Blog Archives

Прослава Видовдана у манастиру Гомионица

28/6/2022

На празник Светог мученика Лазара и Светих српских мученика - Видовдан, 28. јуна у световаведењској обитељи манастира Гомионице служена је Света архијерејска литургија којом је началствовао епископ бањалучки г. Јефрем уз саслужење епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, те више свештеника и ђакона наше Свете Цркве. Повод евхаријстијском сабрању била је прослава крсне славе Војске Републике Српске, чији традицију данас баштини Трећи пјешадијски пук при Оружаним снагама БиХ. Након благосиљања славског колача и жита вјерном народу се обратио војни епископ - владика Сергије који је истакнуо величину подвига Светог кнеза Лазара и свих потоњих мученика који су пострадали за своју Отаџбину, али и додао да је њихова земаљска смрт била улазак у вјечни Живот и у заједницу са Васкрслим Господом. Послије Свете архијерејске литургије уприличена је славска трпеза и послужење за све присутне.

Протојереј Сергеј Булгаков: како се мислилац који је изгубио вјеру вратио Христу

28/6/2022

28. јуна 2022. године навршaва се 151 година од рођења протојереја Сергеја Булгакова (28. јун 1871 — Париз, 12. јул 1944). Рођен је у у граду Ливни. Одрастао је у великој породици сиромашног гробљанског свештеника, чији је живот био прожет „црквеном вјером, која није дозвољавала никакво питање и несумњивост, а истовремено ни слободе и попуштања“. Васпитаван је као узоран хришћанин, и у својим раним годинама искрено је вјеровао у Бога. Али са 14 година то му није било довољно и дуги низ година не само да је „раскинуо“ са православљем, већ је и са младалачким максимализмом похрлио да тражи истину у марксизму и револуцији. Након револуције 1905. године дефинитивно се разочарао у идеје марксизма и социјализма (релативну исправност социјализма, међутим, никада није порицао, сматрајући га извјесним социјално-политичким „минимумом“ хришћанске политике).
Његов повратак Цркви, коју је, упркос свему, и сам осјећао као своју духовну отаџбину, прошао је кроз многа искушења. Као резултат тога, 1918. године манастиру Данилов, са благословом патријарха Тихона, примио је свештенички чин.... Отац Сергеј блиско сарађује са патријархом Тихоном и постепено почиње да игра прилично значајну улогу у Руској цркви, али рат је све промијенио. Предстојао је пут кроз фронтове Грађанског рата до Крима, а затим у изгнанству - до Прага (од маја 1923. године до љета 1925. године, Булгаков је био професор црквеног права и богословије на правном факултету Руског научног института у Прагу), а затим до Париза (гдје постаје професор богословије и декан Православног богословског факултета), гдје је отац Сергеј требало да створи познати богословски институт Светог Сергија, који је постао фокус руске теолошке мисли 20. вијека. А сам протојереј Сергеј Булгаков ушао је у историју руске теологије као симболична фигура, аутор не само класичних дјела о догматској теологији, већ и многих чланака у којима он као теолог и философ покушава да схвати најнужније данашња издања: „Апокалиптичност и социјализам“, „Рат и руска свијест“, „Хероизам и подвижништво“, „Интелигенција и револуција“, „Св. Петар и Јован“, „Неопалима купина“, „Апокалипса по Јовану“, „Православље“, трилогија: „Јагње Божије“, „Невеста јагњета“, „Утјешитељ“, и др. Међутим, чак и као богослов Булгаков је веома философичан, па чак и „социологичан“ о чему свједоче и његови чланци као што су „Душа социјализма“, „Нација и човјечанство“ , „Православље и социјализам“, брошура „Хришћанска социологија“.

Патријарх разочаран због утицаја директора на упис ђака на верску наставу

27/6/2022

Патријарх српски Порфирије саопштио је да је веома разочаран информацијом да, како је навео, директори више основних и средњих школа у Србији свесно обесхрабрују, па чак и спречавају ученике и родитеље да се определе за верску наставу.

„Веома сам разочаран информацијом да директори више основних и средњих школа у Србији свесно обесхрабрују, чак бих рекао, спречавају ученике и родитеље да се определе за Верску наставу. Посаветоваћу се са браћом архијерејима и представницима других Цркава и верских заједница о томе да ли да јавно објавимо њихова имена и имена школа које на тај начин дискриминишу сопствене ученике. У сваком случају ћемо упутити званично реаговање и надлежним државним органима" написао је патријарх Порфирије на свом Инстаграм налогу.

140. годишњица Саборног храма у Тузли

26/6/2022

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 25. јуна 2022. године светом архијерејском Литургијом у Катедралном храму Успења Пресвете Богородице у Тузли. Том приликом, прослављена је и 140. годишњица од освећења тог светог храма. Саслуживали су преосвећена господа епископи бачки Иринеј, зворничко-тузлански Фотије, горњокарловачки Герасим, осечко пољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, изабрани шабачки Јеротеј, изабрани западноевропски Јустин и мохачки Дамаскин.
Заједно са многобројним верним народом прослави јубилеја тузланског Саборног храма присуствовали су председавајући Савета министара Босне и Херцеговине г. Зоран Тегелтија, министар без портфеља у Влади Србије г. Ненад Поповић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде Републике Србије г. Владимир Рогановић, предсједник Скупштине Тузланског кантона г. Жарко Вујовић, градоначелник Бања Луке г. Драшко Станивуковић, градоначелник Бијељине г. Љубиша Петровић, начелник општине Угљевик г. Василије Перић, начелник општине Лопаре г. Радо Савић као и други бројни гости. Извор

Први пут прослављени Свети новомученици житомислићки

26/6/2022

У манастиру Житомислић код Мостара данас су први пут прослављени Свети новомученици житомислићки и од наредне године празноваће се 26. јуна у свим православним храмовима.

Житомислићки мученици су братство манастира које је пострадало 1941. године од усташке руке, а њихови посмртни остаци након ексхумације 1991. године хрватске снаге су минирале годину касније, када је и манастир порушен до темеља.

