​Вавилонска кула и  празник Педесетница- два догађаја која одсликавају однос људи према Богу


Како је 26. септембар Европски дан језика, наставници и ученици  ОШ ,,Вук Караџић“ у Лозници решили су да у сусрет том дану организују низ активности у оквиру интегративне и пројектне наставе, као и кроз радионичарску наставу. Као и увек до сада, кад год смо радили било какав пројекат, кренули смо од Веронауке. Деца су направила од стиродора воз са вагонима који представљају различите државе Европе желећи тиме да покажемо да наш пут у Европу иде заједно са Светосављем, нашом традицијом и културом, нашим српским језиком и да не заборавимо Завештање Светог Симеона Мироточивог:
„Чувајте,чедо моје мило,језик као земљу. Реч се може изгубити као град,као земља,као душа. А шта је народ,изгуби ли језик,земљу и душу?Народ који изгуби свој језик,престаје бити народом.“
Дана 20.09.2019. започели смо интегративном наставом која је у себи садржала следеће предмете- Веронауку, Српски језик, Енглески језик, Италијански језик,и Математику. Реализатори ове наставе су ученици осмих разреда и наставници Жељка Марковић, Сања Симић де Граф, Мирјана Марковић, Јелена Трипковић и Тијана Васић.Посебну част нам је приредио ученик-мигрант Азиз из Авганистана који је асистирао у овом пројекту. Часу присуствовала педагошкиња школе Јелица Павловић. Данашња тема корелације Веронауке са језицима са била је Вавилонска кула и  празник Педесетница- два догађаја која одсликавају однос људи према Богу гледано кроз призму језика. Вероучитељица Тијана Васић одржала је предавање на ову тему. Кроз библијску причу о Вавилонској кули дошли смо до закључка да није могуће доћи до Бога без Бога и да нас је Бог спасао од дела које никада није могло бити завршено, а које је било бескорисно и душепогубно. До Бога се не стиже спратовима, степеницама, циглама које нам постају битније од самог човека, неким бескорисним језицима попут Есперанта већ једнодушно, у заједници Светога Духа, у Цркви. Празник Педесетница укида проклетство Вавилона. Значај језика описан је кроз ову библијску символику. Анализирали смо Молитву Господњу Оченаш на српском језику кроз језичку анализу-фонетску, морфолошку и синтаксичку. Затим смо укључили математику где се назив Молитве Господње крио иза поља која су била математичка квиз питања, а давањем тачних одговора отворила су се поља. На енглеском језику смо обрађивали вокабулар кроз повезивање речи са њиховим значењем, а велики допринос нам је дао ученик мигрант Азис који нам је презентовао заставе Европских земаља и њихове називе, а затим иза сваке заставе крило поље како се каже „хвала“ на том  европском језику. Азиз је добио задатак да нам презентује основни српски вокабулар који је научио. Играли смо се игре асоцијација и имали смо мини квиз питања. И све то кроз Веронауку! Господе, Господе наш! Како је величанствено име твоје по свој земљи! Подигао си славу своју више небеса (Пс 8,1).
​
                                                                                                 Сања Симић де Граф

Митрополит Хризостом: Тражити опрост од мученика, јер су били заборављени
​
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је данас да српски народ мора затражити опрост од мученика страдалих у Старом Броду, јер су 77 година били заборављени да би злочинци остали прикривени.

- Страдање у Старом Броду за нас је био забрањен догађај. Скривао се злочин да би се аболирали злочинци, умјесто да буду процесуирани за све што су чинили против човјечности, они си прикривани - истакао је митрополит Хризостом у обраћању након Свете архијерејске литургије у Храму Светог кнеза Лазара и свих српских мученика у Андрићграду, служене поводом 77 година од страдања Срба у Старом Броду.

Он је указао да су неки знали за тај злочин знали, али нису смјели да говоре јер је то била строго забрањена тајна, да су неки тихо шапутали, те подсјетио на ријечи Господње да нема тајни које ће остати скривене.

- Ми, српски народ морамо затражити опрост од њих зато што су били заборављени 77 година - истакао је митрополит у бесједи.

Помен мученицима биће служен и у Старом Броду, након чега ће бити освештан спомен-музеј и организован пригодан културно-умјетнички програм.

