Сазнај новости из
хришћанског свијета
По 29. пут, веријска Митрополија организовала је Међународни научни скуп "Павлија", који носи назив по оснивачу древне хришћанске заједнице у Верији, Светом Апостолу Павлу. Скуп је отворен у понедељак, 26. јуна у поподневним часовима, а његов ток окончан је у подне у среду, 28. јуна 2023. године. Симпозијуму су присуствовали представници из више Помјесних Цркава. Као представник Српске Православне Цркве скупу је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније. Водећа тема овогодишњег скупа била је "Апостол Павле и наслеђе хеленистичког света". Начелна идеја била је приказати значај ширења јелинистичке културе, започетог владавином и освајањима Александра Великог, и њеног утицаја на потоњу проповед Светог Апостола Павла. На самом почетку своје владавине, Александар је прекинуо сукобе међу браћом у вечито завађеним грчким полисима, и тако уједињене их повео у освајање великог дела тада познатог света. Ширење државе до Далеког Истока утицало је на ширење утицаја грчког језика и културе чак до индијских земаља. Ово је вековима касније, у великој мери, помогло проповеди Светих Апостола, с обзиром на то да је културно и језички била повезана огромна територија тадашње Римске империје, нарочито њен источни део. У уторак, 27. јуна, одржана је и свечаност посвећена Светом Герасиму Химнографу, новопројављеном светитељу Божијем. У четвртак, 29. јуна 2023. године, 29. међународни научни скуп "Павлија" свечано је окончан вечерњим богослужењем код чувеног споменика, подигнутог на мхесту са којег је Апостол народа проповиједао становницима Верије. Овоме је претходила величанствена свенародна литија, која је, кренувши од митрополијског храма Првоврховних Апостола Петра и Павла, прошла главним веријским улицама, стигавши на крају до свог циља, древног места проповеди Светог Апостола Павла. Вечерњом службом је началствовао Његово Високо Преосвештенство Митрополит веријски, науски и кампанијски г. Пантелејмон, уз саслужење великог броја Архијереја, свештеномонаха, свештеника и ђакона, а у присуству великог броја верног народа. Као представник Српске Православне Цркве у овој свештеној прослави учествовао је Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније. На крају вечерње, Високопреосвећени Митрополит се искрено захвалио свима који су се одазвали позиву веријске Митрополије, и који су својим присуством и учешћем дали свој допринос у овим свечаним данима. У име присутне господе Архијереја, Високопреосвећеном Митрополиту Пантелејмону обратио се Преосвећени Владика Арсеније, изразивши благодарност на позиву и на указаном гостопримству. Извор: епархија нишка СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И ПРОСЛАВА КАНОНИЗАЦИЈЕ СВЕТОГ ГЕРАСИМА ХИМНОГРАФА У ВЕРИЈИУ четвртак, 29. јуна 2023. године, на дан када православни Јелини прослављају празник Светих Апостола Петра и Павла, у старом митрополијском храму у Верији, посвећеном Првоврховним Апостолима, служена је свечана Света Архијерејска Литургија. Свештеним евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Високо Преосвештенство Митрополит смирнски г. Вартоломеј, изасланик Цариградске Патријаршије, а међу многим Архијерејима из више Помесних Цркава који су саслуживали био је и Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, као представник Српске Православне Цркве.Пре почетка Свете Литургије, прочитан је акт о канонизацији новопројављеног светитеља Божијег, Светог Герасима Химнографа. Њему је било посвећено доста простора током овогодишњег научног симпозијума "Павлија", који се у Верији традиционално одржао по 29. пут. Свети Герасим је, између осталог, био и духовник садашњег веријског Митрополита, Високо Преосвештеног г. Пантелејмона.По окончању Свете Евхаристије, у двору веријске Митрополије одржан је пријем, на коме се Високопреосвећени Митрополит Пантелејмон искрено захвалио свима који су учествовали у овом великом догађају. Извор: Званични сајт веријске Митрополије
У Скопљу, главном граду Сјеверне Македоније, 29. јуна 2023. године, одржан је велики протест против родних закона под мотом “Имамо дужност заштитити дјецу”, који је организовала Македонска православна црква – Охридска архиепископија. Протест је подржала и Исламска вјерска заједница, али није позвала чланове да се прикључе.
Укупно је, према процјенама медија, на догађају учествовало неколико хиљада људи. На платоу Саборне цркве "Свети Климент Охридски" у Скопљу окупили су се становници главног града и других градова земље. „Сачувајмо породицу“, „Заштитимо дјецу“, „Да – за маму и тату, не – за родитеље број 1 и 2“, „Вјера, традиција, породица“ само су неки од слогана којима су се огласили учесници акције. „Окупили смо се да кажемо „Да“ животу и светости породице, као заједници мушкарца и жене, да кажемо да ћемо наше најближе – дјецу заштитити од неприхватљивих и увредљивих нових идеологија“, рекао је Његово Блаженство Архиепископ охридско-македонски Стефан. Он је позвао на прекид „сакаћења образовног система родном идеологијом и сексуализацијом“. Докле ће наша дјеца учити из уџбеника чији садржај диктирају стране земље и страни центри?“ – упитао је Предстојатељ МПЦ-ОА и додао да „секуларно друштво не значи безбожно друштво“. Црква сматра да су закони о регистрацији грађана и родној равноправности озбиљна пријетња по друштво и породицу. Измјене Закона о матичним књигама избачене су из скупштинске процедуре у марту прошле године, а на консултацији је и приједлог закона о родној равноправности. МПЦ-ОА негодује због приједлога два закона о родној једнакост и матичној евиденцији, јер сматра да је начин на који су дифинисани пол, род и родни идентитет збуњујући. Црква тврди и да промовисање различитих родних идентитета и њихова флуидност могу проузроковати непоправљиву штету, посебно код тинејџера. Влада пак тврди да ови закони који се налазе у јавној расправи унапређују права жена, те омогућавају трансродним особама упис родног идентитета у документе. Протест је подржала и Исламска вјерска заједница, али није позвала чланове да се прикључе. сматра да су закони о регистрацији грађана и родној равноправности озбиљна пријетња по друштво и породицу. Измјене Закона о матичним књигама избачене су из скупштинске процедуре у марту прошле године, а на консултацији је и приједлог закона о родној равноправности. Подсетимо, раније су челници пет највећих вјерских заједница у Сјеверној Македонији тражили повлачење приједлога закона о регистрацији рођених и родној равноправности. