Светосавском наградом ове године Министарство просвјете и културе Републике Српске наградило је укупно 45 истакнутих васпитно-образовних радника запослених у основним и средњим школама, те предшколским установама у Републици Српској. Ову веома значајну награду ове године добио је и наш вјероучитељ Предраг Вујић (епархија бихаћко-петровачка).

Предраг Вујић је рођен 1985. године у Кључу.  Након основне, завршио је средњу електротехничку школу у СШЦ „Лазар Ђукић“ у Рибнику. Богословију „Света Три Јерарха“ завршио је у Манастиру Крка. Дипломирао је на пастирском, а затим и на општем смјеру Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи. Похађао је мастер студије на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, а затим и мастер студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Послове вјероучитеља обавља од 2010. године, радећи у више основних и средњих школа на подручју општина Рибник, Кључ, Мркоњић Град и Босански Петровац. Стручни испит за вјероучиитеља положио је 2012. године. По благослову Епископа Сергија, од 2018. г. ради у СШЦ „Лазар Ђукић“ у Рибнику, те у ОШ „Петар Кочић“ Ситница и МСШ „Босански Петровац“.
Објавио је 4 књиге: Небеска Крајина; Чежња за додиром Смисла; С тобом имам све, без тебе сам ништа; и  Живимо да бисмо вољели и волимо да бисмо живјели – Мала Новозавјетна читанка. У припреми за штампу је књига Светиње Богородичиног града. Коаутор је неколико поетских зборника. Објавио је седам стручних и научних радова у часописима „Видослов“, „Годишњак”, „Религија и толеранција“ и „Наша мисао“. Радове је објављивао и у часописима „Епархијски благовијесник“ и „Православље“, те колумне у „Независним новинама“. Током похађања Мале школе за изградњу мира, награђен је за стручни рад „Улога религије у изградњи мира“. Клуб умјетничких душа Мркоњић Град додијелио му је књижевну награду „Најоригиналнија љубавна пјесма“. Републички педагошки завод, додијелио му је признање за успјех његових ученика на такмичењима из вјеронауке. Скупштина општине Рибник, 2021. године, у поводу Дана и Славе општине Рибник, додијелила му је плакету за промоцију општине Рибник кроз остварени успјех у литерарном стваралаштву те очувању вјерског и националног идентитета.
Основао је видео канал „Вјеронаука – наука Живота“, те објавио 330 духовних емисија и часова Православне вјеронауке. С благословом Његовог Преосвештенства епископа бихаћко-петровачког и рмањског господина Сергија уређује и води радијску емисију "Православље у времену и вјечности" на програму Радија Босански Петровац, те је до сад снимио преко 250 радијских емисија. Организатор је Светосавских академија, Светосавских омладинских кампова и сабора православне омладине у Босанском Петровцу. Основао је етно групу "Небеска Крајина". Аутор је пјесме „Знаш ли роде мили гдје су света мјеста“ за коју је, са ученицима, снимио видео спот. У СШЦ „Лазар Ђукић“, уз помоћ Катихетског одбора СПЦ за вјеронауку у РС и ФБиХ, Епархије бихаћко-петровачке,  општине Рибник и локалног свештенства, уредио је кабинет Православне вјеронуке, гдје се, уз примјену савремених средстава и метода рада, развија креативност и иновативност ученика, подстиче међусобна интеракција, уз поштовање личности сваког ученика. Учествовао је на научним скуповима и округлим столовима, међу којима је и округли сто "Улога националних предмета у образовању" у организацији Клуба историчара Посавина, у јануару 2023. године, гдје је представио свој рад на тему: "Вјеронаука у школи - Богољубље и човјекољубље којим се образује љубећа личност - биће заједнице".  

Горњи дом чешког парламента није одобрио Истанбулску конвенцију Савјета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, јавља Радио Праг. Само 34 од 71 сенатора присутних у горњем дому чешког парламента у сриједу је гласало за ратификацију споразума, познатог као Истанбулска конвенција. За усвајање конвенције била су потребна још два гласа. Резултат гласања сврстава Чешку у ред  европских држава које су потписале Истанбулску конвенцију - али је нису ратификовале.
Противници конвенције били су забринути због њеног утицаја на друштво и прикривања њених правих циљева. Ту спадају одступања од стандардног концепта мушкараца и жена, наметање родне идеологије или, нпр, покушаји невладиних организација да прибаве новчане доприносе државе за спровођење конвенције. Напоменули су да усвајање конвенције није смањило учесталост насиља у земљама које су је ратификовале. Представници чешких хришћанских цркава поздравили су одлуку Сената, док је министар за европска питања Мартин Дворжак одбацивање закона од стране горњег дома назвао "срамотом за Европу".

У Солуну је 28. јануара 2024. освећена и свечано отворена Српска допунска школа „Свети Сава” у новим просторијама, при Канцеларији Манастира Хиландара у Солуну, коју ће похађати укупно 94 ученика. Школа је свечано отворена у присуству министра без портфеља задуженог за дијаспору Ђорђа Милићевића, архимандрита Методија, игумана Манастира Хиландар, конзула Србије у Солуну Јасмине Милачић и управника Канцеларије Манастира Хиландар у Солуну протојереја-ставрофора Александра Павловића. 
Врпцу су заједно пресекли игуман Методије и министар Милићевић. Откривена је табла на којој пише – Свети Манастир Хиландар са очинском љубављу дарује ову школу у славу и част Светом Сави. Игуман са својим братством у Солуну 27. 1. 2024.
Министар Милићевић је директорки школе Антонини Миљковић уручио донацију – лектире и букваре за све ученике. Он је, указавши на то да је важно сачувати наш идентитет и језик, рекао да је отварање ове школе, у организацији Генералног конзулата Србије у Солуну и манастира Хиландар, значајан корак у том смеру. Према његовим речима, не само што ће пружити нашој деци у Грчкој додатно образовање, ова школа ће бити и место где ће они неговати свој језик, културу и традицију, али и гајити патриотски дух. Министар је поручио да је омогућавање нашој деци да, где год да живе, уче свој матерњи језик наша заједничка обавеза. Он је напоменуо да је Кабинет министра, кроз сарадњу са Министарством просвете, чинио све да помогне у њиховом раду, и подсетио на то да је ђацима допунских школа широм Европе подељено више хиљада књига – ћириличких буквара и лектира. Свети Сава, чије име носи ова школа, оставио је дубок и неизбрисив траг у нашој историји. Његова дела и мисао и данас нас инспиришу да негујемо љубав према знању, толеранцију, солидарност и дух заједништва, закључио је Милићевић. Игуман Методије је у својој беседи нагласио да је важно да чувамо српски језик. „Мени ће бити за месец дана 30 година како сам дошао на Свету Гору, већи део живота сам провео на Светој Гори међу братским грчким народом и од браће Грка сам научио врло важну ствар, да много поштују свој језик, поносни су на њега и чувају га.“
Свечаност поводом отварања школе у новим просторијама и прославе Савиндана којаје организована под покровитељством Манастира Хиландара, Републике Србије и Републике Грчке настављена је у хотелу „Македонија Палас”. На основу договора између Канцеларије манастира Хиландар у Солуну и Генералног конзулата Србије у Солуну, на предлог Манастира Хиландар, од школске 2023/24. године настава на српском језику одвија се у просторијама при тој канцеларији и у ту сврху просторије су реновиране и опремљене потребним намештајем и наставним средствима.  Ученици похађају наставу на српском језику, у три учионице. Поводом наставе на српском језику која је организована у Солуну, у школској 2023/24. години дошло до промене у коришћењу простора. У претходних 12 година, све до школске 2022/23. године, за наставу на српском језику користиле су се просторије у 34. Основној школи у Солуну, које су се уступале без новчане надокнаде. Наставу изводи хонорарна наставница Ана Џогановић. 
Родитељи и запослени наводе да су услови за извођење наставе веома добри, а да се деца и наставница се осећају добродошло. Промена места за извођење наставе на српском језику заснована је на заједничким циљевима усмереним на очување српског идентитета, неговању веза са матицом и стварању заједништва између представништва Републике Србије, Манастира Хиландара и спрске заједнице у Грчкој. На свечаности су наступили дечији хор Српске допунске школе „Свети Сава”, Културно уметничко друштво „Димитрије Котуровић” и Београдски мушки хор. Република Србија је у претходне три године отворила 34 допунске школе српског језика широм света. Покровитељство Хиландара и дар у виду неопходних просторија и опреме је део шире мисије и активности манастира у раду са децом и младима, која је започета летњим камповима, сарадњом са Земунском и Математичком гимназијом у Београду а биће проширена и кроз друге подухвате.

