Сазнај новости из
хришћанског свијета
![]() Отвореног сам срца”, рекао је у једном од првих разговора за хрватске медије митрополит загребачко-љубљански Порфирије, неколико дана пре свог званичног устоличења у Загребу 13. јула 2014. године. Издавачка кућа Епархије бачке „Беседа” објавила је ових дана књигу његових одабраних интервјуа и обраћања од како је изабран за новог митрополита загребачко-љубљанског под насловом „Загреб и ја се волимо јавно”. У њој су прикупљени интервјуи које је митрополит Порфирије дао за „ Политику”, РТС, „Јутарњи” и „Вечерњи лист”, ХРТ, Радио Словенију, Радио Телевизију Републике Српске. Новинарима је много пута одговарао на питања о ћирилици – поводом разбијања табли у Вуковару, о положају Срба у Хрватској, канонизацији Алојзија Степинца, односима са хрватским бискупима, предлозима да Словенија буде посебна епархија, „четничким викарима” на Цветном тргу и „јастребовима” у СПЦ. Говорио је и о срдачном пријему на који је наишао и код многих државних званичника, али и о страху који верници СПЦ у Хрватској осећају и због којег неки не иду у цркву. Из Загреба је упућивао божићне и васкршње посланице, али и саопштења за јавност која су била одговор на неке немиле догађаје. Осудио је паљење хрватске заставе у Београду од стране Војислава Шешеља, а реаговао је и на говор мржње водитеља локалне телевизије да у православној цркви на Цветном тргу столују „четнички викари”. У предговору ове књиге професор др Дарко Танасковић истиче да се митрополит Порфирије „не либи да каже све што треба, али бираним речима, што није последица страха или израз политичке коректности, већ сазнања да реч оштрије може да посече од сабље, како то исказује ии древна народна мудрост”. Извор: Политика.рс ![]() На празник Светог мученика Лонгина Сотника, 29.10.2016. годинае, у просторијама Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу, одржано је засиједање Катихетског одбора Митрополије Црногорско – приморске, у сусрет овогодишњем редовном сабрању вјероучитеља који ће се одржати у четвртак 03.новембра при Храму Светог Јована Владимира у Бару а започети Светом Архијерејском Литургијим у 8 часова. Сједници су присуствовали сви чланови а предсједавао је бивши координатор Катихетског одбора новоизабрани Епископ Диоклијски Кирило. На сједници су разматране и предложене тачке дневног реда за сабор вјероучитеља, донешене на основу текућих питања о настави вјеронауке у Митрополији, од којих су главне изношење новоизрађеног плана и програма наставе за све узрасте, који је у био у изради у протеклом периоду, те питања и стручне литературе, те друга текућа питања везана за унапређење вјерске наставе у Митрополији. Секретар Катихетског одбора Јереј Драгослав Ракић ![]() У архијерејском намесништву тамнавском, ученици ОШ "Рајко Михаиловић" из Бањана са својим вероучитељем ђаконом Марком Рафаиловићем одржали су иновативан час веронауке на несвакидашњем месту - у дрводељској радионици. Господ Исус Христос још као дете боравио је са својом мајком Пресветом Дјевом Маријом код праведног Јосифа. У слободно време бавио се дрводељским занатом помажући праведном Јосифу о чему нам сведочи свето Јеванђеље. Код нас Срба дрводељски или столарски занат био је распрострањен, јер је сваки домаћин знао да за своју заједницу направи од дрвета оно што му је било потребно, нарочито предмете и алатке за земљорадњу. Ученици се, и поред савремених машина, често опредељују за овај племенити позив. Тако је идеја и овога пута потекла на часу веронауке да сами ученици у сарадњи са мајстором столаром направе од дрвета шести велики пано за своју школу, који ће служити за представљање и чување ликовних и литерарних радова, слика, вредних предмета који се стварају на часу веронауке. Потреба за великим рамом који би био у облику српске традиционалне капе - шајкаче произашла је из намере да се очува сећање на наше славне претке из Првог светског рата, али и ученике који су посетили света места на острву Крф. Током ручне израде прелепог паноа у столарској радионици вероучитељ ђакон Марко Рафаиловић одржао је час вероунауке, причајући о Господу Исусу Христу који је помагао праведном Јосифу у дрводељском занату. Сврха и потреба да се у овим данима прави још један велелепни пано је припрема за традиционалну велику креативну радионицу под називом "Дани Анђела", која ће бити одржана у новембру, у време слављења празника анђела, о Аранђеловдану. Час који је одржан на необичном месту са ретком темом која се обрађује на часовима веронауке посетила је професорка Јелка Панић, и том се приликом обратила деци.-Као дугогодишњи професор школе учествовала сам у раду различитих креативних радионица, пратила иновације у настави и савременим технологијама, али овај приступ је деци далеко пријемчивији, а и близак нашој култури и традицији. Сећате се да смо ви, ваш вероучитељ и ја правили посни хлеб, који сам први пут пробала у Москви и видела како га праве руска деца. Причу из Јеванђеља о Господу, док је био мали и помагао Јосифу у столарским пословима, преузимате сада. Ви стварате од дрвета српску капу шајкачу, која ће служити као пано и украшавати нашу школу, у којој ће се огледати ваши радови и постигнућа из веронауке. Ја сам том идејом задивљена. Желим још много успеха вама и вашем необичном, ретко вредном и послу преданом човеку, вероучитељу ђакону Марку Рафаиловићу, поручила је професорка Јелка Панић. Ученици, директорка школе Јелка Панић, вероучитељ ђакон Марко Рафаиловић и столар Славиша Павловић, током свог рада, певали су духовне песме Светог владике Николаја "Кад је Исус мали био" и "Помози нам, вишњи Боже", радујући се и славећи Бога, стварајући лепе ствари за своју школу, негујући веру, братољубље, културу и традицују свог народа. в. д. директора школе проф. Јелка Панић Извор: Епархија ваљевска ![]() Жељко Митровић из Крушевца погинуо је јуче с саобраћајној несрећи, која се догодила око 16 сати, на магистралном путу Вилуси Враћеновићи. Како нам је саопштено из полиције Митровић је, управљајући возилом „голф 2, из за сада непознатих разлога, изгубио контролу и подвукао се под шлепер БиХ регистарских ознака, који се кретао из супротног смјера, од Петровића ка Враћеновићима. С Митровићем у возилу на мјесту сувозача био је руску држављанин Владимир Козлов (50) који привремено борави у Бару и он је задобио теже повреде и одмах је превез у никшићку Општу болницу. Љекари кажу да је примљен с повредама главе, грудног коша и стомака, те да је задобио преломе обје надлактице и да је превезен у Клинички центар Црне Горе. Митровић је био монах манастира Косијерево, познат као Отац Тиодор. Екипа Службе заштите и спашавања извукла је Митровића и Козлова из смрсканог аутомобила, а увиђај је у присуству полиције обавио замјеник основног државног тужиоца. Ратко Перошевић Извор: Побједа Фото: Дан Његова светост патријарх српски Иринеј изјавио је вечерас да Србија не може да постоји без Косова и Метохије и да би без њега била као човјек без душе.