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је данас, 29. јуна 2023. године, на Газиместану помен пострадалим косовским јунацима и свим страдалницима српскога рода. У пратњи Његове Светости су преосвећена господа епископи рашко-призренски Теодосије, марчански Сава, јегарски Нектарије и топлички Петар, као и високопреподобни архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије, и протођакон Радомир Врућинић, ректор Богословије Светог Саве у Београду. Патријарх Порфирије боравио је претходно у Пећкој патријаршији гдје је јутрос служио Свету архијерејску литургију и разговарао са 24 ученика и студента које стипендира путем Задужбине Симе Игуманова и Фонда "Привредник". Његова светост служио је јуче, на Видовдан, Свету архијерејску литургију у манастиру Грачаница, уз саслужење десетак епископа СПЦ, а потом у порти Манастира Грачаница и парастос косовским јунацима и свим мученицима од Косовског боја до данас. Српски патријарх борави на Косову и Метохији од уторка, 27. јуна. У Светој царској српској лаври Хиландару свечано и молитвено је прослављен јубилеј – 825 година од оснивања манастира Хиландара. Свечана прослава отпочела је свеноћним бденијем. Служба је била недјељна, заједно са службама Светом Сави и Светом Симеону, као оснивачима и ктиторима манастира. Посебни гости у Хиландару били су Високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман манастира Ватопеда и Високопреподобни архимандрит Тихон, игуман манастира Студенице. На богослужењу на којем је началствовао архимандрит Јефрем, ватопедски монаси су појали за десном, а хиландарски за лијевом пјевницом. Прослави је присуствовало братство хиландарске келије Светог Николаја „Буразери“, као и монаси из других хиландарских келија. По завршетку Литургије игуман Методије је рекао у беседи: „Народ који не поштује своју историју показује да не брине о својој будућности, јер поштујући своју историју постављамо најбољи пут којим треба да идемо у будућности. У ова тешка времена, како за цео свет, а посебно за наш српски народ, желимо да се сетимо славних дела из прошлости, из наше историје, али не само ради сећања већ да би се подсетили Божијег пута којим су ишли наши славни Немањићи, да би се и ми потрудили да их пратимо на том путу.“ „Обично се сматра да је православном Светом Сави и Светом Симеону било лако јер су од почетка везани за Константинопољ, међутим историја показује да то није било баш тако. Њима то није било дато, они су се борили да тако буде. Због тога је значај одласка Св. Саве у Свету Гори много већи него што се нама чини“, додао је игуман Тихон. Беседећи након славске трпезе, Игуман Јефрем истакао је да је ово велики догађај и за српски народ и за Свету Гору: „Дух Свети је Светог Саву узнео на трон поставивши га за првог архиепископа српске цркве. Свети Сава је учинио огромно добро и свом народу и својој српској цркви, али и самој Светој Гори. Када је оснивао овај манастир на Светој Гори, знао је да један монах који је просветљен и кога је сам Господ даровао духовним даровима, ако постане духовни руководитељ може много добрих ствари да донесе свом народу.“ Извор: Хиландар.орг У Конаку кнегиње Љубице у Београду данас је, поводом великог српског празника Видовдана, изложена чувена слика "Косовка девојка" Уроша Предића, коју је министар културе Србије Маја Гојковић упоредила са славном "Мона Лизом". "Слика Косовке девојке је приказ Косовског боја и приказује сав понос српског народа, љубав према отаџбини, али и сву бол српског народа, који смо доживели након Косовског боја", рекла је Гојковићева, која је обишла изложбу слике. Она је напоменула да је Предићу узор за ову слику била једна Београђанка која се звала Лепосава Станковић, која је до 1995. године живјела у Београду, до своје смрти. "То су те дивне ствари којима морамо да се бавимо. Наша мисија је да се бавимо културом сећања, да чувамо од заборава оваква дивна уметничка дела као што је Косовка девојка, да приказујемо нашим грађанима и да привучемо младе да дођу да виде", истакла је она. Гојковићева је подсјетила за ТВ Пинк да је ова Предићева слика постала чак и поп-икона, с обзиром на то да је била на омоту једног од албума групе "Бијело дугме". Директор Музеја града Београда Јелена Медаковић рекла је да ову слика, према свим истраживањима, цијели српски народ препознаје као симбол Видовдана, те да је Косовка девојка и много шири симбол женског стадања и женске пожртвованости, али и једна од најљепших слика чувеног Уроша Предића и периода у којем је настала. Београђани и гости Београда слику "Косовка девојка" могу да погледају данас од 10.00 до 18.00 часова у Конаку кнегиње Љубице /Кнеза Симе Марковића 8/. Једну од најпознатијих слика у историји српске умјетности и културе "Косовку девојку", која се чува у Музеју Града Београда, насликао је Урош Предић /1857–1953/, поријеком из Орловата код Зрењанина, а школовао се на Ликовној академији у Бечу. Слику "Косовка девојка" поручило је Коло српских сестара, женско друштво основано 1903. године у Београду, које се бавило хуманитарним радом, за своје хуманитарне разгледнице.Слика је настала на основу цртежа из 1914. године, а као инспирација за ову слику, Предићу је послужила народна пјесма "Косовка девојка", коју је сматрао једном од најљепших у историји српске књижевности. Предић је насликао идеализовани приказ епске јунакиње, "Косовке дјевојке", која "вида ране смртно погођеном Орловићу Павлу". Она је млада дјевојка која послије боја на Косову лута по бојном пољу, поји и вида ране рањеним ратницима, тражећи вјереника, кума и дјевера – Топлицу Милана, Милоша Обилића и Косанчић Ивана. Косовка дјевојка је постала ожалошћена вјереница, која након битке, лута бојним пољем у потрази за вјереником, његује и окрепљује преживјеле. Она наилази на тешко рањеног ратника, по народној пјесми витеза Павла Орловића, и док њему помаже, он јој открива да су сва тројица јунака које тражи, погинула у бици. Након исповијести, и Павле умире на њеним рукама.Слика "Косовска девојка" може се тумачити као универзална сцена страдања у ратно вријеме, а Косовка девојка као прва болничарка, с обзиром да је настала у вријеме Првог свјетског рата. Предић је насликао општељудску трагедију која прати све велике ратне сукобе, а у ликовима Косовке дјевојке и Орловића Павла приказао је српски народ и његове патње у рату. Слика је убрзо након настанка стекла велику популарност и била штампана на разгледницама које су продаване у хуманитарне сврхе. Откупљена је од књижарског предузећа "Полет" 1940. године и од тада се чува у Музеју Града Београда. У Украјини је повећан број случајева насиља над вјерницима Украјинске православне цркве, а кумулативни ефекат дјеловања власти усмјерених против Украјинске православне цркве може се сматрати дискриминаторским. Ово се наводи у документу „Преглед стања људских права у Украјини (1. фебруар – 30. април 2023.