Двије трећине Британаца противи се плановима Англиканске цркве да размотри идеју родно неутралног Бога, објавио је Daily Mail.
Према замисли Англиканаца, свештеници могу да престану да користе замјенице „Он“ и „Њега“ када говоре о Богу, или чак да изостављати ријечи „Оче наш“ из главне хришћанске молитве. Према истраживању британске консултантске компаније Redfield & Wilton Strategies, ​​65% испитаника противи се родно неутралном означавању Бога, док само 15% подржава иницијативу која је кренула из дијела врха Англиканске цркве. Истовремено, подршка варира „родној неутралности Бога“ у зависности од старости испитаника. Међу младима од 18 до 24 године, 26% одобрава идеју, а међу људима од 55 до 64 године - само 6%. Лондонски дневни лист Guardian раније је објавио да Англиканска црква разматра могућност коришћења „родно неутралних термина за означавање Бога“. О томе је јавно говорио бискуп личфилдски др Мајкл Ипгрејв, који је рекао да његова црква „већ неколико година истражује ово питање“, а да ће на прољеће разматрати „пројекат одлуке о том питању“.

Његова светост патријарх српски Порфирије позвао је да васкршњи пост, који је почео данас, буде посвећен Косову и Метохији уз молитве са Србе у јужној српској покрајини.
- Почиње Света Четрдесетница. Молим вас да учинимо додатну жртву током овог поста, да читав пост посветимо Косову и Метохији и да се усрдније молимо у ова тмурна и бурна времена за нашу браћу и сестре на Косову, за наше светиње, за наше Косово и Метохију - поручио је патријарх Порфирије.
Патријарх Порфирије је поручио да праштање отвара пут ка Богу.
- Пост је пут који нас води до циља, а то је заједница са Христом. Зато у посту треба водити рачуна о духу и суштини поста, а то је борба против егоизма и самољубља - рекао је патријарх српски.
Његова светост је истакао да је циљ поста љубав према Богу и ближњем.
- Нека би Господ дао да овај наш пост почне међусобним праштањем - рекао је патријарх српски.

​У парохијском дому при цркви Успења Пресвете Богородице на Палама вечерас је одржана духовна академија у част Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве. Организатор академије је Црквена заједница Пале уз благослов Српске православне цркве.
Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да је вечерашња академија посвећена заштитницима православља, које представља јединство и окупљање.
- Ово је прилика да се окупимо и видимо шта светосавље, православље нама значи, а значи много. Духовна академија је најбољи начи да се вратимо себи, породици, љубави и свему ономе што православна вјера предлаже и налаже - поручио је Југовић. Магистар историје и учесник на академији Лазар Шкобо рекао да се код српског народа развијање националне идеје прожимало са развијањем вјерског осјећаја, па је тако национална идеја добијала прави садржај и јачину.
- Српски владари су имали просвећену вјерску мисао у себи, а развитак и вјерска еманципација добија на снази за вријеме Стефана Немање, Симеона Мироточивог и његовог сина Светога Саве и свих других Немањића који јесу направили ту вјерску и националну основу која је омогућила опстанак српске државе и народа . истакао је Шкобо. Пјесник Саша Николић са Пала рекао је да се већ трећу годину организује духовна академија на којој су наступали ученици Основне школе "Србија", три професора са Филозофског факултета Пале, умјетнице Маја и Милица Станишић и гуслар Душан Пејић. Студент Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву Маја Станишић рекла је да је од великог значаја да се помињу имена великих светитеља јер Свети Сава није био само први српски учитељ који је установио школе, државу него је као први српски учитељ живота говорио како треба да се понаша један православац. Духовној академији присуствовали су и градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић и бројни грађани Пала.

У суботу, 25.фебруара 2023. године, широм Републике Српске одржано је Општинско такмичење из Православне вјеронауке како је то предвиђенo календаром такмичења
у школској 2022/23. години за ученике основних школа. На такмичењу су учествовали ученици осмог разреда. Тема такмичења из Православне вјеронауке за школску 2022/23. годину је: „ЈЕВАНЂЕЉА – БЛАГА ВИЈЕСТ О ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ“. Ова тема обухвата реализоване наставне садржаје осмог разреда о животу и проповиједи Господа Исуса Христа са циљем да се код ученика подстакне култура читања Светог писма Новог завјета још од школског узраста. При припреми за такмичење ученици су користили Уџбеник за осми разред основне школе из Православне вјеронауке, аутора Зорана Пајкановића и Јеванђеља по Матеју, Марку, Луки и Јовану. По завршетку Општинског такмичења, такмичарима су подијељени поклони, похвале и дипломе. Школе домаћини такмичења потрудили су се да буду добри домаћини и да ученици понесу лијепе утиске и успомене. Општи утисак вјероучитеља је да су ученици показали завидно знање. Ученици који су показали најбоље знање пласирали су се на Епархијско такмичење ​које ће се одржати 1. априла 2023. године.