Патријарх ИринејФото: РТРСГоворећи на промоцији монографије "Задужбине Косова и Метохије" на београдском Сајму књига, патријарх Иринеј је истакао да је све што данас Србија има зачето на Космету и да би била највећа трагедија ако би Срби заборавили своју колијевку. "Док постоје Срби постојаће Косово", рекао је патријарх Иринеј. Патријарх Иринеј је изразио наду да ће ова монографија, која је настала као продукт сарадње Српске православне цркве и Канцеларије за Косово и Метохију, бити значајна за оне који одлучују о судбини Косова и Метохије, а Србе при том ништа не питају. Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је да је Космет у центру српског идентитета и да без њега Србија губи смисао. Он је поручио да држава Србија и српски народ неће одустати од борбе за Космет и да га неће заборавити као што није заборављен ни Јерусалим за оне који су из њега прогнани. Његово високопреосвештенство владика црногорско-приморски Амфилохије подсјетио је да је још Његош говорио о Космету као о "великој гробници Христовој". Митрополит Амфилохије је рекао да су "многе генерације издајица допринијеле томе да Космет и српски народ буду позицији у каквој су данас". Владика је позвао власти у Београду да не крену путем "издајничке власти у Подгорици" и да не издају свето Косово и Метохију. "Надамо се да оно што је урадила власт у Црној Гори неће учинити она у Србији", рекао је владика Амфилохије. Митрополит је констатовао да Запад и ЕУ на Космету "настављају да воде неофашистичку политику" и додао да је то сада очигледно не само на питању Трепче. "Сада је очигледно да је та одлука да се Србији одузме Космет донесена у ЕУ...Е, сада је на нама да кажемо - обновите зграде које сте нам уништили током бомбардовања Београда, обновите мостове, изградите спаљено на Космету, вратите прогнане, па ћемо онда да разговарамо. Овако као до сад - благодаримо на таквом разговору", рекао је владика Амфилохије. Извор: СРНА Предсједник Републике Српске Милорад Додик поклонио се пред Чудотворном иконом Пресвете Богородице Тројеручице у Храму Свете Тројице у Бањалуци.
Чудотворна икона Пресвете Богородице Тројеручице свечано је дочекана у недјељу, 23. октобра, у Бањалуци у Придворном храму Свете Тројице. Ова икона била је у власништву Светог Јована Дамаскина, којем је, по наређењу калифа из Дамаска, била одсјечена рука, а када се Свети Јован молио пред иконом, спајајући одсјечену руку са тијелом, она му је зарасла. Рука која је представљена на икони је зарасла Јованова рука. Чудотворну икону је у манастир Хиландар донио Свети Сава. У пратњи својих учитеља и вјероучитеља, ученици ОШ "Десанка Максимовић" у Трну, су, у уторак 25.октобра 2016.године, посјетили храм "Покрова Пресвете Богородице". Због заузетости свештеника овог храма ученицима се са неколико ријечи о храму обратио вјероучитељ Драган Ђурић. Ученицима су затим подијељене иконице и чоколадице. Наредних сат времена ученици су провели у храмовном дворишту уз игру и дружење.
![]() О ЖИВОТУ ПРАВОСЛАВНИХ У МОСТАРУ-СВЕШТЕНИК РАДИВОЈЕ КРУЉ Свештеник Радивоје Круљ из Мостара говори о животу православних Срба у том граду. Каже да их је мало „али да су добро распоређени“. Круљ пак истиче да је Мостар једини мултиетнички град на тим просторима. Како је било бити Србин и православац у Мостару када сте Ви дошли, неколико година након Дејтона, а како је то данас? Има ли разлике? Разлика је драстична. То је било 1999. године, док сам још био млад свештеник, када су они Срби који су остали за вријеме рата у Мостару били или преплашени, исфрустрирани а они који су жељели да се врате били су у, да тако кажем, некој сличној ситуацији, као када су напуштали своја огњишта. А за неке је то можда било и теже. Живот у колективним центрима је био јако, јако тежак. Није било подршке тадашње власти ни у Републици Српској јер је њена политика била – останак у Републици Српској - а што се тиче власти у Граду Мостару и у Кантону, није било баш великог ни искреног расположења за повратак Срба. И када погледамо са те временске дистанце, ситуација је неупоредива. Но, ситуација јесте и данас сложена и тешка. Млади људи одлазе, али у том смислу су и Срби равноправни са осталима. Да не почнемо причу с проблемима већ са оним што је позитивно и што улива наду у Мостару? Има ли наде у истински суживот у Мостару? Или људи живе такорећи једни поред других? Како да не. Мостар је, можемо рећи, једини мултиетнички град на овим просторима. У неком смислу срећа, у неком несрећа, али ја ипак мислим да је то срећа и просперитет. Срби су некако со у Мостару. Јер, Мостар је ипак подијељен град на источни и западни, а Срби живе и на истоку и на западу. Има нас и у једним и у другим институцијама, и у бошњачким и у хрватским. Наша дјеца иду и у једне и у друге школе. Мало нас је, али смо, да кажем, правилно распоређени. И мислим да смо велика нада за мултиетнички Мостар. И јако је важно истаћи да уживамо сва права и у националном и вјерском смислу. Недавно су правослани хришћани у парохијском дому цркве у Бијелом пољу уприличили ифтар за комшије муслимане? Је ли то пут суживоту? Код нас то није ништа ново. Ми овдје живимо тако годинама. Ове године се десило да је слава цркве у Бијелом пољу, била у вријеме рамазана када наше комшије муслимани посте, и онда смо им предложили да дођу увече, да ћемо, када заврши пост, за њих приредити вечеру ондосно - ифтар. И то је наишло на масовно одобравање и велику медијску пажњу. Али, било је екстремиста и са једне и са друге стране који то нису одобравали. Срби још увијек нису конститутивни народ јер Херцеговачко-неретвањски кантон (ХНК) још увијек није ускладио свој устав са Уставом Федерације БиХ. Шта је у том смислу са српским језиком као обавезним предметом у школама? Колико црква, која је кроз историју црква утицала много на очувању културе и језика, може да утиче да се на том пољу ствари доведу у ред? Ту имамо један вид парадокса. Но, оно што је за нас битно у практичном смислу јесте то да је српски језик службени језик, можете извадити документа на српском језику на ћирилици. Званична страница Владе ХНК је и на српском, и на хрватском, и на босанском, као и страница Града Мостара. Но, оно што је мени као свештенику и као