Игуман манастира Хиландар архимандрит Методије изјавио је да се после скоро 20 година од катастрофалног пожара на Хиландару назире крај обнове и да ће се радови изводити још током целе ове године, али делом и наредне године.
Најразорнији пожар на Хиландару избио је у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, када је уништено и тешко оштећено 5.897 метара квадратних или скоро 55 одсто корисне површине, а Методије у разговору за Танјуг каже да се радови изводе тренутно још само на последњем објекту и је држава Србија највећи добротвор и ктитор ове обнове.
„Крај је близу, заиста се назире, јер су скеле још само на том последњем објекту који обнављамо, дакле архитектонски то је седам конака. Ми смо ове остале обновили и последњи је баш тај одакле је кренуо пожар. Тако да ове целе године ћемо радити и још сигурно и неко време наредне. Морамо да уземемо у обзир да смо имали застоје и у време здравствене кризе, у време короне, а било је и оно време економске кризе, тако да није баш све ишло онако како је планирано, али ево слава Богу, после 20 година је крај врло близу“, рекао је Методије у Солуну, где је Манастир Хиландар обезбедио нове просторије за Српску допунску школу „Свети Сава“, која је освећена и свечано отворена јуче у оквиру прославе Савиндана. 
Архимандрит Методије је нагласио да је држава Србија највећи добротвор и ктитор обнове манастира, а посебно откада је усвојен посебан закон, 2021. године.
„Посебно од када је усвојен закон о манастиру Хиландару у Скупштини Србије, али и пре тога, тако да је и то прилика да се ево после 825 година, откада је манастир основан, још једном и на тај начин и практично покаже да је манастир Хиландар, иако се налази ван територије Србије, ипак српска светиња и најважније српско наслеђе“, навео је Методије.
Пожар је почео нешто након један сат по поноћи у једном од димњака северозападног конака који се назива Игуменарија, односно Дохија. Убрзо се пожар захвативши суву дрвену кровну конструкцију покривену каменим покривачем проширио и на целу северну страну манастирског комплекса све до цркве Светих Архангела и пирга Светог Саве.
Када је реч о отварању нове Српске допунске школе „Свети Сава“ у новим просторијама при Канцеларији Манастира Хиландар у Солуну коју ће похађати 94 ученика, Методије истиче да је та школа веома важна и да иако посетоји двадесетак година постојао проблем са простором.
„Тако да је наш манастир на молбу конзулата Републике Србије овде у Солуну одлучио да уступи простор који је припремљен као школске учионице. Тако да сваке суботе је ова школа у могућности да одржава часове у тим просторијама, које су опремљене на најбољи могући начин, са новим намештајем и мислим да ће деца имати добре услове“, рекао је Методије. 
На питање како родитељи прихватају то што ће њихова деца управо учити о својој култури у просторијама СПЦ, Методије је рекао да је то за њих додатни мотив, јер је Манастир Хиландар први српски универзитет настао у време када и најпознатији универзитети, попут Оксфорда, Сорбоне и Кембриџа.
„Тада смо и ми добили наш универзитет Манастир Хиландар, који је имао и српски медицински кодекс, дакле поставио темеље не само духовне него и школске и медицинске, тако да заиста мислим да је и родитељима то још већа сатисфакција да деца уче под окриљем Манастира Хиландар“, нагласио је Методије.
На питање шта може да поручи поводом прославе Савиндана и како данас, у 21. веку, можемо да следимо пут Светог Саве и живимо у складу са вредностима Светосавља, Методије је нагласио да је Свети Сава из многих углова важна личност.
„Дакле, не само као духовни вођа народа, као архијереј, већ и за образовање, за нашу државност и медицину. Као што смо рекли, основао је болнице у Хиландару и у манастиру Студеници, тако да свако ко се бави било којом од тих делатности може да сматра Светог Саву као онога која је поставио камен темељац. Нешто што је можда сада најважније за ово време, а сећамо се да је Свети Сава, поред свега овога што смо набројали и што је он можда и најважнија личност у српској историји, себе потписивао као последњег од свих. Потписивао се као најмањи од свих. И тако видите, велики људи су сматрали, уместо да се хвале, да још увек нису достојни чак ни да буду равни другима, него су себе сматрали нижим од других“, рекао је Методије. Како каже, у данашње време је завладао један дух да када неко хоће да се оствари у некој области, њему је важније да критикује друге.
„И ако наводи неке њихове грешке, било да су истините или можда чак и измишљене или надуване, што би се рекло, онда је он као успешан. Уместо да ради у својој делатности. Ето, то нам је, мислим, најважнија порука за нас који смо сви у том негативном духу. Морамо се тога ослободити и да свако гледа свој посао, да се труди да хвали оне друге. Јер ако неко заиста хоће да напредује у нечему, он се радује кад поред себе има некога ко је такође успешан у тој делатности, јер ће имати здраву конкуренцију, а не да само својим критиковањем и речима покуша друге да унизи да би он на крају испао као најбољи“, навео је Методије.
Додао је да је то најважнија школа коју данас можемо да научимо од Светог Саве.