Мт 6, 14-21 Рим 13, 11- 14,4 
Молитва треба да буде упућена Богу. Давање милостиње и пост су заповести дате од Бога. Према томе, А ти када се молиш, *уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
Ипак, како постити у тајности, кад се у 69. Апостолском канону наводи: „Ако било ко- био он епископ, јереј, или ђакон или ипођакон, или чтец или појац- не пости четрдесет дана пре Васкрса, или средом и петком, ако се не чува препрека плотских слабости, он се мора разрешити свештенства. А ако је мирјанин, он се мора екскомуницирати“?
Заправо, плотске (*телесне) слабости нису исте свима. Свако бира до које мере ће он или она постити, на основу сопствене савести. Нико осим вас не зна где се завршавају ваше слабости и где почињу ваше страсти. Један епископ је је питао оце свете оце Јована и Варсануфија: „ једем једном дневно током поста, а једем само хлеб и воду. Да ли чиним исправно?“. Они одговорише: „ Преиспитај сам себе; ако ти то не смета у извршавању обавеза и ако те то не преплављује таштином, онда је твој пост исправан“.
Ако постите строже од других, то морате чинити у тајности. Али чак и са најстрожим и најтајнијим постом, чак они који уопште не једу , морају водити рачуна де не осуђује оног који једе, да њихов труд не би био узалудан. Да не говоримо о томе да онај који једе- особа која још нема храбрости да уведе пост у свој живот- не сме презирати оног који једе. Не измишљајте неке „научне“ изговоре и не сматрајте себе изнад закона о употреби хране. Онда ће те бар моћи бар да се надате да ћете некако кренути напред.
Па, ако се окупимо за истим столом, онда би било најбоље да избегавамо приче о томе ко шта једе а ко не једе, и да ли су у хлебу на столу састојци који нису посни.
Пост, као и хришћанска пракса, захтева слободан, креативан приступ, надахнут љубављу према Богу и према ближњима. На пример, правила Васкршњег поста о дозволи употребе вина суботом или недељом. Сад рецимо да имамо особу за столом која не сме попити ни капљицу вина. Па шта да радимо?
Ако не пије, онда је то његов проблем. Зашто ми не бисмо пили због њега? Љубав не функционише на такав начин. Љубав говори устима апостола Павла:  Добро је *не јести меса и не пити вина и не чинити оно на шта се брат твој спотиче или саблажњава или слаби (Рим 14,21).
Данас (недеља, беле покладе примједба преводиоца) смо чули о стварима без којих ниједан подвиг неће бити могућ, и без којих чак ни молитва неће бити услишена. Јер ако опростите људима сагрешења њихова, ваш Небески Отац ће опростити и ваша: али ако не опростите људима сагрешења њихова, неће ни вама Отац опростити сагрешења ваша. Управо пред почетак Васкршњег поста, спроводимо обичај опраштања у нашим црквама. То је веома узвишено и благотворно. Ми идемо у цркву да замолимо свакога да нам опрости, људе које знамо и оне које уопште не знамо, оне који нису ништа лоше урадили нама и оне којима ми нисмо ништа лоше урадили. У међувремену, свако има бар једну особу којој је заиста озбиљно повредио. Ипак, ми те особе не молимо да нам опросте! Одмах ће се, све узвишене, прелепе и дирљиве ствари претворити у један пуки призор. Ми ћемо почети Васкршњи пост у лажима.
На крају, Господ каже: Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду; Него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду. Људска похвала, изненађење или поштовање такође је благо сакупљено на земљи које може бити изгубљено брзо. Довољно је да се само спотакнете на нешто мало и сва ваша велика слава ће пасти. Људи, иако су изненађени нечијом боголикошћу и изгледа да је поштују, још више воле кад Божји човек падне јер им то даје олакшање од моралних обавеза да раде на њима и да подражавају таквог човека.
аутор:О. Вјачеслав Режнјиков/ за вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ (7. март 2022.године)  из „Каталога добрих дела“
Извор : https://azbyka.ru/otechnik/Vyacheslav_Reznikov/propovedi-na-kazhdyj-den/43_5

Ученици шестог разреда ОШ „Свети Сава“ у Бијељини, са вјероучитељицом Миленом Миловановић и психологом школе, посјетили су Цркву Пречистог срца Маријиног. Посјета, чији је циљ био учење о неправославним црквама, протекла је у пријатној и срдачној атмосфери. Ученици ове основне школе били су радознали, а све недоумице ријешио им је жупник Андреј Лукановић, који је говорио о историјату цркве и занимљивостима у вези са богослужењем и католичком сакралном умјетношћу. Најмлађи су сазнали и зашто оргуље носе титулу „краљице музичких инструмената“, а и опробали су се у свирању истих. ​Жупна црква саграђена је 1886. године, један је од најстаријих сакралних објеката у нашој регији, а 2015. године је, због своје историјске и архитектонске вриједности, проглашена националним спомеником културе у БиХ. Извор

Бубњара, који је био дио популарног бенда "Хенсон", инспирисала је његова тетка, игуманија у манастиру у Мериленду. Занимљиво је да је Заков највећи успјех тек предстојао.
Позната тинејџерска америчка поп-рок група "Хенсон" (Hanson), коју чине браћа Исак, Тејлор и Зак Хансон, најпознатија је по свом хиту MMMBop  из 1997. године, са албума Њихов албум Middle of Nowhere, изашао је 6. маја 1997. године и продат је у 10 милиона примјерака широм свијета. Бенд је такође имао хитове попут "Гдје је љубав" (Where is love?).
Под утицајем своје тетке Емилијане, која је била монахиња у Грчкој, а сада служи као игуманија Грузијског православног манастира Свете Нине у Јунион Бриџу (Union Bridge) у америчкој савезној држави Мериленд, двојица браће, Исак и Зак, постали су православци прије више од једне деценије. А 5. фебруара 2023. године Зака, најмлађег брата, рукоположио је Његово Преосвештенство Епископ Сава у чин ђакона, саопштила је Грузијска православна епархија сјеверноамеричка. Његова тетка, игуманија Емилијана, присуствовала је рукоположењу. Ђакон Меркурије, како је сад његово име, постављен је да служи у манастиру Светог Апостола Јакова у Оклахоми.​ Ђакон Меркурије има петоро дјеце.

Дана 23. фебруара 2023. године, Свети Синод Албанске православне цркве примио је МПЦ-ОА у евхаристијско општење. У коминикеу (званично саопштењу примј.прев.) Албанске православне цркве наводи се да Синод на свом засиједању, којим је предсједавао Његово Блаженство  архиепископ Анастасије, са „радошћу“ поздравља одлуку Цариградске патријаршије. Свети Синод Албанске православне цркве одлучио је да „прима у евхаристијско општење јерархију, свештенство и мирјане Цркве под руководством архиепископа Стефана“ и признаје назив ове Цркве као „Охридска“. 
У саопштењу се појашњава да подручје јурисдикције ове Цркве „лежи само у границама територије државе Сјеверна Македонија“.
„Православна црква у Албанији у протеклом периоду није давала никакве јавне изјаве, чекајући да се заврше неопходне црквене процедуре. У потпуности сагласни да је поменутом одлуком, широко прихваћеном, залијечена рана постојећег раскола и да је обезбијеђен мир и јединство у свој својој пунини, чека извесно регулисање статуса аутокефалности и тачан назив нове Помјесне цркве....“, наводи се у документу Албанске православне цркве.