године)“, који је објавила Канцеларија високог комесара Уједињених нација за људска права на основу резултата рада Уједињених нација. „Током извештајног периода повећан је број случајева насиља над припадницима и присталицама Украјинске православне цркве (УПЦ). Осим тога, неколико обласних савета забранило је дјеловање УПЦ“, наводи се у резимеу прегледа. Параграф „Ситуација око Украјинске православне цркве“ садржи сљедеће информације: „Влада и локалне власти су током периода у којем је биљежен извјештај (1. фебруар – 30. април 2023. године) периода предузеле низ мјера против Украјинске православне цркве (УПЦ). Вршени су претреси у црквама и другим црквеним објектима, свештенослужитељи су били осумњичени, а неколико њих, „међу којима и један од главних архијереја УПЦ-а“, стављени су у кућни притвор. Осим тога, Министарство културе је превремено раскинуло уговор са УПЦ о закупу Кијево-печерске лавре, која је државна својина. Власти су узеле у обзир заступање УН, уздржале су се од акција које би могле да доведу до насиља и нису насилно избациле УПЦ из Лавре до 29. марта. У априлу 2023. године, градска и регионална вијећа у Хмељничком, Ровенском и Волинском региону забранили су „активности УПЦ“ на својим територијама, након што су то урадили регионални савети области Лавов, Житомир, Виница и Тернопољ, иако је таква забрана изван њихове надлежности локалних савета. Многа локална вијећа су такође поднијела петицију за окончање закупа општинске имовине са Украјинском православном црквом. Посматрачка мисија УН за људска права у Украјини забринута је да би утицај владиних акција против УПЦ-а могао бити дискриминаторски. Поред тога, у априлу 2023. године посматрачка мисија УН за људска права у Украјини (HRMMU) документоваала је излив „говора мржње“ и неколико случајева насиља над припадницима УПЦ. Владини званичници, блогери и лидери јавног мњења користили су дискриминаторску и запаљиву реторику и отворено позивали на насиље против свештенства и присталица УПЦ. Током поменутог периода, влада и агенције за спровођење закона нису успјеле да се ефикасно изборе са инцидентима у вези са „говором мржње“. Више од пола милиона људи формално је напустило Католичку цркву у Њемачкој прошле године, што је знатно више од претходног рекорда, јер се црква бори са дуготрајним скандалом због злостављања од стране свештенства и са позивима на далекосежне реформе. Њемачка бискупска конференција саопштила је у сриједу да је 522.821 чланова напустило цркву прошле године, што је надмашило рекорд из 2021, годинекада је тај број износио 359.338. У истом периоду, Католичкој цркви је приступило 1.447 особа. Одласци су оставили број припадника Католичке цркве у Њемачкој на скоро 20,94 милиона, нешто мање од четвртине становништва. Из бискупске конференције нису навели разлоге за овакву ситуацију, али многи су последњих година окренули леђа цркви због последица скандала везаних за злостављање од стране свештенства, наводи АП. У извјештају, који је црква наручила 2018. године, закључено је да је најмање 3.677 особа злостављано од стране свештенства у Немачкој између 1946. и 2014. године. Додаје се да је више од половине жртава било млађе од 13 година. Шефица Централног комитета немачких католика Ирме Штетер Карп изјавила је да је „тужна, али не и изненађена“ бројем одлазака прошле године. „Ова бројка нам јасно говори да је црква прокоцкала поверење, што је резултат скандала о злоупотребама. Такође, у овом тренутку не постоји одлучност да се спроведе визија за будућност хришћанског живота у цркви“, рекла је она. У Немачкој, грађани који су формално чланови цркве плаћају такозвани „црквени порез“ који помаже у њеном финансирању, међутим уколико напуштање региструју код локалних власти, више не морају да плаћају ту таксу. Постоје нека изузећа за особе са ниским примањима, незапослене, пензионере и студенте. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања овог извора Свету литургију служио је архимандрит Нектарије, секретар Светог Архијерејског Синода СПЦ уз саслужење игумана Пајсија из Манастира Крупе, игумана Данила из Манастира Житомислић, монаха из Манастира Крке и свештенства Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Архимандрит Нектарије је у својој бесједи рекао да су Свети мученици житомислићки свима примјер и подстрек. „Они који слиједе Христа често су изложени и поругама и страдањима најгоре врсте као што су и Мученици житомислићки, али постоји пут и путоказ како да следујући њихов примјер и мимо мученишта и ми достигнемо благослов Господњи“, рекао је архимандрит Нектарије. Он је нагласио да се треба уздати у милост Божију у љубав Његову и да ту нађемо милост и утјеху. „Ове заповијести о љубави су оно што нам даје снагу да послужимо колико можемо својим скромним трудовима Богу у овоме свијету и да постанемо и ми као и ови мученици, свједоци божије спасоносне љубави и побједе“, поручио је архимандрит Нектарије. Пренио је поздраве патријарха Порфирија прочитавши Грамату о проглашењу Светих мученика житомислићких. Игуман Манастира Житомислић Данило Павловић наглашава да се ове године други пут слави дан Светих мученика житомислићких који су канонизовани 2005. године када је освећен манастир Житомислић. „Тада су свечано унесени у списак светих али није одређен датум њиховог празновања. Прошле године на архијерејском сабору донесенa је одлуka да се 26. јун празнује као њихов датум“, наводи игуман Данило. Игуман Данило објашњава да је ове године стигла и Грамата о проглашењу мученика са потписом патријарха Порфирија. „Празник Светих мученика житомислићких је веома значајан јер су то наши небески заштитници. Монаси који су у Другом свјетском рату побијени и бачени у Видоњу јаму“, рекао је игуман Данило.Након службе у Музеју Житомислић је одржан пригодан програм. У умјетничком дијелу је наступио Милош Ковачић, док је бесједу одржао проф. др Владислав Топаловић, декан Православног богословског факултета из Фоче. Топаловић је рекао да је ово прилика да се сви присјете смисла мучеништва. “Када год имамо неки обред у цркви у свим тим обредима пјевамо једну величанствену химну која каже “свјати мученици”. Зашто то пјевамо у тим тренуцима?Зато што је мучеништво неодвојиво од саме бити хришћанства. Толико су појам мучеништво и хришћанство спојени да су готово истозначни”, рекао је Топаловић. Литургији су, поред великог броја вјерника, присуствовали генерални конзул Републике Србије у Мостару Васо Гујић, замјеник предсједника Градског вијећа Мостара .,Велибор Миливојевић, начелници Источног Мостара и Билеће, Божо Сјеран и Веселин Вујовић, представници Оружаних снага БиХ и многи други. Житомислићки мученици су братство манастира Житомислић и пострадали су у Другог свјетском рату. Са успоставом НДХ братство манастира Житомислић и сви остали били су позвани да се јаве у мјесни уред. Тада је на челу манастира био игуман Константин Вучуровић коме је када је страдао било тек 26 година, јеромонах Доситеј Вукићевић, јеромонах Макарије Пејак, искушеник Младен Шаран, искушеник Обрен Окиљевић, богослов Марко Продановић и богослов Бранко Билановић. Код њих се тада нашао у гостима и протођакон из Мостара Владимир Чејовић који је дошао из Црне Горе бјежећи од тамошњих ратних дешавања. Тога дана када су их позвали да се јаве на попис они су то учинили. Сви из манастира су прешли Неретву и јавили се у мјесни уред међутим тамо су их одмах свезали и мучили и одвели на Видоњу јаму изнад Билетић поља гђе су их бацили у јаму и затрпали камењем и сви су скончали у тој јами. Владимир Чејовић тада је понуђен да оде одатле јер није дио братства, али он није желио да их напусти рекавши да ће до краја остати са братством манастира Житомислић, те је и он са њима пострадао. Братство манастира је било веома младо и није било ни по чему, осим по своме вјерском опређељењу, пријетња НДХ. Константин је имао само 26 година, Доситеј и Макарије су те године тек били рукоположени, а Обрен Окиљевић је имао свега 18 година. Братство манастира бачено је у јаму Видоња те 1941., а митрополит Владислав је покушавао шездесетих година да их достојно сахрани, међутим комунистичке власти то никада нису дозволиле. Тек 1991. године су извађени из јаме и сахрањени у гробници изнад цркве у манастиру Житомислић, но ни тада нису имали мира. Ратне 1992. године Манастир је разорен и тада су нови мучитељи бацили експлозив у њихову гробницу тако да су они два пута страдали. Данас се у Манастиру Житомислић испред олтара чува само дио њихових моштију. 