У препуној сали Руског дома у Београду одржана је пројекција документарног филма "Свети Сава – Руска боја на српској застави". На пројекцији су о филму говорили културолог и филмолог Божидар Зечевић, историчар и универзитетски професор Милош Ковић, председник пројекта "Растко" Зоран Стефановић, председник Краљевског Реда Витезова Хаџи Зоран Мрђеновић и ауторка филма Анжелика Кареткина. Документарно остварење, снимљено у продукцији руског државног православног ТВ канала "СПАС", засновано је на житију светитеља и обрађује тему вишевековних веза српског и руског народа, a редитељ филма је Кареткина, новинар и водитељ на поменутом каналу. Филмска екипа из самог срца Русије и Волоколамског кремља одлази пут Београда и места где су спаљене мошти Светог Саве, а на коме је у част и спомен светитељу подигнут велелепни Храм – једна од највећих православних светиња. Филм приказује места које је Свети Сава посећивао, древне манастире и планинску испосницу у којој се молио. У филму се појављују Милош Биковић и његов брат, архимандрит Михаил (Биковић), др Милош Ковић, виши саветник Руског дома др Георгиј Енгелхарт, свештенство Српске православне цркве.
Историчар Милош Ковић истакао је да је у филму ријеч о најдубљим, древним слојевима руске и српске културе, о њиховом међусобном утицају, као и утицају Светог Саве на Русију, гдје Законоправило Светог Саве постаје један од кључних правних докумената руског духовног и политичког живота.
- У првим тренуцима филма види се плетиља која плете ткање у бојама наших застава које су чврсто сплетене. Касније је у целом филму реч о томе да смо ми једно. Ми јесмо једно ткиво. То плетење је тема, у њему ћете видети цео низ тренутака, сећања, освешћења, додирних тачака у којима су Срби помагали Русима и у којима су, наравно, Руси помагали Србима - рекао је Ковић. Он је нагласио да је филм необично лијеп, пун свјетла и радости, и да се у сваком тренутку осјећа да је снимљен са великом љубављу према Светом Сави и српском народу.
Ауторка филма, руска новинарка Анжелика Кареткина рекла је да је филм потврда узајамне љубави Срба и Руса, народа које обједињује Свети Сава, и испричала колико ју је изненадила љубав према руском народу коју је осјетила када је присуствовала чувеним литијама српског народа у Црној Гори.
- У Србији кажу: "Нас и Руса 200 милиона", а хтјела бих да и у Русији кажу: "Нас и Срба 200 милион" - рекла је Кареткина, која је снимила и филм о Светом Василију Острошком, а намјерава да сними и филм о цару Лазару.
Филм је снимљен у продукцији руског државног православног ТВ канала "Спас", а угледни културолог и филмолог Божидар Зечевић рекао је да је ово до сада најбољи филм о Светом Сави. Зечевић је на конференцији за новинаре уочи пројекције филма навео да су у њему током 50 минута трајања речене најважније ствари које о Светом Сави треба да зна сваки човјек, односно зашто је он важан, због чега му се одају толика признања и шта је све урадио. Филм, између осталог, приказује мјеста које је Свети Сава посјећивао - древне манастире и планинску испосницу у којој се молио, али и мјесто гдје су спаљене његове мошти и на којем је подигнута једна од највећих православних светиња, Храм Светог Саве. У филму се појављују глумац Милош Биковић и његов брат - архимандрит Михаил, историчар Милош Ковић, виши савјетник Руског дома Георгиј Енгелгарт, који је и истраживач на Катедри за савремену историју централне и југоисточне Европе на Институту за словенска истраживања Руске академије наука, као и свештенство Српске православне цркве. Филм је приказан 25. јануара у Русији, а наишао је на изузетан пријем у Русији и на Балкану, те добио позитивне критике јавности, али и виђених радника културе. Извори: РТ Балкан и ​РТРС

У суботу, 27. јануара 2024. године, када прослављамо Светог Саву првог српског Архиепископа, у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањој Луци, Свету архијерејску Литургију предводио је Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа марчанског г. Саве, викара Епископа бањалучког, свештеника и ђакона наше Епархије. Након Свете Литургије, у спомен Светог Саве кога сви Срби прослављају, освећени су славски колач и кољиво, а затим су дјеца својим дивним рецитацијама, у част Светитељу, уљепшали прославу овог празника.
У вечерњим часовима истога дана, у Културном центру Бански Двор у Бањој Луци, одржана је свечана Светосавска академија, коју је својом бесједом отворио Епископ марчански г. Сава. На академији је наступао и Хор свештеника Епархије бањалучке. Извор: Инстаграм налог епархије бањалучке

​1. Светосавска пузла 
2. Савиндан-попуни празна поља 
​3. Квиз о Св.Сави 2 (Историја СПЦ)
​4. Светосавска онлајн укрштеница (скандинавка)
5.​Књижевни рад Св.Саве
​6.Квиз о СВ.САВИ 1 (Историја СПЦ-Др Ђоко Слијепчевић) 
7.Путовање Св.Саве на Исток и смрт 
8.СВЕТОСАВСКИ КВИЗ 3 
9.КВИЗ-НАСЛОВИ СВЕТОСАВСКИХ  ПЈЕСМИЦА
10. Савинданска осмосмјерка
11. ​Светосавска игра меморије 
12. АНЕГДОТЕ О СВ.САВИ-КВИЗ 
​13.Светосавска укрштеница 2 
14.Светосавска укрштеница 3 
​15. ​Светосавски криптограм-посљедње ријечи Св.Саве 
​16. Светосавски анаграми 
17. Светосавска закључана поља

У част Светом Сави, првом српском архиепископу, учитељу и просвјетитељу јуче (27. јануар) је у Банском двору одржана Светосавска академија под мазивом "Вијенац Светог Саве", а у организацији Српског пјевачког друштва “Јединство”, и уз подршку Епархије бањалучке и Града Бањалуке. 
Светосавље, као христославље и православље, има потенцијал обједињавања људи око идеја који је Свети Сава гајио и трудио се да преда српском народу, а то су идеје добра и врлине, праве вјере и добрих дјела, поручио је вечерас Његово преосвештенство епископ марчански Сава, викар епископа бањалучког. Епископ Сава је у бесједи на Светосавској академији у Бањалуци истакао да је Свети Сава, први српски архиепископ и просветитељ, просвијетлио српски народ свјетлошћу Јеванђеља, односно да је идеја водиља Срба кроз историју било Јеванђеље Христово, које је Свети Сава усадио у српско биће.
- Идеја водиља, којом се водио Свети Сава дјелујући и проповиједајући у нашем народу, охристовљујући га, јесте идеја која живи и која је водила наш народ кроз разна духовна и физичка ропства и довела га до нашег времена у којем коначно слободно можемо исповиједати име Христово, живјети хришћански и због тога узносити благодарности и похвале Светом Сави који нам је Јеванђељем трасирао пут у будућност - рекао је епископ марчански.
Он је навео да је Свети Сава на принципима живе ријечи Христове проткао сваку своју дјелатност, све што је радио темељио је на Јеванђељу, због чега је он христоносац и богоносац. Епископ марчански рекао је да се Свети Сава, служећи као првосвештеник, истакао и на другим пољима живота српског народа, да је формирао прве српске школе, болнице у Хиландару и Студеници, а да је као дипломата свој однос са другим народима и државама градио једино сагласно ријечима Јеванђеља да оно што хоћете да вам чине људи, чините и ви њима. 
- Као државотворац улагао је труд на унутрашњем уређењу државе и цркве желећи да обједини српски народ и обезбиједи му услове за миран и достојанствен живот. Бринући се за будућност своје цркве, Свети Сава се старао да Христов лик утврди и у својим насљедницима - истакао је епископ марчански. Он је додао да је дух светосавља изњедрио велике људе охристовљеног ума који су сачували српски народ од потпуне пропасти.
- Охристовљени ум који је у нашем народу уобличио културу, језик, писмо, црквено и државно уређење, породио је прве законе, бројна училишта и љечилишта, а у вријеме ропства сијао сјеме наде у опстанак и обнову - рекао је епископ Сава.