родитељу битно јесте то да овдје у свим школама постоји могућност да ако у једној школи само једно дијете жели православну вјеронауку имаће је. Ако родитељи, или њихово дијете, желе да се у свједочанство упише српски језик то право је загарантовано. Али, мислим да није ни реално очекивати да се српски језик уведе у једној школи коју похађа четворо или петоро српске дјеце, а у ту школу иде 500-600 ђака. То је практично немогуће. Да ли онда Српско културно друштво Просвјета и даље остаје једино мјесто у Мостару гдје је могуће учити српски језик? Тако је. То је један вид допунске наставе. У Бранковцу, у владичанском двору, суботом организујемо наставу српског језика, српске историје и културе. И то је за нас можда и боље и практичније. Јер, овако кроз наставни план и програм упознајемо друге и другачије, живимо са другима и другачијима а нећемо бити ускраћени ни што се тиче своје писмености, свог језика и своје културе. Како гледате на организацију Срба у Мостару на политичком и културном нивоу? Као свештеник не могу о том политичком (смијех), мада бих волио да се политички овдје остваримо. Јер, то је кључ и свих других питања, као на примјер питање економског опстанка. Но, оно за шта сам позван и призван, јер мој фах је духовност и култура, ту мислим да смо потпуно равноправи са остала два народа. И добро организовани? Да. Добро организовани. У суштини постоје захтјеви неких родитеља да отворимо своју школу, да дјецу уписујемо у своје школе... Ја нисам хтио да грубо одговорим како то није добро, него сам прећутао, али нисам радио на томе. Јер, ја мислим да је боље овако. Ја имам шесторо дјеце, петоро су школарци, и у средњој и у основној школи, и мислим да су та дјеца богатија упознавајући друге и другачије, изучавајући друге и другачије културе, а истовремено учећи и о својој, него да се гетоизирају и да буду издвојени. Колико црква у Мостару помаже људима у превазилажењу траума? Познато је да је велики број мостарских Срба прошао логоре попут Дретеља, а данас су неки од њих поново у Мостару. Обраћају ли вам се за савјет, за помоћ? Како да не. Никога не одбијамо. Сваког саслушамо. Некада ми буде јако тешко што не могу да помогнем у рјешавању неких других проблема; када људи траже да им помогнем око запослења, обнове кућа, стипендирања ученика итд... Али, када се људи обрате са духовним проблемима онда ми је то посебна и част и радост. Не бјежим ни од других питања јер сам свјестан да православни Срби у Мостару немају бољи ослонац до цркве. А друга питања су економски опстанак. Повратници из редова српског народа се у долини Неретве махом баве пољопривредом. Многи у Мостару се надају помоћи с Ваше стране. Колико црква може да помогне у економском смислу. Јер, људи се неће вратити негдје гдје немају од чега да живе. Тако је. То је круцијално питање. Ако буде радних мјеста и ако буде економске перпсективе биће и бољег и већег и значајнијег повратка Срба. Ми смо тога у потпуности свјесни. А ми у том смислу, економије и економске перспективе, предузимамо кораке и ван наших могућности. Јер, увијек можемо неким важним људима изнијети наше проблеме. Залажемо се пред институцијама за проблеме људи у Мостару. Ове године су звонила звона на цркви Свете Тројице у Мостару – први пут послије 24 године. Шта то значи људима у Мостару а шта то значи Вама? Када видите сузе на лицима људи када су чули звона са Саборне цркве, онда видите колико ти људи живе са градњом цркве, колико се радују сваком напретку. И то нам сигурно много значи. Зато смо ову акцију и назвали 'Обновимо храм обновимо Мостар', јер смо знали да обнова храма мора пратити обнову живота, духовну обнову, културну обнову. Зидање храма није само зидање објекта, него је то зидање живота православаца у Мостару. И још један знак да је Мостар мултиетнички град? Тако је. Извор: Требињеданас.цом ![]() Научници су први пут у последњих неколико векова отворили плочу за коју многи верују да је на њој три дана лежало тело Исуса Христа. Храм Васкрсења Христовог Оригинална површина је отворена током радова на рестаурацији у Цркви светог гроба у Старом Јерусалиму, пише Нашенел Џиографик. Плоча није откривана најмање од 1555, пише Дејли меил. - Мермерна плоча која је поркивала гроб је откривена и били смо изненађени количином материјала коју смо пронашли испод ње. Научна нализа ће трајати дуго, али ћемо коначно моћи да видимо оригиналну камену површину на коју је, према традицији, положено Христово тело - каже Фредрик Хиберт, археолог. Радовима руководи Антонио Марополо из Националног техничког универзитета Атине. Према предању, Христово тело је било положено на плочу исечену из кречњачке пећине након што су га Римљани разапели пре више од 2.000 година. Он је, према записима, ускрснуо три дана након смрти и жене које су дошле да помажу његово тело су рекле да остаци нису нађени. Плоча на коју је био положен је део грађевине која се зове едикула (кувуклија), то је капела од остатка пећине у којој је било положено тело Исуса Христа након распећа, неколико стотина метара од наводног места распећа. То је најсветије место хришћана. Ипак, ни та светост није спречила сукобе свештенства. За одржавање различитих делова задужене су Римокатоличка, Грчкаправославна и Јерменска црква и свака од њих љубоморно чува свој забран. Овог пута су се усагласили, оставили разлике по страни схвативши неопходност поправки на грађевини која је последњи пут реконструисана почетком 19. века, након пожара који ју је уништио. Грађевина је потом оштећена и у земљотресу 1927. Реконструкција је одлагана у због недостатка новца, а међу донаторима неопходних четири милиона евра је и јорански краљ Абдула ИИ. Очекује се да ће радови бити завршени у пролеће 2017. Једну од најстаријих цркви изградио је 325. римски цар Константин. Уништио ју је 1009. муслимански калиф ал Хаким, а крсташи су јој у 12. веку дали садашњи изглед. На Сајму књига, 24. октобра, одржана је промоција ѕборника „У спомен и славу Светог Јована Владимира“, на којој је учествовали митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Протојереј Никола Пејовић главни и одговорни уредник Радија „Светигора” и др Срђан Пириватрић, наш истакнути византолог. Испратио Ђорђе Мијушковић.