2005. године проглашени су за мученике јер су два пута страдали и од тада до данас Херцеговци их поштују, пјевају и славе на свакој литургији и моле им се као својим небеским заштитницима. Извор: Епархија захумско-херцеговачка Канцеларија Митрополије варшавске и цијеле Пољске саопштила је, 27. јуна 2023. године, да је Високопреосвећени Митрополит варшавски и цијеле Пољске господин Сава, хоспитализован због срчаних тегоба. У вези са наведеним, моле се вјерници Православне Цркве у Пољској и сви људи који су блиски Његовом Високопреосвештенству да се моле за митрополитов брз опоравак. Руска православна црква забринута је због информација да постоји могућност да украјинске власти извезу у Европу светиње и мошти из Кијевско-печерске лавре, рекао је за Спутњик извор из РПЦ. „У РПЦ су забринути због информација од Спољнообавештајне службе о могућем извозу моштију и светиња из Кијевско-печерске лавре у Европу“, рекао је наш саговорник. Огласио се и начелник Синодалног одјељења Московске патријаршије за односе са јавношћу и медијима Владимир Легојда који је изјавио да су „информације о плановима да се свете ствари однесу из Кијевско-печерске лавре скандалозне, те да захтијевају хитну провјеру“. „Добра Лавре су власништво украјинског народа и светског православља генерално. Покушај да се она било куд извезу био би монструозан чин“, написао је Легојда на Телеграму. Он је позвао да се вјерницима Украјинске православне цркве дозволи да се увјере да су светиње безбедне. Раније је шеф руске Спољнообавештајне службе Сергеј Наришкин саопштио да је између Кијева и Унеска постигнут договор да пошаљу хришћанске светиње, укључујући мошти светаца, из Кијевско-печерске лавре на Запад. Према његовим речима, планирано је да се они пренесу у музеје Италије, Француске, Немачке и Ватикана под изговором „спасавања од руских ракетних удара“.„За нашу земљу, одбрана Кијевско-печерске лавре има дубоку духовну димензију, што значи да то само појачава нашу одлучност да завршимо специјалну војну операцију“, истакао је он. Извршен је попис црквене имовине, издвојена су средства за транспорт хришћанских светиња из Украјине у Европу. Транспорт је припремљен. "Поглавар Украјинске православне цркве митрополит Онуфрије је обавијештен да ће иконе, мошти и утвари бити привремено премештене, наводно ради безбиједности „док се ситуација у Украјини не нормализује“, објаснио је он. Русија сумње да ће православне светиње бити враћене са Запада. „Напад јеретика на Кијевско-печерску лавру је логичан наставак приче о тајном изношењу са територије Украјине најстаријих византијских икона, изложених од 14. јуна ове године у француском Лувру. Ова специјална операција организована је уз посредовање швајцарске невладине организације „Међународна алијанса за заштиту културног наслеђа у зонама сукоба“ у сарадњи са Унеском (на чијем челу је приватни амерички колекционар Т. Каплан)“, закључио је директор службе.
Пројекат „Боје Православља – Грчка“ реализује се по благослову митрополита варшавског и цијеле Пољске Саве и архиепископа атинског и све Грчке Јеронима II. Фото-конкурс „Боје православља“ ове године промовише Грчку. Такмичење се организује да би се представила разноликост и љепота православља у Грчкој. Кроз њега OrthPhoto.net настоји да широј публици прикаже живот Православне Цркве. То ће повећати знање о Православљу уопште, као и о животу и дјелатности Православне Цркве у Грчкој. Најбоље фотографије биће изложене и одабране за албум „Боје православља. Грчка“, у издању Пољске православне цркве.
Пријаве фотографија се примају до 8. јула у 4 категорије: Мјеста, Репортаже, Људи и Детаљи. Учесници могу послати до шест фотографија по категорији. Пажња: Само фотографије које приказују богомоље које припадају обострано признатим канонским источним православним црквама биће прихваћене за постављање/конкурс. Фотографије које ће вјероватно представљати, стварати или развијати тензије аутоматски ће бити одбијене, упозоравају организатори. Пројекат се не односи на Свету Гору Атос. Такмичење ће оцјењивати међународна комисија стручњака. Конкурс је отворен за све професионалне и аматерске фотографе из цијелог свијета. Учешће на конкурсу је бесплатно. Организатори задржавају право да продуже трајање такмичења. Квалитет и величина фотографије морају бити: не мање од 3000 пиксела по ширини или висини (најбоље послати оригинални фајл).максимална величина датотеке фотографије не може бити већа од 20 Мб. 6.6 Фотографије морају бити послате у јпег, пнг или тифф формату.Фотографије се прилажу уз пријавницу и садрже назив фотографије, податке о аутору (име, адресу и број телефона) и годину у којој је фотографија снимљена. Пројекат „Боје православља“ проводи се већ 12 година и сваке године је посвећен некој другој земљи, до сада су то биле: Албанија, Бугарска, Кипар, Финска, Грузија, Пољска, Русија, Румунија, Србија и Света земља. Основни циљ конкурса је прикупљање најбољих фотографија које ће традиционално бити објављене у албуму, а уједно и промоција православља у Грчкој широм свијета. До сада је објављено 11 албума и представљено много изложби у 16 земаља свијета. Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је данас Свету архијерејску литургију у обновљеној Цркви Светог Саве у Полому код Братунца. Прије Свете литургије митрополит Хризостом је освештао овај храм, који је обновљен радом и прилозима вјерника Парохије кравичке, којој припада. Митрополит је захвалио приложницима и позвао српски народ на слогу и заједништво, на солидарност и праштање. Свештеник кравички Дејан Ђуричић, који је покренуо иницијативу и радове на обнови цркве у Полому, захвалио је свим учесницима бројних радних акција из Полома и околине, као и оним који су долазили из Србије, а који су својим самопрегорним радом обновили ову цркву. Након освештања цркве и Свете литургије приређена је трпеза љубави за све присутне, а након тога почело је народно весеље у црквеној порти у присуству више стотина становника средњег Подриња. Извор:БЛпортал Митрополија дабро-босанска и црквена општина Братунац имају част и задовољство обавјестити благочестиви и христољубиви народ Митрополије и цјелокупну српску јавност, а нарочито ону из Средњег Подриња и Бирча, да Његова Светост Патријарх Српски Господин ПОРФИРИЈЕ долази у посјету нашој МИТРОПОЛИЈИ! Његова Светост Господин Порфирије, патријарх српски, долази нам у суботу, 1. јула, у Братунац како би се са свима нама - Митрополитом, свештенством и вјерним народом, како наше Митрополије тако исто и других епархија наше Цркве, МОЛИТВЕНО сјетио мученика и страдалника Средњег Подриња и Бирча пострадалих и палих на бојном пољу у отаџбинско-одбрамбеном рату од 1992 до 1995. године, те свих пострадалих и јуначки палих кроз вијекове за јединство и слободу српског народа. Са Његовом Светошћу патријархом српским на молитвени Сабор нам долазе Њихова Преосвештенства Господа епископи: Фотије, зворничко-тузлански; Андреј, аустријско-швајцарски; Исихије, ваљевски; Димитрије, захумско-херцеговачки; Методије, будимљанско-никшићки; Јеротеј, шабачки. Позивамо све вас, браћо и сестре, да ЈЕДНИМ СРЦЕМ и ЈЕДНОМ ДУШОМ дочекамо и поздравимо нашег ПАТРИЈАРХА, коме кличемо ДОБРО ДОШАО ВАША СВЕТОСТИ! ПРОГРАМ Петак, 30. јуна у 19:00 часова - Вечерње у храму Успенија Пресвете Богородице; Субота 1. јула у 09:00 часова - Дочек Његове Светости Патријарха и архијереја; у 9:30 часова - Света архијерејска литургија у порти храма Успенија Пресвете Богородице у Братунцу; у 11:00 часова - Литија од цркве у Братунцу до градског гробља у Братунцу; у 11:30 часова - на гробљу Општи парастос свим пострадалим; Након Парастоса полагање вијенаца и обраћање: - Његове Светости патријарха Српског Господина Порфирија; - Његове Екселенције Господина Милорада Додика, предсједника Републике Српске. Након обраћања и бесједа литија од градског гробља до храма у Братунцу. ДОБРО НАМ ДОШЛИ! НЕ ЗАБОРАВИМО БРАЋО И СЕСТРЕ: СЈЕЋАЊЕ НА МУЧЕНИКЕ И СТРАДАЛНИКЕ НАША ЈЕ СВЕТА ДУЖНОСТ И ОБАВЕЗА! Инфо служба Митрополије Дабро-босанске Његова Светост Патријарх московски и све Русије обратио се 24. јуна 2023. године својим сународницима. Порука је објављена на сајту Патријаршије. Драга браћо и сестре! Војни обрачун је искушење у којем смо, још више него у другим временима, позвани да брижљиво чувамо национално јединство, молимо се Богу, и свом снагом подржавамо војнике и једни друге. Данас, када се наша браћа боре и гину на фронтовима, несебично испуњавајући своју дужност, када непријатељи улажу све напоре да униште Русију, сваки покушај да се у земљи посеје раздор је највећи злочин, за који нема никаквог оправдања. Узносећи молитве за мирно рјешење садашње ситуације, као Предстојатељ Руске Православне Цркве, позивам оне који су, узевши оружје у руке, спремни да га усмјере против своје браће, да поново размисле. Суочени са заједничком пријетњом, морамо одржати једномислије, превазићи притужбе и личне амбиције. Колико год то понекад било тешко. Подржавам напоре шефа руске државе у циљу спречавања немира у нашој земљи. И сам се молим и позивам све архијереје, свештенослужитеље, монаштво и мирјане да уздигну свечане молитве да Господ сачува мир и јединство, угрожено позивима на смутњу. Нека Господ чува Русију, њен народ и њену војску. +КИРИЛ ПАТРИЈАРХ МОСКВСКИ И СВЕ РУСИЈЕ Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања Patriarchia.ru
Сваки народ је једна породица, свако друштво је једна породица, свака држава је једна породица или су пак позвани да буду породица, то значи да ти облици организовања живота треба да почивају на слободи с једне стране и на љубави с друге стране, рекао је за РТС патријарх српски Порфирије.
Патријарх српски Порфирије, који присуствује манифестацији "Дани породице" у Београду, навео је за РТС да је породица најзначајнији облик заједнице за једно друштво, за један народ, за једну државу. "Сваки народ је једна породица, свако друштво је једна породица, свака држава је једна породица или су пак позвани да буду породица, то значи да ти облици организовања живота треба да почивају на слободи с једне стране и на љубави с друге стране. Шта то значи? То значи да сваки човек, ако нас учи и Јеванђеље, јединствена је личност, има свој посебан печат, свој посебан и специфичан дар", рекао је патријарх. "И на темељима љубави и слободе развијајући тај дар, кроз свој дар, дарује себе другим члановима те широке, велике породице, фамилије, али исто тако бива обогаћиван кроз свој дар, даровима других чланова онога што зовемо народ. Међутим, у којој мери ће неко бити успешан и значајан у једном контексту шире породице, народа, друштва или државе, зависи пре свега од породице ужем смислу те речи. Зато је црква назвала породицу ужем смислу те речи малом црквом, желећи да покаже да је то најзначајнији, најважнији оквир организовања живота унутар којег се појединац развија као личност", навео је патријарх српски Порфирије. Да ли сте икада обратили пажњу на то да што човјек лакше опрашта себи своје грешке и недјела, тим се више руга другом и без устезања „класификује»“ своје ближње, сврставајући их у различите неблагочестиве категорије? Паскал је једном генијално примијетио на ову тему у својим Мислима: „Постоје само двије врсте људи: с једне стране праведници који себе сматрају грешницима, а с друге стране грешници који се сматрају праведнима“. Чини ми се да ови други на Паскаловој листи крше два темељна принципа хришћанске аскезе, која би у идеалном случају увијек требало да иду руку под руку. Први је мржња према гријеху. Други је потреба да се особа и њен чин разоткрију. Мржња према гријеху је неизбјежан услов за промјену човјека – ако не искусимо непријатељство и мржњу према тим непристојним, па чак и само одвратним поступцима које смо сви морали да чинимо, тешко да ћемо икада моћи да се ослободимо тога зла. Одбацивање гријеха је један од услова за покајање – као што знате, ова се грчка ријеч метаноју, буквално преводи са „промјена ума (преумљење)“. Сама ова промјена ума, како свједочи искуство хришћанских подвижника, никада се неће догодити у човјеку ако у њему нема мржње према гријеху. Зашто је принцип разоткривања личности и дјела и даље толико важан? Мржња према гријеху – сопственом или туђем – не треба да се шири на самог човјека, на личност коју је Бог створио и воли. Најважније појашњење: нико од нас се не може свести ни на једну своју радњу, па чак ни на њихову свеукупност. Човјек је увек дубљи и сложенији од онога што ради. Иначе, ово се односи на било које радње, а не само на негативне - разумијевање ове разлике омогућава вам да се према себи понашате мирније и скромније. У ствари, ова два принципа треба да буду основа за тајну покајања, односно исповијести. Шта се дешава (или би требало да се деси) у овој светој тајни? Човјек се пред Богом исповиједа да је свјестан грешности својих поступака (као и ријечи и мисли), да мрзи те поступке и тражи од Бога, узимајући у обзир, да тако кажем, околности, да не ставља знак једнакости између њих, човјека и његових поступака. Под условом таквог позива, Господ увијек каже да. Уосталом, зашто су православни хришћани сигурни да добијају опроштај (питање које се често поставља код особе која почиње да се упознаје са православљем)? Управо зато што Бог никада не поистовјећује човјека са његовим чином. Само сам човјек може да стави знак једнакости између себе и свог гријеха – тачније онај ко заиста не жели да се одрекне гријеха. Ово је очигледно многима није очигледно. Често можете чути: „Како се може комуницирати са особом која је урадила то и то?!