Већ два месеца у Београду ради такозвана црква Универзалног царства божијег. Обећавају излечење и од најтежих болести али и помоћ за излазак из немаштине. Упућени кажу да је реч о секти и надрилекарима, а тужилаштво је покренуло поступак прикупљања података о њиховом раду.
Гладнима храну, оболелима лек, сиромашнима богатство. Све то пропагира Бразилац Арнауд Џуниор који од јануара, како каже, спроводи "евангелизацију Београда". У делу града са високим киријама, на месту где је била банка, сада су просторије такозване цркве Универзалног царства божијег.
"Да поновим, не знам који проблем имате, али све је могуће ако верујете, дођете да се заједно молимо, тражимо присуство бога, светога духа и сигуран сам чудо ће се догодити у вашем животу", наводи Арнауд Џуниор.
Такозвана црква Универзалног царства божијег није уписана у званични списак цркава и верских заједница, али јесте у регистар удружења грађана при Агенцији за привредне регистре. Удружење је основано у октобру, са седиштем у Обреновцу, а са активностима овде у булевару краља Александра почели су већ крајем године.
Ко су оснивачи?
Финансирају се на бази чланарина. Њен примарни оснивач, односно власник у Бразилу Едир Македо, налази се на Форбсовој листи милијардера.
"Ми њих не можемо називати црквом, то су секте, псеудохришћанска секта, то значи одвојена од матичног изворног хришћанства. Циљна група су им углавном људи оболели од неких тежих облика карцинома и нуде им разне надрилекове. Чуо сам једну јако чудну ствар коју они проповедају, која гласи овако - уколико вас живот саблажњава, сасвим је у реду одузети га сам себи, значи суицид извршити, што значи већ да није псеудохришћанство, него чак се граничи са сатанизмом", објашњава сектолог Димитрије Пастуовић.
Тужилаштво проверава рад
Позивање на самоубиство и надрилекарство су кривична дела, кажњива према одредбама Кривичног законика. Да ли управо то пропагира такозвана црква на Булевару, проверава Прво основно јавно тужилаштво.
"Тужилаштво је послало захтев за прикупљање потребних обавештења где ће бити неопходно да се саслушају у својству грађанина овлашћена лица из организације, да се утврди чиме се баве и на основу чега, односно да ли имају дозволе и која је уствари њихова делатност", наводи Вања Ћулибрк из Првог основног јавног тужилаштво у Београду. Тужилаштво апелује на грађане који сматрају да су оштећени да то пријаве полицији. Деловање таквих организација прати и МУП, односно посебно одељење за сузбијање секташког понашања. Извор: РТС

Румунски парламент усвојио је закон према којем ће од 2024. године 6. и 7. јануар – Богојављење и Сабор Светог Светог Јована Крститеља – постају државни празници.
Иницијатори приједлога закона наглашавају да је, према попису становништва из 2011. године, 86,45 одсто грађана Румуније (16.307.004 румунских држављана)  су православни хришћани, а на празник Богојављење већина њих се причешћује. 
Осим тога, овај дан Богојављење славе римокатолици и гркокатолици, као и пентекосталци, који заједно чине 7,34% становништва земље. Аутори законодавне иницијативе наглашавају и да је за православне, који користе јулијански календар, 7. јануар празник Рођења Христовог.
​„Из тог разлога, неколико земаља у Европи, као што су Бјелорусија, Грузија, Молдавија, Русија и Украјина, прогласиле су 7. јануар државним празником. С тим у вези, с обзиром на вјерски значај 7. јануара, сматрамо да је потребно прогласити га званичним празником и нерадним даном“, резимирали су законодавци. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања басилица.ро

​Осамдесет и једну незакониту одлуку о забрани дјеловања Украјинске православне цркве у оквиру појединих територијалних заједница донијеле су локалне самоуправе у Украјини од марта 2022. године. Ово преноси ТАСС позивајући се на прес-службу УПЦ.
„Од марта 2022. године до данас, око 300 вјерских заједница незаконито је пререгистровано. Локалне самоуправе донијеле су 81 незакониту одлуку о забрани дјеловања Украјинске православне цркве у оквиру појединих територијалних заједница“, наводи се у саопштењу. Осим тога, ових дана парламент Украјине се спрема да разматра девет нацрта закона који имају за циљ потпуну забрану Украјинске православне цркве.
У посљедње вријеме украјинске власти су појачале своје акције против УПЦ. Кијев је одузео држављанство још петорици свештенослужитеља УПЦ. Међу њима је и епископ макаровски Гедеон, настојатељ капеле, за коју је суд раније наредио да се сруши. Кијевски суд пресудио је да се сруши капела УПЦ која се налази у центру украјинске престонице. Саграђена је у близини мјеста гдје је некада стајала Десетина црква или црква Успења Богородице - прва камена црква у Русији. Раније је Кијев суспендовао украјинско држављанство тринаесторици свештеника канонске УПЦ. Московска патријаршија је ову одлуку назвала „знаком екстремног притиска на вјернике“.Акције против свештеника одвијале су се у оквиру невиђеног прогона УПЦ, што је резултовало претресима и саслушањима свештеника, као и запленом два објекта Кијево-печерске лавре. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања овог Извора

Комисија за дијалог Руске православне цркве и Етиопске цркве усвојила је меморандум који дефинише 12 главних области билатералне сарадње. Руска и Етиопска црква су идентификовале 12 области у којима ће сарађивати.
Овај документ је усвојен након другог састанка Комисије за дијалог између Руске православне цркве и Етиопске цркве, одржаног од 11. до 16. фебруара 2023. године у Москви по благослову Његове Светости Патријарха Кирила и Његове Светости Патријарха Етиопског Абуна Матије. Објављени меморандум се састоји од 12 тачака, у којима су утврђене области сарадње двеју Цркава. Током састанка Комисија је размотрила заједничке пројекте реализоване у периоду од претходног састанка у Адис Абеби (21-25. јануар 2019. године) и разговарала о даљим плановима сарадње. Данас се у оквиру билатералног дијалога развија сарадња у низу актуелних области, међу којима су: сузбијање хришћанофобије; подршка традиционалним моралним вриједностима у савременом свијету; узајамна помоћ у пастирству вјерника двају Цркава који живе у Русији и Етиопији; координација интеракције између двије Цркве на нивоу страних заједница и међународних платформи; контакти у академској и омладинској области; интеракција у области црквене умјетности и производње црквених утвари; размјена искустава у медијском простору; интеракција у области црквене социјалног служења и ђаконства; контакти између представника руског и етиопског монаштва; као и развој програма ходочашћа у Етиопији и Русији. Резултати рада Комисије биће достављени на коначно одобрење Светим синодима Руске православне цркве и Етиопске цркве. Наредни састанак Комисије заказан је за 2024. годину на територији Етиопске цркве.

