Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Двије трећине Британаца противи се плановима Англиканске цркве да размотри идеју родно неутралног Бога, објавио је Daily Mail.
Према замисли Англиканаца, свештеници могу да престану да користе замјенице „Он“ и „Њега“ када говоре о Богу, или чак да изостављати ријечи „Оче наш“ из главне хришћанске молитве. Према истраживању британске консултантске компаније Redfield & Wilton Strategies, ​​65% испитаника противи се родно неутралном означавању Бога, док само 15% подржава иницијативу која је кренула из дијела врха Англиканске цркве. Истовремено, подршка варира „родној неутралности Бога“ у зависности од старости испитаника. Међу младима од 18 до 24 године, 26% одобрава идеју, а међу људима од 55 до 64 године - само 6%. Лондонски дневни лист Guardian раније је објавио да Англиканска црква разматра могућност коришћења „родно неутралних термина за означавање Бога“. О томе је јавно говорио бискуп личфилдски др Мајкл Ипгрејв, који је рекао да његова црква „већ неколико година истражује ово питање“, а да ће на прољеће разматрати „пројекат одлуке о том питању“.

Његова светост патријарх српски Порфирије позвао је да васкршњи пост, који је почео данас, буде посвећен Косову и Метохији уз молитве са Србе у јужној српској покрајини.
- Почиње Света Четрдесетница. Молим вас да учинимо додатну жртву током овог поста, да читав пост посветимо Косову и Метохији и да се усрдније молимо у ова тмурна и бурна времена за нашу браћу и сестре на Косову, за наше светиње, за наше Косово и Метохију - поручио је патријарх Порфирије.
Патријарх Порфирије је поручио да праштање отвара пут ка Богу.
- Пост је пут који нас води до циља, а то је заједница са Христом. Зато у посту треба водити рачуна о духу и суштини поста, а то је борба против егоизма и самољубља - рекао је патријарх српски.
Његова светост је истакао да је циљ поста љубав према Богу и ближњем.
- Нека би Господ дао да овај наш пост почне међусобним праштањем - рекао је патријарх српски.

​У парохијском дому при цркви Успења Пресвете Богородице на Палама вечерас је одржана духовна академија у част Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве. Организатор академије је Црквена заједница Пале уз благослов Српске православне цркве.
Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да је вечерашња академија посвећена заштитницима православља, које представља јединство и окупљање.
- Ово је прилика да се окупимо и видимо шта светосавље, православље нама значи, а значи много. Духовна академија је најбољи начи да се вратимо себи, породици, љубави и свему ономе што православна вјера предлаже и налаже - поручио је Југовић. Магистар историје и учесник на академији Лазар Шкобо рекао да се код српског народа развијање националне идеје прожимало са развијањем вјерског осјећаја, па је тако национална идеја добијала прави садржај и јачину.
- Српски владари су имали просвећену вјерску мисао у себи, а развитак и вјерска еманципација добија на снази за вријеме Стефана Немање, Симеона Мироточивог и његовог сина Светога Саве и свих других Немањића који јесу направили ту вјерску и националну основу која је омогућила опстанак српске државе и народа . истакао је Шкобо. Пјесник Саша Николић са Пала рекао је да се већ трећу годину организује духовна академија на којој су наступали ученици Основне школе "Србија", три професора са Филозофског факултета Пале, умјетнице Маја и Милица Станишић и гуслар Душан Пејић. Студент Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву Маја Станишић рекла је да је од великог значаја да се помињу имена великих светитеља јер Свети Сава није био само први српски учитељ који је установио школе, државу него је као први српски учитељ живота говорио како треба да се понаша један православац. Духовној академији присуствовали су и градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић и бројни грађани Пала.

У суботу, 25.фебруара 2023. године, широм Републике Српске одржано је Општинско такмичење из Православне вјеронауке како је то предвиђенo календаром такмичења
у школској 2022/23. години за ученике основних школа. На такмичењу су учествовали ученици осмог разреда. Тема такмичења из Православне вјеронауке за школску 2022/23. годину је: „ЈЕВАНЂЕЉА – БЛАГА ВИЈЕСТ О ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ“. Ова тема обухвата реализоване наставне садржаје осмог разреда о животу и проповиједи Господа Исуса Христа са циљем да се код ученика подстакне култура читања Светог писма Новог завјета још од школског узраста. При припреми за такмичење ученици су користили Уџбеник за осми разред основне школе из Православне вјеронауке, аутора Зорана Пајкановића и Јеванђеља по Матеју, Марку, Луки и Јовану. По завршетку Општинског такмичења, такмичарима су подијељени поклони, похвале и дипломе. Школе домаћини такмичења потрудили су се да буду добри домаћини и да ученици понесу лијепе утиске и успомене. Општи утисак вјероучитеља је да су ученици показали завидно знање. Ученици који су показали најбоље знање пласирали су се на Епархијско такмичење ​које ће се одржати 1. априла 2023. године.