Митрополит Хризостом је оцијенио да ће овај историјски догађај остати записан дубоко у историји српске Цркве.

- Данас се морамо радовати, јер смо, нашавши њих у ријеци, нашли своју душу, себе и можемо изаћи пред њих и рећи вјечна вам памја - рекао је митрополит Хризостом.

Почетком августа 2019. године изашао је из штампе уџбеник Православне вјеронауке за други разред средње школе – гимназије и техничке школе (четворогодишње школе) у Републици Српској. Уџбеник је штампан по благослову предсједника Катихетског одбора СПЦ Митрополита дабробосанског Г. Хризостома, а у издању Катихетског одбора Српске православне Цркве у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине.

Аутор уџбеника је Јован Благојевић, а уџбеник је урађен по свим савременим дидактичко-методичким стандардима и у складу са Наставним планом и програмом Православне вјеронауке који је одобрен од Минстарства просвјете и културе Републике Српске. Састоји се из шест наставних тема и 28 наставних јединица, на укупно 95 страна. 

Садржајем је овај уџбеник највећим дијелом усресређен на теме из Старог завјета. Осим старозавјетних тема, прве наставне јединице су посвећене православном хришћанском учењу о Светој Тројици, док се посљедње наставне јединице дотичу периода којим започиње вријеме Новог завјета. На тај начин уџбеник је усклађен са Наставним планом и програмом којим је предвиђено да се током другог разреда средњошколског образовања (у гимназијама и средњим техничким школама) постави полазна основа за разумијевање величанствених истина Новог завјета, тешко схватљивих без познавања Старог завјета. У том контексту основни мотив који се провлачи кроз представљене наставне јединце јесте сагледавање Старог завјета као „васпитача за Христа“. 
​
Дакле, овај уџбеник би требао учинити наставу Православне вјеронауке занимљивијом, док би вјероучитељима могао помоћи у ефикаснијој и квалитетнијој реализацији наставних садржаја из Православне вјеронауке у другом разреду средње школе.
​
                                                           др Славољуб Лукић

Археолози су у Израелу пронашли древно утврђење које би могло помоћи идентификацији града Емауса, где се, према Новом завету, Исус први пут појавио после распећа и Васкрсења.

Археолози су у Израелу пронашли древно утврђење које би могло помоћи идентификацији града Емауса, где се, према Новом завету, Исус први пут појавио после распећа и Васкрсења.

 
Тим француско-израелских археолога открио је древно хеленистичко утврђење у близини Јерусалима, старо 2.200 година. Овај локалитет, који је вероватно изградио генерал Бакуидес, могао би да помогне у одређивању локације библијског града у коме је васкрсао Исус Христ.

Од 2017. године археолози врше ископавање у Куириат-Јеариму, брду изнад Јерусалима, које се налази неколико километара западно од града, поред града Абу Гхосх. У последњих неколико месеци научници су пронашли утврђење са зидовима висине и до три метра. На месту су такође откривени остаци куле.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - VEČNA MISTERIJA: Na osnovu čega znamo kako je izgledao Isus Hrist

Генерал Секуидид Бакуидес је изградио обруч тврђава, које су чувале приступ Јерусалиму.

Куириат-Јеарим се не налази у историјским извештајима у којима се детаљно наводи списак утврђења која је подигао Бакуидес, бар не под овим именом. Међутим, они укључују и неидентификовано место, које се налази негде западно од Јерусалима, а „које је познавао јеврејски римски историчар Јозеф Флавије и аутор ’Прве књиге‘ Макабеја, под именом Емаус“.

Пошто нема других познатих важних хеленистичких тврђава западно од Јерусалима, археолози предлажу да брдо Куириат-Јеарим и припадајући град Абу Гхосх буду идентификовани као град Емаус, утврђен од Бакуидеса.

„Аутори студије имају добро археолошко, географско и топографско полазиште. Међутим, то и даље остаје само хипотеза“, каже Бењамин Исак, професор древне историје на Универзитету у Тел Авиву.

Ариел Давида, колумниста „Хааретза“, сматра да „истраживачи не могу рећи да ли се тамо заиста догодило чудесно васкрсење, али библијска археологија може дати увид у историјски контекст религијских текстова и њихов ниво прецизности када описују места која милиони људи сматрају светим“.


Извор: спурњикњуз.цом