 У Украјини је повећан број случајева насиља над вјерницима Украјинске православне цркве, а кумулативни ефекат дјеловања власти усмјерених против Украјинске православне цркве може се сматрати дискриминаторским. Ово се наводи у документу „Преглед стања људских права у Украјини (1. фебруар – 30. април 2023.године)“, који је објавила Канцеларија високог комесара Уједињених нација за људска права на основу резултата рада Уједињених нација.
„Током извештајног периода повећан је број случајева насиља над припадницима и присталицама Украјинске православне цркве (УПЦ). Осим тога, неколико обласних савета забранило је дјеловање УПЦ“, наводи се у резимеу прегледа. Параграф „Ситуација око Украјинске православне цркве“ садржи сљедеће информације: „Влада и локалне власти су током периода у којем је биљежен извјештај (1. фебруар – 30. април 2023. године) периода предузеле низ мјера против Украјинске православне цркве (УПЦ). Вршени су претреси у црквама и другим црквеним објектима, свештенослужитељи су били осумњичени, а неколико њих, „међу којима и један од главних архијереја УПЦ-а“, стављени су у кућни притвор. Осим тога, Министарство културе је превремено раскинуло уговор са УПЦ о закупу Кијево-печерске лавре, која је државна својина. Власти су узеле у обзир заступање УН, уздржале су се од акција које би могле да доведу до насиља и нису насилно избациле УПЦ из Лавре до 29. марта. У априлу 2023. године, градска и регионална вијећа у Хмељничком, Ровенском и Волинском региону забранили су „активности УПЦ“ на својим територијама, након што су то урадили регионални савети области Лавов, Житомир, Виница и Тернопољ, иако је таква забрана изван њихове надлежности локалних савета. Многа локална вијећа су такође поднијела петицију за окончање закупа општинске имовине са Украјинском православном црквом. Посматрачка мисија УН за људска права у Украјини забринута је да би утицај владиних акција против УПЦ-а могао бити дискриминаторски. Поред тога, у априлу 2023. године посматрачка мисија УН за људска права у Украјини (HRMMU) документоваала је излив „говора мржње“ и неколико случајева насиља над припадницима УПЦ. Владини званичници, блогери и лидери јавног мњења користили су дискриминаторску и запаљиву реторику и отворено позивали на насиље против свештенства и присталица УПЦ. Током поменутог периода, влада и агенције за спровођење закона нису успјеле да се ефикасно изборе са инцидентима у вези са „говором мржње“. |