Мт 6, 14-21 Рим 13, 11- 14,4 
Молитва треба да буде упућена Богу. Давање милостиње и пост су заповести дате од Бога. Према томе, А ти када се молиш, *уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
Ипак, како постити у тајности, кад се у 69. Апостолском канону наводи: „Ако било ко- био он епископ, јереј, или ђакон или ипођакон, или чтец или појац- не пости четрдесет дана пре Васкрса, или средом и петком, ако се не чува препрека плотских слабости, он се мора разрешити свештенства. А ако је мирјанин, он се мора екскомуницирати“?
Заправо, плотске (*телесне) слабости нису исте свима. Свако бира до које мере ће он или она постити, на основу сопствене савести. Нико осим вас не зна где се завршавају ваше слабости и где почињу ваше страсти. Један епископ је је питао оце свете оце Јована и Варсануфија: „ једем једном дневно током поста, а једем само хлеб и воду. Да ли чиним исправно?“. Они одговорише: „ Преиспитај сам себе; ако ти то не смета у извршавању обавеза и ако те то не преплављује таштином, онда је твој пост исправан“.
Ако постите строже од других, то морате чинити у тајности. Али чак и са најстрожим и најтајнијим постом, чак они који уопште не једу , морају водити рачуна де не осуђује оног који једе, да њихов труд не би био узалудан. Да не говоримо о томе да онај који једе- особа која још нема храбрости да уведе пост у свој живот- не сме презирати оног који једе. Не измишљајте неке „научне“ изговоре и не сматрајте себе изнад закона о употреби хране. Онда ће те бар моћи бар да се надате да ћете некако кренути напред.
Па, ако се окупимо за истим столом, онда би било најбоље да избегавамо приче о томе ко шта једе а ко не једе, и да ли су у хлебу на столу састојци који нису посни.
Пост, као и хришћанска пракса, захтева слободан, креативан приступ, надахнут љубављу према Богу и према ближњима. На пример, правила Васкршњег поста о дозволи употребе вина суботом или недељом. Сад рецимо да имамо особу за столом која не сме попити ни капљицу вина. Па шта да радимо?
Ако не пије, онда је то његов проблем. Зашто ми не бисмо пили због њега? Љубав не функционише на такав начин. Љубав говори устима апостола Павла:  Добро је *не јести меса и не пити вина и не чинити оно на шта се брат твој спотиче или саблажњава или слаби (Рим 14,21).
Данас (недеља, беле покладе примједба преводиоца) смо чули о стварима без којих ниједан подвиг неће бити могућ, и без којих чак ни молитва неће бити услишена. Јер ако опростите људима сагрешења њихова, ваш Небески Отац ће опростити и ваша: али ако не опростите људима сагрешења њихова, неће ни вама Отац опростити сагрешења ваша. Управо пред почетак Васкршњег поста, спроводимо обичај опраштања у нашим црквама. То је веома узвишено и благотворно. Ми идемо у цркву да замолимо свакога да нам опрости, људе које знамо и оне које уопште не знамо, оне који нису ништа лоше урадили нама и оне којима ми нисмо ништа лоше урадили. У међувремену, свако има бар једну особу којој је заиста озбиљно повредио. Ипак, ми те особе не молимо да нам опросте! Одмах ће се, све узвишене, прелепе и дирљиве ствари претворити у један пуки призор. Ми ћемо почети Васкршњи пост у лажима.
На крају, Господ каже: Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду; Него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду. Људска похвала, изненађење или поштовање такође је благо сакупљено на земљи које може бити изгубљено брзо. Довољно је да се само спотакнете на нешто мало и сва ваша велика слава ће пасти. Људи, иако су изненађени нечијом боголикошћу и изгледа да је поштују, још више воле кад Божји човек падне јер им то даје олакшање од моралних обавеза да раде на њима и да подражавају таквог човека.
аутор:О. Вјачеслав Режнјиков/ за вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ (7. март 2022.године)  из „Каталога добрих дела“
Извор : https://azbyka.ru/otechnik/Vyacheslav_Reznikov/propovedi-na-kazhdyj-den/43_5

Ученици шестог разреда ОШ „Свети Сава“ у Бијељини, са вјероучитељицом Миленом Миловановић и психологом школе, посјетили су Цркву Пречистог срца Маријиног. Посјета, чији је циљ био учење о неправославним црквама, протекла је у пријатној и срдачној атмосфери. Ученици ове основне школе били су радознали, а све недоумице ријешио им је жупник Андреј Лукановић, који је говорио о историјату цркве и занимљивостима у вези са богослужењем и католичком сакралном умјетношћу. Најмлађи су сазнали и зашто оргуље носе титулу „краљице музичких инструмената“, а и опробали су се у свирању истих. ​Жупна црква саграђена је 1886. године, један је од најстаријих сакралних објеката у нашој регији, а 2015. године је, због своје историјске и архитектонске вриједности, проглашена националним спомеником културе у БиХ. Извор

Бубњара, који је био дио популарног бенда "Хенсон", инспирисала је његова тетка, игуманија у манастиру у Мериленду. Занимљиво је да је Заков највећи успјех тек предстојао.
Позната тинејџерска америчка поп-рок група "Хенсон" (Hanson), коју чине браћа Исак, Тејлор и Зак Хансон, најпознатија је по свом хиту MMMBop  из 1997. године, са албума Њихов албум Middle of Nowhere, изашао је 6. маја 1997. године и продат је у 10 милиона примјерака широм свијета. Бенд је такође имао хитове попут "Гдје је љубав" (Where is love?).
Под утицајем своје тетке Емилијане, која је била монахиња у Грчкој, а сада служи као игуманија Грузијског православног манастира Свете Нине у Јунион Бриџу (Union Bridge) у америчкој савезној држави Мериленд, двојица браће, Исак и Зак, постали су православци прије више од једне деценије. А 5. фебруара 2023. године Зака, најмлађег брата, рукоположио је Његово Преосвештенство Епископ Сава у чин ђакона, саопштила је Грузијска православна епархија сјеверноамеричка. Његова тетка, игуманија Емилијана, присуствовала је рукоположењу. Ђакон Меркурије, како је сад његово име, постављен је да служи у манастиру Светог Апостола Јакова у Оклахоми.​ Ђакон Меркурије има петоро дјеце.

Дана 23. фебруара 2023. године, Свети Синод Албанске православне цркве примио је МПЦ-ОА у евхаристијско општење. У коминикеу (званично саопштењу примј.прев.) Албанске православне цркве наводи се да Синод на свом засиједању, којим је предсједавао Његово Блаженство  архиепископ Анастасије, са „радошћу“ поздравља одлуку Цариградске патријаршије. Свети Синод Албанске православне цркве одлучио је да „прима у евхаристијско општење јерархију, свештенство и мирјане Цркве под руководством архиепископа Стефана“ и признаје назив ове Цркве као „Охридска“. 
У саопштењу се појашњава да подручје јурисдикције ове Цркве „лежи само у границама територије државе Сјеверна Македонија“.
„Православна црква у Албанији у протеклом периоду није давала никакве јавне изјаве, чекајући да се заврше неопходне црквене процедуре. У потпуности сагласни да је поменутом одлуком, широко прихваћеном, залијечена рана постојећег раскола и да је обезбијеђен мир и јединство у свој својој пунини, чека извесно регулисање статуса аутокефалности и тачан назив нове Помјесне цркве....“, наводи се у документу Албанске православне цркве.

