29. јануар - часне вериге апостола Петра

​Православна црква 29. јануара прославља дан поклоњења часним ланцима светог и свехвалног апостола Петра (Часне вериге апостола Петра). 
Ова светиња повезана је са два фрагмента из живота апостола Петра. Један од њих је описан у књизи "Дјела апостолска". Отприлике 42. године нове ере, цар Ирод Агрипа је сазнао да су се Исусови сљедбеници ујединили у „Назаретску секту“, како су говорили тих дана. Ирод је „ погуби Јакова брата Јовановог мачем“ (ДАП 12, 2), а Петар је убрзо био ухваћен и затворен. У књизи "Дјела апостолска" посебно је назначено да је Петар био везан са два ланца; "те ноћи спаваше Петар између двојице војника, окован у двоје вериге"(ДАП 12, 6). Ноћу се догодило чудо. Свјетлост је обасјала затворску просторију, појавио се анђео,  куцнуо Петра у ребра и пробудио га говорећи: "Устани брзо!"  и „спадоше му вериге с руку“ (ДАП 12, 7). Петар је устао, обукао се и напустио тамницу. Ни сам није разумио да ли је то било виђење или стварност. Схватио је тек када се нашао у кући сабраће-хришћана, у кући „Марије, мајке Јована, званог Марко, гдје бијаху многи сабрани и мољаху се Богу" (ДАП 12,12). Тада је из безбједносних разлога Петар напустио ово мјесто. Не зна се тачно гдје је отишао, али, према древној традицији, апостол је путовао у Рим. Неки историчари сумњају да је Петар заиста био у Риму, јер је Павле проповиједао у граду. Петар је вјероватно дошао касније од Павла, када је хришћанска заједница у Риму већ била прилично велика. Поред тога, Петрово свједочење о Христу уживало је посебну пажњу, јер је видио Господа уживо. Дјелатност апостола Петра као старјешине хришћанске заједнице у Риму, такође, се сматра основом тежње за доминацијом римских папа као насљедника апостола.
64. године, ноћу 19. јула, у Риму је избио велики пожар. Цар Нерон је више пута рекао да би Рим требало спалити и обновити. Легенде и свједочења описују догађаје на различите начине, још увијек се не зна ко је запалио град: сам Нерон или његови противници. Међутим, након ове страшне ноћи, у којој је умрло много људи, Неронова снага је пољуљана. Требало је пронаћи кривце и за то су изабрани хришћани.

---

Мамертинска тамница - један од најстаријих затвора

​Треба напоменути да прогони под Нероном нису били строго организовани, као, на примјер, под Домицијаном, Децијем или Диоклецијаном. У то вријеме хришћанство се још није разликовало од јудаизма и сматрало се једном од многих секти. Прогон хришћана под Нероном био је краткотрајан, али врло интензиван, чак је стигао и до Милана. Током ових прогона апостоли Павле и Петар су ухваћени и затворени у Мамертинску тамницу.Према каснијој апокрифној традицији, Петар је упозорен на могућност да буде заробљен и замољен да напусти град. Ноћу је напустио Рим, али је видио Христа како му долази у сусрет. Апостол је питао свог Учитеља: „Куда идеш, Господе?“ (Quo vadis, Domine?). На то је Христос одговорио: „Пошто напушташ народ мој, идем у Рим да ме поново разапну“. Након тога, Христос се вазнео на небо, а Петар се, постиђен због своје слабости, вратио у Рим, гдје је затворен и гдје је мученички страдао на крсту. Међутим, тражио је да буде разапет не као Христос, већ наопачке, сматрајући себе недостојним да умре баш као и његов Учитељ.
Ископавања су потврдила постојање Мамертинске тамнице на мјесту гдје се данас налази брдо Капитол. Можда је затвор био тамо од 3. вијека прије нове ере. Занимљиво је да је, према археолошким истраживањима, ова тамница већ коришћена као црква у 8. вијеку.Петар је сахрањен на гробљу на ватиканском брду, које је било изван градских зидина и било је намијењено неименованим затвореницима. Већ од 1. вијека гробови мученика почињу да се поштују на посебан начин, а данас се на овом мјесту налази ватиканска катедрала Светог Петра. Највјероватније је апостол сахрањен у ланцима којима је био везан у Мамертинској тамници.
​Дакле, о којим ланцима говоримо - онима из којих је Анђео ослободио Петра или онима које су Неронови стражари ставили на апостола? Ако говоримо о ланцима описаним у Дјелима апостолским, онда постоје и двије могућности за развој догађаја. Или су му ланци били потпуно уклоњени из руку и, зачуђени чудом, затвореници су држали ове ланце и касније их предавали хришћанима. Или, ланци су отпали са зида, а апостол је остао у својеврсним „лисицама“, које је скинуо у Маријиној кући. Чињеница да су хришћани држали оков је сасвим природна: апостола Петра су поштовали већ у ранохришћанским заједницама. Вјеровало се да је чак и његова сјенка лијечила - толико је јака била благодат Светог Духа која је потекла од апостола. Послије Петрове смрти, поштовали су се и ланци, долазили су им људи са најтежим болестима да добију исцјељење. Већ у II вијеку папа свештеномученик Александар установио је празник апостола Петра. На тај дан био је обичај да се дође на гроб апостола у Рим и помоли се.
Историја обретења (проналаска) часних ланаца апостола Петра и поновном уједињењу дијела који је описан у Дјелима апостолским и оног познатог из апокрифа повезана је са именом царице Евдокије, коју је канонизовала Православна црква као благочестиву. Готово случајно је постала супруга цара Теодосија II. Евдокијин отац, атински философ Леонтије, завјештао је сву своју имовину старијој браћи дјевојчице прије своје смрти. Да би добила свој дио, Евдокија је отишла у Цариград, гдје ју је примијетила старија сестра Теодосија II Пулхерија (такође канонизована у лику благоверних) која је тражила жену за свог брата. Двадесет година Евдокија је владала са супругом, све док није постала жртва неспоразума. Извјесни сељак донио је невероватну јабуку на поклон цару. Теодосије II је ову јабуку послао својој супрузи, а ону царевом пријатељу из дјетињства, Пауну, који је плод вратио Теодосију. Евдокија, коју је убрзо назвао супруг, рекла је да је појела јабуку. Разјарени цар започео је прогон, Паун је погубљен, а царица је прогнана у Јерусалим због сумње у издају. У почетку је живјела окружена својим слугама и двором, али је убрзо била лишена свега овога. Евдокија је успјела да уштеди своја средства, помоћу којих је почела да гради бројне храмове и манастире. Вјерује се да је Евдокија око 437-439 године купила ланце апостола Петра, управо оне који су описани у "Дјелима апостолским". Она је дио ланаца послала у Цариград, део папи Лаву I, а дио кћерки Евдоксији, која је била супруга цара Западног римског царства Валентинијана III. Евдоксија је била та која је подигла цркву Светог Петра у Риму: ланци добијени из Јерусалима били су комбиновани са онима с којима је апостол Петар био окован у Мамертинској тамници. Часни ланци су и даље тамо. Дијелови су послати у Цариград и папи Лаву I касније су послати у многе храмове широм свијета. Извор: фома.ру / превео и прилагодио сајт вјеронаука.нет

---