Послушај видео запис ИСТОЧНО САРАЈЕВО, /СРНА/ - Фестивал православне црквене музике "Дани `Слоге`", први овакве врсте у Источном Сарајеву и Сарајеву, биће одржан од 5. до 8. новембра у организацији Српског пјевачког друштва /СПД/ "Слога".
Диригент СПД "Слога" Стефан Мојсиловић рекао је Срни да је је овај догађај врхунац тежње чланова "Слоге" да представе музику којом се баве, као и искуство које посједују. "Циљ нам је да оваквим манифестацијама понудимо публици, поготово младима, нешто другачије од свакодневне поплаве неквалитетне музике и некултуре", истакао је Мојсиловић. Према његовим ријечима, "Слога" је посљедњих година учествовала на неколико фестивала, па се тако дошло на идеју да и она покуша да организује један такав догађај. "Сарајево је град фестивала, те смо сигурни да ће и ова манифестација имати публику и мјесто на културној сцени града", рекао је Мојсиловић. На отварању Фестивала, у суботу, 5. новембра, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву, осим "Слоге", наступиће и мушки хорови "Источник" из Бањалуке и "Сервикон" из Источног Сарајева, Мјешовити хор Филозофског факултета са Пала, те Хор Смјера за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву. Осим концерата, биће одржана и предавања еминетних стручњака из области православне црквене музике. Диригент новосадског хора "Свети Стефан Дечански" Тамара Адамов Петијевић одржаће предавање у недјељу, 6. новембра, а свјетски познати музиколог и дугогодишња директор Музиколошког института Српске академије наука и уметности Даница Петровић у понедјељак, 7. новембра, на Електротехничком факултету у Источном Сарајеву. "Слога" ће 7. новембра увече одржати концерт у Дому Оружаних снага БиХ у Сарајеву. Мојсиловић наглашава да се фестивал природно изродио из дугогодишњег рада професора и студената Смјера за црквену музику и појање Музичке академије у Источном Сарајеву. Фестивал се организује уз подршку Српског хуманитарног удружења "Добротвор" из Сарајева, Митрополије дабробосанске, Министартва цивилних послова БиХ и Министарства културе и информисања Србије. "Велику захвалност дугујемо неизмјерној подршци коју је пружао блаженопочивши митрополит дабробосански Николај и коју сада пружа администратор Митрополије дабробосанске, Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије", рекао је Мојсиловић. СПД "Слога", као најстарији хор у Сарајеву, његује деценијску традицију хорских сабрања. Кроз своју историју, а посебно до Другог свјетског рата, угостио је скоро све значајније хорове са простора бивше Југославије. Један од првих таквих сусрета био је 1895. године, када су у Сарајеву гостовале мостарске "Гусле", на челу са великим Алексом Шантићем, а у њиховом ансамблу били су Јован Дучић и браћа Ћоровић. Израелски археолози су открили да је Тел Мегидо (Tel Megiddo) уништила веома снажна ватра која је прогутала насеље за три сата, јавља Pravda.ru.
Чланак, објављен у часопису Antiquity, наводи да је град Тел Мегидо, који се налазио на северу данашњег Израела, био у древна времена центар цивилизације. Археолози тврде да је прво насеље на падинама Мегида настало пре 6000 година, а 1000 година касније овај „велеград“ је постао најважнији центар египатског утицаја на Блиском истоку. Град је чувен по његовом јеврејском називу “Har Megiddo” – од чега потиче грчки назив Армагедон, а спомиње се у контекту последње битке између добра и зла на крају света. Међутим, овај град је доживео своју апокалипсу пре 3000 година. Матилда Форџ и Рута Шахак-Грос са израелског научног института Вајцман дошле су до овог закључка док су испитивале фрагменте цигле од глине којима су биле грађене куће овог древног града. Хемијски састав цигли показује да су са унутрашње стране биле опаљене веома снажном ватром чија температура је износила 600 целзијусових степена. Претпоставља се да је ватра трајала само два-три сата. Међутим, научнице нису биле у стању да закључе зашто је град спаљен тако брзо, мада постоји хипотеза да је рапидни огањ проузрокован чињеницом што је кров зграда био покривен сламом, дрветом, текстилом и другим запаљивим материјалима. Ова огромна ватра догодила се у првој хиљадугодињици пре Христа, у време кад је Ханан и Јудеју напао египатски фараон из 22. династије. Прочитајте још: КО ЈЕ ЂАВО И ЗАШТО НАС НАПАДА: Како остати слуга Божији? (ВИДЕО) ОВО НИКАДА НЕМОЈТЕ УРАДИТИ: Грех који се данас чини масовно у свету, а људи не знају да је то тешко убиство! (ВИДЕО) БИЛА ЈЕ ВЕЛИКА БЛУДНИЦА – СВОЈЕ ТЕЛО ЈЕ ПРОДАВАЛА ЗА НОВАЦ: Један поглед ка икони Пресвете Богородице променио је све (ВИДЕО) Извор: pravda.ru ![]() Патријарх Павле у очима Француза На Сајму представљена књига теолога Жана Клода Ларшеа.-Патријарх Иринеј: Рано говорити о патријарху Павлу као свецу Књига француског теолога и филозофа Жана Клода Ларшеа „Патријарх српски Павле – светитељ наших дана” представљена је у сали „Борислав Пекић” на Сајму књига. Књигу је са француског превео Ненад Стаменковић у издању Службеног гласника и Центра за црквене студије из Ниша. О књизи је говорио патријарх Иринеј, нагласивши да је патријарх Павле био човек смирења, интелектуалац који се није одвајао од књиге, који је живео као најобичнији човек и радио све послове у цркви и манастиру као и искушeници и монаси. – Толико је био скроман да ни у манастиру једно време нису знали да је изабран за епископа. Никада није имао кола ни телефон. Коме сам потребан, нека ми пише, говорио је. После богослужења остајао би да ученицима одговара на њихова питања. Имао је велику љубав према људима, али није волео нераднике и пушаче. Подизао је куће сиротињи са Косова. Шкрт је био према себи, а издашан помажући другима у страдању, невољи, патњи. Био је велика личност која се појавила у нашем времену и мудро се сналазио у времену које је било и критично за цркву. Многи су га доживљавали као свеца још за живота. И данас долазе људи из целе Србије да посете његов гроб. Директорка "Службеног гласника" Јелена Триван и патријарх Иринеј (Фото Фонет) Јелена Триван, директорка Службеног гласника, нагласила је да је Жан Клод Ларше показао зашто је цео православни свет доживљавао српског патријарха као свеца и како је изгледао из угла страних теолога. – Књига прати патријархов животопис кроз његова сведочанства у којима се види колико је био духован, посвећен Богу, духовит човек. За аутора ове књиге веома важан период је понашање нашег патријарха за време рата када је у том најтурбулентнијем периоду био на челу Српске православне цркве и у време национализма показао шта је права хришћанска љубав. Из тог периода памтимо његову реченицу: Најтеже је бити човек међу људима. Мало је познато да је био и просветитељ, да је обилазио манастире и образовао монахе и подизао укупно образовање српског свештенства, учинивши га престижнијим и цењенијим. Сам је рекао да је нерадо постао патријарх, али да је прихватио ту функцију не да би владао другима, већ да би им служио, рекла је Јелена Триван. – Патријарх Павле је остао духовни оријентир нашег народа. Памтићемо га и по реченици „Да нам речи буду благе, а докази јаки”, рекао је уредник књиге Славиша Орловић. Подсетио је да је Ларше водећи православни теолог у свету, са два доктората, из филозофије и теологије, и да је аутор 24 књиге. Сам Ларше је познавао и уважавао Јустина Поповића, а дела Николаја Велимировића је објавио у оквиру колекције „Велики православни духовници 20. века”, коју је основао и којом руководи у издавачкој кући „Лаж дом” из Лозане. Неколико Ларшеових књига преведено је на српски језик (Теологија тела, Личност и природа, Теологија болести...), а ускоро ће бити преведена и књига Лечење духовних болести. Извор: Политика.