Светосавској академији присуствовали су и градоначелник Драшко Станивуковић и савјетница градоначелника за културу и социјалну политику, Мирна Савић – Бањац. Станивуковић је још једном нагласио да Бањалука са великом радошћу и љубављу прославља Савиндан.
- Баш као што и обичаји налажу празнујемо три дана и са великом љубављу прослављамо Светог Саву. Када идете Алејом Светог Саве видите натписе са мудрим ријечима нашег просветитеља. Школску славу прославило је 29 основних и 17 средњих школа са подручја града, а вечерас смо овдје гдје 33. годину за редом Српско пјевачко друштво „Јединство“ заједно са Епархијом бањалучком и Градом организује академију на којој се, кроз најљепше пјесме, рецитације и бесједе присјећамо свега онога што Свети Сава јесте, свих оних вриједности и безвремнских порука попут саборности, мира, духовности, које како вријеме протиче за нас постају све важније – поручио је градоначелник.
Додао је да сви ми увијек треба да стријемимо управо вриједностима за које се залагао овај велики светитељ и да корачамо путем Светосавља.
Мирна Савић – Бањац истакла је да је радује што је програм сваке године све квалитетнији.
Програм је већ постао препознатљив свим Бањалучанима, тако да то буде несумњиво вече пуно уживања – казала је она, те изразила велико задовољство што је у свим бањалучким школама свечано обиљежен данашњи дан.
- Радује ме што дјеца препознају тај датум и сматрам да је то веома значајно, те да је задатак свих нас да се враћамо правим вриједностима, образовању, просвјетитељству, знању, те је ово из године у годину све значајнији празник – закључила је она.
Диригент СПД „Јединство“ Немања Савић истакао је да се Град Бања Лука, Епархија бањалучка и Саборни храм заједно са свима који учествују у прирпеми, реализацији и програмских садржаја, труде да сваке године приреде одговарајући програм, наглашавајући да он бар приближно мора бити на нивоу оне величине и захтјевности коју једна оваква манифестација заслужује.
- И ове године смо приредили програм са доста учесника, наступили су Дјечји мјешовити хор, СПД Јединство, ту је и хор свештеника Епархије бањалучке, потом Хор Академије умјетности, Драмски студио Атријум, дјеца рецитатори, ученици Умјетничке школе “Владо Милошевић”, студенти Академије умјетности Бања Лука, глумци Јелена Јандрић и Велимир Бланић, сви они дају свој допринос како бисмо и ове године Светосавску академију приближили свим заинтересованим гледаоцима – казао је Савић.

Замјеник предсједника Синодалног одјељења за односе Цркве са друштвом и медијима Московске патријаршије Вахтанг Кипшидзе је, у свом телеграм каналу изразио разочарање амблемом 80. годишњице ослобођења Лењинграда од опсаде, на којем је Петропавловска црква приказана без крста.
„Из неког разлога, дизајнерима званичног логотипа, чинио се прикладнијим њиховој намјени без крстова на Петропавловском храму. Не разумијем како се може објаснити жеља да се уклоне крстови са храма и како таква умјетност добија одобравање“, рекао је Кипшидзе.
Он је сугерисао да крстови у Руској Федерацији некога „збуњују“.
„Лично, за мене су цркве лишене главног симбола хришћанства повезане са временом борбе против Бога. Чини се да је за нас стало, зар не? Или су дизајнери ушли у неку врсту мистичне везе са атеистима прошлости?“ – упитао је представник Московске патријаршије. Раније је у Руској Федерацији избио скандал око нове новчанице од 100 рубаља на којој су дизајнери Ваведенски храм Казанског Кремља приказали без крстова. Припрема: вјеронаука.нет

Чудотворна икона Мајке Божије, Умекшање злих срца стигла је у Србију у организацији фондације Светог Романа из Москве, у среду 24. јануара 2024. године. Храм
Тим поводом, у руској цркцви Свете Тројице у Београду служена је света Литургија, коју је служио отац Виталије Тарасјев, старешинa храма.
* * *
​У руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану, икона ће бити 24. и 25. јануара. 
26. јануара икона ће боравити у Храму Покрова Пресвете Богородице у Петроварадину, а потом ће до 30. јануара икона бити у манастиру Свете Меланије Римљанке у Епархији банатској. ИЗВОР: ТВ ХРАМ

​Учесници Научног скупа „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности“, одржаног 16. јануара 2024. године, изражавају благодарност Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију што нас је заједно с Матицом српском сабрао у Народној библиотеци Србије да још једном с различитих аспеката размотримо одредбе Закона о родној равноправности и донесемо следеће закључке:
1. За српски народ равноправност свих људи, без обзира на пол, расу и вероисповест, темељна је вредност која вековима одређује начин његовог живота и нормирана је Уставом Републике Србије као највишим општим правним актом. Нажалост, већи број правних норми Закона о родној равноправности није усклађен с појмом равноправности по слову и духу Устава Републике Србије. Бројним законским нормама, према званичном ставу Одбора за стандардизацију српског језика, врши се насиље над српским језиком као значајним чиниоцем идентитета српског народа будући да је ова неприродна језичка структура, названа „родно осетљив језик“, Законом уведена као обавезна.
2. Такозвани родно осетљив језик, заснован на „родној“ (џендер) идеологији, у супротности је са стандардним српским језиком и као такав је неприхватљив за Српску Православну Цркву, Матицу српску, Одбор за стандардизацију српског језика и већину грађана Републике Србије. Ниједна државна власт нема право да законским нормама, противно науци о српском језику, под претњом кажњавања прописује обавезну употребу такозваног родно осетљивог уместо стандардног српског језика и да се, увођењем ове нове врсте вербалног деликта, новчано и затворски кажњавају грађани зато што у сопственој земљи говоре стандардним српским језиком.
3. Сви грађани Републике Србије треба да уважавају богомдаровану слободу сваког људског бића да самостално уређује начин сопственог живота и право да себе назива онако како жели без обзира на то да ли је такав став усклађен с вредностима и начином живота српског и других народа који овде живе. Међутим, не можемо пристати на то да лични избори појединаца, који су апсолутна мањина, заправо ретки изузеци, постану обавезујући са наметнутим правилима за све грађане, како је то једнострано прописано Законом о родној равноправности. Уставно право на употребу језика не значи право појединаца и група да такозвани родно осетљив језик, заснован на антијезичким правилима, намећу свим грађанима и институцијама, а посебно не у медијима и у образовним установама у Републици Србији.
4. Имајући то у виду, подсећамо носиоце све три гране власти у Србији, али и грађане, да је Закон о родној равноправности неуставан зато што Устав Републике Србије не познаје категорију рода, него (у члану 15) прописује равноправност жена и мушкарацa.
5. Појам „рода“ из Закона о родној равноправности нема никакве везе с појмом рода у српском језику, па ни с његовим историјским и до данас очуваним значењима, већ је утемељен на антихришћанским и антицивилизацијским одређењима више од стотину различитих „родова“ (џендера) као друштвених конструката који су већ у употреби у појединим државама у свету и искључиво је у функцији такозване родне (џендер) идеологије која је једнострано наметнута дискриминаторним и неуставним одредбама поменутог Закона, као и Законом о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације од 2021. године.
6. Посебно забрињава намера да се идеолошко насиље над српским језиком и идентитетом спроводи од основних школа до универзитета путем уџбеника и наставних програма. Примена неуставних, дискриминаторних и штетних законских одредаба у погледу начина изражавања и међусобног општења, што значи и мишљења и живота српског народа, имала би трајне и штетне последице. У овом случају је реч о насилно уведеном специфичном виду изражавања, при чему се истовремено под плаштом уклањања такозваних родних стереотипа намеће промена свести и начина живота појединца и друштва у целини, промовишу се идеологија, политика и пракса LGBTQIA+ од вртића, преко основних и средњих школа до универзитета и свакодневног живота свих грађана, што заговорници ове идеје и не крију.
7. Апсурдно је и то што је прописано да се насилно увођење такозваног родно осетљивог језика финансира из републичког буџета, односно од средстава свих грађана Републике Србије, као и од средстава предузећа, привредних друштава и других установа сваког месеца, па је овај Закон дискриминаторан према апсолутној већини грађана Републике Србије. Јавност треба да зна да ће преко десет хиљада повереника, односно комесара пратити примену овог Закона.
8. Повереник за заштиту равноправности користи Закон о забрани дискриминације као средство притисака и претњи према оним научницима и интелектуалцима који се јавно залажу за очување традиционалног брака и породице као заједнице љубави мушкарца, жене и њихове деце. На основу тога, сви ми, појединци и установе, али и грађани Републике Србије, унапред смо инкриминисани од стране наведеног државног службеника.
9. Законом о родној равноправности грубо се нарушава унутрашња аутономија Српске Православне Цркве, као и уставна одвојеност цркава и верских заједница од државе. Постоји и читав низ других разлога због којих такозвани родно осетљив језик није прихватљив за Српску Православну Цркву, као ни за Матицу српску.
10. За Матицу српску и њено искуство у српској језичкој нормативистици потпуно је неприхватљиво увођење новчаних и затворских казни и разних облика правног насиља у тако нејасном проблематском пољу, у којем нови појам рода има за сада око стотину различитих значења, с могућношћу њиховог даљег умножавања.
11. Предлажемо да Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика оснују заједничко тело, састављено од истакнутих научних делатника из различитих области, које ће се интензивно бавити овим важним питањем све док не буде донето решење у корист српског народа и свих грађана Републике Србије. Сви смо у обавези, а посебно држава, да негујемо, чувамо и штитимо српски идентитет, српски језик, ћириличко писмо, српску културу и српско наслеђе како бисмо их могли предати нашим потомцима.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске
Др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика
Проф. др Александар Милановић, председник Савета за српски језик
Проф. др Милош Ковачевић
Др Јованка Радић, научни саветник
Проф. др Рајна Драгићевић
Проф. др Исидора Бјелаковић
Проф. др Виктор Савић
Др Владан Јовановић, научни саветник
Др Марина Спасојевић, виши научни сарадник
Доц. др Катарина Беговић
Др Миша Ђурковић, научни саветник
Др Душан Илић, научни сарадник
Мср Марија Стајић, самостални истраживач
Мр Момир Радић, адвокат
Протојереј-ставрофор Велибор Џомић
Оливера Јовановић, главни и одговорни уредник Православља, новина Српске Патријаршије
Извор: СПЦ