Данашњу свету литургију служили су епископи херцеговачки и приморски Димитрије, нишки Арсеније и далматински Никодим уз саслужење свештенства Епархије и присуство вјерника из цијеле Херцеговине.
Након ломљења славског колача, одржана је и свечана академија поводом 30 година од рушења и 20 година од обнове и васкрса манастира Житомислић. Извор: РТРС

Патријарх Порфирије у званичној посјети Епархији зворничко-тузланској

25/6/2022

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије благоизволео је да, у суботу 25. јуна, на братски позив Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског г. Фотија учини званичну канонску посету Епархији зворничко-тузланској.
У пратњи Патријарха Порфирија су Преосвећена господа Епископи топлички и изабрани шабачки Јеротеј и хвостански и изабрани западноевропски Јустин, викари Његове Светости.
Патријарха Порфирија у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Тузли дочекао је Преосвећени Епископ зворничко-тузлански г. Фотије, монаштво, свештенство и многобројни верни народ ове Богом чуване Епархије. Свечаном дочеку присуствовали су и Преосвећена Господа Епископи: бачки Иринеј, горњокарловачки Герасим, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије и мохачки Дамаскин. Након свечаног дочека у катедралном храму Успења Пресвете Богородице, поводом посете Патријарха Порфирија служен је свечани чин доксологије.
Након чина доксологије, у име свештенства, монаштва и верног народа, Првојерарха Српске Православне Цркве поздравио је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије и рекао да народ у Тузли дочекује Патријарха радо, дочекује га као свог духовног оца, пастира, који седи на трону Светога Саве. У својој архипастирској беседи, Патријарх Порфирије је рекао да будући да овде живе људи који верују у Бога, да је потпуно јасан и дефинисан систем вредности који проистиче из те вере, а у односу на који се изграђује наш живот. Када кажемо наш живот мислимо на наш однос према свему што је око нас и у нама. Тај наш систем вредности, нама православним хришћанима, то је Јеванђеље. Данас има мноштво система вредности. Највећи број система вредности је нешто што се супротставља оним вредностима који произилазе из наше вере у Бога и могли бисмо рећи да практично постоје вредности које су резултат вере у Бога и са друге стране бројни системи вредности који немају у свом корену веру у Бога. Ту постоји разлика, због тога ми имамо одговорност за оне који не верују у Бога, имамо одговорност да им посведочимо собом, својим животом да смо ми верници, да верујемо у Бога, да верујемо у Христа и да је Христос тај који одређује наш живот, Његова реч и Његове заповести, истакао је Патријарх Порфирије. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је заједно са отачаственим архијерејима присуствовао Свечаној академији поводом 140 година освећења Саборног храма Успења Пресвете Богородице, у Народном позоришту у Тузли.
* * *
У недељу, 26. јуна, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, служиће свету архијерејску Литургију поводом 140 година од освећења Саборног храма у Тузли уз саслужење више архијереја, свештенства и монаштва у Саборном храму Успења Пресвете Богородице. Извор: Тв Храм

Највећи број система вредности је нешто што се супротставља оним вредностима који произилазе из наше вере у Бога и могли бисмо рећи да практично постоје вредности које су резултат вере у Бога и са друге стране бројни системи вредности који немају у свом корену веру у Бога. Ту постоји разлика, због тога ми имамо одговорност за оне који не верују у Бога, имамо одговорност да им посведочимо собом, својим животом да смо ми верници, да верујемо у Бога, да верујемо у Христа и да је Христос тај који одређује наш живот, Његова реч и Његове заповести, истакао је Патријарх Порфирије приликом званичне канонске посете Епархији зворничко-тузланској у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Тузли, 25. јуна 2022. године.

Промовисана књига „Небеска дворишта“ епископа Григорија

25/6/2022

У Великој дворани Коларчеве задужбине, у петак 24. јуна 2022. године, промовисана је књига „Небеска дворишта“ епископа диселдорфског и цијеле Њемачке Григорија.
О књизи су надахнуто говорили уредник издања Дејан Михаиловић, лексикограф и писац Влахо Богишић, који је истакао да није ријеч о аутобиографији него о роману, а одломке је читала глумица Наташа Нинковић.
Владика Григорије, након књиге „Преко прага“ за коју је награђен „Кочићевим пером“, у свом новом дјелу пише о животу, љепоти и страдању мале али храбре заједнице која брани своје вјековно огњиште. О завичају и успоменама. То је ода Планиници, која се нашла у вихору рата и човјековој спремности на велике одлуке и дјела. Роман почиње првим данима рата 1992. године.
– Разлике су добре, али подјеле не ваљају. Не ваља када се дијелимо, а када имате разлике то ме је чинило срећним и у најнесрећнија времена. Нисам могао да не волим некога зато што муслиман или Хрват. Страшно се плашим тога да будемо сви исти, униформисани. У војсци нисам носио капу и кажњаван сам због тога сваки пут са по 20 склекова и то ми је било супер. Треба да будемо слободни у томе да волимо другог у његовој различитости, наводи “Нова.рс”.
А не да он буде исти као ми, нити ми треба да будемо као он, и у томе јесте наше богатство. У језику, ми смо од Вардара па до Триглава једно. У духу, у традицији смо у много чему једнаки, али опет смо сви различити и то је требало уважавати а због тога се није требало клати – истакао је владика Григорије који се 17. јуна прије три деценије замонашио а на исти дан ове године објављен је овај роман. Додао је да је Босна тајанствена и зато је моћна. И да не треба бјежати од мита јер он више открива него што покрива.
– Косово и Метохија је за многе Србе који тамо никада нису били завичај, и нико не може да објасни како. А то је зато што у себи носимо тај мит.
Уз много мудрих и духовитих прича, писац и свештеник је, између осталог рекао, да је јако важно то што учимо. – Не схватају људи да је наша моћ у нашој немоћи. Најмоћнији човјек у посљедњих 30 година у нашој средини је патријарх Павле – што је изазвало одушевљење публике и буран аплауз. Истакао је да би волио да ова његова књига неког младог човјека научи да донесе одлуку у животу.
Овом догађају су присуствовали патријарх Порфирије, епископи Игњатије, Методије, Иларион, Сава Бундало, проф. Миодраг Зец, принц Филип и принцеза Даница Карађорђевић, Санда Рашковић Ивић, Дејан Бодирога са сином, Драган Великић, Саво Манојловић, Жељко Бодрожић, Весна Чипчић…

Икона Богородице „Достојно јест“

24/6/2022

Чудотворна икона Мајке Божије "Достојно јест" (Милујућа -грч. Ἄξιον Ἐστί) прославља се 24. јуна по новом, односно 11. јуна по старом календару. Пред иконом Пресвете Богородице „Достојно јест“ вјерници се моле за исцјељење од душевних и физичких болести, на крају било ког посла, током епидемија, за срећу у браку, у случају несреће. Ова чудотворна икона се од 982. године чува у Успенскоом храму административног центра Свете Горе Атонске - Кареји. Икона је напустила Атос само четири пута како би утјешила, подржала и опоменула оне православне хришћане који немају прилику да сами дођу на њу.