“. Често не правимо ову разлику и стављамо тачку на човјека, бркамо човјека и његово дјело, што само повећава опште међусобно непријатељство. Али Бог, за разлику од нас, који тако осуђујемо своје ближње, увијек – подложно горе поменутом искреном обраћењу – раздваја личност и дјело. Најјаснији примјер за то је спасење разбојника на крсту, првог коме су изговорене ријечи у јеванђеоској причи, данас ћеш бити са мном у рају (Лк 23, 43). Често се помиње ова епизода, али, вјероватно, због ове учесталости често престају да размишљају: шта је њено стварно значење? На крају крајева, говоримо о разбојнику - човјеку који је у свом животу учинио огроман број лоших, ужасних поступака, гријехова. И, можда, поред вапаја: „Помени ме, Господе, када дођеш у Царство Твоје!“ (Лк 23, 42), није учинио ништа добро у свом животу. Зашто је лопову опроштено? Зато што се заиста покајао – одрекао се грешног живота, „промијенио мишљење“, покушавајући да бар прије смрти раскине са својим поступцима. Не претвара се и не игра – јер на крсту се не може ни претварати ни играти. Искрено мрзи своје гријехе, не жели да буде оно што је био прије - иначе се не би усудио да се обрати Христу са молбом да га се сјети. Такво треба да буде покајање које приносимо Богу у светој тајни. Наравно, оно што је мање-више јасно на папиру није тако лако примијенити у пракси. Јер је врло лако упасти у замку: човјек лако идентификује себе и свој чин, не осјећајући никакву мржњу према учињеном гријеху. То јест, ми једноставно опраштамо себи, без покајања. Али зато нам је и потребна исповијест, јер ми сами себи не можемо опростити – него само обманути. Превод: вјеронаука.нет /Аутор: Владимир ЛЕГОЈДА/ извор; фома.ру / Блез Паскал "Мисли" Брчко: предавање епископа новобрдског и викара Патријарха српског Илариона о теми "Косовски завјет".23/6/2023
У оквиру културне манифестације Видовдански дани у Брчком је, у четвртак 22. јуна 2023. године, у Културном центру "Патријарх Павле", одржано предавање епископа новобрдског и викара Патријарха српског Илариона о теми "Косовски завјет". Косовски завјет је потврда обећања да ћемо као народ бити у договору с Богом и његови сарадници истакао је епископ Иларион. - У име нашег народа то је обећање направио Свети Сава, а касније Свети Лазар то потврдио како то потврђује епска пјесма. У ове дане требало би посебно да се сјећамо тог рефрена "да је земаљско за малена царство, а да је небеско довијека", рекао је епископ Иларион. Прије него је постао монах у августу 1996. године у манастиру Високи Дечани, Растко Лупуловић, сада епископ, био је филмски и позоришни глумац. - Ми смо у цркви искључиво из љубави сведочећи своју изборну слободу, и то је нешто што имамо понудити свијету - додао је епископ. Предавање епископа Илариона о теми "Косовски завјет" организовао је Конзервативни клуб Брчко, у оквиру културне манифестације Видовдански дани. - Видовдански дани протичу под покровитељством предсједника Скупштине Дистрикта и предсједника Републике Српске. Имали смо низ предавања, промоције документарних филмова, било је изузетно посвећено - навео је Мирослав Ковачевића из Конзервативног клуба Брчко. Манифестација траје до 30 јуна, а централни дио овогодишњих Видоваданских дана је 28. јуна када ће бити служена Света литургија у свим православним храмовима на подручју дистрикта. О Епископу новобрдском Илариону Прије замонашења у августу 1996. године, био је филмски и позоришни глумац под световним именом Растко Лупуловић. Глуму је студирао на Факултету драмских уметности у Београду, на класи са Катарином Жутић, Бојаном Маљевић, Ненадом Јездићем и другима. Познат је по улогама у филмовима: Биће боље (као Бобан) и Пакет аранжман (као Дарко Поповић). Свирао је електричну гитару у групи Канда, Коџа и Небојша.Са својим колегом са класе Ненадом Јездићем, први пут је дошао у манастир Високи Дечани 1992. године послије прве године глуме и свој живот рачуна до тада и од тада. Године 1996. је добио награду Зоран Радмиловић. Замонашио се у манастиру Високи Дечани у августу 1996. године. Епископ рашко-призренски Теодосије га је поставио за игумана манастира Драганац у јулу 2013. године. У Недјељу Православља 2012 у манастиру Драганац епископ Теодосије је у чин протосинђела произвео јеромонаха Илариона Лупуловића.На редовном заседању Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве, 21. маја 2022[5]. године изабран је за викарног епископа Епархије рашко-призренске са титулом епископ новобрдски. Чин наречења обављен је 19. новембра 2022. у Саборној цркви у Београду, а хиротонија 20. новембра 2022. године у Храму Светог Саве у Београду. | Припремио сајт вјеронаука.нет на осбнову извора: РТРС, Брчко данас и Википедија (за биографију)
Више од 20.000 људи учествовало је у литији са моштима, једног од најпоштованијих румунских светитеља, Светог Јована Новог Сочавског у четвртак 22. јуна 2023. године.
Литију „Пут светих“ предводио предводио је Његово Преосвештенство Архиепископ сучавски Калиник уз саслужење Његовог Преосвештенства епископа коваснинског Андреја и Његовог Преосвештенства епископа дорнејског Дамаскина преноси новинска агенција Басилица. На звоник Храма Светог цара Лазара и свих косовских мученика у Андрићграду данас је постављен крст који је израдила ливница из Врњачке Бање. Протојереј Драган Вукотић рекао је новинарима да ће звоник бити освештан 28. јуна на Видовдан. Он је захвалио кабинету предсједника Републике Српске Милораду Додику, Влади Српске и другима који су помогли изградњу звоника. „Звоник је висок преко 26 метара и већи је за три метра од цркве. У објекту звоника ће бити више садржаја – продавница, пријемни салон, а размишљамо и о винарији из Дечана“, рекао је Вукотић. Он је навео да има још радова које је потребно обавити на цркви и звонику. Храм Светог цара Лазара и свих косовских мученика налази се на Његошевом тргу у Андрићграду и реплика је манастира Високи Дечани. ИЗВОР СРНА На Међународном конкурсу "Дјеца јунаци" у организацији Међународног фонда јединства православних народа, Православног спортског удружења "Свети Срб и ја" и Храма Светог Саве, ученице Основне школе "Вук Караџић" из Требиња Лена Миладиновић и Марија Шараба освојиле су прву награду из калиграфије. Свечана церемонија додјеле награда одржана је 20. јуна 2023. године у крипти храма Светог Саве у Београду. Ове даровите, креативне ученице награђене су двонедељним путовањем на Крф у оквиру образовно-радне екскурзије под називом "Стопама наших предака".