рс Током разговора за „Политику“ о библијским радионицама у Окружном затвору у Београду, професор Предраг Драгутиновић ниједном није употребио реч затвореници. А управо су они седели насупрот њему јер њима су ове радионице и намењене. Користио је радије речи „наши полазници“ и „људи у тешкој животној ситуацији“. Професор београдског Православног богословског факултета целу једну академску годину, од октобра до јуна са паузом од два месеца између два „семестра“, провео је са њима. Али, ни данас не зна због чега је ко од његових полазника у затвору. Трудио се, каже, да у себи сузбије ту врсту радозналости.
– Разговарамо о верским темама и усредсређујемо се на духовне потребе тих људи јер сматрамо да нису случајно дошли на радионицу – каже проф. др Драгутиновић. Идеја да осуђеницима понуди и разговоре на библијске, новозаветне теме потекла је од јереја Глигорија Марковића, дугогодишњег духовника Окружног затвора. За њихово осмишљавање и спровођење у дело у помоћ је позвао професора Предрага Драгутиновића са катедре за Нови завет. Тако је осмишљен програм који је одобрио Свети архијерејски синод Српске православне цркве и Управа третмана Окружног затвора у Београду. Иако затворске капеле и затворски свештеници у Србији постоје већ годинама, колико је нашем саговорнику познато, библијских радионица има само у београдском затвору, познатом „Це-зеу”. Први циклус тих разговора је завршен, а, како објашњава проф. др Драгутиновић, нови би требало да почне од новембра. Прошле године имали су десет полазника који су једном недељно по сат времена разговарали о библијским текстовима са свештеником Глигоријем Марковићем и Драгутиновићем. Полазници су углавном млађу људи, имају између 25 и 40 година, различитих образованих профила и са различитим односом према вери: од оних који и у затвору посте и причешћују се до оних који су заинтересовани да чују више о хришћанству, али немају баш неки однос према цркви. Заинтересованих за библијске радионице било је и више од овог броја, али је Управа за третман изабрала десет оних за које је процењено да би им на њиховом путу рехабилитације оне највише значиле. – Почињемо тако што се окупимо у капели и прочитамо молитве заједно. Затим прочитам текст из Новог завета који се односи на тему која је предвиђена програмом за тај дан и кратко га прокоментаришем. После тога почиње разговор у који се укључује отац Глигорије, а у којем желимо да чујемо њихове утиске о прочитаном. Теме су нам покајање, будућност, садашњост, ко је мој ближњи... Наши полазници су врло комуникативни и сат времена нам увек пролети. Не желимо да они буду пасивни слушаоци, већ да кажу шта мисле, са чим се слажу или не слажу, али и да целу ствар спустимо на свакодневни ниво, ниво њихових живота, недоумица, пропуста у прошлости, перспектива за будућност. Интересантно је да су у тим кризним животним ситуацијама рецептори за религијско јако изоштрени и појачани. Рецимо веровање у чуда, нешто о чему је са људима напољу теже разговарати, са њима је то лакше. Постоји код њих много јача вера у неко чудо које је можда њима треба да се деси – објашњава проф. др Драгутиновић. Предраг Драгутиновић: Највише их заинтригира питање зашто чинити добро. Где наћи мотив да будеш неко ко може нешто лоше да уради, а неће. Он истиче да је један од најважнијих циљева радионица да пробуде одговорност, пре свега за сопствени живот и одлуке. Наш саговорник каже да је очекивао да ће тема која ће изазвати највише пажње бити покајање, али испоставило се да је то само делимично било тако. – Живе расправе водиле су се на теме како верујем и како се односим према другим људима. Будући да себе виде као жртве породице, друштва или окружења, њима је тешко да изађу из тог зачараног круга и преузму одговорност. Највише их заинтригира питање зашто чинити добро. Где наћи мотив да будеш неко ко може нешто лоше да уради, а неће. Ту вера може да игра важну улогу, али она не сме да се своди на ритуал, а већини њих су баш ти ритуални изрази вере блиски. Врло парадоксално, криминал често иде са црквеним инсигнијама, крстом, бројаницама, иконама. То покушавамо да очистимо из приче. Можда је било и мало претерано од мене, али сам им говорио да је боље да кажу: ја не верујем и да крену из почетка, него да верују тако и да мисле да тако могу да живе – каже проф. др Драгутиновић. За њега су затворске библијске радионице одличан пример сарадње државе и цркве: без Управе за третман, за почетак, било би их немогуће организовати у затвореној институцији какав је „Це-зе“. Новозаветне радионице су, такође, показале да имају много тога заједничког са „државним“ васпитним програмом. За закључке, поуке, до којих се долазило кроз разговор који је почињао читањем новозаветног текста, затвореници су неретко констатовали да су их већ чули код неког од васпитача у оквиру третмана, као што су социјално прихватљиво понашање или сузбијање агресије. – Циљ нам је, у ствари, сличан: да се људи који се налазе у кризним ситуацијама подстакну да размишљају не само о томе што су учинили, него да покушају да преосмисле свој живот. Ми то у цркви зовемо покајање – наглашава проф. др Драгутиновић. Са несмањеним ентузијазмом, отац Глигорије и професор Драгутиновић за нови циклус радионица планирају чак и да прошире свој тим и укључе у њега и друге заинтересоване професоре са Богословског факултета. За сада им је испомоћ био Владан Таталовић, такође са катедре за Нови завет. Жеља им је и да израде приручник за духовно старање према лицима лишеним слободе. Једино у тој једној реченици, говорећи о плану да се напише приручник, проф. Драгутиновић употребио је тај формалан термин уместо људи у тешкој животној ситуацији или полазници. Извор: Политика.рс Споменик Мојсију на врху горе Навав поново је постављен за поклонике који желе да посете место смрти овог боговица у Јордану. Истиче се да је овај споменик био десет година прекривен ради рестаураторских радова, јавља Седмица.ru. Споменик Мојсију, који се налази на 7 км од града Мадеве на гори Навав, сматра се једним од најважнијих и најпосећенијих места у Јордану и отуда се његово откривање сматра, после најозбиљнијих растаруторских подухвата, великим догађајем. Овде, на платоу горе високе око 1.000 метара, на отприлике 30 километара од Амана, јорданске престонице (у римско доба звао се Филаделфија), налази се манастир одакле се пружа поглед на западну обалу реке Јордана, на Јерихон и Јерусалим.