У олтару овог св. храма налази се икона "Достојно јест"

Литија са чудотворном иконом Богородице „Достојно јест“ на Светој Гори. Фото: Виталиј Кислов / Православие.Ру

11. јуна 980. (према другим изворима - 982), догодило се једно од чуда: Један старац, свештеник живео је отшелнички са својим послушником недалеко од Кареје. Ретко су остављали своју келију, осим услед преке потребе. Деси се да старац оде да служи свеноћно бденије уочи недеље у Карејској цркви. Његов ученик остаде да чува келију добивши наредбу од старца да службу врши у келији. Када је наступила ноћ, чуо је куцање на вратимa; отворивши видео је непознатог монаха, кога је љубазно примио. У време савршавања свеноћне службе, обојица су почели молитвено пјеније. Када је дошло време да се велича Пресвета Богородица, обојица су стали пред њену икону и почели појати древну песму Светог Козме, епископа мајумског: Честњејшују херувим и славњејшују Серафим… и остало до краја… Но прекрасни гост рече: Код нас, тако не величају Божију Матер, ми певамо прво: Заиста је достојно да блаженом зовемо Тебе Богородицу, увек блажену и непорочну и Матер Бога нашега и после тој песми додајемо : Чеснија си од херувима и славнија од серафима…
Млади монах је задобио умиљење до суза, слушајући певање непознате му песме, и стаде молити госта да му је напише, како би је научио и на тај начин величао Богородицу. Како у келији није било ни мастила ни хартије гост рече: Овако ћу ти написати за успомену ову песму, ево на овом камену, а ти је научи и сам је тако пој, и све хришћане научи да би тако прослављали Пресвету Богородицу.
Камен се као восак умекша под руком дивног госта, и слова се дубоко урезаше. Написавши на камену ту песму, гост је предаде послушнику и рече за себе да је Гаврило и постаде невидљив. Сву ноћ послушник је провео у славословљу пред иконом Богородице, а већ ујутру је певао ту божанствену песму наизуст. Старац га је на повратку из Кареје затекао како пева нову чудесну песму. Послушник му је показао камену плочу и рекао му све како је било. Старац је објавио то сабору Светогораца и сви су једним устима и једним срцем прославили Господа и Матер Божију, певајући нову песму.
Из тог разлога Црква пева анђелску песму Достојно јест, а икона пред којом је Архангел певао дотичну песму је пренесена у Карејску цркву. Плоча са написаном песмом била је послана у Константинопољ, за време царовања Василија и Константина, синова Романа – млађег, патријарха Светог Николаја Хризоверха (983-996). Келија је и до данас позната на Атосу под именом Достојно јест.. Овај дио текста преузет је са овог извора

Храм Светог Василија Великог на Јахорини ускоро под кровом

24/6/2022

Храм Светог Василија Великог на Јахорини ускоро под кровом. Иако споро, због познатих неприлика и околности са ковидом-19 и других фактора, градња овог јединственог храма ове 2022. године иде задовољавајућим темпом. Данас је, у четвртак 23. јуна 2022. године, овај храм у изградњи обишао Високопреосвећени митрополит дабробосански Господин Хризостом. У склопу његове посјете састао се са извођачем радова, надзорним органом и протојерејом Зораном Калајџићем из Пала, који је тренутно надлежан за овај храм и његову градњу. Током састанка дефинисане су одређене ставке, боље рећи разјашњене су неке нејасноће око изгадње и коначног рјешења овог храма. Извор: митрополија дабробосанска

Свети апостоли Вартоломеј и Варнава

24/6/2022

Свети апостол Вартоломеј (Натанаило) био је један од дванаесторице апостола Христових поријеклом из Кане Галилејске. Име „Вартоломеј“ вјероватно је арамејско патронимично име (патроним) и значи син Толомејев. Очигледно је био сродник или близак пријатељ апостола Филипа, будући да је управо Филип довео Вартоломеја к Исусу, а они се упоредо помињу у списковима апостола. Филип је рекао Натанаилу: „Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види! Христос угледавши Натанаила да долази к њему је рекао за њега: „Ево правог Израиљца у коме нема лукавства“ .
Након силаска Светог Духа на апостоле на празник Педесетнице, он и апостол Филип проповиједали су Јеванђеље у Сирији и Малој Азији. Проповиједајући јеванђеље, разишли су се по различитим градовима, а затим се поново састали. Светог апостола Филипа пратила је његова сестра, дјевица Маријамна. Пролазећи градове Сирије и Мизије, претрпјели су многе туге и недаће, каменовање и затворање. У једном од села срели су се са апостолом Јованом Богословом и заједно отишли у Фригију. У граду Јерапољу снагом својих молитви уништили су огромну змију, коју су незнабошци обожавали као божанство.
У Јеерапољу је живио човјек по имену Стахије који је био слијеп 40 година. Када је био излијечен, повјеровао је у Христа и крстио се. Вијест о томе проширила се градом и многи људи су се слили у кућу у којој су живјели апостоли. Болесни и опсједнути ослобођени су својих болести, многи су крштени. Гувернер града наредио је да се похватају проповједници и баце у затвор, а Стахијеву кућу спале. На суђењу су се пагански свештеници жалили да странци одбијају народ од обожавања њихових родних богова. С обзиром на то да магична снага лежи у одјећи апостола, владар је наредио да је стргну. Ту се дигне на њих светина, те и Филипа и Вартоломеја распну на крст (Вартоломеја наопако). Утом се догоди земљотрес, од кога погину зле судије и многи народ. Осјетивши то као казну Божију, многи притрче да скину Апостоле с крстова, но Филип беше већ издахнуо, док Вартоломеј бјеше још у животу. Учинивши Стахија епископом јеерапољским, апостол Вартоломеј и блажена Маријамна напустише овај град.
Проповиједајући Ријеч Божју, Маријамна је отишла у Ликаонију, гдје је мирно умрла. Апостол Вартоломеј је отишао у Индију, тамо је превео Јеванђеље по Матеју са јеврејског на локални језик и многе пагане преобратио у Христа. Посјетио је и Велику Јерменију (земљу између ријеке Куре и врхова ријека Тигрис и Еуфрат), гдје је учинио многа чуда и излијечио кћерку цара Полимија опсједнуту демонима. У знак захвалности цар је послао поклоне апостолу, али је он одбио да их прими, рекавши да тражи само спас људских душа. Тада су крштени Полимије са царицом, излијечена принцеза и многи од његових ближњих. Становници десет градова Велике Јерменије слиједили су њихов примјер. На сплетке незнабожачких свештеника, завидљиви брат царев Астијаг ухватио је апостола у граду Албану (данас град Баку) и разапео га наопако. Али ни са крста није престајао да објављује људима добру вијест о Христу Спаситељу. Тада су, по наредби Астијага, апостолу откинули кожу и одсјекли главу. Вјерници су његове остатке ставили у лимену светињу и сахранили га. Око 508. свете мошти апостола Вартоломеја пренесене су у Месопотамију. Када су Персијци 574. године заузели град, хришћани су узели мошти апостола и повукли се на обале Црног мора. Али пошто су их непријатељи сустигли, били су приморани спустити ковчег у море. Снагом Божијом ковчег је чудесно допловио до острва Липарских. У 9. вијеку, након заузимања острва од Арапа, Свети апостол Вартоломеј се помиње у житију Јосифа Пјесмописца. Примивши од једне особе дио моштију апостола Вартоломеја, преподобни Јосиф их је донио у свој манастир у близини Цариграда и саградио цркву у име Апостола, у коју је положио дио његових моштију. Преподобни Јосиф је изгарао у жељи да састави хвалоспеве у част светитеља и усрдно се молио Богу да му подари способност да их састави. На празник апостола Вартоломеја, преп. Јосиф га је видео пред олтаром. Позвао је Јосифа, узео са престола свето Јеванђеље и положио га на своја прса ријечима: "Нека с језика твога потеку воде небесне мудрости!" Од тог времена преп. Јосиф је почео да пише химне и каноне и украшавао њима не само празник апостола, већ и дане помена многих других светаца, чинећи око 300 канона.