Већ два месеца у Београду ради такозвана црква Универзалног царства божијег. Обећавају излечење и од најтежих болести али и помоћ за излазак из немаштине. Упућени кажу да је реч о секти и надрилекарима, а тужилаштво је покренуло поступак прикупљања података о њиховом раду.
Гладнима храну, оболелима лек, сиромашнима богатство. Све то пропагира Бразилац Арнауд Џуниор који од јануара, како каже, спроводи "евангелизацију Београда". У делу града са високим киријама, на месту где је била банка, сада су просторије такозване цркве Универзалног царства божијег.
"Да поновим, не знам који проблем имате, али све је могуће ако верујете, дођете да се заједно молимо, тражимо присуство бога, светога духа и сигуран сам чудо ће се догодити у вашем животу", наводи Арнауд Џуниор.
Такозвана црква Универзалног царства божијег није уписана у званични списак цркава и верских заједница, али јесте у регистар удружења грађана при Агенцији за привредне регистре. Удружење је основано у октобру, са седиштем у Обреновцу, а са активностима овде у булевару краља Александра почели су већ крајем године.
Ко су оснивачи?
Финансирају се на бази чланарина. Њен примарни оснивач, односно власник у Бразилу Едир Македо, налази се на Форбсовој листи милијардера.
"Ми њих не можемо називати црквом, то су секте, псеудохришћанска секта, то значи одвојена од матичног изворног хришћанства. Циљна група су им углавном људи оболели од неких тежих облика карцинома и нуде им разне надрилекове. Чуо сам једну јако чудну ствар коју они проповедају, која гласи овако - уколико вас живот саблажњава, сасвим је у реду одузети га сам себи, значи суицид извршити, што значи већ да није псеудохришћанство, него чак се граничи са сатанизмом", објашњава сектолог Димитрије Пастуовић.
Тужилаштво проверава рад
Позивање на самоубиство и надрилекарство су кривична дела, кажњива према одредбама Кривичног законика. Да ли управо то пропагира такозвана црква на Булевару, проверава Прво основно јавно тужилаштво.
"Тужилаштво је послало захтев за прикупљање потребних обавештења где ће бити неопходно да се саслушају у својству грађанина овлашћена лица из организације, да се утврди чиме се баве и на основу чега, односно да ли имају дозволе и која је уствари њихова делатност", наводи Вања Ћулибрк из Првог основног јавног тужилаштво у Београду. Тужилаштво апелује на грађане који сматрају да су оштећени да то пријаве полицији. Деловање таквих организација прати и МУП, односно посебно одељење за сузбијање секташког понашања. Извор: РТС

Румунски парламент усвојио је закон према којем ће од 2024. године 6. и 7. јануар – Богојављење и Сабор Светог Светог Јована Крститеља – постају државни празници.
Иницијатори приједлога закона наглашавају да је, према попису становништва из 2011. године, 86,45 одсто грађана Румуније (16.307.004 румунских држављана)  су православни хришћани, а на празник Богојављење већина њих се причешћује. 
Осим тога, овај дан Богојављење славе римокатолици и гркокатолици, као и пентекосталци, који заједно чине 7,34% становништва земље. Аутори законодавне иницијативе наглашавају и да је за православне, који користе јулијански календар, 7. јануар празник Рођења Христовог.
​„Из тог разлога, неколико земаља у Европи, као што су Бјелорусија, Грузија, Молдавија, Русија и Украјина, прогласиле су 7. јануар државним празником. С тим у вези, с обзиром на вјерски значај 7. јануара, сматрамо да је потребно прогласити га званичним празником и нерадним даном“, резимирали су законодавци. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања басилица.ро

​Осамдесет и једну незакониту одлуку о забрани дјеловања Украјинске православне цркве у оквиру појединих територијалних заједница донијеле су локалне самоуправе у Украјини од марта 2022. године. Ово преноси ТАСС позивајући се на прес-службу УПЦ.
„Од марта 2022. године до данас, око 300 вјерских заједница незаконито је пререгистровано. Локалне самоуправе донијеле су 81 незакониту одлуку о забрани дјеловања Украјинске православне цркве у оквиру појединих територијалних заједница“, наводи се у саопштењу. Осим тога, ових дана парламент Украјине се спрема да разматра девет нацрта закона који имају за циљ потпуну забрану Украјинске православне цркве.
У посљедње вријеме украјинске власти су појачале своје акције против УПЦ. Кијев је одузео држављанство још петорици свештенослужитеља УПЦ. Међу њима је и епископ макаровски Гедеон, настојатељ капеле, за коју је суд раније наредио да се сруши. Кијевски суд пресудио је да се сруши капела УПЦ која се налази у центру украјинске престонице. Саграђена је у близини мјеста гдје је некада стајала Десетина црква или црква Успења Богородице - прва камена црква у Русији. Раније је Кијев суспендовао украјинско држављанство тринаесторици свештеника канонске УПЦ. Московска патријаршија је ову одлуку назвала „знаком екстремног притиска на вјернике“.Акције против свештеника одвијале су се у оквиру невиђеног прогона УПЦ, што је резултовало претресима и саслушањима свештеника, као и запленом два објекта Кијево-печерске лавре. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања овог Извора

Комисија за дијалог Руске православне цркве и Етиопске цркве усвојила је меморандум који дефинише 12 главних области билатералне сарадње. Руска и Етиопска црква су идентификовале 12 области у којима ће сарађивати.
Овај документ је усвојен након другог састанка Комисије за дијалог између Руске православне цркве и Етиопске цркве, одржаног од 11. до 16. фебруара 2023. године у Москви по благослову Његове Светости Патријарха Кирила и Његове Светости Патријарха Етиопског Абуна Матије. Објављени меморандум се састоји од 12 тачака, у којима су утврђене области сарадње двеју Цркава. Током састанка Комисија је размотрила заједничке пројекте реализоване у периоду од претходног састанка у Адис Абеби (21-25. јануар 2019. године) и разговарала о даљим плановима сарадње. Данас се у оквиру билатералног дијалога развија сарадња у низу актуелних области, међу којима су: сузбијање хришћанофобије; подршка традиционалним моралним вриједностима у савременом свијету; узајамна помоћ у пастирству вјерника двају Цркава који живе у Русији и Етиопији; координација интеракције између двије Цркве на нивоу страних заједница и међународних платформи; контакти у академској и омладинској области; интеракција у области црквене умјетности и производње црквених утвари; размјена искустава у медијском простору; интеракција у области црквене социјалног служења и ђаконства; контакти између представника руског и етиопског монаштва; као и развој програма ходочашћа у Етиопији и Русији. Резултати рада Комисије биће достављени на коначно одобрење Светим синодима Руске православне цркве и Етиопске цркве. Наредни састанак Комисије заказан је за 2024. годину на територији Етиопске цркве.

