Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Занимљив развој догађаја произашао је из прославе 1033. годишњице Крштења Руса у Кијеву претходних дана.
Конкретно, и како  преносе “Ecclesiastical News of Georgia”, поглавар Руске цркве у Украјини, митрополит Онуфрије, упутио је позив Грузијској цркви да пошаље своју делегацију у Украјину на прославу. Међутим, Грузијска патријаршија није послала своју делегацију на прославу 1033. годишњице крштења Руса у Кијеву. Ова чињеница је од посебног интереса ако се узму у обзир недавне изјаве тзв. Митрополита Кијевског и цијеле Украјине Епифанија, да очекује да ће још двије цркве признати тзв. Православну цркву Украјине. Такође је важно напоменути да је почетком прошлог мјесеца премијер Украјине Денис Шмигаљ посјетио главни град Грузије Тбилиси, изјавивши одмах након састанка са грузијским патријархом Илијом, да Грузијци имају позитиван став према тзв. Православној цркви Украјине.
Од посебног интереса од сада су даљи потези Грузијске патријаршије да докажу да ли је одсуство њених представника у догађајима Цркве под јурисдикцијом митрополита Онуфрија показатељ напуштања њеног неутралног - до данас - положаја у Украјини или то је изолован инцидент.
Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог Извора: ортодокстајмс.цом

У УПЦ-и  демантовали гласине о одбијању патријарха Грузије да пошаље делегацију у Кијев
Украјинска православна црква има веома добре односе са Грузијском православном​ црквом, подсјетио је протојереј Николај Данилевич, замјеник Предсједника спољних црквених послова Украјинске Православне Цркве. Протојереј Николај Данилевич, назвао је отвореном лажи објављивање профаног извора који је навео да је грузијски патријарх Илија II наводно одбио да пошаље званичну делегацију Грузијске цркве на прославу 1033. годишњице Крштења Руса.
 „Εκκλησιαστικα Νεα της Γεωργιας“ је 29. јула објавио „хитне вијести“ са позивом на поуздане изворе: Његово Блаженство Онуфрије је послало позив Грузијској патријаршији да делегација ГПЦ -а присуствује прослави у Кијеву, али је патријарх Илија то одбио. Аутори су ово протумачили као сигнал промјене става Грузијске православне цркве и њене спремности да призна ПЦУ.
„Желим званично да изјавим да његово блаженство митрополит Онуфрије ове године није послао позив патријарху грузијском Илији са захтјевом да пошаље делегацију на прославу 1033. годишњице покрштавања Кијевске Русије“, написао је замјеник шефа ОИКР -а УПЦ на свом Телеграм налогу. - Сходно томе, није било одбијања. Зато је ово што ово издање пише чиста лаж “.
Отац Николај је нагласио да УПЦ има веома добре односе са грузијском црквом. Он је подсјетио да је 25. јуна патријарх Илија честитао, а на прославама 27. и 28. јула у Кијеву била је група ходочасника из Грузије. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог Извора: Унија православних новинара

​Фуџоу:Комитет за светску баштину Унеска једногласно је донео одлуку о задржавању српског културног добра, средњовековних споменика на Косову и Метохији, на Унесковој листи светске баштине у опасности, изјавила је за амбасадорка Србије при Унеску Тамара Растовац Сиамашвили.
„То је изузетно важно, јер потврђује континуирану озбиљну угроженост овог добра на шта Република Србија стално указује“, рекла је за Танјуг Растовац Сиамашвилијева.
Та добра су, како је подсетила, уписана на Унескову листу на захтев Србије и држава Србија редовно обавештава Унеско о њиховом стању конзервације.
​
Продужено 44 заседање Комитета за светску баштину још увијек је у току.
​Подсјетимо, приштинске власти су прије два мјесеца затражилe од Унеска да четири српска средњовековна православна манастира на Косову и Метохији под заштитом те међународне организације (манастир Високи Дечани, Пећка патријаршија, манастир Грачаница и црква Свете Петке у Призрену), уклоне из групе ризичне категорије.

Амерички часопис "Biblical Archaeology Review" објавио је чланак Шели Вахсманa, професора библијске археологије на Универзитету у Тексасу, у којем научник пружа доказе да је Нојева барка можда изгледала као обична дрвена кутија с ногама. Ова хипотеза се заснива на проучавању предмета древне библијске умјетности. Ови археолошки налази дају нову идеју о изгледу Нојеве барке, што је значајно у супротности са становиштем на које смо навикли.
Нојева барка је назив за лађу коју је Ноје изградио по Божијој вољи. То је спасило породицу праведника и све животиње током Великог потопа, пуштеног од Бога да очисти земљу од зле људске расе. Већина читалаца Библије замишља Нојеву барку као џиновску лађу. Недавно су се, међутим, појавиле хипотезе које дају другачији поглед на ово традиционално гледиште. Ово укључује недавни приједлог америчког археолога.
Разни археолошки налази омогућавају нам да разумијемо како су људи приказивали барку у древна времена. Дакле, у дјелима умјетника првог миленијума прије нове ере барка изгледа потпуно као кутија. Сличне слике присутне су на древним кованицама кованим у 2. и 3. вијеку нове ере. Најранији приказ барке заправо потиче из паганског града Апамеја Кивотос (грч. Ἀπάμεια κιβωτός) у Фригији, гдје новчићи ковани у другом и трећем вијеку приказују Ноја и његову жену како стоје у кутији са отвореним поклопцем. Изнад поклопца приказан је голуб са маслиновом гранчицом и гавран (Пост 8, 6–12). Овај апамејски новчић приказује Ноја и његову супругу у барци, која је приказана као кутија са отвореним поклопцем како плута на води, а  Нојево име написано је на грчком језику. Новчић датира из средине трећег вијека послије Христа.
Хипотезу да је барка изгледала као кутија потврђује и мозаик пронађен у Турској. Сцене које приказују догађаје Великог потопа биле су прилично честе у древним храмовима. На мјесту древног града Мопсуестије у Турској сачуван је фрагмент мозаичког пода са натписом „Ковчег Ноја искупитеља“. Овај мозаик садржи приказ животиња које окружују отворену кутију са четири ноге.
У новије вријеме, ископавања у синагоги Хукок у сјеверном Израелу из петог вијека открила су сличан мозаик тепих, који такође приказује Нојеву барку не као лађу, већ као дрвени сандук са ногама.

