 Свети Фотије, цариградски патријарх, живио је у 9. вијеку. Родио се у Цариграду око 820 године. Био је из породице веома знаменитих, богатих и веома ревносних хришћана. Мајка му се звала Ирина, а отац Сергије који је био спатарије на царском двору византијском, тј. чувар двора и цара. Његов отац је мученички умро због заштите икона.Свети Фотије је стекао изврсно образовање и, близак царској кући, служио је као први државни секретар у Сенату. Учио је младог престолонасљедника Михаила и будућег просветитеља Словена, Једнаког апостолима Кирила. Дубока хришћанска побожност заштитила је светог Фотија од завођења благодати дворског живота - свом душом тежио је за монаштвом. О томе он сам је рекао: "Још од дјетињства имао сам жељу да будем слободан од житејских ствари и брига, и да пазим само на оно што се мене самога тиче... Јер још од детињства у мени, заједно самном, растијаше и љубав према монашком животу". 857. сувладар цара Михаила III и царев ујак Варда уклонио је патријарха Игњатија са цариградске столице. Епископи, знајући побожност и опсежну наученост Фотија, указали су цару на њега као на човјека достојног да заузме патријрашијски престо. Свети Фотије је понизно прихватио понуду. За шест дана је проведен кроз јерархијске степене а на дан Рођења Христовог посвећен је за епископа уздизањем на патријаршијски престо. Међутим, убрзо су у Цркви започели немири које је покренуо свргнути патријарх Игњатије. Године 861. сазван је Сабор за окончање невоља на коме је одобрено свргавање Игњатија и потврђен Фотија за патријарха. Папа Никола I, чији су легати били присутни на овом Сабору, надао се, да ће потврдивши Фотија за патријарха, потчинити својој моћи, али, не добивши очекивано, на Римском сабору анатемисао је Фотија. Од тог времена, за светог Фотија, сукоб између папске самовоље и задирања у православну цркву Истока, који је трајао до краја његовог живота. 864. године читава бугарска земља добровољно је прешла у хришћанство. Бугарског принца Бориса крстио је, како се вјерује, сам патријарх Фотије, након чега је свети Фотије послао у Бугарску архиепископа и свештенике за крштење бугарског народа, а 865. године - свете Кирила и Методија да проповиједају Христа на словенском језику. Међутим, приврженици папе у Бугарској изазвали су неповјерење Бугара према проповједницима Источне цркве. Невоља Бугарске због напада Нијемаца приморала их је да потраже помоћ на Западу, а бугарски принц се обратио папи са захтјевом да му пошаље своје епископе. Дошавши у Бугарску, папски епископи почели су активно да утврђују обреде и обичаје латинске умјесто православних. Свети Фотије, будући чврст бранилац истине и изобличитељ лажи, окружним писмом обавестио је Источну цркву о дјелима папе, указујући на одступање Римске цркве од древног православља не само у ритуалима, већ и у исповиједању. Сазван је Сабор осуду самовоље Запада. Невоља Бугарске због напада Немаца приморала их је да потраже помоћ на Западу, а бугарски принц се обратио папи са захтевом да му пошаље своје епископе. Дошавши у Бугарску, папски легати су почели активно да заступају науку и обичаје латинског уместо православних. Пошто се у међувремену испоставило да су латински мисионари у Бугарској покушали да прошире неправилно учење о двоструком исхођењу Светог духа од Оца и Сина, читав спор је добио и додатну теолошку, односно догматску диманзију. Ради решавања ових питања, патријарх Фотије је у договору са царем Михаилом и његовим новим савладарем Василијем одлучио да у Цариграду сазове нови сабор, који је одржан у лето 867. године. На овом сабору, донесена је одлука да се неправилно учење о двоструком исхођењу Светог духа од Оца и Сина осуди као јерес, након чега је бачена анатема на папу Николу због поменуте јереси, оличене у уметању израза филиокве у символ вјере.  Св. Фотије, патр. Цариград. Грчка икона (XX-XXI в.) Године 867. царски престо заузео је Василије Македонац, убивши цара Михаила. Свети Фотије је осудио убицу и није му дозволио да прими Свете тајне Христове. Због тога је уклоњен са патријаршијског престола и затворен у манастир. Патријарх Игњатије је поново постављен на његово мјесто. Сабор, сазван ради истраге чина Светог Фотија, одржан је уз учешће папских легата, који су захтијевали да сабор потпише писмо о безусловном потчињавању читаве Цркве папинском двору. Источни епископи, не пристајући на ово, ушли су у спор са легатима. Сабор је потврдио Игњатија и осудио Фотија, а уједно је анатемисан и пређашњи сабор из 867. године заједно с његовим одлукама, које су демонстративно спаљене. Позван на Сабор, свети Фотије је ћутке одговарао на све нападе легата, а само на питање судија да ли жели да се покаје, одговорио је: „Да ли су саме судије размишљале о томе? Фотијеви противници, послије дугих спорова, извојевали су побједу и, немајући основа за осуду, изрекли су анатему патријарху Фотију и епископима који су га бранили. Светитељ је послат у затвор на седам година. Тада је латинско свештенство протјерано из Бугарске због папине воље, а патријарх Игњатије је тамо послао своје епископе. 879. године, након смрти патријарха Игњатија, сазван је Сабор (који су многи црквени оци називали 8. Васељенским сабором), који је поново признао Светог Фотија као легитимног пастира Цркве. Папа Јован, који је лично познавао Фотија, преко легата је на Сабору најавио укидање свих претходних папских опредељења о Фотију. Сабор је препознао неповредивост никејско-цариградског символа вјере, одбацујући латинско искривљење (филиокве), признао независност и једнакост оба престола и обе Цркве (западне и источне). Сабор је одлучио да уништи црквене обичаје и обреде које су Латини увели у Бугарској, сузбијајући тиме њихову владавину. Под насљедником цара Василија, царем Лавом VI Мудрим, свети Фотије је поново страдао због лажне денунцијације, оптужен за завјеру против цара. Свргнут је са патријаршијског трона 886. године. Древне, али непоуздане вијести везују његову смрт за 891. годину у манастиру Јермена (μονη των Αρμενιανων) у коматском Понтику, гдје је прогнан; уопште, о посљедњим годинама његовог живота постоје само оскудни подаци. Убрзо је његов гроб постао познат по чудима, а и сам је проглашен светим у православној цркви - на спомен 6. (19. фебруара). Његове свете мошти бише касније пренесене и сахрањене у храму Светог Јована Претече у Цариграду, у близини манастира званог Еримија или пророка Јеремије
Православна црква слави Светог Фотија као ревносног браниоца православног Истока од власти папа и као ученог богослова који је оставио бројна и разноврсна дјела посвећена разоткривању грешака Латина, побијању разних јереси, објашњавању Светог писма. Патријарху Фотију се приписује ауторство канона светог Теофана Исповједника и обреда малог освећења воде. Међу књижевним радовима патријарха Фотија нарочито је позната његова Библиотека, велика збирка есеја о многобројним дјелима из старогрчке и старије хришћанске прошлости, од којих су нека данас или сасвим изгубљена или непотпуно очувана, тако да се о њима зна управо захваљујући Фотијевим списима. |