Специјалне дипломе за менторство уручене су и њиховим менторима наставници ликовне културе Сандри Цумбо и вјероучитељици Жанели Пажин. У оквиру пројекта "Стопама наших предака" путовањем на Крф награђен је и њихов школски друг Тадеј Перишић који је освојио треће мјесто на Републичком такмичењу из Православне вјеронауке. Процес аутокефалности и црквеног јединства у Сјеверној Македонији коначно је завршен. Наиме на редовном засиједању у пленарном (пуном) саставу, одржаном 20. јуна 2023. године, Свети Синод Македонске православне цркве-Охридске архиепископије (МПЦ – ОА). под предсједавањем Његовог Блаженства Архиепископа охридског Стефана, додијелио је епархије четворици архијереја који су раније чинили Охридску архиепископију Српске православне цркве. Тиме је, коначно, завршен процес интеграције некадашњих епархија Српске православне цркве на територији Сјеверне Македоније. Према јучерашњој одлуци Синода МПЦ, након канонског отпуста епископа, г. Јована, г. Јоакима, г. Марка и г. Давида од стране Сабора СПЦ, МПЦ-ОА их је примила под своју канонску јурисдикцију - Његово Високопреосвештенство митрополит скопски г. Јован (Вранишковски) добио је титулу митрополита крушевског и демирхисарског. Јован (Вранишковски) је већ био епископ МПЦ прије 2002. године, али је изабрао да пређе у СПЦ након неуспјелог покушаја да се у то вријеме зацијели раскол. Митрополит је након тога претрпио године прогона, укључујући и затворске казне, али је са радошћу прихватио зближавање са МПЦ које се догодило прошле године. За дељадровско-илинденску епархију именован је бивши епископ кумановско-полошки Његово Преосвештенство г. Јоаким (Јовчески); За делчевско-каменичку епархију назначен је бивши епископ брегалнички Његово Преосвештенство епископ г. Марко (Кимев), са титулом Епископа делчевско-каменичког; А Његово Преосвештенство епископ г. Давид (Нинов) бивши епископ Стобијски (викар архиепископа Охридског) постављен је за викарног епископа скопске епархије, са титулом епископ дремвицки. Да подсјетимо, Охридска архиепископија СПЦ настала је 2002. године у покушају да се превазиђе раскол у Македонији. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања ових извора orthochristian.com и религија.мк Православна Литургија служена је, у четвртак 15. јуна 2023. године, по благослову Преосвећеног епископа сурожског Матеја (РПЦ), на гробу свете Фридесвиде, игуманије Оксфордске, у Универзитетском Саборном храму Христа Спаситеља. Некадашња манастирска црква, у којој се налази гроб подвижнице, истовремено је и саборна и универзитетска црква. Овај храм припада Англиканској цркви, а дозволу за служење православне литургије дао је настојатељ и каптол англиканске катедрале Христа Спаситеља у Оксфорду (Christ Church Cathedral), наводи се на сајту Епархије сурошке. Богослужење је предводио настојатељ храма Светог Николаја Чудотворца у Оксфорду, протојереј Стефан Плат. На крају Литургије о. Стефан се опростио од оних који су након завршених студија напуштали Оксфорд, а студентима пожелио лијеп и заслужени одмор. Света Фридесвида* је светитељка неподијељене цркве и зато је поштују и православци, и католици, и протестанти. Хиљаду година Света Фридесвида (†735) сматрана је заштитницом енглеског града Оксфорда, а преко 500 година заштитницом Оксфордског универзитета. Фридесвида је живјела у Оксфорду крајем 7. вијека и била је кћерка краљевског гувернера који је владао околним земљама. У младости је постала старјешина заједнице монахиња. Касније је манастир постао двострук – са одвојеним заједницама монаха и монахиња које су се молиле у једној цркви, а посвећен је Пресветој Богородици. Игуманија Фридесвида се прославила својим строгим животом, њеним молитвама су се дешавала бројна исцјељења, а у једном селу у близини Оксфорда и данас се види извор који је избијао из земље њеним молитвама. Литургији су присуствовали парохијани и ученици. Након богослужења, сви су могли да приђу гробу Свете Фридесвиде, чије мошти леже у Саборном храму Христа Спаситеља. Током своје дуге историје, храм је више пута рушен, а у 16. вијеку, током секуларизације манастира, девастиран је гроб светитеља. Житије Свете Фридесвиде Оксфордске (650-735; Frideswitha of Oxford) Света Фридесвида Оксфордска (19. октобар / 1. новембар) рођена је као кнегиња од оца Дидана и мајке Састрите средином седмог века. Васпитавала ју је једна побожна жена, Етелгита. Још као дете, Фридесвида је говорила: „Све што није Бог – то је ништа”. Покушавао је да се њом ожени незнабожачки племић из Мерсије, Етелгар, али је она, са још двије саподвижнице, узмогла да се склони од њега у шумама Бинсија, недалеко од Оксфорда. Етелгар је успео да је нађе, али је ослепео, и тек после покајања и Фридесвидине молитве прогледао. Фридесвида је саздала у Оксфорду манастир на месту где је сада катедрала Крајст Чрч. Била је велика чудотворка. Једном је излечила губавца тако што се прекрстила и целивала га, после чега је несрећник био здрав као одојче. Ипак, решила је да се повуче дубоко у шуме Бинсија, где је себи подигла келију и молитвом извела врутак ( изворчић ) који и данас даје свежу и питку воду. Упокојила се 735. године. Да подсјетимо да је наш свети Јустин Поповић студирао теологију на Оксфорду сам се издржавајући, без стипендије. Отац Јустин је у Оксфорду израдио званично одобрену докторску дисертацију „Религија и философија Достојевског“ у којој је изнио своју критику западног свијета, а која је одбијена усљед идеолошког неслагања докторске комисије (или неких чланова / члана комисије) са ставовима изнесеним у том раду. Без дипломе се вратио у Србију 1919. године. * Фридесвида = грациозна, вјерна Оно што се сада дешава са Украјинском Православном Црквом Московске Патријаршије не може се назвати никако другачије до државни терор, стоји у апелу који је потписало 109 српских интелектуалаца Ми, представници академске заједнице, као и културни прегаоци Републике Србије и српских земаља, изражавамо дубоку забринутост због грубог кршења основних људских права у Украјини. Пре свега, реч је о застрашујућем кршењу уставних норми и закона који гарантују слободу вероисповести. Оно што се сада дешава са свештеницима и верницима Украјинске Православне Цркве, не може се назвати никако другачије до државни терор. Наиме, према подацима заштитника права грађана Украјине, до данас је преко 75 свештеника УПЦ и стотине чланова њихових парохија изложено различитим облицима репресије. Осим спорадичних случајева паљења верских објекта, само у 2022. години, уз нескривену подршку власти, преотето је 250 храмова канонске Цркве. Ове године не само што је настављен него је и интензивиран тај тренд. Управо сада, они који подржавају тзв. ПЦУ, коју иначе не признаје 11 од 15 помесних православних цркава, отимају храмове у Хмелницкој, Черновицкој, Кијевској и другим областима Украјине. Свештеници и верници УПЦ изложени су најразличитијим видовима прогона. Њих не само што застрашују, него их и туку, муче, повређују, трују сузавцем. Подржаваоци “ПЦУ”, често уз асистенцију државних структура, не либе се да користе физичко насиље чак и против епископа УПЦ. Штавише, неке владике су, на основу невешто конструисаних, измишљених разлога, послати у затвор или су стављени под санкције. Ови и други подаци указују на то да је у току добро испланирано темељно уништавање целих епархија УПЦ. Упоредо с тим, широм