветог разреда основне, а да ученици имају могућност изучавања вјеронауке у складу са својим вјерским опредјељењима.

- Родитељи се могу изјаснити да ли ће њихово дијете похађати вјеронауку или не. Уколико одлуче да њихово дијете изучава вјеронауку, онда она постаје обавезан предмет који се изучава током основног образовања. Према подацима Републичког педагошког завода РС, прошле године је 91,97 одсто ученика изучавало православну вјеронауку, 0,24 одсто католичку и 7,04 одсто исламску. Само 0,75 одсто укупног броја ученика не похађа уопште вјероунауку и то вријеме проводе у школској библиотеци уз активности које осмисли руководство школе - кажу у ресорном министарству.
Извор: прес рс