У понедjељак, 20. фебруара 2023. године, за православне вјернике почиње Сирна седмица (у нашем народу позната и као Сирна недјеља, Бијела недјеља; у Русији: Масленица) – посљедња седмица пред Велики пост. Ова седмица представља непосредну припрему за Велики пост, и као некакав постепени прелазак ка њему, па се у богослужбеним пјесмама назива „предворјем Божанственог покајања“, „свијетлим претпразништвом уздржања“ и „свијетлим уводом у пост“. 
Почевши од Вечерњег богослужења, у уторак, 21. фебруара, у црквама се чита покајна  молитва светог  Јефрема Сирина, У сриједу и петак Сирне седмице почињу Велике метаније. Током сирне седмице више се не једе месо, али су и даље дозвољени да се једу сир, млијечни производи и јаја. Ове седмице се не пости у сриједу и петак, него се све вријеме мрси на бијелом мрсу. У сирну суботу слави се спомен на свете мужеве и жене, који су засијали кроз подвиг поста. Слично као што „војсковође пред наоружаном и постројеном војском говоре о подвизима древних јунака и тиме бодре војнике, тако и свети Оци онима који ступају у пост указују на свете мужеве који су у посту засијали и уче их да се пост не састоји само у одвајању од хране, него и у обуздавању језика, срца и очију“ (Синаксар). Ова седмица завршава се Недјељом праштања, када се у црквама након вечерњег богослужења врши посебан црквени обред праштања. Иначе Сиропусна недјеља, на којој се „отпушта сир“, тј. престаје се са једенем сира, непосредно уочи самог почетка Великог поста, посвећена је спомену на „Изгнање Адамово“. У пјесмама ове недјеље спомиње се пад наших прародитеља Адама и Еве у гријех, чиме се појашњава неопходност подвига поста. Подсјетимо да ће 2023. године Велики пост трајати  од 27. фебруара до 15. априла, а завршиће се празником Васкрсом, који ћемо прославити  16. априла.

Свети Партеније, епископ лампсакијски, поријеклом је био из града Мелитопоља (Мала Азија), гдје је његов отац Христофор служио као ђакон. Младића нису научили да чита и пише, али је добро савладао Божанска писма, присуствујући цркви током богослужења. Имао је добро срце и током риболова зараду је дијелио сиромашнима. Испуњен благодаћу Божијом, свети Партеније је од 18. године у име Христово исцјељивао болести, изгонио демоне и чинио друга чуда. Сазнавши за врли младићев живот, епископ мелитопољски Филип школовао га је и хиротонисао  за презвитера.
Године 325. током владавине Константина Великог,  архиепископ кизички Ахил поставио га је за епископа града Лампсак (Мала Азија--данас град Лапсеки (Турска). У граду је било много незнабожаца, и светитељ је ревносно почео да шири вјеру у Христа, потврђујући је вољом Божијом многим чудима и исцјељењима болесника. Људи су почели да се одмичу од паганских вјеровања, а онда је свети Партеније отишао цару Константину Великом са молбом да му да моћ да уништава идолске храмове и да на њиховом мјесту гради хришћанске цркве. Цар је свеца примио са чашћу, дао му писмо да уништи храмове и обезбиједио му средства за изградњу цркве. Враћајући се у Лампсак, свети Партеније је наредио да се униште идолски храмови и да се усред града подигне прелијеп Божји храм.
Пронашавши на једном од срушених храмова велики камен, погодан за успостављање светог престола у цркви, светитељ нареди да га обраде и однесе на изградњу цркве. Због злобе ђавола, који је био бијесан због камена извађеног из храма, колица су се преврнула и каменом убила кочијаша Евтихијана. Свети Партеније га је подигао својом молитвом и постидио ђавола, који је хтио да омете Божје дјело.
Светитељева милост била је толика да није одбио да излијечи никога од мноштва људи који су му долазили или га сретали на путу, болујући од тјелесних тегоба и обузети нечистим духовима. Људи су престали да се обраћају љекарима, јер је  Партеније исцјељивао све болести, у Име Господа Исуса Христа, бесплатно. Великом снагом Имена Христовог светитељ је истјерао многе демоне из људи, кућа и морских вода. Када је светац истјерао демона из једне особе, која га је запосјела од детињства, нечисти дух је почео да тражи од светитеља да му додели друго пребивалиште. Светитељ је обећао да ће указати на такво мјесто и, отворивши уста, рекао је демону: „Уђи и настани се у мени“. Ђаво је, као изгаран ватром, завапио: „Како да уђем у дом Божији?“ И сакрио се на пуста и непроходна мјеста. Тако, показујући људима велику силу вјере у Христа, светац је мноштво идолопоклоника окренуо правом Богу.
Свети Партеније је умро мирно и свечано је сахрањен поред Саборне цркве Лампсака, у капели коју је сам подигао.