Извор: Седмица.ру (превод Информативна служба СПЦ) У селу Дежева, у близини градилишта Храма Светог Саве, група младих, која је недавно од корова чистила постојбину Србије, пронашла је у шибљу скоро потпуно потонулу у земљу - чесму Стефана Немање.
На чесми, највјероватније саграђеној у Немањино доба, налази и спомен-плоча на којој пише да су је мјештани подголијских села откопали и обновили тридесетих година прошлог вијека. Међутим, небригом оних који би требало да воде рачуна о српској прошлости и историји, чесма је поново деценијама била "невидљива" и тек ових дана је поново "изашла на површину". У запостављеној Дежевској долини, гдје је Стефан Немања стварао прву српску државу, гдје је рођен Свети Сава и гдје је сваки камен историја, под земљом лежи још на стотине оваквих трагова славне прошлости које нико не тражи, нити откопава. Неки се случајно појаве само када сељаци тракторима ору њиве или овако када се организује нека добровољна акција чишћења. Извор: Новости.рс ![]() У Паризу је данас у близини Ајфелове куле отворен Руски православни и културни центар, а отварању је поред руског министра културе Владимира Мединсгког присуствовала и градоначелница Париза Ен Хидалго, преносе медији. Руски предсједник Владимир Путин је планирао да присуствује церемонији отварања центра чији пуни назив гласи Руски православно духовни и културни центар, али је одложио посјету Паризу због дипломатских тензија са Француском због Сирије. Комплекс у коме се налази и Храм Свете тројице изграђен је на мјесту некадашњег француског Националног метеролошког завода у близини Сене, преноси АП. Тај комплекс је продат Русији у вријеме владавине бившег француског предсједника Николаса Саркозија. Руски предсједник је посјетио зграду 2010. године и тада је демантовао писање медија да ће у њој радити и руске тајне службе. Извор: Танјуг ![]() Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски Иларион изјавио је да у Руској Православној Цркви почев од 1998. године почела епоха коју називамо "Другим крштењем Русије". Он је истакао да су крајем 80-их и почетком 90-их година почела масовна крштења становништва у Русији. "Данас имамо 35.000 храмова, односно, за 28 година отворили смо 29 хиљада храмова. У једној години отвара се више од хиљаду, или по три храма у једном дану... Имали смо три духовне школе, а данас их је преко педесет" - изјавио је Митрополит. По речима владике Илариона, у историји Русије никада није било таквог раста вере какав видимо у последњих 28 година. "Осим тога, не знам за сличан преседан било где и било када у историји човечанства. Знамо да је епоха Константина Великог у 4. веку била обележена изградњом храмова свуда по свету, масовним крштењима, али данас не располажемо статистичким подацима за тај период, док је наше време статистички уписано" додао је митрополит Иларион. Приметивши да данас често можемо чути како друштво живи у постхришћанској епохи, Митрополит волоколамски је изјавио да се у Русији то уопште не осећа. "Видели смо својим очима снагу хришћанства, која нам данас омогућава отварање по три храма на дан. Видели смо како хришћанство преображава животе људи, и колико је увек актуелан Христос, као и Његове проповеди", навео је Митрополит. Извор: ТВ ХРАМ Српски патријарх Иринеј рекао је током посјете надбискупу од Кантерберија да "хришћанске цркве морају да пронађу начине да склоне у страну оно што их раздваја".