Западни свет се током последњих неколико деценија преоријентисао на вредности које нису у складу са хришћанством, западна елита води политику разграђивања хришћанског наслеђа, рекао је патријарх московски и целе Русије Кирил.
"Сав европски хуманизам је израстао из хришћанских традиција. Извор Европске уније били су људи чија су хришћанска веровања у великој мери одређивала државну и политичку делатност. Али Запад се изменио и почео да помера у страну овај хришћански извор. Данас западна елита разграђује хришћанско наслеђе. Европски дом све више личи, ако користимо изразе изЈјеванђеља, на осликани ковчег, који споља изгледа лепо, док је унутра пун костију и нечистоћа“, рекао је патријарх Кирил у Савету Федерације. Такође је приметио да се западни свет током неколико деценија преоријентисао на вредности које су непријатељске хришћанству. "Они стидљиво избегавају помињање Христа у називима празника. Више не користе Christmas, већ X-mas. Шта је X-mas, не знам", истакао је он. Поглавар Руске православне цркве додао је да Русија мора из свега овога да извуче поуку и схвати колико је важно остати веран својим духовним традицијама и вредностима. Извор: Спутњик

Свети Синод Грчке православне цркве расправљао је данас (уторак, 23. јануара 2024. године) више од пет сати на свом ванредном засиједању, под предсједавањем Његовог Блаженства Архиепископа Атинског и све Јеладе г. Јеронима, о томе како ће грчка црква реаговати на нови закон, којим ће бити признати грађански бракови истополних парова. Свети Синод је једногласно одлучио да неће дати благослов за истополне бракове и могућност да такви парови одгајају дјецу.
"Држава прописује, али то Цркву не лишава слободе изражавања, нити је ослобађа дужности да обавештава народ (...) Ако ћути, сноси тешку одговорност", оцијенио је Свети Синод на крају ванредног засиједања. По њиховим ријечима, приједлог закона ће промовисати "укидање очинства и материнства" и "нестанак родних улога у породици".
"Та законодавна иницијатива осуђује будућу дјецу да одрастају без оца и мајке, у окружењу конфузије родитељских улога", сматрају митрополити..."Свако рушење морала руши вредност човјека", истакао је митрополит мезогајски Никола данас приликом излагања Светом синоду поводом приједлога закона о истополним браковима и рађању дјеце. 
Напомиње се да трочлану комисију основану за израду текста којим се објављују основна начела Цркве по питању истополних бракова чине митрополити Нафпакта, Фтиотида и Комотинија. 
Митрополити Грчке православне цркве одлучили су да писма у којима изражавају свој став пошаљу свим посланицима Скупштине (њих 300), и да се 4. фебруара обрате вјерницима у свим храмовима у Грчкој те да их лецима обавијесте о противљењу приједлогу закона који би требало да буде усвојен наредних дана у Савјету министара.
Да подсјетимо, премијер Грчке Киријакос Мицотакис недавно је најавио да би приједлог закона требало да буде размотрен у Скупштини до средине фебруара, упркос противљењу Цркве. Припремио: вјеронаука.нет

У понедјељак, 22. јануара 2024. године у 12:00 часова, Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански, примио је у наступну посјету Њену Екселенцију Госпођу Јоану  Евтимијаду, опуномоћеног и новог амбасадора Р. Грчке у Сарајеву. Високопреосвећени је пожелио добродошлицу новом Амбасадору њему увијек драге и миле Републике Грчке, честитао јој претходне празнике и срећну Нову 2024. годину. Са своје стране Госпођа Евтимијаду захвалила је на добродошлици и исто тако пожељела Срећну Нову 2024. годину. У директном и отвореном разговору саговорници су се дотакли стања и сутуацију у којој се налазимо, заправо у којем се затекао читав свијет. Посебно су заједнички истакли и закључили како је добро и позитивно да вршимо размјену студената, а ради учења језика и култура најближијих Народа на Балкану. Извот: Митрополија дабробосанска/ Љетописац РаНиКо                                        

Најпопуларнији упит на Интернету 18. и 19. јануара 2024. године у Украјини био је „Крштење“, показује статистика сервиса Google Trends*. Овај број је премашио 50 хиљада. Популарни су и слични упити: „Крштење Господње“, „Крштење 2024“, „Крштење“, „Празник 19. јануара“...
Истовремено, 6. и 7. јануара (6. јануара – Богојављење по новом календару) међу водећим претрагама изостао је појам „Крштење”. Упит „Крштење“ био је на 12. мјесту са бројем од око 2000. Али су зато јако тражене биле појмови „Божић“, „Божић Христов“, „Нова радост дошла“ итд. 
Подсјећамо Богојављење се слави 6. јануара, односно 19. јануара код цркава које се држе јулијанског календара и тада га у Украјини прославља само Украјинска православна црква. ПЦУ из УГЦЦ га прослављају 6. јануара.
*Google Trends је Гуглова веб локација која анализира популарност најпопуларнијих упита за претрагу у Гугл претрази у различитим регионима и језицима