Апостол Варнава

Апостол Варнава (Варнава =син утјехе) рођен је на Кипру од богатих родитеља Јевреја, из Левитског племена. Школовао се у Јерусалиму. Господ га је изабрао међу 70 својих ученика. Прије апостолства звао се Јосија: "А Јосија, прозвани од апостола Варнава..." (види Дјела ап. 4, 36) а потом је назван Варнава. Имао је њиву, и продавши је донесе новце и положи пред ноге апостолима. Црквени аутори (Климент Александријски, свети Епифаније) пишу да су Варнаву родитељи у младости послали у Јерусалим да учи код чувеног јеврејског учењака Гамалила. Сматран је рођаком или ујаком јеванђелисте Марка. Заједно са св. апостолом Павлом дуго је проповиједао јеванђеље у Малој Азији, затим на острву Кипар, а први од апостола отишао је да проповиједа у Италију, био је у Риму и основао епископски престо у Медиолани. Учествовао је на Апостолском сабору 51.године у Јерусалиму. По повратку на Кипар, апостол Варнава је наставио да проповиједа о Христу Спаситељу и тиме је подигао Јевреје против себе, који су га каменовали. Апостол Варнава је умро око 62 године, у 76. години.
448. године апостол Варнава се трипут у сну појавио архиепископу Кипра Антиму и показао мјесто сахране својих моштију. На назначеном мјесту хришћани су пронашли нетрулежно тијело апостола и од тог времена је кипарска црква почела да се назива апостолском и добила је право да самостално бира своје предстојатеље.

Унеско: око 70 цркава уништено у Украјини од посљедица рата

23/6/2022

Током четири мјесеца рата између Русије и Украјине, дјелимично или потпуно су уништена 152 културна објекта, од којих су скоро половина били храмови УПЦ.
УНЕСКО је, 23. јуна 2022. године, објавио ажурирање о штети нанесеној културној баштини у Украјини . Као резултат непријатељстава, уништена су 152 културна објекта (од тога је: 70 вјерских објеката, 30 историјских објеката, 18 културних центара, 15 споменика, 12 музеја и седам библиотека) наводи се на званичном сајту Унеска. Три четвртине оштећених објеката налазе се у три региона: у Доњецкој области – 45 оштећених културних објеката, у Харковској – 40, у Кијевској – 26. Од укупног броја погођених објеката од културног значаја, 70 објеката су богомоље. Имајте у виду да су већина њих храмови Украјинске православне цркве.
„Културно наслијеђе у свим облицима никада не смије бити нападнуто. Понављам свој позив на поштовање међународног хуманитарног права, посебно Хашке конвенције о заштити културних добара“, рекла је у свом коментару генерална директорка УНЕСКА Одри Азуле (Audrey Azoulay). Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора.

У недјељу се први пут славе мученици житомислићки

23/6/2022

У слaву Свeтих свeштeнoмучeникa житoмислићких гoдинaмa сe пjeвa у Хeрцeгoвини, a ускoрo ћe и у циjeлoм српскoм прaвoслaвнoм свиjeту. Свeти aрхиjeрejски сaбoр Српскe прaвoслaвнe црквe oдрeдиo je дaтум прaзнoвaњa Свeтих свeштeнoмучeникa житoмислићких и тo ћe oд oвe гoдинe и свих нaрeдних гoдинa бити 26. jун. Свeштeнoмучeници житoмислићки у хeрцeгoвaчкoм крajу, пoсeбнo у Maнaстиру Житoмислић спoмињу сe и мoлe нa свaкoj мoлитви, a oд нaрeднe гoдинe нaћи ћe сe и у прaвoслaвним кaлeндaримa дa их прaзнуje и слaви циjeли прaвoслaвни свиjeт нa дaн кaдa нeвини пoстрaдaшe.
Игумaн Maнaстирa Житoмислић Дaнилo Пaвлoвић и мoнaштвo oвoгa мaнaстирa у нeдjeљу 26. jунa пoзвaли су свe хeрцeгoвaчкe вjeрникe дa дoђу у мaнaстир дa би зajeднo у мoлитви и сjeћaњу oбиљeжили oвaj вaжaн дaн и зajeднo зaпoчeли трaдициjу слaвљeњa Свeтих свeштeнoмучeникa житoмислићких.
Игумaн Дaнилo нaглaшaвa дa сe пo први пут у нeдjeљу слaви дaн Свeтих свeштeнoмучeникa житoмислићких кojи су кaнoнизoвaни 2005. кaдa je oсвeћeн мaнaстир Житoмислић.
„Taдa су свeчaнo унeсeни у списaк свeтих aли ниje oдрeђeн дaтум њихoвoг прaзнoвaњa. Oвe гoдинe нa aрхиjeрejскoм сaбoру дoнeсeн je дaтум прaзнoвaњa и oд нaрeднe гoдинe ћe бити унeсeн у кaлeндaр Српскe прaвoслaвнe црквe“, нaвoди игумaн Дaнилo.
Прaзнoвaњe ћe зaпoчeти у субoту 25. jунa сa прaзничним вeчeрњим служeњeм у 18 чaсoвa и излoжбoм „Вaскрсeњe мaнaстирa Житoмислић“ кoja ћe пoчeти у 19 чaсoвa. "To су фoтoгрaфиje мaнaстирa кoje имaмo oд oних приje рaтa, II Свjeтскoг рaтa, сликe мучeникa житoмислићких, фoтoгрaфиje мaнaстирa приje рушeњa, дoк je биo пoрушeн, у тoку oбнoвe и дaнaс. Имaмo jeдну рeтрoспeктиву мaнaстирa и oнoгa штo je прeживиo у нoвиjoj истoриjи“, нaвoди игумaн Дaнилo.
У нeдjeљу 26. jунa jутрeњe je у 8 чaсoвa, a Свeтa aрхиjeрejскa литургиja у 9 чaсoвa. Свeту aрхиjeрejску литургиjу служићe eпискoп нишки Aрсeниje, eпискoм дaлмaтински Никoдим и eпискoп зaхумскo-хeрцeгoвaчки и примoсрки Димитриje.
„Нaкoн литургиje у 11 и 30 чaсoвa бићe oдржaнa Свeчaнa aкaдeмиja гдje ћe сe пoдсjeтити знaчaja сaмих мучeникa и истoриje мaнaстирa jeр сe oвe гoдинe oбиљeжaвa и 30 гoдинa oд кaдa je мaнaстир пoрушeн и 20 гoдинa oд кaкo je пoчeлa њeгoвa oбнoвa“, рeкao je игумaн Дaнилo дoдajући дa ћe сe крoз циjeлу гoдину нaстaвити oбиљeжaвaти вaжнa гoдишњицa рушeњa и oбнoвe мaнaстирa. Више на: topportal.info