Археолози су пронашли латински папирус са детаљном платом римског легионара, из 72. године послије Христа – током Велике побуне Јевреја против Римљана (66-74. послије Христа). Древна плата откривена је у Масади, у Израелу. Ово је један од три таква пронађена документа широм римског царства. Према израелској Управи за антиквитете, ријетки древни свитак је збирка од најмање 14 латинских докумената - 13 написаних на папирусу и једног на пергаменту - пронађених у различитим стањима очуваности. Овај документ се сматра најбоље очуваним латинским папирусом из Масаде и једним од само три легионарске плате откривене у цијелом Римском царству. Овај  папирус издат је римском легионарском војнику током Првог јеврејско-римског рата 72. године послије Христа. Иако је папирус временом оштећен и самим тим веома фрагментован, садржи драгоцјена податка о управљању римском војском и статусу војника. Документ пружа детаљан преглед плате римског војника за два платна периода (од три које би примао годишње). Садржи и различите одбитке које су му наплаћени. Војска је снабдевала војнике основном опремом. Међутим, као и данас, неки војници су одлучили да допуне и унапреде своју опрему.​ „Плата овог војника укључивала је одбитке за чизме и платнену тунику, па чак и за јечмену сточну храну за његовог коња“, каже др Орен Ејблман, виши кустос-истраживач у јединици за свитке с Мртвог мора Управе за антиквитете Израела.

Масада је древна тврђава и палата, коју је саградио цар Ирод Велики између 37. и 31. године прије Христа. Смјештена је на висоравни у Јудејској пустињи са погледом на Мртво море у јужном округу Израела. Јеврејски побуњеници су се учврстили у Масади од 66. до 74. године н.е., током јеврејске побуне против Рима. Римска војска је опседала посљедње држање скоро четири године након пада Јерусалима. Једини историјски извештај о сукобу је Јосиф Флавије, који тврди да су сви јеврејски побуњеници починили масовно самоубиство пре него што су римске трупе упале унутар зидина. Међутим, археолози оспоравају историјску тачност тог извештаја.  Припремио сајт  Вјеронаука.нет на основу писања овог извора ​

Папа Фрања и цариградски патријарх Вартоломеј разговарају о заједничком датуму Васкрса за католике и православне. Поглавар Ватикана је ово рекао у разговору са језуитима током путовања у Конго и Јужни Судан. Према ријечима папе, стране се надају да ће ово питање ријешити током састанка 2025. године, посвећеног 1700. годишњици Првог васељенског сабора.
„Припремамо састанак 2025. године. Желимо да постигнемо договор са патријархом Вартоломејем о јединственом датуму прослављања Васкрса“, рекао је папа.
„Желимо да прославимо округли датум Саборне цркве као браћа и спремамо се“, додао је он. Папа је напоменуо да је Вартоломеј први цариградски патријарх, који је 2013. године „послије једног вијека дошао на устоличење римског папе“. Папа је напоменуо и да ће се 2025. године датуми прославе Васкрса, које католици и православци рачунају различито, поклопити. Питање могућег обједињавања датума Васкрса у оквиру екуменског дијалога и зближавања хришћанских цркава расправља се већ дуже вријеме, укључујући и оно покренуто у Руској православној цркви. У Московској патријаршији, међутим, напомињу да би било исправније да се католици који се придржавају грегоријанског календара од 21. марта врате пасхалији (таблица, или форма по којој се одређује датум Пасхе-Васкрса) по јулијанском календару, који је заснован на одлукама Првог васељенског сабора у год. Никеја 325. године. Истовремено, РПЦ не прихвата одређивање „фиксног“ датума.

​Дана 4. фебруара 2023. године, по благослову Његове Светости Католикоса-патријарха Грузијског Илије II, Његово Преосвештенство Епископ Сјеверноамеричке епархије Грузијске Православне Цркве Сава рукоположио је јерођакона Мадаја (Мамдија) у чин јеромонаха. Рукоположење је обављено у манастиру Свете Нине у Мериленду, САД. Ово је посебан дан у животу савремених хришћанских Курда, јер њихова млада заједница по први пут има свештеника који има благослов да обавља службе на курдском језику.​
О. Мадаја (прије монашког пострига - Серафим) рођен је у Тбилисију у језидској породици. Године 2002. са родбином се преселио у Москву, гдје је примио хришћанство и ступио у мисионарску школу коју је основао свештеник о. Данил Сисојев. Након мученичке кончине свог ментора, будући јеромонах упознао је чувеног грчког старца Дионисија (Каламбокас), који му је касније постао духовни отац и стално надахнуће на његовом животном путу. ​Отац Мадаја је превео и објавио прве хришћанске текстове на курдском (Курмањи и Сорани). Данас је отац Мадаи студент постдипломских студија на Атинском универзитету и наставља да преводи православне литургијске и богословске текстове. 
​Етногенеза Курда датира још од древног персијског царства Ахеменида (640-330 пне). У то вријеме, Персијско царство је обухватало данашњи Курдистан (дијелови Ирана, Ирака, Сирије и Турске унутар њихових данашњих граница). Становништво ових области било је индоевропског поријекла и говорило је индоиранским језиком, који је одговарао древном иранском дијалекту. 
Постоје изоловани случајеви преласка на хришћанство, али након присилне исламизације (7. до 10. вијек), курдски народ је углавном почео да исповиједа ислам, као и екстремна исламска учења као што су језидизам, алевизам и други суфијски редови. Почетком 21. вијека Курди (посебно курдске дијаспоре) су почели масовно да усвајају хришћанство и тај процес убрзано добија на замаху.

