Отворен Христов гроб први пут после 16. века

Научници су први пут у последњих неколико векова отворили плочу за коју многи верују да је на њој три дана лежало тело Исуса Христа.
Храм Васкрсења Христовог 
Оригинална површина је отворена током радова на рестаурацији у Цркви светог гроба у Старом Јерусалиму, пише Нашенел Џиографик. Плоча није откривана најмање од 1555, пише Дејли меил.


- Мермерна плоча која је поркивала гроб је откривена и били смо изненађени количином материјала коју смо пронашли испод ње. Научна нализа ће трајати дуго, али ћемо коначно моћи да видимо оригиналну камену површину на коју је, према традицији, положено Христово тело - каже Фредрик Хиберт, археолог.

Радовима руководи Антонио Марополо из Националног техничког универзитета Атине.

Према предању, Христово тело је било положено на плочу исечену из кречњачке пећине након што су га Римљани разапели пре више од 2.000 година.

Он је, према записима, ускрснуо три дана након смрти и жене које су дошле да помажу његово тело су рекле да остаци нису нађени.

Плоча на коју је био положен је део грађевине која се зове едикула (кувуклија), то је капела од остатка пећине у којој је било положено тело Исуса Христа након распећа, неколико стотина метара од наводног места распећа. То је најсветије место хришћана. Ипак, ни та светост није спречила сукобе свештенства.

За одржавање различитих делова задужене су Римокатоличка, Грчкаправославна и Јерменска црква и свака од њих љубоморно чува свој забран. Овог пута су се усагласили, оставили разлике по страни схвативши неопходност поправки на грађевини која је последњи пут реконструисана почетком 19. века, након пожара који ју је уништио. Грађевина је потом оштећена и у земљотресу 1927.

Реконструкција је одлагана у због недостатка новца, а међу донаторима неопходних четири милиона евра је и јорански краљ Абдула ИИ.

Очекује се да ће радови бити завршени у пролеће 2017.

Једну од најстаријих цркви изградио је 325. римски цар Константин. Уништио ју је 1009. муслимански калиф ал Хаким, а крсташи су јој у 12. веку дали садашњи изглед.

---