У вjeри Прaвoслaвнoj пoстрaдaстe,
У jaму тaмну бeзблaгoдaтни Вaс бaцишe,
Силoм Бoжje блaгoдaти Свjeтлoнoсци сe прojaвистe.
И oпeт мoшти вaшe прeлaмaшe кaд бeлу цркву нaд Нeрeтвoм рушишe.
Из нeбeскe слaвe Цaрствa Житни мaнaстир oбнoвистe:
Дa живeћи кoд свeтињe Житoмислићa
O Хљeбу Живoтa Вjeчнoгa мислимo,
И Нoвoм Цaрству Христoвe Љубaви сa Вaмa пjeвaмo,
Кoнстaнтинe, Maкaриje и Дoситeje,
Влaдимирe, Mлaдeнe, Брaнкo, Maркo и Oбрeнe,
Прeпoдoбни Mучeници Житoмислићки,
Moлитe Христa Спaсa: дa спaсe рoд нaш Прaвoслaвни!
(Tрoпaр Свeтим мучeницимa житoмислићким)

Радови на уређењу екстеријера храма Светог Саве у Фочи

23/6/2022

Градња храма Светог Саве у Фочи, могло би се рећи, давно је почела. Већ више од десет година градња траје и траје, рекло би се према могућностима. Томе доприносе и то диктирају прилике и околности у којима јесмо. Али, битно је да се никада не стаје, већ увијек ради и труди. Постојала је велика амбиција да храм буде савршен и освештан 2019. године, а поводом 800 година од Аутокефалности наше Цркве (1219-2019), али није се у томе успјело. Познате околности са вирусом ковид-19 и проглашена пандемија увелико су омели радове. Ове, пак, 2022. године Благости Господње отпочели су врло важни и велики радови на комплетном и коначном уређењу екстеријера око светог грама, екстеријера који ће тек дати пуну љепоту и грандиозност овог ЗАВЕТНОГ ХРАМА Српског народа. Српски народ Фоче и Горњег Подриња има посебан однос према Светитељу Сави, Немањићима и српству генерално. Тим вођен и руковођен блажене успомене митрополита Николаја почео је да гради ЗАВЕТНИ ХРАМ Светитељу Сави, који је њихов понос и дика. У четвртак, 16. јуна 2022. године, Фочу је посјетио и обишао радове око храма Светог Саве Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Господин Хризостом, који је са извођачем радова и Надзорним органом разговарао о детаљима радова. Извор:Митрополија дабробосанска/ Љетописац РаНиКо

У Холандији, објављена Библија за људе са когнитивним оштећењима

23/6/2022

Организација "Care Philadelphia" објавила је, у Холандији, Библију за људе са когнитивним оштећењима. Организација је примијетила да такви људи често користе Библију за дјецу, али би требало да имају своју посебну верзију Светог писма.
Ово издање Библије садржи текстове, које особе са менталним инвалидитетом, могу саме да читају. Осим тога, према ријечима издавача, приче су погодне за заједничко читање.

Напомиње се да су илустрације за посебно издање Библије урадили запослени у вртићу. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора.

Свештеник Наслиједио породични виноград и прави Поп-Љубино вино

23/6/2022

Ако сте љубитељ вина и домаћих производа, онда морате да пробате оно што производи свештеник Љубомир Воларевић из Сремске Митровице. Његово вино је посебно, а како је међу суграђанима познат као Поп-Љуба и сви његови брендови носе баш то име. Његово Поп-Љубино вино је све више препознате, како у Сремској Митровици, тако и околини, а прави се од посебних сорти грожђа, али и од ароније, трњине, купине и малине. Винарство у Срему доживљава свој поновни процват, а богатство фрушкогорских падина се спушта и у ниже сремске крајеве. Све су чешће мале породичне винарије, које оживљавају стару традицију својих подрума. Једна од њих јесте и винарија свештеника Љубомира Воларевића. Наследивши породични виноград, отац Љуба је смислио како да му да нови замах, па је почео да производи Поп-Љубино вино. Посебне слаткоће и укуса, осим што се производи како од посебних сорти грожђа тако и од других бобичастих плодова, што даје посебан укус.
“Вино је укорењено у нашој традицији, оно се користи и за причешће. Наша Партијаршија има своје винограде, наши манастири такође. Ту је и лепота стварања. Осим вина ми правимо још неке лепе Поп-Љубине брендове. То су ракије, туршије, слатко, џемови, све што може да се нађе у винограду и воћњаку. Ми се трудимо да то буде створимо бренд, али и да све буде природно, без хемијских додатака. Чак смо једини који кажемо да ће се наше вино покварити, ако га не попијете. Зато је наше вино завоскирано, нема сулфата, само се трудили да исцедимо вино из плода”, каже отац Љубомир Воларевић за Сремска Митровица живи.
Његови производи се редовно могу наћи на гастрономским манифестацијама и сајмовима, али како каже све је то у оквиру породице, док је суштина у очувању квалитета. Квалитет је и препознат, па је Поп Љубино вино понело и медаљу Food маркета: “Поново смо научили да пијемо вино, да препознајемо квалитет и да бирамо укусе који нам одговарају. Још је важније што ценимо прави домаћи производ. Не тако давно, сваки домаћин је правио или вино или ракију за своје потребе. За то је потребно много времена. Да би настало све ово што ми правимо, мнго је труда и рада уложено, али важно је да сачувамо и да остане нешто иза нас”, закључује свештеник Љуба за Сремска Митровица живи. Извор