Грузијска православна црква ступиће у евхаристијску заједницу са Македонском црквом. Ову одлуку донио је грузијски Свети синод на сједници одржаној 14. фебруара 2023. године.
Како је саопштила прес-служба Грузијске Патријаршије, на састанку је митрополит Зугдидски Герасим (Шарашенидзе) упознао чланове Синода са писмом Патријарха српског Порфирија у којем извјештава о изљечењу раскола и обнављању општења са Македонском црквом.
Аутокефалност Македонске цркве, поред Српске, признале су и Руска православна црква, Бугарска православна црква, Румунска православна црква, Православна црква чешких земаља и Словачке. Предстојатељи ових Цркава су у своје диптихе укључили име архиепископа македонског Стефана.
Цариградска патријаршија, Антиохијска патријаршија, Грчка и Пољска православна црква сматрају да ће питање статуса Православне цркве Сјеверне Македоније морати детаљније да се размотри. Све ове Цркве су, такође, ушле у канонску заједницу са Македонском Црквом.

Свети синод Етиопске православне Тевахедо цркве (дохалкидонска*) саопштио је 15. фебруара 2023. године да је раскол који је настао прошлог мјесеца превазиђен. Три епископа који су покушали да створе алтернативни синод покајали су се и помирили се са Црквом.
Како је раније саопштено, 22. јануара, у једној од сеоских цркава у провинцији Оромија, три епископа – представника народа Оромо – без сагласности Патријарха и Синода Етиопске Цркве, хиротонисали су 26 нових епископа, најавивши стварање алтернативног „инклузивног” синода. Иницијатори подјеле, на челу са архиепископом југозападне Шеве Абуна Савиросом (Севиером), тврдили су да руководство Етиопске цркве, у којој доминирају етнички Амхарци (назив за семитску етничку групу у Етиопији; данас их има 23 милиона у Етиопији, што чини 26,89% етиопске популације-примј. прев.), дискриминише вјернике највеће етничке групе у земљи Оромо. Убрзо након тога, 26. јануара, синод у Адис Абеби је екскомуницирао Абуна Савироса и његове сараднике, архиепископе Абуна Зену Маркоса и Абуну Евостатеоса, као и све друге свештенике који су учествовали у незаконитом посвећењу.
Што се тиче успјеха „инклузивног синода“, у јужним провинцијама Етиопије (са изузетком Оромије) већина вјерника је одбила да прими нове епископе. У самој Оромији, раскол су подржале локалне власти. 4. фебруара, током сукоба између вјерника и снага безбједности, погинуло је најмање 13 особа које је Етиопска црква већ назвала „мученицима“. Јуче је тројицу епископа, оснивача „инклузивног синода“, у пратњи премијера Етиопије Абија Ахмеда и других представника државних власти, примио патријарх Абуна Матијас. У почетку је влада заговарала преговоре у којима би канонски и „алтернативни“ синод дјеловали као равноправне странке, али је Етиопска црква одбацила ову опцију. Тројица епископа који су отишли ​​у раскол покајали су се за своја дјела и примили благослов Патријарха. Констатујући превазилажење раскола, Абиј Ахмед Али (сам је рођен у породици оромо муслимана и хришћанке-Амхарке и прешао у протестантизам у одраслом добу) изјавио је да ће „Црква остати уједињена до доласка Женика“. Премијер је у прошлости био жестоко критикован због подршке подјели.
Синод Етиопске цркве је 15. фебруара објавио да ће тројица архијереја бити враћени у епископски чин и враћени на своје столице. Од њих се очекује да траже опроштај за своја дјела и покају се у складу са канонима и обичајима Цркве. Што се тиче 26 незаконито постављених епископа, њихово посвећење није признао синод и враћени су у исти статус који су имали раније. Црква ће проверити степен њиховог богословског образовања и одлучити о њиховом даљем служењу. Синод Етиопске цркве је такође најавио да ће употреба локалних језика у богослужењима бити проширена у Оромији и другим јужним провинцијама. Синод је такође позвао на брзо ослобађање грађана ухапшених због учешћа у акцијама подршке Етиопској цркви. 
*Етиопска православна тевахедо црква вуче своје корене још из новозаветног доба. По броју вјерника највећа оријентално-православна црква, са око 36 милиона припадника у Етиопији и расејању. заједно са осталим оријентално-православним црквама, заступа специфичну миафизитску христологију, поштује изворни Никејско-цариградски симбол вере, заступа правоверну пнеуматологију и не признаје филиоквистичку јерес, нити било коју другу хулу на Светог духа. Према Дјелима апостолским (8,26-40), ђакон Филип је крстио евнуха, дворанина етиопске царице Кандакије који је донио Јеванђеље у своју отаџбину.

​Делегација етиопске цркве допутовала је 11. фебруара у Москву да би учествовала на другом састанку Комисије за дијалог између Руске православне и Етиопске цркве, Чланови етиопске делегације су, по доласку у Москвум посјетили Покровски ставропигијални манастир, у којем ће бити смјештени током боравка. Истог дана почео је радни дио састанка. Отварајући сједницу Комисије, митрополит клински Леонид замолио је делегацију која је стигла из Адис Абебе да пренесе ријечи солидарности и подршке Патријарха московског и цијеле Русије Кирила предстојању, Синоду и свим вјерницима Етиопске Цркве, који „данас пролази кроз тешка времена у вези са покушајима групе расколника да изазову црквени раскол”.
У одговору, архиепископ Абуна Филип, у име Патријарха Абуна Матије, захвалио је на акцијама које Руска Православна Црква предузима да помогне етиопским хришћанима, укључујући писма подршке Етиопској Цркви која је прије неки дан упутио Патријарх московски и све Русије и предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије митрополит волоколамски Антоније. „Данас имамо веома тешко вријеме, страшне снаге су се наоружале против нас. Али наш народ је у сваком тренутку осјећао братску подршку велике православне Русије. И сада захваљујемо Богу што нам даје прилику у овим олујним временима попут таласа да наставимо да дијелимо радост заједништва и радимо заједно на Његову славу“, рекао је архиепископ Филип. У оквиру посјете делегације Етиопске цркве Москви, која ће трајати до 16. фебруара, планирани су сусрети са Патријархом московским и све Русије Кирилом, посјете синодским установама, образовним установама Руске православне цркве, црквама и манастири у Москви и Московској области.
Кључне области билатералне сарадње су: борба против хришћанофобије; подршка традиционалним моралним вриједностима у савременом свијету; узајамна помоћ у пастирству вјерника двеју Цркава који живе у Русији и Етиопији; координација интеракције између двије Цркве на нивоу страних заједница и међународних платформи; контакти у академској и омладинској области; интеракција у области црквене умјетности и производње црквених утвари; размјена искустава у медијском простору; интеракција у области социјалног рада и служења; контакти између представника руског и етиопског монаштва и развој програма ходочашћа у Етиопији и Русији.