Пре­по­доб­ни Лука био је поријеклом из грчког села Касторија. Рођен је 896. године. Као син сиромашних пољопривредника, Стефана и Ефросиније, пре­по­доб­ни се од дјетињства  много мучио, радећи у пољу, чувајући овце. Потпуно је био послушан родитељима и био је врло уздржљив у храни (никада није хтио окусити меса, ни млијека, ни сира, ни јаја; па се чак уздржавао, од тако омиљених дјеци, јабука и другог воћа; хранио се само хљебом, водом и поврћем). Често је сву храну и одећу дијелио сиромашнима, што су му замјерали родитељи. Једном је сиромашнима дао готово све сјеме које је морао да посије на свом пољу, али Господ га је наградио да од мало сјемена сабра већи род неголи раније од свега семена.
​Као младић молио се пуно и усрдно. Мајка га је више пута видјела како стоји за вријеме молитве не на земљи, већ у ваздуху.
Након очеве смрти, тајно је напустио мајку у Атини, гдје је у манастиру положио монашке завјете. Али молитвом мајке, која му је јако недостајала, Господ га је чудесно вратио у кућу свог оца. Тамо је живио само четири мјесеца и, утјешивши мајку, са њеним благословом повукао се у осамљено мјесто на Јованову гору, гдје је постојала црква посвећена светим бес­среб­ре­ни­цима Козми и Да­мј­а­ну, у којој се подвизавао у непрестаној молитви и посту. Тамо је примио монашки постриг од стараца-ходочасника. Послије овога свети Лука је појачао своје подвиге, због чега га је Господ наградио даром прозорљивости.
Након седмогодишњег боравка на Јовановој гори, преподобни се, захваљујући инвазији бугарских трупа, повукао у Коринт. Чувши за подвиге неког столпника у Патри, отишао је к њему и 10 година служио подвижнику са понизношћу и послушношћу. Тада се светитељ поново вратио у своју отаџбину и поново почео да се успиње на гору Јован.
Мноштво људи који су се тамо стекли прекинуло је његово безмолвије, а преподобни Лука се по благослову старца Теофилакта и његовог ученика повука пустињско мјесто Калавију, одакле се, три године касније, због најезде Арапа, преселио на пусто и безводно острво Ампил. Последње место његових подвига био је Стириус (Сотериа). Овде су се браћа сабрала код светитеља и настао је мали манастир чија је црква освећена у име свете великомученице Варваре. Боравећи у манастиру, преподобни је чинио многа чуда, лијечећи душевне и тјелесне болести. Предвиђајући свој крај, светац се затворио у ћелију и три мјесеца се припремао за одлазак к Господу. На питање гдје да га сахране, преподобни је одговорио: „Баците моје тијело да ме звери прождеру“. Када су га браћа замолила да промијени опоруку, наредио је да тијело сахране на истом мјесту гдје и лежи. Ријечима: "У руке Твоје, Господе, предајем свој дух!" - Преподобни Лука се упокојио у Господу 7. фебруара 946. године. Послије тога је на месту његовог сахрањивања подигнута црква, а из његових светих моштију потекло је миро и догодила су се многа исцјељења.

Археолози су пронашли латински папирус са детаљном платом римског легионара, из 72. године послије Христа – током Велике побуне Јевреја против Римљана (66-74. послије Христа). Древна плата откривена је у Масади, у Израелу. Ово је један од три таква пронађена документа широм римског царства. Према израелској Управи за антиквитете, ријетки древни свитак је збирка од најмање 14 латинских докумената - 13 написаних на папирусу и једног на пергаменту - пронађених у различитим стањима очуваности. Овај документ се сматра најбоље очуваним латинским папирусом из Масаде и једним од само три легионарске плате откривене у цијелом Римском царству. Овај  папирус издат је римском легионарском војнику током Првог јеврејско-римског рата 72. године послије Христа. Иако је папирус временом оштећен и самим тим веома фрагментован, садржи драгоцјена податка о управљању римском војском и статусу војника. Документ пружа детаљан преглед плате римског војника за два платна периода (од три које би примао годишње). Садржи и различите одбитке које су му наплаћени. Војска је снабдевала војнике основном опремом. Међутим, као и данас, неки војници су одлучили да допуне и унапреде своју опрему.​ „Плата овог војника укључивала је одбитке за чизме и платнену тунику, па чак и за јечмену сточну храну за његовог коња“, каже др Орен Ејблман, виши кустос-истраживач у јединици за свитке с Мртвог мора Управе за антиквитете Израела.

Масада је древна тврђава и палата, коју је саградио цар Ирод Велики између 37. и 31. године прије Христа. Смјештена је на висоравни у Јудејској пустињи са погледом на Мртво море у јужном округу Израела. Јеврејски побуњеници су се учврстили у Масади од 66. до 74. године н.е., током јеврејске побуне против Рима. Римска војска је опседала посљедње држање скоро четири године након пада Јерусалима. Једини историјски извештај о сукобу је Јосиф Флавије, који тврди да су сви јеврејски побуњеници починили масовно самоубиство пре него што су римске трупе упале унутар зидина. Међутим, археолози оспоравају историјску тачност тог извештаја.  Припремио сајт  Вјеронаука.нет на основу писања овог извора ​