Иринеј је рекао да је свијет тренутно презасићен конфузијом и немирима и да у таквој ситуацији цркве морају да пронађу начине да се додатно приближе људима. "Истовремено, потребно је да изнутра наставимо да градимо оно што нас све зближава, а постоји много тога што дијелимо ми и католици, као и протестантски свијет", рекао је Иринеј. Српски патријарх је током званичне посјете Енглеској рекао да је то темељ на коме би требало да се граде заједнички односи. "Вјерујем да је то воља Божија и да је то оно што Бог очекује од нас. Зато ми морамо да будемо слуге тог задатка, да ширимо Јеванђеље у нашем времену и нашем свијету", рекао је Иринеј. Из Ламберт Паласа је саопштено да је надбискуп од Кантерберија Џастин Велби, на стогодишњицу првог православног служења у Катедрали Светог Павла, угостио патријарха Иринеја "у значајном разговору". "Уприличен је значајан разговор уз топлу добродошлицу и пријатељство надбискупа и патријарха и њихових делегација, који су сигнал обнове дугих и блиских односа енглеске цркве и СПЦ", саопштено је. Како је саопштено, надбискуп и патријарх су се састали како би разговарали о "низу питања", међу којима су духовни живот двије цркве, њихов рад са младима, сиромашнима и избјеглицама, али и о проблемима модерног друштва, као и о "обнови СПЦ као мјеста за духовно уздизање и посвећености након колапса под комунизмом". Надбискуп Велби је рекао и да је Србија у протеклим мјесецима на себе преузела велики терет, јер Европа "није јединствено реаговала" на мигрантску кризу. Надбискуп Џастин Велби, кога је у Енглеској посјетио српски патријарх Иринеј, рекао је да то није први пут да Европа не одговара на изазов јединствено, што је оцијенио "трагичним", и додао да је Српска православна црква у овој ситуацији показала своју вјеру. "Данас, Србија се налази на самој граници Европе и суочава се са десетинама хиљада оних које је тама истјерала из њихових домова", рекао је Велби. Такође, Иринеј и Велби су разговарали о обнови односа СПЦ и Англиканске цркве. "Хвала патријарху Иринеју на невјероватно великодушном гостопримству које СПЦ пружа англиканској заједници у Србији већ стотину година", рекао је Велби. Извор: Б92
Обавјештавамо све вјернике Епархије бањалучке да ће у недјељу, 23. октобра 2016. године, са почетком у 17.00 часова у Придворном храму Свете Тројице у Бањој Луци, бити уприличен свечани дочек Чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице, а потом читање Акатиста Пресветој Богородици, гдје ће вјерници моћи да приступе цјеливању и миросању. Икона Пресвете Богородице Тројеручице ће остати у Придворном храму Свете Тројице од вечерње службе 23. октобра до вечерње службе 29. октобра ове године. Сваки дан у поменутом периоду од 8.00 до 18.00 часова ће се читати Акатист Пресветој Богородици, а вјерницима ће бити омогућено да се поклоне и цјеливају ову велику Светињу. Напомињемо да ће у недјељу 30. октобра ове године, Чудотворна икона Пресвете Богородице Тројеручице бити изложена у манастиру Осовица, гдје ће бити служена Света архијерејска Литургија, читање Акатиста Пресветој Богородици и освећење новог конака. Овим путем обавјештавамо и позивамо вјерни народ да по могућности тога дана дође у манастир Осовицу и увелича овај догађај. УПРАВА БАЊАЛУЧКЕ ПАРОХИЈЕ ![]() Патријарх српски Иринеј и патријарх руски Кирил састали су се у Лондону, гдје су разматрали питања односа Српске и Руске православне цркве и теме општег православног дијалога. Двојица патријарха, који се налазе у пастирској посјети Великој Британији, одржали су радни састанак, саопштила је Српска православна црква. Сусрету су присуствовали са српске стране епископи британско-скандинавски Доситеј и источноамерички Иринеј, а са руске предсједник Одјељења за спољне црквене послове Московске патријаршије митрополит волоколамски Иларион и архимандрит Филарет. Извор: СРНА Сребреница - Група археолога, предвођена Иваном Грујић из "Музеја Херцеговине" из Требиња оцијенила је на основу пронађених предмета и кориштеног грађевинског материјала да откривене зидине, односно темељи цркве на брду Боровац код сребреничког села Ораховица, потичу из шестог вијека.
Ријеч је о хришћанској цркви из раног средњег вијека, изузетних димензија - 16 пута 12 метара. Грујићева је рекла да је у источном дијелу Републике Српске откривена само једна слична црква из наведеног периода, у Осмацима, и да су то цркве у којима су Срби почели да примају хришћанство и да се крсте. Како је навела, веома је мало откривених остатака цркава из раног средњег вијека, а велике димензије цркве говоре о развијености, моћи и завидној насељености овог подручја кроз које је пролзио римски пут и повезивао римски муниципијум у данашњим Скеланима са Власеницом, те водио даље према Дубровнику. Грујићева је додала да ова црква потиче из доба ране Византије и владавине цара Ираклија, из времена покрштавања Срба. Објекат цркве млађи је за око два вијека од откривених ранохришћанских базилика на подручју Скелана, али је за око седам вијекова старији од средњовјековног Манастира Свете Тројице у Сасама код Сребренице који је изграђен у 13. вијеку. Према ријечима Грујићеве, на овом локалитету налазило се насеље из римског доба, у вријеме развијања рударства. Карактеристично је да је ова црква срушена прије 18. вијека јер су људски скелети који су пронађени сахрањени на зидовима темеља, а код једног женског скелета пронађен је новац из 1718. године. Откривени су и фрагменти кандила, стакла и фрескомалтера, а у темељима се налази и римски надгробни споменик из првог или другог вијека. "Ови налази, као и они у Скеланима и околини, затим у Сасама и још неким локалитетима на овом подручју, говоре да је готово цијело подручје ове општине једно велико археолошко налазиште или отворени музеј", истакла је Грујићева. Она каже да је планирано да у наредној години буду завршена истраживања, да се испита унутрашњост откривене цркве и обави конзервирање зидина, односно комплетног налазишта. До открића темеља ове цркве дошло је прије двије године, када су мјештани Ораховице уз благослов владике Хризостома подигли часни крст на брду Боровац са намјером да ту граде цркву. "Не знајући да се овдје већ налазе темељи цркве, иако се овај локалитет у народу назива Црквиште, поставили смо крст, како се показало, само пола метра источно од олтарске апсиде, а када се приступило чишћењу терена за припрему локације за изградњу цркве наишли смо на ово откриће", рекао је сребренички свештеник протојереј Александар Млађеновић. Млађеновић је навео да су о открићу обавијестили надлежне, те археологе који су обишли налазиште и пружили стручну помоћ, односно утврдили из ког периода потичу црквени темељи, а највећи дио радове обавили су мјештани села Ораховица и православна омладина из Сребренице. Он је нагласио да су подршку за радове на овом локалитету и истраживање имали од Министарства културе Србије и да намјеравају да се обрате Министарству просвјете и културе Републике Српске како би наставили истраживања и конзервирање. "Овдје смо почели да служимо литургије и у непосредној близини планирамо да градимо цркву која ће потврђивати петнаестовјековни континуитет хришћанства на овом подручју. То је жеља овдашњих мјештана и умјесто на планираном црквишту, нови храм ћемо градити у непосредној близини", каже Млађеновић. Директор Археолошког музеја "Римски муниципијум-Скелани" Свјетлана Марковић каже да је ова установа преузела активности организовања истраживања црквишта, те да ће се ово археолошко налазиште заштити и сачињавати дио туристичке понуде Сребренице. Још незванични начелник Сребренице Младен Грујичић рекао је приликом посјете овом локалитету да вријеме показује да готово свако сребреничко брдо крије неку тајну и да је утроба сребреничке земље препуна археолошких вриједности. "Ово, као и претходна археолошка открића, показује да је готово цијело подручје сребреничке општине један велики археолошки музеј и наша задаћа биће да, између осталог, обезбиједимо услове да буду настављена истраживања. То ће омогућити и већу пажњу и посјете научника, али и туриста из свијета", навео је Грујичић. Старији мјештанин Ораховице Недељко Петровић каже да се недалеко од откривених остатака цркве на Боровцу налазе остаци римске топионице злата у једној њиви. Мјештани Ораховице Раденко Драгићевић и Миленко Милосављевић кажу да нису знали да је њихово село некада било духовни центар овог краја, иако су им дједови причали легенде да је на Боровцу некада била црква. Они су истакли да су откривени темељи ове цркве почели да окупљају расељено становништво овог и сусједних села. Организују се скупови и служе литургије, а мјештани су још одлучнији да у непосредној близини некадашње, изграде нову цркву за организовање вјерског живота. patrijarh-irinej-svet-je-i-dalje-svezan-grehom ППатријарх Иринеј: Свет је и даље свезан грехом16/10/2016
Српска православна црква, сходно својим скромним могућностима, жели да пружи сарадничку солидарност Цркви Енглеске и Англиканској заједници, како бисмо поделили оно што сматрамо суштинским путевима напретка, поручио је патријарх српски Иринеј поводом обележавања британско-српског пријатељства.