Осам година након постављања темеља у Варшави, завршена је изградња цркве Свете Софије - Премудрости Божије. Митрополит варшавски и цијеле Пољске Сава објавио је ову вијест вјерницима Пољске цркве у саопштењу објављеном у петак. Предстојатељ  Пољске православне цркве захвалио је вјерницима на финансијској, физичкој и молитвеној подршци током изградње храма. Велико освећење новог храма биће обављено у мају. 
Како је нагласио митрополит Сава, храм Свете Софија је споменик „погинулима у Варшавском устанку, радним логорима и концентрационим логорима у Аушвицу, Катину, Медном, Јаворжну и онима који су били подвргнути принудном пресељавању“. Зато ће се у храму молити за покој њихових душа, „да се сви сјећамо њиховог страдања“. 
Света Софија је прва православна црква подигнута у Варшави након сто годинаи и трећа је активна православна парохија у пољској престоници. Архитекта Анџеј Марковски је пројектовао цркву по узору на храм Свете Софије у Константинопољу. До сада су у граду постојале двије православне цркве: Саборна црква Свете Марије Магдалине, подигнута 1867–1869, и црква Светог Јована Лествичника, подигнута 1905. године. Иначе, почетком 20. вијека у пољској престоници постојало је неколико десетина православних храмова, али је већина њих порушена 1920-их година. 
Камен темељац храма положен је 2015. године. 2020. године на звоник су постављена звона, а малим освећењем га је освештао митрополит варшавски и цијеле Пољске Сава. Од тада се у храму редовно врше богослужења. Митр. Сава је позвао све архијереје, свештенство, монаштво и вјерни народ Пољске Цркве да у недјељу 14. маја 2023. године присуствују дуго очекиваном освећењу Саборног храма.У Варшави живи око 30-40 хиљада православних вјерника. 

Свети синод Православне цркве Чешке и Словачке, на свом засиједању 7. фебруара 2023. године, признао је аутокефалност Македонске православне цркве. Свети синод на челу са архиепископом прешовским, митрополитом чешко-словачким Растиславом упознао се са писмима цариградског патријарха Вартоломеја о обнављању евхаристијске комуникације са Македонском црквом и са поруком патријарха српског Порфирија.
Свети Синод је изразио задовољство у вези са признавањем још једне аутокефалне Цркве, међутим, у њеној резолуцији се користи само назив „Црква Сјеверне Македоније“, а не помиње се „Охридска архиепископија“. 

У организацији Катихетског одбора Српске православне цркве у Републици Српској и БиХ и Педагошког завода Републике Српске 11. фебруара 2023. године у граду Добоју, одржано је стручно савјетовање за вјероучитеље Православне вјеронауке који наставу изводе у средњим школама.
Пренијевши благослов Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Г. Фотија и пожељевши свим учесницима пријатан боравак на савјетовању у име домаћина и Канцеларије за вјерску наставу Епархије зворничко-тузланске присутне је поздравио протојереј Синиша Шаренац. Уводном бесједом, присутним предавачима и вјероучитељима обратио се Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Г. Хризостом, предсједник Катихетског одбора. Прво излагање припало је професору Топаловићу, који је говорио на тему: „Библија као педагог у узрастању и сазријевању, са освртом на адолесцентску кризу“ тј. о питањима која прате адолесцентски период, осврћући се на библијска мјеста педагошког садржаја, гдје се млади кратким изрекама позивају на самоопредјељење мудрости. Нарочито жустра расправа услиједила је након излагања, када је већи број учесника посветио пажњу питању продужене адолесценције која као посљедицу има урушавање породичних вриједности.  
Сљедеће обраћање припало је професору Милану Попићу,  који је говорио на тему: „Дидактичко-наставни модели и концепти у Православној вјеронауци“. Као кључна питања професор је предложио термине васпитање и образовање, ослањајући се током експозеа на Гадамера и Алберта Швајцера, као и на домаће ауторе, нагласивши недостатке подређивања васпитања образовању. Професор је истакао да је Вјеронаука наставна област унутар које се постављају основе моралног, духовног и врлинског живљења утемељени у светосавској традицији.  
У другом дијелу дана обратио се професор Дарко Ђого, који је говорећи на тему: „Мотивација и њен значај у настави Православне вјеронауке“ поставио је мотив немирног срца које се смири у Богу, светог Августина Хипонског, као уводну тезу излагања, крећући се даље према основним покретачким мотивим Абрахама Маслова, истичући породицу као једно од полазних мјеста формирања мотива.  
Завршно излагање  на тему: „Професионалне компетенције професора Православне вјеронауке“ одржао је Др Славољуб Лукић, инспектор и просвјетни савјетник за Православну вјеронауку у РПЗ РС. 
Свако предавање праћено је дискусијом, у којој су учествовали вјероучитељи. Након предавања за све присутне учеснике припремљен је заједнички ручак у хотелу ''Парк'', гдје је реализована и цјелокупна активност.