Патријарх Порфирије у посјети Охриду

21/6/2022

Патријарх српски Порфирије посетио је цркву Светог Климента и Светог Пантелејмона у селу Плаошник на обали Охридског језера. Поручио је да је црква увек савремена, као и да она не припада само прошлости, чак ни садашњости, па ни само будућности, већ да припада вечности.
Заједно са архиеписком охридским и македонским Стефаном, патријарх српски Порфирије поклонио се светињама храма, објављено је на сајту Српске православне цркве.
"Данас смо имали прилику да видимо шта су православни хришћани пре много векова сматрали најважнијим у свом животу. Гледајући ове светиње, разумели смо да им је важније од свега било да чувају своју хришћанску православну, веру, али не само да чувају него да и живе православном вером, а то значи по јеванђељу. Ништа друго да немамо, него само искуство када обилазимо овакве светиње, имамо јасну поруку за нас данас који смо изложени разним изазовима који нуде неке нове вредности и нове погледе на свет", поручио је патријарх Порфирије.
Указао је да је црква увек савремена, као и да она не припада само прошлости, чак ни садашњости, па ни само будућности, већ да припада вечности.
"У том смислу, она је свевремена и труди се да буде увек актуелна, да дели све проблеме, сва искушења, све невоље, али и све радости са којима се суочава сваки човек живећи у овом времену. Поред тога, управо зато што је свевремена и надвремена, црква није ни старомодна ни модерна. Црква нуди вертикалу, нуди смисао постојања сваком човеку у сваком времену и сваком простору. Црква даје могућност да разумемо да смо створени за вечност и да је љубав темељ нашег постојања и то баш онако како говори јеванђеље читавим својим бићем према Богу, а кроз ту љубав према Богу и љубав према ближњем, а то значи према сваком човеку. Када јеванђеље говори о односу према ближњем не подразумева само онога који је поред нас, подразумева наравно и њега и пре свега њега, али подразумева и све остале људе", истакао је патријарх Порфирије.
Поручио је и да клањајући се светињама и долазећи на место светиња имамо најбољу могућу шансу и прилику да се загледамо у себе, да се дивимо ономе што су они пре нас живећи православном вером оставили као предање и духовну културу. "Тако имамо и могућност да будемо укорењени у предању и да се наоружамо и да живимо у свом времену као савременици свих људи. Радост и благослов су велики да можемо да се поклонимо светињама, да упалимо свећу, да се помолимо Богу за спасење читавог света, за мир у свету, за мир међу људима, за међусобно разумевање и спремност да свако нађе своје место под сунцем. Нека сте сви благословени и хвала вам на љубави", нагласио је патријарх Порфирије. Извор

Бугарска православна црква ступила у канонско јединство са МПЦ-ОА

21/6/2022

Бугарска православна црква придружује се одлуци Васељенске патријаршије да призна канонски статус МПЦ-ОА, иако је званично назива Православном црквом у Сjеверној Македонији.
-Свети синод је данас на пуном засједању размотрио писма васељенског патријарха Вартоломеја и српског патријарха Порфирија у вези са канонским статусом Православне цркве Сјеверне Македоније и након гласања одлучио: Бугарска православна црква са духовном радошћу прихвата рјешења за исцјељење раскола и ступа у канонско и евхаристијско општење са Православном Црквом Сјеверне Македоније. Питање назива Православне цркве Сјеверне Македоније требало би даље да се размотри, наводи се у саопштењу БПЦ.
Тиме је Бугарска црква практично постала четврта црква у православном свијету, која је донијела одлуку да призна МПЦ-ОА, након Васељенске патријаршије, Српске прав. цркве и Грчке прав. цркве. За сада нема најаве, када би могло бити одржано прво званично саслужење између МПЦ-ОА и БПЦ. Аутор вјеронаука.нет на основу писања религија.мк

Патријарх српски Порфирије боравиће 25. и 26. јуна у дводневној посјети Епархији зворничко-тузланској

21/6/2022

Патријарх српски Порфирије боравиће 25. и 26. јуна у дводневној посјети Епархији зворничко-тузланској поводом 140 година од освећења саборног храма Успења Пресвете Богородице у Тузли. Епископ зворничко-тузлански Фотије са свештенством, монаштвом и вјерним народом дочекаће патријарха Порфирија у катедралном храму Успења Пресвете Богородице у Тузли 25. јуна када ће бити служен свечани чин доксологије.
У недјељу, 26. јуна патријарх ће служити Свету архијерејску литургију. Кроз историју, светиње и њени вјерници пролазили су разна искушења. Упркос бројним ратовима, опстали су. 140 година од изградње храма Успења Пресвете Богородице у Тузли биће обиљежено у дијелу града познатом као Српска варош и 170 година од преноса митрополије - епархије из Зворника у Тузлу. Долазак патријарха Порфирија у Тузлу за малобројне Србе је велика част.
- Нас православних вјерника има веома мало, али ето доживјели смо такав један благослов - каже Сања Хајдуков из Тузле.
За хиљаду и по вјерника српске националности у Тузли долазак патријарха је порука да нису сами. Међу њима је и студенткиња Пелка Јовичић чија се породица у Пожарницу код Тузле вратила прије 20 година.
Она каже да је настављен одлазак Срба због лоших социјалних и економских услова, као и због изостанка подршке. У Тузли је све спремно за дочек патријарха Порфирија. Завршени су грађевински радови на обнови храма. Обиљежавање 140 година од изградње храма подржали су Влада Тузланског кантона, градови Тузла и Бањалука, Министарство за избјегла и расељена лица ФБиХ и бројни привредници, а покровитељ је српски члан Предсједништав БиХ Милорад Додик. Свештеник Милош Тришић је нагласио да је ова посјета велика порука љубави патријарха према својој пастви у било којој држави, те подсјетио на патријархов долазак у Добој прошле године гдје је одржана величанствена литија.
- Сада, по својој љубави, долази овдје у Тузлу да да свој благослов и подршку свим вјерницима у ФБиХ - рекао је Тришић. Србе у Тузли посљедњи пут посјетио је патријарх Павле 2000. године и служио литургију када је дочекана икона Тројеручица са Хиландара. 25. и 26. јуна очекује се долазак у Тузлу више хиљада вјерника Епархије зворничко-тузланске. Извор: РТРС