У Храму Христа Спаситеља у Бањалуци, Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем служио је свету архијерејску Литургију на празник Богојављење, 19. јануара 2024. године.
Након свете Литургије, Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава предводио је Богојављенску литију, а затим је одржано пливање за Богојављенски крст.
Ове године, за часни крст у Бањалуци пливало је тридесет три учесника, међу којима је био и градоначелник Бањалуке г. Драшко Станивуковић. Младићи који су ове године пливали за часни крст пливали су у част Слободана Кесића, слабовидог младића из Бањалуке. Наиме, он је имао жељу да плива али због слабовидости није могао, те се заједно са момцима окупао у хладном Врбасу, те је заједно са побједником пронио часни крст. Слободан се захвалио свим момцима који су данас због њега пливали у хладном Врбасу, те позвао све људе на мир и благостање. Никола Ћосиц овогодишњи побједник казао је да је већ три пут побједник. Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке казао је да ово није никакво такмичење. "Наш задатак је да носимо крст као симбол нашег страдања, борбе и васкрсења. Данас су 33 млада човјека заједно пливала за часни крст али и нашег Слобу и његово оздрављење", изјавио је Станивуковић. Извор: ​ТВ Храм и Независне новине

18. јануара 2024. године, у навечерје Богојављења, богослужење је служио Предстојатељ Јерусалимске Православне Цркве Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил ІІІ, написамо је на Фејсбук страници Патријаршије Јерусалимске. Патријарх Теофил ІІІ обавио је обред освећења вода Јордана на израелској обали. Патријарх је сишао до ријеке и, укрцавши се у чамац, бацио у воду крст украшен вијенцем уз молитвено појање. Прије више од 2000 година, ту се догодило прво јављање Свете Тројице, када је Господа Исуса Христа крстио Свети Јован Крститељ у водама ријеке Јордан, а Дух Свети је сишао на Њега у виду голуба.  Опход на Јордан и освећење воде у ријекама и акумулацијама врши се у знак сјећања на древно црквено предање, када је на данашњи дан у храму који је стајао на мјесту Крштења Господњег на Јордану, уприличено саборно крштење катихумена.
Препоручујемо чланак  Јордан: историјат свете ријеке 

Од данас, 15. јануара 2024. године, истанбулске власти уводе праксу одвојених посјета Аја Софији (Света Софија или Премудрост Божија; званичан турски назив Велика џамија Аја Софија). Сви они који желе да уђу у храм не због муслиманске молитве већ из туристичких разлога мораће да плате 25 евра, преноси турски извор НТВ. У храму, који су власти прије неколико година претвориле у функционалну џамију, организоване су руте како туристи не би ометали богослужење муслимана. Туристи ће у Софију улазити кроз јужни улаз и кроз тунел улазити у галерију. Предвиђено је да се спријече дуги редови уз помоћ апликације.
„Захваљујући систему који је имплементиран уз помоћ QR- код апликације у Аја Софији, посјетиоци ће моћи да добијају информације на 23 језика, без узнемиравања вјерника, преко слушалица на својим мобилним телефонима или слушалица за једнократну употребу које ће бити обезбијеђене. њима“, наводи се у саопштењу.

На инцидент је реаговала Грузијска патријаршија.
Приказивање лика Јосифа Висарионовича Стаљина на икони Свете Матроне са житијем, у Саборном храму Свете Тројице (Цминда Самеба) у Тбилисију, изазвало је скандал који је постао предмет широке расправе у грузијском друштву и медијима. Видео приказ ове иконе је, на својој Фејсбук страници, објавио Георгиј Канделаки, истраживач Института за проучавање совјетске прошлости SovLab..
„Икона Јосифа Стаљина, покретача уништења независности Грузије, убице хиљада свештеника и творца совјетског тоталитарног система налази се у Саборном храму Свете Тројице“, написао је Канделаки. Ове седмице, Ната Перадзе је ову икону попрскала бојом у знак протеста и објавила снимак како баца боју на икону и рекла да протестује због, како сматра, „величања тиранина". „Стаљин је побио цијелу моју породицу, донио је терор и страх, није био херој", рекла је она за портал Политико.
Руководилац службе за односе са јавношћу Грузијске патријаршије протојереј Андрија Џагмаидзе сматра да није случајно што се инцидент са иконом разбуктао на Божић. „Ово није први пут да желе да празник покваре скандалом како би у срцима људи посијали мржњу умјесто радости“, рекао је он. Истовремено, представник Патријаршије је примијетио да у лику Стаљина на икони нема ничег посебног, јер то није његов лик, већ Свете Матроне. Према ријечима свештеника, постоје преседани када „велики прогонитељи Цркве“, попут Диоклецијана, завршавају на иконама.  
„Генерално, у зависности од канонских правила иконографије, на икони се могу насликати не само светитељ, већ и стварне приче које су у вези са светитељевим животом са ликом било које особе, укључујући владаре и обичне људе, јеретике и прогонитеље хришћанске вере, чак и мученици самог светитеља; Међутим, то уопште не значи да икона велича ове личности или им приписује било какво достојанство, већ су такви детаљи одраз неспорних чињеница везаних за светитеља“ прецизира се на сајту Грузијске православне цркве.  
Пошто сам Стаљинов састанак са св. Матроном, због недовољних доказа, није уврштен у канонски текст њеног житија, није признат од Руске Цркве, која ју је канонизовала и спровела посебну студију о овом питању, потребно је промијенити поменуту епизоду и узети у обзир друге појединости везане за каноничност иконографије. Патријаршија је позвала дародавце да изврше одговарајуће измјене на маргинама иконе у заплету који је повезан са Стаљином. „Или ћемо то сами урадити“, каже се у званичном саопштењу Грузијске цркве.
Како је 7. јануара 2024. године објавио "Кавказский узел" (интернет страница са вијестима која покрива регион Кавказа на енглеском и руском језику-примједба аутора) икона окачена у Саборном храму Свете Тројице у Тбилисију описује живот Свете Матроне Московске (канонизоване као локално поштована у Москви и Московској епархији Руске православне цркве 1999. године). Једна од прича говори како је светитељка благословила Стаљина да брани Москву. Икону су Саборном храму Свете Тројице у Тбилисију поклонили челници проруске странке "Патриотска алијанса".
Наиме, распрострањена  је легенда по којој је Јосиф Стаљин посјетио Матрону Московску 1941.  на почетку  рата. Управо је тај моменат и осликан на икони у Саборном храму Свете Тројице. Руска Православна Црква, (РПЦ), а такође већина свештеника и вјерника категорички негирају  да је икад Стаљин посјетио Св. Матрону,  сматрајући то најобичнијом,  чак и гнусном измишљотином. Подсјетимо да ово није био  први пут како руски медији откривају покушаје „канонизације“  Јосифа Висарионовича.  Како је писао "Кавказский узел" у Грузији, према закључцима историчара „Лабораторије за проучавање совјетске прошлости“, долази до оживљавања култа Стаљина, подигнуто је најмање 11 споменика и биста, често уз подршку локалних власти, а у Горију функционише Стаљинов музеј. За многе Грузијце Стаљин остаје важан симбол, али му недостаје озбиљан политички садржај. Уместо тога, он постаје предмет локалног патриотизма и народног обожавања. Портрет Стаљина (син обућара, као „светац заштитник обућара“) виси код сваког обућара поред иконе Богородице. Грузијско друштво углавном није склоно рефлексији и остаје конзервативно, док се таква осјећања појачавају. Грађани Грузије избјегавају разговоре о болним темама, преиспитивање вриједности им је тешко. Како се испоставило, устаљени мит о Стаљину као „великом сину грузијског народа“ никада није напуштен, истакла је Карнегијева задужбина 2013.године у свом извјештају о резултатима истраживања о ставовима према Стаљину на Кавказу. Многи Грузијци нису свјесни размјера Стаљинових репресија и поносни су на Стаљина као на сународника који је био на највишој функцији у Совјетском Савезу, рекли су историчари 2. августа 2020. године. Припремио: вјеронаука.нет