Патријарх Иринеј је говорио на церемонији, поводом стогодишњице прославе Видовдана у Катедрали Светог Павла у Лондону 1916. године, у име обележавања британско-српског пријатељства и савезништва у Првом Светском рату, саопштила је СПЦ. "У садашњем тренутку, данас, потребно је да суочимо будућност заједно, изнова. Свет се променио, драматично. Упркос спектакуларном напретку на многим пољима, наш свет остаје свезан грехом", нагласио је патријарх. Руковођени Духом светим наставићемо да служимо свету, побољшавајући образовање, дајући храну и склониште гладнима и бескућнима, штитећи маргинализоване, негујући свеважно дело помирења, нагласио је поглавар СПЦ. Тај пут осветљују наша светила, прошла и садашња, то су људи и жене који носе "светиљке", рекао је патријарх и нагласио научнике Франсиса Крика из Енглеске и Николу Теслу из Србије, песнике Џона Дона и Петра Петровића Његоша, хуманисте Флоренс Најтингејл и Владана Ђорђевића. "У име тог заједничког наслеђа - скованог у молитви, крви и светлости - позивам да останемо чврсти у нашој вери, нади и љубави за Христа у којем је цео свет призван на покајање, преображење, уједињење и спасење", истакао је патријрх. "Наша најдубља рана, треба рећи, засечена је у нашој духовној колевци Косову и Метохији. Стога, помолимо се да и хришћани Косова, као и они другде, обављају своје свете литургије у слободи, без страха", нагласио је Иринеј. Патријарх Иринеј је поменуо цркву Богородицу Љевишку, која чува фреску Платона и налази се у Призрену, на Косову. Иако увршћена у Унеско списак драгуља у круни светске кутурне баштине, она је спаљена у антисрпском погрому. Чувена фреска Пресвете Мајке Божје, опрљена ватром и затамњена гарежи дима 2004. године, упркос томе, посматра наше душе док у своме пресветом наручју носи Богомладенца Исуса, указао је патријарх Иринеј. Упркос свему, додао је, верујемо да на пашњаку Божјег длана има места за оба народа који живе на Косову и Метохији. И за Србе, народ највећим делом прогнан са својих огњишта, и за Албанце. Љубазно вас молим да примите ову Беседу као смирени залог добре воље у Христу Господу нашем. Она представља симбол неподељеног поштовања према вашој великој нацији, култури и духовној баштини. "Она представља рефлексију на историјске путеве што смо их проходили заједно, у узајамном обогаћењу, упркос периодима повременог отуђења", закључио је патријарх Иринеј. Извор: РТС ![]() Патријарх московски и целе Русије Кирил допутовао је у суботу у четвородневну посету Великој Британији, током које ће се сусрести и са краљицом Елизабетом. Он је освештао руски храм Успења у Лондону и одржао у њему недељну литургију. На литургији су присуствовали и кентерберијски надбискуп Џастин Велби, принц Мајкл Кентски, који има породичне везе са царском породицом Романовима, као и многи други енглески званичници. Патријарх Кирил се помолио за мир на граници са САД Уочи доласка, Руска православна црква изразила је наду да ће посета патријарха помоћи јачању обостраног поверења између Русије и Велике Британије. Руски патријарх, којем је то прва посета Британији, у уторак ће разговарати са краљицом Елизабетом Другом у Бакингемској палати и кентерберијским надбискупом Џастином Велбијем. Патријарх Кирил боравиће у Лондону поводом прославе 300. годишњице од оснивања Руске православне цркве у Великој Британији. Извор: Спутњик Свих 370 књига на српском језику које се налазе у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу биће дигитализовано и стављено на интернет
Аутор: Б. Б.четвртак, 13.10.2016. у 12:11 Toмислав Николић (Фото Танјуг) Другог дана радне посете Санкт Петербургу председник Србије Томислав Николић посетио је Руску националну библиотеку, где му је Александар Иванович Висли, директор библиотеке, уручио препис 166. листа Мирослављевог јеванђеља, саопштила је прес-служба председника Србије. „Ми у Србији дуго разговарамо о недостајућој страници Мирослављевог јеванђеља и начину на који је она стигла у Санкт Петербург, а ви сте уложили огроман труд да макар на овај начин и у оквиру законских могућности комплетирамо Мирослављево јеванђеље”, рекао је Николић, додајући да му се чини „као да смо сада једном тешком болеснику пресадили један орган који ће му помоћи да живи”. Председник Србије је захвалио уметницима који су урадили препис и онима који су пронашли одговарајући материјал, преноси Фонет. „Увек су се људи питали како је толико црквених, старих српских књига могло да се нађе у Русији, посебно у Санкт Петербургу”, рекао је Николић и указао да је то било време када су Турци владали Србијом и када су цркве и манастири били у развалинама. Николић је оценио да је био мудар монах који је те књиге сакупио и однео у Санкт Петербург, јер их је тако спасао и за Србију и за светску баштину. Хвала што чувате те књиге и на томе вам дугујемо велику захвалност, рекао је Николић. А свих 370 књига на српском језику које се налазе у Националној библиотеци у Санкт Петербургу биће дигитализовано и стављено на интернет, јавио је Спутњик, а преноси Танјуг. То је предложио директор библиотеке председнику Србије Томиславу Николићу, који је тај предлог прихватио. „Не могу да вам опишем страхопоштовање које осећам док први, могуће и последњи пут гледам српске књиге које ви чувате с љубављу. Кад би више Срба могло да осети ово узбуђење, схватили би зашто волим и поштујем вашу земљу Русију”, написао је Николић у књигу почасних гостију. ИЗВОР: ПОЛИТИКА.РС |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
February 2025
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|