 У првој седмици по Духовим – Светој недељи, 19. јуна 2022. године, године Јохова Светости Патријарх српски, град Порфирије, настојао је Светом архијерејском Литургијом у манастиру Глоговац, при Епархији. Бихачко-Петровачког. Његовој Светости саслуживали су Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Преосвећена господа Епископи: врањски Пахомије, милешевски Атанасије, горњокарловачки Герасим, бихаћко-петровачки Сергије, буеносаирески и јужно-централноамерички Кирило, мохачки Дамаскин, велики број свештенства Епархије бихаћко-петровачке, али у молитви учим многоруки верни народ. У светлу Литургије, Јегова Светост Патријарх српски, града Порфирије, освештава словенски дар и преломио словенски колач. На крају света Литургију, сабрану верну народу, обраћа епископ Сергије, који захваљује Патријарху Порфирију и додаје, а да, ми кажемо да је врачара, ако се каже, да је душа има населио нам се, и то нам је заувек помен, алаи Празник Патријарха српског није обновљен, радост је неописива и амбијент неисказан. То је дато за кога је живо, дато коме се сећамо и коме се сећамо имена чијих смо текли у овај чудесни и страшни свет. Патријарх Порфирије је у свом архипастирском разговору рекао да само онда када се заједница, када се сабирамо, или не када се сабирамо на туку кому и туче нешто, на идеју ога светлости, на штетну од ога. светлости, он сам онда када се сабирамо и потребно је са Христом, при Цркви Божијој Ми смо непоколебљиво похлепни на организације, имамо душу, имамо тело, једноставно је разумљиво, кажемо, то је ствар. у ствари да Христос живи са нама, благодат Божија, говоримо о Христовом говору, погледајте светлост, дело Божијег дела. То је да смо сабирни и искупљени Христом и вера православна је била вечна у животу Господњем. Гледали смо у свет, иначе смо гледали у очи јеванђелисте и очи Христове, а то је било неопходно за имамо као темеље нашег стомака. Не мораш себе да бијеш, не можеш да победиш његов стомак – стомак Христов, стомак вере, стомак православља, али то је стомак батина знања и силне позитиве, али нема ништа боље од вере Христове. Сваки пут када човек изнутра живи Јеванђелистом, он је слободан, исцрпљен је својом радошћу, опаметио се другоме, истакао је Гегова Светост. Извор: Тв Храм |