 Свети Фотије, цариградски патријарх, живио је у 9. вијеку. Родио се у Цариграду око 820 године. Био је из породице веома знаменитих, богатих и веома ревносних хришћана. Мајка му се звала Ирина, а отац  Сергије који је био спатарије на царском двору византијском, тј. чувар двора и цара. Његов отац је мученички умро због заштите икона.​Свети Фотије је стекао изврсно образовање и, близак царској кући, служио је као први државни секретар у Сенату. Учио је младог престолонасљедника Михаила и будућег просветитеља Словена, Једнаког апостолима Кирила. Дубока хришћанска побожност заштитила је светог Фотија од завођења благодати дворског живота - свом душом тежио је за монаштвом. О томе он сам је рекао: "Још од дјетињства имао сам жељу да будем слободан од житејских ствари и брига, и да пазим само на оно што се мене самога тиче... Јер још од детињства у мени, заједно самном, растијаше и љубав према монашком животу".
857. сувладар цара Михаила III и царев ујак Варда уклонио је патријарха Игњатија са цариградске столице. Епископи, знајући побожност и опсежну наученост Фотија, указали су цару на њега као на човјека достојног да заузме патријрашијски престо. Свети Фотије је понизно прихватио понуду. За шест дана је проведен кроз јерархијске степене а на дан Рођења Христовог посвећен је за епископа уздизањем на патријаршијски престо. Међутим, убрзо су у Цркви започели немири које је покренуо свргнути патријарх Игњатије. Године 861. сазван је Сабор за окончање невоља на коме је одобрено свргавање Игњатија и потврђен Фотија за патријарха. Папа Никола I, чији су легати били присутни на овом Сабору, надао се, да ће потврдивши Фотија за патријарха, потчинити својој моћи, али, не добивши очекивано, на Римском сабору анатемисао је Фотија. Од тог времена, за светог Фотија, сукоб између папске самовоље и задирања у православну цркву Истока, који је трајао до краја његовог живота. 864. године читава бугарска земља добровољно је прешла у хришћанство. Бугарског принца Бориса крстио је, како се вјерује, сам патријарх Фотије, након чега је свети Фотије послао у Бугарску архиепископа и свештенике за крштење бугарског народа, а 865. године - свете Кирила и Методија да проповиједају Христа на словенском језику. Међутим, приврженици папе у Бугарској изазвали су неповјерење Бугара према проповједницима Источне цркве. Невоља Бугарске због напада Нијемаца приморала их је да потраже помоћ на Западу, а бугарски принц се обратио папи са захтјевом да му пошаље своје  епископе. Дошавши у Бугарску, папски епископи  почели су активно да утврђују обреде и обичаје латинске умјесто православних. Свети Фотије, будући чврст бранилац истине и изобличитељ лажи, окружним писмом обавестио је Источну цркву о дјелима папе, указујући на одступање Римске цркве од древног православља не само у ритуалима, већ и у исповиједању. Сазван је Сабор осуду самовоље Запада. Невоља Бугарске због напада Немаца приморала их је да потраже помоћ на Западу, а бугарски принц се обратио папи са захтевом да му пошаље своје епископе. Дошавши у Бугарску, папски легати су почели активно да заступају науку и обичаје латинског уместо православних. Пошто се у међувремену испоставило да су латински мисионари у Бугарској покушали да прошире неправилно учење о двоструком исхођењу Светог духа од Оца и Сина, читав спор је добио и додатну теолошку, односно догматску диманзију. Ради решавања ових питања, патријарх Фотије је у договору са царем Михаилом и његовим новим савладарем Василијем одлучио да у Цариграду сазове нови сабор, који је одржан у лето 867. године. На овом сабору, донесена је одлука да се неправилно учење о двоструком исхођењу Светог духа од Оца и Сина осуди као јерес, након чега је бачена анатема на папу Николу због поменуте јереси, оличене у уметању израза филиокве у символ вјере.

Папа Фрања и цариградски патријарх Вартоломеј разговарају о заједничком датуму Васкрса за католике и православне. Поглавар Ватикана је ово рекао у разговору са језуитима током путовања у Конго и Јужни Судан. Према ријечима папе, стране се надају да ће ово питање ријешити током састанка 2025. године, посвећеног 1700. годишњици Првог васељенског сабора.
„Припремамо састанак 2025. године. Желимо да постигнемо договор са патријархом Вартоломејем о јединственом датуму прослављања Васкрса“, рекао је папа.
„Желимо да прославимо округли датум Саборне цркве као браћа и спремамо се“, додао је он. Папа је напоменуо да је Вартоломеј први цариградски патријарх, који је 2013. године „послије једног вијека дошао на устоличење римског папе“. Папа је напоменуо и да ће се 2025. године датуми прославе Васкрса, које католици и православци рачунају различито, поклопити. Питање могућег обједињавања датума Васкрса у оквиру екуменског дијалога и зближавања хришћанских цркава расправља се већ дуже вријеме, укључујући и оно покренуто у Руској православној цркви. У Московској патријаршији, међутим, напомињу да би било исправније да се католици који се придржавају грегоријанског календара од 21. марта врате пасхалији (таблица, или форма по којој се одређује датум Пасхе-Васкрса) по јулијанском календару, који је заснован на одлукама Првог васељенског сабора у год. Никеја 325. године. Истовремено, РПЦ не прихвата одређивање „фиксног“ датума.

​Дана 4. фебруара 2023. године, по благослову Његове Светости Католикоса-патријарха Грузијског Илије II, Његово Преосвештенство Епископ Сјеверноамеричке епархије Грузијске Православне Цркве Сава рукоположио је јерођакона Мадаја (Мамдија) у чин јеромонаха. Рукоположење је обављено у манастиру Свете Нине у Мериленду, САД. Ово је посебан дан у животу савремених хришћанских Курда, јер њихова млада заједница по први пут има свештеника који има благослов да обавља службе на курдском језику.​
О. Мадаја (прије монашког пострига - Серафим) рођен је у Тбилисију у језидској породици. Године 2002. са родбином се преселио у Москву, гдје је примио хришћанство и ступио у мисионарску школу коју је основао свештеник о. Данил Сисојев. Након мученичке кончине свог ментора, будући јеромонах упознао је чувеног грчког старца Дионисија (Каламбокас), који му је касније постао духовни отац и стално надахнуће на његовом животном путу. ​Отац Мадаја је превео и објавио прве хришћанске текстове на курдском (Курмањи и Сорани). Данас је отац Мадаи студент постдипломских студија на Атинском универзитету и наставља да преводи православне литургијске и богословске текстове. 
​Етногенеза Курда датира још од древног персијског царства Ахеменида (640-330 пне). У то вријеме, Персијско царство је обухватало данашњи Курдистан (дијелови Ирана, Ирака, Сирије и Турске унутар њихових данашњих граница). Становништво ових области било је индоевропског поријекла и говорило је индоиранским језиком, који је одговарао древном иранском дијалекту. 
Постоје изоловани случајеви преласка на хришћанство, али након присилне исламизације (7. до 10. вијек), курдски народ је углавном почео да исповиједа ислам, као и екстремна исламска учења као што су језидизам, алевизам и други суфијски редови. Почетком 21. вијека Курди (посебно курдске дијаспоре) су почели масовно да усвајају хришћанство и тај процес убрзано добија на замаху.

Грузијска православна црква ступиће у евхаристијску заједницу са Македонском црквом. Ову одлуку донио је грузијски Свети синод на сједници одржаној 14. фебруара 2023. године.
Како је саопштила прес-служба Грузијске Патријаршије, на састанку је митрополит Зугдидски Герасим (Шарашенидзе) упознао чланове Синода са писмом Патријарха српског Порфирија у којем извјештава о изљечењу раскола и обнављању општења са Македонском црквом.
Аутокефалност Македонске цркве, поред Српске, признале су и Руска православна црква, Бугарска православна црква, Румунска православна црква, Православна црква чешких земаља и Словачке. Предстојатељи ових Цркава су у своје диптихе укључили име архиепископа македонског Стефана.
Цариградска патријаршија, Антиохијска патријаршија, Грчка и Пољска православна црква сматрају да ће питање статуса Православне цркве Сјеверне Македоније морати детаљније да се размотри. Све ове Цркве су, такође, ушле у канонску заједницу са Македонском Црквом.