Неколико хришћанских цркава је уништено као резултат снажних земљотреса који су се догодили у југоисточној Турској ујутру 6. фебруара, наводи OrthoChristian. Потреси магнитуде 7,8 догодили су се у понедјељак у Турској, а њихови ефекти осјетили су се у сусједној Сирији. У двије земље је умрло више десетина хиљада људи.
Према писању турског портала haber.sat7turk.com, католичка црква Благовијести у граду Искендерун скоро потпуно је уништена, православне цркве у Искендеруну и Арсузу (провинција Хатај), црква Св, Петра и Павла у Антиохији тешко су оштећене, а протестантска црква у Антакији је уништена.
Патријарх антиохијски Јован  X позвао је епископе Антиохијске Цркве да се помоле за погинуле и повријеђене у земљотресу, као и да предузму мјере за пружање помоћи епархијама погођеним елементарном непогодом. У обраћању Јована X говори се о порушеним црквама у Антакији, Мерсину и Искендеруну.
У Сирији су се догодила тешка разарања. Према Фондацији "Помоћ Цркви у невољи" (Kirche in Not), бивши мелкитски архиепископ града Жан-Клемент Жанбар нађен је под рушевинама срушене зграде у Алепу и тренутно је у болници. Два свештеника – о. Емат Даер и о. Мајди Боња су под рушевинама и у току је операција њиховог спасавања, рекла је Регина Линч, директорка пројеката у "Kirche in Not".

Румунска православна црква одлучила је да призна Томос СПЦ о аутокефалности МПЦ-ОА, те као и Бугарска православна црква успоставила је још један назив којим ће се обраћати МПЦ-ОА, као и титулу под којом ће архиепископ Стефан бити помињан.
Одлука је донесена на засиједању Светог Синода Румунске Православне Цркве оджаног у четвртак 9. фебруара 2023. године у Великој сали (Aula Magna) „Патријарх Теоктист“ у Патријаршијском двору у Букурешту, под предсједавањем Његовог Блаженства Патријарха Данила, на којем је донесена одлука да се "одобри признање аутокефалности Цркви у Републици Сјеверној Македонији под називом „Охридско-Сјеверномакедонска архиепископија, са сједиштем у Скопљу“ на основу Томоса издатог од стране СПЦ  5. јуна 2022. године. Његов предстојатељ биће називан титулом „Његово Блаженство Архиепископ охридски, скопски и сјеверномакедонски Стефан“.
Македонски и румунски јерарси су већ у октобру саслуживали у Шведској. Аутокефалност Македонске православне цркве сада, поред Српске православне цркве, признају и Цркве Русије, Пољске, Украјине, Бугарске и Румуније. Насупрот томе, Грчка православна црква изричито одбацује аутокефалност МПЦ на основу мишљења да само Константинопољ може дати аутокефалност, иако она ипак прихвата МПЦ као канонску, након раније одлуке Цариграда. Антиохијска патријаршија, такође је прихватила каноничност МПЦ и ступила у општење са њом, али са „тежњом да се што прије постигне општи православни консензус о називу и правном статусу ове Цркве“.
Архијереји и свештенство МПЦ су већ саслуживали са архијерејима и свештенством јерусалимске патријаршије, Чешке и Словачке и Православне цркве у Америци, иако се њихови Синоди формално нису бавили овим питањем.
До сада није било синодских одлука нити саслуживаања архијереја или свештенства цркава Александрије, Грузије, Кипра и Албаније.

Ријеч приређивача
У двотомном издању беседа Преосвећеног Владике Фотија које је управо штампала Издавачка кућа ''Синај'', темељито у свом интегралном облику из аудио формата преточено је у писану форму више од сто и десет његових беседа, обраћања и разговора које покривају период од двадесет и две године. Верујемо да ће се, свако ко се молитвено буде посвећивао овим богонадахнутим текстовима, утврђивати у вери и јачати у духу и истини (Јн 4, 24). 
Сестринство манастира
Светог Василија Острошког
Бијељина, 2023.