Украјине регионални и градски савети доносе одлуке о забрани функционисања УПЦ у њиховим регионима. У парламенту Украјине регистровани су предлози закона за забрану Цркве, а 15. маја 2023. године судска одлука је отворила могућност лишавања УПЦ њеног службеног назива и пренос њене имовине на друге конфесије. Украјинска држава не само што није вратила УПЦ имовину, која је бесправно одузета у совјетском периоду, него јој се данас одузима право на коришћење земљишних парцела на којима се налазе њене богомоље. Имајући у виду да живимо у XXI веку, тешко је разумети како су многи у данашњој Украјини, па и у западним земљама, не само равнодушни него и сагласни са нечувеним прогоном верника УПЦ. У исти мах док се у савременом свету пропагирају најразличитија права, многи затварају очи за бол, сузе и крв милиона Украјинаца, који само желе да сачувају веру својих предака. Веру која нема везу са текућим ратом и политичким проблемима између Украјине и Русије. Будући да је наша морална обавеза, као интелектуалаца, да дигнемо глас против неправде, против кршења људских права и нарушавања људског достојанства, позивамо власти Украјине да одмах зауставе прогон православних верника и насилно преузимање храмова УПЦ. Такође молимо официјелни Кијев да обезбеди строго поштовање важећег украјинског законодавства и међународног права у погледу слободе савести и вероисповести. Поред тога, обраћамо се европским институцијама, њеним организацијама за заштиту људских права, као и целокупној светској заједници са позивом да активно ступе у одбрану не само верских него и основних људских права чланова УПЦ. Позивамо их, пре свега, да на критичне тачке, тамо где је прогон већ на делу, пошаљу своје посматраче и помогну у брзом предузимању мера усмерених на прекид прогона и административног притиска на Украјинску Православну Цркву, њене свештенослужитеље и парохијане. На првом месту очувању јурисдикције УПЦ над Свето-Успенском Кијево-Печерском лавром и Свето-Успенском Почајевском лавром, које представљају велике светиње за цео Православни свет. Потписници Апела за одбрану светиња и права верника УПЦ
Поглавар расколничке православне цркве Украјине (ПЦУ) Епифаније (Думенко) „освештао“ је нову „икону“ Богородице „С рукама у руци и са Богом у срцу“, на којој су приказани људи слични Степану Бандери и Роману Шухевичу. О овоме пише Савез православних новинара (СПЖ) који је објаввио одговарајућу слику. У центру „иконе“ је Богородица, а у њеном подножју, према СПЖ, су „браниоци Украјине различитих времена“: козаци и војници Украјинске устаничке армије (УПА) забрањене у Руској Федерацији, као и војна лица оружаних снага земље. „На десној страни иконе су људи који личе на Степана Бандеру, Романа Шухевича и Јевгена Коновалеца. Из отворених извора се зна да су сви били унијати“, наводи се на сајту СПЖ. Напомиње се да је „слика насликана за 104. бригаду територијалне одбране Оружаних снага Украјине“. Бандера је током Великог отаџбинског рата сарађивао са нацистичком Њемачком, док је до 1959. године био на челу Организације украјинских националиста (ОУН, забрањена у Руској Федерацији). На рачун борбеног крила милитаната ОУН - УПА, који су, по имену вође покрета, почели да се називају „Бандеровци“, око 100 хиљада мртвих Пољака, Чеха, Јевреја Западне Украјине. Хиљаде Украјинаца је брутално убијено због одбијања сарадње са националистима. Бандера је учествовао у борбама против Црвене армије. Залагао се за независност Украјине од СССР-а,[сарађивао је и са Британцима и са нацистима. Убијен је у атентату КГБ-а у Минхену. Јевген Коновалец - лик украјинског националистичког покрета 1920-1930-их. Оснивач (1929) и вођа ОУН. Почетком 1930-их (убрзо након што су нацисти дошли на власт у Немачкој), вођство ОУН успоставило је систематске контакте са нацистичким владарима. Коновалетс је лично два пута срео Хитлера. Ликвидирао га је 1938. совјетски обавештајац Павел Судоплатов. Роман Јосипович Шухевич, познат је и под псеудонимом Тарас Чупринка. Командовао је Украјинском устаничком армијом од 1943. до 1950. године. 1941-1943 служио је у оружаним јединицама Трећег рајха. Био је један од вођа масакра Пољака у западној Галицији и Волинији, гдје је убијено око 100.000 Пољака. Званична представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова назвала је "освештавање" иконе Богородице на којој су приказани људи слични Степану Бандери, Роману Шухевичу и Евгенију Коноваљцу сатанизмом. „Освештавање“ иконе која приказује фашисте и ултранационалисте не може се назвати другачије него сатанизмом“, написала је она на свом Телеграм каналу. Она је нагласила је да су „Бандера, и Коноваљец, и Шухевич себе сматрали унијатима, односно у вјерским питањима били су потчињени поглавару католика – римском папи". У овоме се јасно види намјера расколничке „ПЦУ“ да коначно напусти православље, додала је она. „104. бригада територијалне одбране Оружаних снага Украјине саопштава да је иконописац Тимотеј Папирни, који је сада узео оружје у руке, аутор слике“, наставила је Захарова."То се дешава када се вукови крију испод јагњеће коже. Дуго смо то чекали, а сада се десило - мрачне силе су се саме откриле", закључила је дипломата. Припремио сајт вјеронаука.нет Њихова зарада се финансира из доприноса скупштина, али синдикат позива да се стави на располагање додатно централно финансирање. Свештеници Енглеске цркве* најновија су група радника која захтева повећање плата због кризе трошкова живота, јер се са тренутним зарадама сматрају "сиромашним радницима". Више од 2.000 свештеника и осталог црквеног особља окупљеног у синдикату поднело је свој први званични захтев за плату, тражећи повећање годишње зараде за 9,5 одсто, која износи 26.794 фунти. Одбор за накнаде и услове рада позвао је синдикат да по први пут поднесе поднесак о платама и условима живота својих чланова. - Као и сви радници, свештенство Енглеске цркве се бори са кризом трошкова живота. Иако цће многи тврдити да је њихов рад позив, једноставна истина је да су они међу сиромашнима који раде за малу плату - кажу у синдикату, преноси The Guardian. Њихова зарада се финансира из доприноса скупштина, али синдикат позива да се стави на располагање додатно централно финансирање. Истиче се да инвестициони фонд црквених повереника, који подржава рад цркве, вреди више од 10 милијарди фунти. Сам Макинес, свештеник у Хорсхаму и активиста, рекао је: "Читав принцип награђивања свештенства је да вам је дато довољно да будете у стању у којем можете у потпуности да се предате свом служењу и подршци и бризи за своје заједнице, што све више свештеничких домаћинстава тренутно није у могућности. - Захтјеви пастирске службе постају све већи, али ако се људи брину да ли могу да прехране и обуку своје породице, како ц́ ће моћи да дају ту подршку другима - пита се он. Комисија за накнаде даће препоруку Архијерејском савету, који се састаје у септембру, а затим ће дати коначну препоруку Генералном синоду, управном тијелу цркве. Извор: Телеграф Бизнис *Црква Енглеске је државна хришћанска црква у Енглеској и „мајка црква“ Англиканске заједнице. Црква Енглеске одвојила се од Католичке цркве након доношења Акта о супрематији, и данас се одређује истовремено као римокатоличка и протестантска. |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
November 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|