Свети синод Етиопске православне Тевахедо цркве (дохалкидонска*) саопштио је 15. фебруара 2023. године да је раскол који је настао прошлог мјесеца превазиђен. Три епископа који су покушали да створе алтернативни синод покајали су се и помирили се са Црквом.
Како је раније саопштено, 22. јануара, у једној од сеоских цркава у провинцији Оромија, три епископа – представника народа Оромо – без сагласности Патријарха и Синода Етиопске Цркве, хиротонисали су 26 нових епископа, најавивши стварање алтернативног „инклузивног” синода. Иницијатори подјеле, на челу са архиепископом југозападне Шеве Абуна Савиросом (Севиером), тврдили су да руководство Етиопске цркве, у којој доминирају етнички Амхарци (назив за семитску етничку групу у Етиопији; данас их има 23 милиона у Етиопији, што чини 26,89% етиопске популације-примј. прев.), дискриминише вјернике највеће етничке групе у земљи Оромо. Убрзо након тога, 26. јануара, синод у Адис Абеби је екскомуницирао Абуна Савироса и његове сараднике, архиепископе Абуна Зену Маркоса и Абуну Евостатеоса, као и све друге свештенике који су учествовали у незаконитом посвећењу.
Што се тиче успјеха „инклузивног синода“, у јужним провинцијама Етиопије (са изузетком Оромије) већина вјерника је одбила да прими нове епископе. У самој Оромији, раскол су подржале локалне власти. 4. фебруара, током сукоба између вјерника и снага безбједности, погинуло је најмање 13 особа које је Етиопска црква већ назвала „мученицима“. Јуче је тројицу епископа, оснивача „инклузивног синода“, у пратњи премијера Етиопије Абија Ахмеда и других представника државних власти, примио патријарх Абуна Матијас. У почетку је влада заговарала преговоре у којима би канонски и „алтернативни“ синод дјеловали као равноправне странке, али је Етиопска црква одбацила ову опцију. Тројица епископа који су отишли ​​у раскол покајали су се за своја дјела и примили благослов Патријарха. Констатујући превазилажење раскола, Абиј Ахмед Али (сам је рођен у породици оромо муслимана и хришћанке-Амхарке и прешао у протестантизам у одраслом добу) изјавио је да ће „Црква остати уједињена до доласка Женика“. Премијер је у прошлости био жестоко критикован због подршке подјели.
Синод Етиопске цркве је 15. фебруара објавио да ће тројица архијереја бити враћени у епископски чин и враћени на своје столице. Од њих се очекује да траже опроштај за своја дјела и покају се у складу са канонима и обичајима Цркве. Што се тиче 26 незаконито постављених епископа, њихово посвећење није признао синод и враћени су у исти статус који су имали раније. Црква ће проверити степен њиховог богословског образовања и одлучити о њиховом даљем служењу. Синод Етиопске цркве је такође најавио да ће употреба локалних језика у богослужењима бити проширена у Оромији и другим јужним провинцијама. Синод је такође позвао на брзо ослобађање грађана ухапшених због учешћа у акцијама подршке Етиопској цркви. 
*Етиопска православна тевахедо црква вуче своје корене још из новозаветног доба. По броју вјерника највећа оријентално-православна црква, са око 36 милиона припадника у Етиопији и расејању. заједно са осталим оријентално-православним црквама, заступа специфичну миафизитску христологију, поштује изворни Никејско-цариградски симбол вере, заступа правоверну пнеуматологију и не признаје филиоквистичку јерес, нити било коју другу хулу на Светог духа. Према Дјелима апостолским (8,26-40), ђакон Филип је крстио евнуха, дворанина етиопске царице Кандакије који је донио Јеванђеље у своју отаџбину.

​Делегација етиопске цркве допутовала је 11. фебруара у Москву да би учествовала на другом састанку Комисије за дијалог између Руске православне и Етиопске цркве, Чланови етиопске делегације су, по доласку у Москвум посјетили Покровски ставропигијални манастир, у којем ће бити смјештени током боравка. Истог дана почео је радни дио састанка. Отварајући сједницу Комисије, митрополит клински Леонид замолио је делегацију која је стигла из Адис Абебе да пренесе ријечи солидарности и подршке Патријарха московског и цијеле Русије Кирила предстојању, Синоду и свим вјерницима Етиопске Цркве, који „данас пролази кроз тешка времена у вези са покушајима групе расколника да изазову црквени раскол”.
У одговору, архиепископ Абуна Филип, у име Патријарха Абуна Матије, захвалио је на акцијама које Руска Православна Црква предузима да помогне етиопским хришћанима, укључујући писма подршке Етиопској Цркви која је прије неки дан упутио Патријарх московски и све Русије и предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије митрополит волоколамски Антоније. „Данас имамо веома тешко вријеме, страшне снаге су се наоружале против нас. Али наш народ је у сваком тренутку осјећао братску подршку велике православне Русије. И сада захваљујемо Богу што нам даје прилику у овим олујним временима попут таласа да наставимо да дијелимо радост заједништва и радимо заједно на Његову славу“, рекао је архиепископ Филип. У оквиру посјете делегације Етиопске цркве Москви, која ће трајати до 16. фебруара, планирани су сусрети са Патријархом московским и све Русије Кирилом, посјете синодским установама, образовним установама Руске православне цркве, црквама и манастири у Москви и Московској области.
Кључне области билатералне сарадње су: борба против хришћанофобије; подршка традиционалним моралним вриједностима у савременом свијету; узајамна помоћ у пастирству вјерника двеју Цркава који живе у Русији и Етиопији; координација интеракције између двије Цркве на нивоу страних заједница и међународних платформи; контакти у академској и омладинској области; интеракција у области црквене умјетности и производње црквених утвари; размјена искустава у медијском простору; интеракција у области социјалног рада и служења; контакти између представника руског и етиопског монаштва и развој програма ходочашћа у Етиопији и Русији.