Епископ Фотије освештао цркву у Доњој Бишњи

20/6/2022

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Фотије освештао је данас Параклис светог Николе која се налази у комплексу Манастира Покрова Пресвете Богородице у Доњој Бишњи код Дервенте. У недељу прву по Духовима, 19. јуна, недеља још звана Свих Светих, богослужио је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије у манастиру Бишња код Дервенте.
Поред данашњег празника још један је разлог данашњег сабрања, освећење параклиса светог Николе у манастирској порти. Параклис је задужбина Благоја и Јагоде Симић из Дервенте, за покој душе њиховог сина, а изградња је почела 2012. године. Епископа је дочекао архимандрит Симеон, игуман манастира Бишња, са великим бројем свештенства, монаштва и вјерног народа, који се окупио у својој цркви, тако да је Епископ Фотије, благосиљајући народ, рекао како данашње сабрање подсјећа на манастирски сабор.
У току прве Литургије по Педесетници, Епископу Фотију су саслуживали: архимандрит Теофил (Ђуричић), игуман манастира Дуга Њива; протојереј-ставрофор Радојица Ћетковић, архијерејски намјесник дервентски; протојереј Синиша Максимовић, парох при Преображењском храму у Дервенти; протојереј Драган Михајловић, парох лупљанички и протођакон Лазар Илић, епархијски ђакон. Пред крај молитвеног сабрања, вјерни народ је изашао испред светог храма, те је извршен опход око храма са крстом, литијама и иконама, а затим се продужило са молитвеним ходом до мале цркве светог Николаја Мирликијског, који је владика Фотије освештао са монаштвом и свештенством. Владика Фотије је у бесједи након литургије рекао да ова светиња врши црквену мисију у ово распето вријеме када се треба борити да неко остане и буде хришћанин и вјерник. - Ово је вријеме у којем смо изложени бројним искушењима и борбама - рекао је владика Фотије.
Епископ Фотије је одликовао Орденом Краља Драгутина-Преподобног Теоктиста Благоја и Јагоду Симић за оданост својој цркви и несебичну хришћанску љубав исказану кроз активно учешће у градњи параклиса Светог Николаја. Архијерејском похвалницом Фотије је одликовао Здравку и Петру Пјерановић из Рапћана и Миру и Славојку Миоданић из Дервенте. Благоје Симић је рекао да је његова и жеља његове супруге Јагоде и сина Оливера била да саграде цркву Светог Николе.
- Наша крсна слава је Свети Никола, а и унук носи име Никола. Одлучили смо да градимо цркву да имамо мјесто на које би долазили, које би служило вјерном народу, за које би додатно били везани након што одемо у пензију - рекао је Симић.
Он је напоменуо да је, осим цркве, саграђена и спомен-чесма на којој се налази лик Пресвете Богородице. Сабрању у Доњој Бишњи присуствовали су градоначелник Дервенте Милорад Симић, предсједник Скупштине града Бојан Радановић, те бројни свештеници, монаштво и вјерници. По завршетку богонадахнуте бесједе, уприличена је трпеза љубави за све присутне.Извор: Епархија зворничко-тузланска

Анкета: 81 % Американаца вјерују у Бога

20/6/2022

Галупова анкета показала је да је број религиозних грађана САД посебно опао међу љевичарима и демократама.
Према Галуповој анкети објављеној 17. јуна 2022., проценат грађана САД који кажу да вјерују у Бога пао је на најнижи ниво у скоро 80 година, преноси Fox News.
Од 2. маја до 22. маја 2022. Галуп институт је спровео истраживање, а 81 одсто испитаника изјавило је да себе сматра вјерницима. Истовремено, 17% Американаца рекло је да не вјерује у Бога. Из резултата испитива јавног мњења видљиво је да се смањио број вјерујућих грађана САД међу младима и присталицама љевичарских политичких погледа – међу либералима и демократама. Највише вјерника је међу политичким конзервативцима (94%) и републиканцима (92%). Из овога истраживачи Галупа закључују „да је религиозност главна одредница политичких подјела у Сједињеним Државама“.
Број од 81 одсто најнижи је у анкети Галупа од када је Институт за проучавање јавног мњења први пут поставио ово питање 1944. године. То је за шест процентних поена ниже него 2017. године, када је број вјерника био 87%.
У анкетама 1944. године, 1947., 1950-их и 1960-их, 98% испитаника је рекло да вјерује у Бога. 2011. године 92% Американаца се изјаснило као вјерници. У 2013. години проценат вјерника опао је са 90% на 87% и остао на овом нивоу до 2017. године.
Уз то, број Американаца који вјерују да Сједињене Државе имају ниске моралне вриједности достигао је рекордан ниво. 50% Американаца је описало америчке вриједности као "лоше", а само 1% их је назвао "одличним". То су показали резултати још једног Галуповог истраживања спроведеног у мају 2022. године.

Почео Петровски пост

20/6/2022

У понедјељак, 20. јуна 2022. године, за православне вјернике започео је Петровски (апостолски) пост. Ове године, овај пост, трајаће од 20. јуна до закључно 11. јула, његов крај ће бити дан сјећања на свете апостоле Петра и Павла 12. јула. Петровски пост установљен је на основу успомене на Апостоле који су након Силаска Светога Духа, а прије одласка на проповијед светог Јеванђеља, постили (Дап 13,2-3). Традиционално, Петровски пост започиње недјељу дана након празника Духови (Тројице, Педесетница), чији датум, пак, зависи од дана прославе православног Васкрса. С тим у вези, трајање Петровског поста увијек је различито, тј. може трајати једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмицâ. Овако различито вријеме трајања поста Црква чува од најдревнијих времена. На овакву различитост указује се и у Апостолским установама, када се каже: „Послије Педесетнице празнујте једну седмицу, а после ње једну (седмицу) постите“. Теодор Валсамон, патр. антиохијски (ХП в.), каже: „седам и више дана до празника Петра и Павла сви вјерни, тј. мирјани и монаси, дужни су да посте, а који не посте нека буду одлучени од заједнице православних хришћана“. Током Петровског поста треба се уздржавати од хране животињског поријекла, а сриједом и петком и од рибе. Главни циљ поста је да се вјерници припреме за празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу, али, наравно, и борби са својим страстима, као и чињењу дјела милосрђа. Апостоли су на различите начине позвани да служе Христу и Цркви, међутим, према Предању Цркве, обојица су живот завршили мученички - за вријеме владавине цара Нерона (1. вијек нове ере), апостол Петар је разапет окренут наопачке на крсту, а Павле је посјечен мачем. Прва свједочанства ο овом посту имамо код Св. Атанасија Великог (296-373).