Предговор 
Пред читаоцима се налазе две књиге беседа које је изговорио Епископ Фотије током своје пастирске службе у мученичкој и страдалној Далмацији и благородној Семберији, као и широм Епархије зворничко - тузланске. Слово Епископа Фотија представља реч пастира који живи тајну Домостроја Божијег у свету, и сведочи свим својим срцем тајну наше вере, да је жив Бог наш и веран у својој љубави према народу своме.
Реч Епископа Фотија представља сведочанство вере у различитим приликама и о различитим празницима. Читајући беседе које се налазе у књигама које су пред нама, свако може јасно да уочи да се за Епископа Фотија догађај Божијег Домостроја и данас одвија силом и благодаћу Духа Светога, исто онако како се одвијао и у време Светих Апостола. Празник у Цркви је благодатни догађај у коме се сабира Црква и живи тајну историјског догађаја Домостроја Божијег који се изнова проживљава овде и сада благодађу Духа Светога, имајући у уму да истовремено Дух Свети исписује нове странице свештене историје.
Својом учитељском речју Епископ Фотије поучава поверену му Цркву, народ Божији, да сви учествујући духовно у догађајима празника, кроз литургијско сабрање и славље, учествују слављу целокупне Цркве, Саборне Цркве. Свака беседа одише духом радости сабирања Цркве и сусрета пастира са повереном му од Бога паством, радости која се излива у изобиљу, како би се преточила у срца верних и учинила их учесницима у радости будућег Царства Божијег. Ова радост која се осећа у речи јерарха Цркве није проста психолошка емоција, него љубав која се распламсала силом Духа Светога у снагу живота. Реч која је упућена верноме народу јесте позив да се одазове тихо, „као у лахору“, гласу Божијем и да буду сабран око Светога Жртвеника, који је место пројаве Цркве Христове, са кога се причешћујемо Животворним Телом и Крвљу Христовом.
Живот у Цркви за Епископа Фотија није пуко религијско вршење обреда или чување традиције, него непрестано узрастање ''у меру раста Христовог“, како Апостол сведочи. Овакав подухват је незамислив без духовне борбе и непрестаног бдења човека над целокупним својим бићем. На ову борбу човек се позива да свесно крене, јер она као таква представља саставни део нашег словесног и бескрвног приноса Богу. Оваквим етосом који се интензивно осећа у текстовима беседа, види се да иза изговорених речи Епископа стоји и монах који живи у благодати монашког призива. Сваког човека у храму, учесника Тајне јављања Бога у Телу, владика Фотије позива да чува чистоту душе и срца, а овим књигама тај позив упућује и свакоме читаоцу, све у циљу да постанемо место обитавања благодати Божије, која уноси  божански мир и радост у наше животе. Сваким словом, Епископ Фотије веома јасно позива поверени му од Бога народ, своју паству, да сви заједно, једни са другима, силом и благодаћу Духа Светога, смело ходе у сусрет ка љубљеноме Христу, Који ће их растеретити искушења и подарити им мир Царства Божијега.
Једна од битних тема која се често сусреће у овим беседама јесте Апостолски позив на чување чистоте вере, које се огледа првенствено кроз богослужбени живот и чување црквеног поретка. Без чистоте вере човек нема исправно усмерење ка Христу. Речи Епископа Фотија верно су следовање Оцима Цркве, те на тај начин износи не своја лична мишљења и ставове, него, следујући Светим Оцима,исправно предањско сведочење вере Цркве. Овде треба да се истакне да вера није само један систем учења него пре свега један однос који се гради у конкретној црквеној заједници са Самим Христом и са браћом коју нам Бог дарује. Брига за очување чистоте вере јесте и брига за очување неоскрнављености молитвене заједнице којој верни народ припада. Обавеза је свих да се непрестано моле за сву творевину Божију, јер„Свете Литургије се служе за спасење читавог света, читавог космоса, свих људи, свих народа и сваког човека, од првог човека Адама па, ево, све до нас и до Другог доласка Христовог“, како епископ наводи,а народ Божији је позан да сеискључиво моли у заједници Цркве, у заједници Тела Христовог,поред свога епископа или свештеника.Речи које се налазе у овим беседама дубоко су натопљене љубављу према Христу и својој пастви представљају извор воде живе и свима који трагају за вечним смислом и спасењем.
Свако место где се сабире Црква Божија јесте свето место и простор који је освештан и као такав представља место утехе и укрепљења за верни народ. Наши свети преци показали су крстоносни пут којим нам ваља ходити, истиче Епископ Фотије и позива све да следујемо духу и јеванђелској логици Немањића,сви као народ,а посебно старешине народне.Доброта и чињење добра представља начин спасења и пут ка Царству Божијем, које је за Епископа Фотија,тријумф доброте и љубави Божије у свету. Свако својом добротом и чињењем добра као и врлинским животом, у Цркви учествује  на начин Божијег живота и блаженства.
Речи изговорене у беседама Епископа Фотија, а записане на страницама које су пред нама позовем све читаоце, а поготово оне који су из Богом спасаване Епархије зворничко-тузланске, дамолитвено подрже свог Епископа у служби повереној му од Бога.  Свештенство и монаштво Епархије, сви они који ће читати речи свога Епископа сабране у овим књигама,да буду у синовској љубави и послушању према своме Епископу, као што је Христос био послушан Оцу своме до смрти на Крсту, како би тако засијала слава Свете Цркве Божије. Уверен сам да ће сваки читалац наћи у речи Епископа Фотија утеху, укрепљење и путоказ ка Живоме Христу. Ове сабране беседе су непобитно сведочанство да Епископ Фотијеса страхом Божијим верно испуњава поверену му службу архијереја, „да правилно управља речју Истине“, ради изградње поверене му Цркве. Самим тим ове беседе и дух у којем су настале и произнесене, представљају пример и за младе свештенике, како и на који начин им ваља поучавати народ Божији. Промишљањем о речима ових беседа, сваки свештеник и вероучитељ наћи ће пример аутентичног сведочења Христакоје може са сигурношћу износити пред Црквом Божијом.
​Презвитер др Драган Каран/ Извор: Епархијазт

Секретар ОСЦП МП напоменуо је да је ријеч о Лутеранској цркви Шведске и Норвешке, као и Епископској цркви САД.
Јеромонах Стефан (Игумнов), секретар за међухришћанске односе Одјељења за спољне црквене односе (ОСЦП-а МП), рекао је да је Руска православна црква прекинула контакте са западним хришћанским заједницама које признају истополне бракове, преноси риа.ру.
Данас се хришћани у Европи суочавају са огромним изазовом у вези са потребом да се одупру притиску либералне идеологије и покушајима да се у црквени живот уведе либерална агенда. Ово се посебно односи на цркве које су на овај или онај начин историјски повезане са државом. Један број протестантских заједница Запада није издржао овај тест, одступио је од основних хришћанских моралних принципа, легализоване су најлибералније појаве везане за потпуно изобличење традиционалног схватања брака и породице. Руска православна црква је категорички прекинула све контакте са таквим заједницама. Живот је показао да такве заједнице више нису способне да се врате традиционалној пракси у погледу породице и брака“, рекао је игуман Стефан.
Секретар Украјинске православне цркве Украјине је напоменуо да су примјери таквих заједница лутеранске цркве Шведске и Норвешке, као и Епископална црква САД, која припада породици англиканских цркава. Генерални синод Англиканске цркве раније је одлучио да благослови истополне парове. Истовремено, упркос притиску јавности, Англиканци су одлучили да не мијењају постојеће схватање по којем се брак може закључити само између мушкарца и жене. Поред тога, лист "Гардијан" је ппсао да Англиканска црква истражује употребу родно неутралних термина за означавање Бога. Бискуп Личфилда др Мајкл Ипгрејв рекао је да Црква истражује ово питање већ неколико година и да ће „пројекат родног језика почети овог прољећа“.
Уганда се спрема да раскине са Англиканском црквом због ЛГБТ бракова
Архиепископ Уганде позвао је Англиканску цркву на покајање. Архиепископија Уганде најавила је сазивање сабора архијреја у Кигалију, на којем ће се поставити питање прекида односа са Англиканском црквом због одлуке о благослову истополних бракова.
Поглавар Цркве Уганде, архиепископ Стивен Казимба Мугалу, рекао је да је резолуција Генералног синода Англиканске цркве од велике забринутости за Цркву Уганде и да су „Енглези одступили од Бога и изокренули библијску заповијест“ иди и не греши више“ у „иди и греши“.
Састанак афричких бискупа одржаће се у оквиру покрета "Глобална англиканска конференција будућности"(ГАФЦОН). „Бићемо тамо са многим надбискупима, бискупима и англиканцима који вјерују у Библију из цијеле Африке и свијета. То су они који нису преклонили кољена пред Валом“, рекао је архиепископ. Архиепископ Уганде је додао да недавни догађаји у Енглеској цркви показују да је црква на удару и позвао Уганданце и вјернике да се придржавају библијских учења о браку. Јерарх је такође позвао на покајање Англиканску цркву, која је одступила од истинског учења Библије.