Многи верници са пуно љубави се залажу за молитве које проналазе у молитвеницима. У молитвеницима, ми налазимо збирку молитава које су писане у различито време у прошлости за различите ситуације, делове дана и потребе. У Православној цркви, једна од најомиљенијих књига са молитвама је старозаветни Псалтир. Псалми нам нуде начин за формулисање различитих животних искустава-добрих и лоших- у молитву користећи један веома поетски и темељан језик. Колико је важан Псалтир може се видети и по томе да се Псалми користе у сваком богослужењу и молитвеном правилу. Писане молитве могу бити једна врста зборника мудрости и утехе. Међутим, постоје и они који не осећају да писане молитве у потпуности не одговарају њиховом личном „стању“. За ове људе, спонтана молитва је важан део њихових личних посвећености. Не постоји ништа лоше у спонтаној молитви. Једини опрез код спонтане молитве био би да садржај такве молитве не сме бити у супротности са мишљењима и учењем Православне вере. На пример, нећемо се молити да нас Бог по упокојењу реинкарнира у неку бољу особу јер ми не верујемо у реинкарнацију.
Приступ православних хришћана писаним и спонтаним молитвама треба да буде избалансиран. Наше писане молитве су истинско благо хришћанског унутрашњег сагледавања, неге и вођења. Али у исто време чак и молитвеници нас уче да „издвојимо време да се помолимо Богу сопственим речима...“. Има места за обе врсте молитава, писаних и спонтаних, тако да једне допуњују друге.
У јеванђељу Исус нам даје следеће упозорење везано за молитву: „А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени“ (Мт 6, 7). На основу овога, неке групе хришћана уче да Богу нису миле писане молитве; уместо тога, наводе они, све молитве треба да буду спонтане. Међутим, овакво учење нема смисла јер кад погледамо на два наредна стиха у којима Исус даје ученицима одређену молитву којом треба да се служе: „Овако, дакле, молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу; Хљеб наш насушни дај нам данас; И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Јер је твоје царство и сила и слава у вијекове. Амин“ (Мт 6, 9-13).
Питање којим се Исус обраћа није питање писане молитве наспрам спонтане молитве, већ је то пре како ми приступамо молитви. „А ти када се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности: и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно“ (Мт 6, 6). Светитељи нас уче томе да постоји двојно значење речи „уђи у клијет своју“.
Прво, „уђи у клијет своју“ значи буди неприметан кад се молиш. Не користи молитву да би се правио важан пред другима: „Погледајте ме сви! Ја се молим! Ја сам ТАКО свет!“
Друго „уђи у клијет своју“значи затвори се за све оно што те може одвратити са молитве. Морамо бити пажљиви кад се молимо. Не можемо једноставно брзо изговорити речи молитве а да нам ум лута са једне на другу ствар- наших распореда, песме на радију, приче која се одвија поред нас, синоћне важне утакмице. Морамо се усредсредити на оно што изговарамо. Без обзира на то да ли се молимо користећи речи из неког молитвеника или сопственим речима, суштина је у томе да учинимо све да то радимо на исправан начин. Нико не воли да буде у неком разговору, а да зна да друга особа не обраћа пажњу на њега. Ако се трудимо да тако не поступамо са неким другим људским бићем, онда треба да учинимо све да тако не поступамо ни са Богом. Сасвим једноставно. Он не заслужује ништа мање. 
Аутор: о. Andrew Jarmus, St. Nicholas Church, Bulgarian Diocese 
Превела: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ (27. јануар 2019. године)

У ово претпразничко вријеме, када ишчекујемо најрадоснији хришћански празник Божић, жељели смо да радост коју осјећамо учинимо још и већом. Као плод те наше жеље, а захваљујући вјештим рукама Ане Томић, ученице одјељења IX 3, која је пристала да ту нашу жељу претвори у стварност, у нашој школи је у четвртак, 28. децембра 2023. године, отворена изложба икона инспирисаних празником Христовог рођења, али и радовa насталих у част наше републике. Поред иконе рођења Спаситеља нашега Господа Исуса Христа Aна је насликала и икону Благовијести, празника којим почиње испуњење Божјег обећања о доласку Спаситеља свијета, догађај зачећа Господа Исуса Христа. 
Раније у историји празник рођења Христовог славио се заједно са празником Христовог крштења и тај празник био је познат под именом Епифанија или Богојављење. Данас је Богојављење само празник Христовог крштења, те је и та икона нашла своје мјесто на изложби. Уз ове представљена је и икона са мотивом поклоњења пастира и мудраца Богомладенцу Христу, који су први, послије анђела, прославили долазак на свијет нашега Спаситеља. Такође, посјетиоци могу видјети и икону са мотивом бијега Свете породице у Египат, када су вођени праведним Јосифом Пресвета Богородица и Богомладенац Христос морали да бјеже од цара Ирода. У част тридесет и другог рођендана наше републике Ана, која, уједно, похађа и часове вјерско-културолошке секције, насликала је амблем и картографски приказ Републике Српске и икону Светога Архиђакона и првомученика Стефана, као њене крсне славе и њеног заштитника. У склопу изложбе посјетиоци су у прилици да погледају и икону Светих Новомученика дракулићких, који су од усташа пострадали у Другом свјетском рату, а у које се убрајају и 52 хладнокрвно убијена ученика наше школе 7. фебруара 1942. године. Међу иконама је и икона првога српског просвјетитеља и архиепископа Саве. 
Изложбу је отворио директор Школе Дарко Томић, присуствовали су јој свештеници Срђан Рољић и Игор Станковић, учеснице пропратног дијела програма Ангелина Рољић (која је отпјевала химну Републике Српске „Моја Република” и пјесму „Божић, Божић”), Петра Кос и Елена Шљивар, као и гости, Анина породица и пријатељи. Такође, на огромној помоћи приликом организације ове изложбе захваљујемо се наставници ликовне културе Јелени Црнокрак Прпић. Извјештај припремили: Александар Поповић и Дражен Дојчиновић

У главном граду Републике Српске - Бања Луци, свечано је прослављена слава Републике Српске, Свети првомученик и архиђакон Стефан. У част празника служена је Света архијерејска Литургија у Саборном храму Христа Спаситеља, коју је предводио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење Њихових Преосвештенстава Епископа бањалучког г. Јефрема, Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, Епископа будимљанско-никшићког г. Методија, Епископа захумско-херцеговачког г. Димитрија и Епископа марчанског г. Саве, свештеномонаха, свештеника и ђакона. 
"Имамо радост и благослов да можемо да вам честитамо, једни другима, рођендан Републике Српске, али и оно што је још важније - Славу Републике Српске. Нека Вам је срећна и благословена Слава и молитве Светог архиђакона Стефана да буду са свима вама", навео је у својој беседи Патријарх Порфирије.
"И заиста онај који трпи који страда логично је да буде очајан, да буде без наде, да осећа да пропада. Међутим онај који је сведок Христов, он има крст Христов, а имати крст Христов значи учинити све што је до нас, све што је до тебе, учинити све што је до сваког тебе и учинити све што је до мене а онда када учинимо све што можемо, баш као и Свети Стефан архиђакон и првомученик предати се у руке Христове, свој крст уткати у крст Христов а у том крсту браћо и сестре ево на Рођење Христово открива нам се смисао а тај смисао јесте пут ка победи", поручио је Његова Светост.
По завршетку Свете Литургије, вјерном народу се обратио Патријарх Порфирије честитајући празник и крсну славу Републике Српске а потом су освећени славски колач и жито. Извор: ТВ Храм и  Инстаграм налог епархије бањалучке