Осам година након постављања темеља у Варшави, завршена је изградња цркве Свете Софије - Премудрости Божије. Митрополит варшавски и цијеле Пољске Сава објавио је ову вијест вјерницима Пољске цркве у саопштењу објављеном у петак. Предстојатељ  Пољске православне цркве захвалио је вјерницима на финансијској, физичкој и молитвеној подршци током изградње храма. Велико освећење новог храма биће обављено у мају. 
Како је нагласио митрополит Сава, храм Свете Софија је споменик „погинулима у Варшавском устанку, радним логорима и концентрационим логорима у Аушвицу, Катину, Медном, Јаворжну и онима који су били подвргнути принудном пресељавању“. Зато ће се у храму молити за покој њихових душа, „да се сви сјећамо њиховог страдања“. 
Света Софија је прва православна црква подигнута у Варшави након сто годинаи и трећа је активна православна парохија у пољској престоници. Архитекта Анџеј Марковски је пројектовао цркву по узору на храм Свете Софије у Константинопољу. До сада су у граду постојале двије православне цркве: Саборна црква Свете Марије Магдалине, подигнута 1867–1869, и црква Светог Јована Лествичника, подигнута 1905. године. Иначе, почетком 20. вијека у пољској престоници постојало је неколико десетина православних храмова, али је већина њих порушена 1920-их година. 
Камен темељац храма положен је 2015. године. 2020. године на звоник су постављена звона, а малим освећењем га је освештао митрополит варшавски и цијеле Пољске Сава. Од тада се у храму редовно врше богослужења. Митр. Сава је позвао све архијереје, свештенство, монаштво и вјерни народ Пољске Цркве да у недјељу 14. маја 2023. године присуствују дуго очекиваном освећењу Саборног храма.У Варшави живи око 30-40 хиљада православних вјерника. 

Свети синод Православне цркве Чешке и Словачке, на свом засиједању 7. фебруара 2023. године, признао је аутокефалност Македонске православне цркве. Свети синод на челу са архиепископом прешовским, митрополитом чешко-словачким Растиславом упознао се са писмима цариградског патријарха Вартоломеја о обнављању евхаристијске комуникације са Македонском црквом и са поруком патријарха српског Порфирија.
Свети Синод је изразио задовољство у вези са признавањем још једне аутокефалне Цркве, међутим, у њеној резолуцији се користи само назив „Црква Сјеверне Македоније“, а не помиње се „Охридска архиепископија“. 

У организацији Катихетског одбора Српске православне цркве у Републици Српској и БиХ и Педагошког завода Републике Српске 11. фебруара 2023. године у граду Добоју, одржано је стручно савјетовање за вјероучитеље Православне вјеронауке који наставу изводе у средњим школама.
Пренијевши благослов Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Г. Фотија и пожељевши свим учесницима пријатан боравак на савјетовању у име домаћина и Канцеларије за вјерску наставу Епархије зворничко-тузланске присутне је поздравио протојереј Синиша Шаренац. Уводном бесједом, присутним предавачима и вјероучитељима обратио се Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Г. Хризостом, предсједник Катихетског одбора. Прво излагање припало је професору Топаловићу, који је говорио на тему: „Библија као педагог у узрастању и сазријевању, са освртом на адолесцентску кризу“ тј. о питањима која прате адолесцентски период, осврћући се на библијска мјеста педагошког садржаја, гдје се млади кратким изрекама позивају на самоопредјељење мудрости. Нарочито жустра расправа услиједила је након излагања, када је већи број учесника посветио пажњу питању продужене адолесценције која као посљедицу има урушавање породичних вриједности.  
Сљедеће обраћање припало је професору Милану Попићу,  који је говорио на тему: „Дидактичко-наставни модели и концепти у Православној вјеронауци“. Као кључна питања професор је предложио термине васпитање и образовање, ослањајући се током експозеа на Гадамера и Алберта Швајцера, као и на домаће ауторе, нагласивши недостатке подређивања васпитања образовању. Професор је истакао да је Вјеронаука наставна област унутар које се постављају основе моралног, духовног и врлинског живљења утемељени у светосавској традицији.  
У другом дијелу дана обратио се професор Дарко Ђого, који је говорећи на тему: „Мотивација и њен значај у настави Православне вјеронауке“ поставио је мотив немирног срца које се смири у Богу, светог Августина Хипонског, као уводну тезу излагања, крећући се даље према основним покретачким мотивим Абрахама Маслова, истичући породицу као једно од полазних мјеста формирања мотива.  
Завршно излагање  на тему: „Професионалне компетенције професора Православне вјеронауке“ одржао је Др Славољуб Лукић, инспектор и просвјетни савјетник за Православну вјеронауку у РПЗ РС. 
Свако предавање праћено је дискусијом, у којој су учествовали вјероучитељи. Након предавања за све присутне учеснике припремљен је заједнички ручак у хотелу ''Парк'', гдје је реализована и цјелокупна активност.

Неколико хришћанских цркава је уништено као резултат снажних земљотреса који су се догодили у југоисточној Турској ујутру 6. фебруара, наводи OrthoChristian. Потреси магнитуде 7,8 догодили су се у понедјељак у Турској, а њихови ефекти осјетили су се у сусједној Сирији. У двије земље је умрло више десетина хиљада људи.
Према писању турског портала haber.sat7turk.com, католичка црква Благовијести у граду Искендерун скоро потпуно је уништена, православне цркве у Искендеруну и Арсузу (провинција Хатај), црква Св, Петра и Павла у Антиохији тешко су оштећене, а протестантска црква у Антакији је уништена.
Патријарх антиохијски Јован  X позвао је епископе Антиохијске Цркве да се помоле за погинуле и повријеђене у земљотресу, као и да предузму мјере за пружање помоћи епархијама погођеним елементарном непогодом. У обраћању Јована X говори се о порушеним црквама у Антакији, Мерсину и Искендеруну.
У Сирији су се догодила тешка разарања. Према Фондацији "Помоћ Цркви у невољи" (Kirche in Not), бивши мелкитски архиепископ града Жан-Клемент Жанбар нађен је под рушевинама срушене зграде у Алепу и тренутно је у болници. Два свештеника – о. Емат Даер и о. Мајди Боња су под рушевинама и у току је операција њиховог спасавања, рекла је Регина Линч, директорка пројеката у "Kirche in Not".