„Пост Апостола, установљен је у њихову част – каже свети Симеон Солунски – зато што смо се захваљујући њима удостојили примања неизрецивих добара, а управо су они примери и извршиоци поста, уздржања и послушности до смрти. Ово несвесно потврђују и сами Латини јер постом поштују Апостоле у данима посвећених њима; али ми, сагласно уредбама Апостола које је саставио Климент, после силаска Светога Духа мрсимо још једну седмицу, а потом следеће седмице постом поштујемо, предавше нам пост, Апостоле“.

Лав Велики каже да је Петровски пост „посебно важан, да би кроз подвиг очистили своје мисли и начинили се достојнима дарова Светога Духа“ (Беседа 76).

Освештани темељи манастира Карановац

19/6/2022

У Кијевцима код Градишке данас су освештани темељи манастира Карановац, који ће бити изграђен на локалитету средњевјековне српске светиње из периода 13. вијека и владавине династије Немањића.
Темеље манастирске цркве, капеле и конака освештли су њихова преосвештенства епископи бањалучки Јефрем, марчански Сава и осјечкопољски и барањски Херувим, уз саслужење више монаха, свештеника и ђакона. Владика Јефрем поручио је да су храмови и манастири увијек били духовна база српског народа и чувари идентитета, напомињући да се у обнову манастира кренуло уз Божију помоћ, када су стечени услови и дошли људи спремни на жртву, подвиг и рад.
– Дошло је вријеме и Бог нас је сабрао и благословио. Ми смо преузели задатке и, на опште задовољство, можемо да видимо да су поред видљивих остатака старог храма изграђени нови темељи манастира – рекао је епископ бањалучки бројним вјерницима.
Манастир Карановац један је од најстаријих српских православних манастира, у чијим ископинама је пронађен и ћирилични натпис из 1301. године. Остаци манастира пронађени су 2004. године, а планирано је да нови манастир буде завршен 2025. године. На археолошком локалитету манастира Карановац налазе се остаци средњовјековног манастира, некрополе, конака, двије цркве брвнаре из турског периода и римско пољопривредно имање из перода од првог до четвртог вијека, односно више од два миленијума историјског насљеђа и више од седам вијекова српског православног насљеђа. Извор: Срна

Патријарх Порфирије служио у манастиру Глоговац

19/6/2022

У првој седмици по Духовим – Светој недељи, 19. јуна 2022. године, године Јохова Светости Патријарх српски, град Порфирије, настојао је Светом архијерејском Литургијом у манастиру Глоговац, при Епархији. Бихачко-Петровачког.
Његовој Светости саслуживали су Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Преосвећена господа Епископи: врањски Пахомије, милешевски Атанасије, горњокарловачки Герасим, бихаћко-петровачки Сергије, буеносаирески и јужно-централноамерички Кирило, мохачки Дамаскин, велики број свештенства Епархије бихаћко-петровачке, али у молитви учим многоруки верни народ. У светлу Литургије, Јегова Светост Патријарх српски, града Порфирије, освештава словенски дар и преломио словенски колач.
На крају света Литургију, сабрану верну народу, обраћа епископ Сергије, који захваљује Патријарху Порфирију и додаје, а да, ми кажемо да је врачара, ако се каже, да је душа има населио нам се, и то нам је заувек помен, алаи Празник Патријарха српског није обновљен, радост је неописива и амбијент неисказан. То је дато за кога је живо, дато коме се сећамо и коме се сећамо имена чијих смо текли у овај чудесни и страшни свет.
Патријарх Порфирије је у свом архипастирском разговору рекао да само онда када се заједница, када се сабирамо, или не када се сабирамо на туку кому и туче нешто, на идеју ога светлости, на штетну од ога. светлости, он сам онда када се сабирамо и потребно је са Христом, при Цркви Божијој Ми смо непоколебљиво похлепни на организације, имамо душу, имамо тело, једноставно је разумљиво, кажемо, то је ствар. у ствари да Христос живи са нама, благодат Божија, говоримо о Христовом говору, погледајте светлост, дело Божијег дела. То је да смо сабирни и искупљени Христом и вера православна је била вечна у животу Господњем. Гледали смо у свет, иначе смо гледали у очи јеванђелисте и очи Христове, а то је било неопходно за имамо као темеље нашег стомака. Не мораш себе да бијеш, не можеш да победиш његов стомак – стомак Христов, стомак вере, стомак православља, али то је стомак батина знања и силне позитиве, али нема ништа боље од вере Христове. Сваки пут када човек изнутра живи Јеванђелистом, он је слободан, исцрпљен је својом радошћу, опаметио се другоме, истакао је Гегова Светост. Извор: Тв Храм

У Тбилисију крштено 1600 дјеце, по благослову патријарха Илије

19/6/2022

Свету тајну крштења примило је око 1.600 дјеце, које је обављено 19. јуна 2022. године у Саборном храму Свете Тројице у грузијској престоници Тбилиси. Саборно увођење у православну вјеру у недјељу Свих Светих обавио је Његова Светост и Блаженство Католикос-патријарх цијеле Грузије Илија II преноси patriarchate.ge.

Према подацима Патријаршије, након 65. саборног крштења, број кумчади Предстојатеља Грузијске цркве порастао је на 44.000. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора.

Руски патријарх: Русија 21. века - "Божје чудо"

19/6/2022

Западни свет преживљава данас пад вере, док се у Русији, која је у совјетско време прошла кроз сурове прогоне цркве, стално отварају нови храмови што је "чудо Божје", изјавио је патријарх московски и целе Русије Кирил. „Нигде, ни у Европи нити у Америци не граде се нови храмови. Они више људима нису потребни. Они се затварају, мења им се намена – некад уместо храма видимо подијуме за плес и сличне објекте за забавну. Ми, на ужас истог тог света, који нас не разуме, градимо божје храмове. Ми – Русија 21. века. Зар то није Божје чудо?“, рекао је патријарх током проповиједи у Спаском саборном храму у Пензи. Поглавар Руске православне цркве је истакао да поштовање Божјег закона помаже да „личност човека буде потпуна, да цео наш народ буде снажан“. Данас је Русији, према речима патријарха, посебно потребна консолидација народа пред огромном опасности споља. Извор: Спутњик

Прва страница

сљедећа

посљедња страница

Апостол Варнава

Архива