Поуздано знамо да је Тесла на посебан и упечатљив начин био везан за Светог Николу, свог светитеља заштитника, али наилазимо код њега и на дијаметрално супротне ставове о вери јер све је зависило од тога одакле су потицали: из рационалистичке перспективе разума или из дубине меког срца, каже презвитер Оливер Суботић за РТ Балкан.
Несумњиво је да оно што се у Николу Теслу дубоко утиснуло од раног детињства биле су хришћанске врлине које је понео из породичног дома, а међу њима посебно милосрђе и правдољубивост, којих се држао доследно до краја живота, каже за РТ Балкан презвитер Оливер Суботић, оснивач Задужбине "Петар Мандић", установе која негује успомену на Теслине свештеничке претке.
"Симо Тесла у својој симпатичној књижици наглашава и то да је Никола из куће понео уверење да истина и поштење увек тријумфују. То уверење ће му у америчком периоду итекако значити у неравноправној борби против далеко моћнијих такмаца, који су му неретко упућивали ударце испод појаса", наглашава Суботић.
Велики проналазач и генијални ум Никола Тесла умро је у 87. години. Имао је живот испуњен патентима и изумима, сопствене ексцентричности и туђе зависти које су га коштале безбрижног живота научника. Његова научна, лична и духовна биографија и данас интригирају и ширу и стручну јавност. Што се тиче религијских тема у америчком периоду Теслиног живота, ту су ствари значајно сложеније за сагледавање и треба избегавати поједностављене матрице које не одговарају истини, упозорава Оливер Суботић.
"Најсигурније је држати се проверених чињеница, при чему је јако важно одвојити их од интерпретација. То је био основни метод кога сам се држао у својој студији, на коју упућујем читаоце овог интервјуа које занима детаљан увид у проблематику. Нажалост, у овом домену постоји доста фалсификата и ништа мањи број фалсификатора који лансирају разне сензационалистичке и исфантазиране приче, попут оних да је Тесла у САД постао будиста, хиндуиста, па чак и да је прешао у ислам. Постоје и крајности друге врсте, у којима се пренаглашава Теслин хришћански идентитет, у мери да се износи чак и став да је он личност за канонизацију, што је такође потпуно неутемељено", указује наш саговорник на супротне полове заблуда о Тесли.
"За почетак, сасвим поуздано знамо да је Тесла себе у америчком периоду ословљавао хришћанином како у живој речи, тако у текстовима и преписци – у чисто идентитетском смислу, Теслина припадност хришћанству је неспорна. Додајмо томе и чињеницу да се Тесла о самом хришћанству свагда изражавао у суперлативу. Примера ради, у једном од својих најпознатијих чланака он је хришћанство окарактерисао као религију која је убедљиво изнад осталих светских религија", указује Суботић. Тесла, додуше, тој теми приступа на себи својствен, специфичан начин, наводећи како је хришћанство "непогрешиво резултат практичног експеримента и научног посматрања који је трајао вековима", истиче наш саговорник.
"Непобитна историјска чињеница је и то да је Тесла, у складу са својим могућностима, с времена на време помагао Српску православну цркву у САД и неке њене пастире, те да је одржавао контакт са српским клиром", каже Суботић.
Он напомиње да што се личне побожности тиче, ту је далеко теже дати недвосмислен одговор јер и код самог Тесле постоје противречне изјаве.
​"Тако, рецимо, у једној изјави он наводи како је 'дубоко религиозан у срцу, премда не на уобичајен начин', док у другој наводи како 'није верник у уобичајеном значењу, али да препоручује религију'. Очигледно је да поменуте изјаве морају бити доведене у шири контекст", истиче Суботић. Са друге стране, напомиње наш саговорник, сведочанства њему блиских људи говоре о томе да је Тесла у америчком периоду неговао лични молитвени живот који је имао везе са породичним наслеђем, али да је тај део живота, као интиму, брижљиво скривао од јавности.
"На ову тему је за сада тешко рећи нешто конкретније, све док се не пређе комплетна архива коју поседује Музеј Николе Тесле, а то је посао за вишегодишње тимско истраживање. Оно што за сада поуздано знамо на основу историјских докумената првог реда (личне преписке) јесте да је Тесла на посебан и упечатљив начин био везан за Светог Николу, свог светитеља заштитника. Природа тог односа, међутим, тек треба да буде откривена од стране будућих истраживача", каже Суботић.
Он напомиње да морамо бити до краја верни истини и навести чињенице које нам се, као хришћанима, можда и не допадају.
"Наиме, чињеница је да је Тесла током свог живота неретко износио разне хетеродоксне ставове, као и чудне, па чак и бизарне идеје, које су неспојиве са хришћанским учењем. Он то, додуше, није чинио са богословским претензијама, но свеједно, то је довољан разлог да Тесла не може бити узет као пример хришћанског исповедања. Слично томе, он се не може истицати ни као узор у практиковању хришћанске вере будући да није живео литургијски у америчком периоду, добрим делом и стога што је био потпуно уроњен у лабораторијски рад. То су историјске чињенице које не можемо прескочити, уколико желимо да будемо до краја верни истини", истиче Оливер Суботић.
Он даје и одговор на питање како разумети ову поларизовану слику Тесле у религијском домену.
"Сматрам да кључ за разумевање ове проблематике лежи у сагледавању целине Теслине личности, коју није карактерисала само генијалност, већ и противречности које су му биле својствене још од младости. Мишљења сам да је генератор свих тих противречности била изражена борба која се водила између његовог снажног интелекта и ништа мање осетљивог срца. Одатле и све те ситуације у којима код Тесле наилазимо на дијаметрално супротне ставове јер све је зависило од тога одакле су потицали: из рационалистичке перспективе разума или из дубине меког срца", напомиње Суботић.На крају, наш саговорник указује да треба истаћи да на основу неких докумената можемо рећи да се Никола Тесла у последњим годинама свог живота јаче окренуо православљу, и то углавном посредно, кроз српску хришћанску епску поезију, за коју је био веома везан још од детињства.
"Његов заокрет се посебно осећа у сачуваној преписци из поменутог периода, али и из неких посредних сведочанстава. С тим у вези, на крају овог божићног интервјуа ћу себи дозволити да будем мало више субјективан, а мало мање научан у својим закључцима када је Тесла у питању. Наиме, по сопственом свештеничком осећају бих рекао да је симбол Теслиног мисленог повратка духовном крилу православља начин на који је на Божић 1943. године предао душу Богу", каже Суботић.
Тесла је, како додаје, склопио своје руке над књигом српских епских песама, која је остала отворена на песми "Смрт мајке Југовића".
"Речи те песме биле су, по свему судећи, последње што је Тесла прочитао у свом плодном животу испуњеном књигама. И што је најважније, речи те песме су дале финални печат Теслином хришћанском идентитету, непосредно пред сами одлазак у вечност", наглашава презвитер Оливер Суботић. Извор: РТ Балкан