Зашто онда древна библијска умјетност приказује Нојеву барку на овај необичан начин? Одговор требамо потражити у преводу. Док су оригинални аутори Петокњижја користили различите јевррејске изразе за упућивање на Нојеву арку (tieveh) и „Ковчег завјета“ (aron), грчки преводиоци јеврејске Библије, који су започели свој рад у трећем вијеку прије Христа, користили су једну те исту грчку ријеч, кивотос, што значи затворени дрвени контејнер који се користио за чување драгоцјености, да означе обоје. Чини се, дакле, вјероватним да су рани јеврејски и хришћански умјетници, који су радили у раном првом миленијуму наше ере, били под утицајем превише дословних тумачења преведене јеврејске Библије, која им је сугерисала да су Нојева барка и Ковчег завјета слични по изгледу.Аутор: вјеронаука.нет на основу писања више извора који се баве библијском археологијом

Манастир Богородице Икосифинисе са својим ручно израђеним чудотворним ликом једно је од највећих ходочашћа у Македонији. На планини чије име говори да се налази изнад земље или да је свеземаљска планина (Пан-гео), на надморској висини од 753 метра, налази се на границама префектура Сер-Кавала, али црквено припада Епархији драмској. То је најстарији манастир у Европи и Грчкој који многи упоређују са правим светиштем, које сваке године прима мноштво посјетилаца. Током вијекова доживио је поновљена разарања која су на крају довела до обнове манастира 1965. године.
Име се често везује за назив оближњег села Косифона, али је ближе истини предање које име манастира поистовећује с нерукотвореном иконом Богородице Икосифинисе  „Она која обасјава“. Друго предање говори о светом Герману, подвижнику из Свете земље, за чије је име и дјелатност везана историја овог велељепног манастира. Анђео, који је носио поруку Богородице саопштио је једне вечери светом Герману поруку, по којој је потребно да иде у Македонију и у планини подигне манастир. Сви путеви према овим крајевима у то вријеме водили су преко Христопоља (данашње Кавале) и Филипа, мјеста где је утиснута прва хришћанска стопа и гдје је свети Павле крстио свету Лидију, прву хришћанку у Европи. Прешавши овај пут, обрео се на планини Пангео (или Пангеон), гдје је у једној пећини подигао омалену цркву. Поново му се указао анђео-пратилац и саопштио да то није право место, већ да се оно налази више, у планини. Дошавши на погодан пропланак, на око 800 метара надморске висине, указа му се Богородичин лик, и свети Герман схвати да је то мјесто гдје је потребно изградити храм. И тако је било. Током радова пронашао је два крста од старије цркве коју је некада подигао епископ Созон, учесник Четвртог васељенског сабора у Халкидону. Мјесто овог првобитног храма налазило се педесетак метара удаљено од данашњег манастира. Већ на самом почетку понестало је средстава да би се плаћали најбољи мајстори, па је свети Герман кренуо у Драму, велико и богато мјесто да би тамо потражио помоћ. Убрзо, на почетку пута срео је изасланике византијског цара, Николаја и Неофита, који су се враћали у Константинопољ. Они му обећаше да ће од цара измолити помоћ, како и би. Николај и Неофит послије извесног времена дођоше с новцем и градња храма би завршена, а Неофит постављен за првог игумана, како је записано у документу, који се чува у фирентинској библиотеци. Од тог, петог вијека манастир се нигдје не помиње. Кажу „као да је нестао“ или „пропао у земљу“. Први документ послије овог времена јесте уговор о некаквој купопродаји између манастира Икосифинисе и Хиландара, с потписом монаха Симеона Хиландарца, из 1320. Неколико хроника, посебно Цетињска и Карловачка, говоре о помоћи коју је краљ Милутин давао овом манастиру. Из тога се изводе закључци да је манастир био запустео, вјероватно због неке природне катастрофе, епидемије или налета пљачкаша.
Други велики ктитор овог манастира био је васељенски патријарх свети Дионисије, који је 1472. потпуно обновио манастирску цркву и конаке. Пут овог светитеља од родног Пелопонеза, водио је преко Константинопоља, где се замонашио, преко протјеривања у Хадријанопољ (Једрене), до места митрополита у Филипима, и васељенског патријарха, 1467. Због великог доприноса очувању православља и свог изузетног подвижничког живота, проглашен је за светитеља, а једно од великих дела је и поновно оживљавање великог духовног центра, какав је већ тада био манастир Богородице Икосифинисе.
Почетком шеснаестог вијека манастир Богородице Икосифинисе, на планини Пангео, био је један од највећих и најугледнијих. Према подацима које дају путописци, имао је више од 170 монаха. Године 1507, Турци су га два пута палили, а обновљен је послије двадесет година на молбу Васељенског патријарха и одобрења Селима Првог да га десет монаха из светогорског манастира Ватопед обнови и настави живот у њему.
Братство се убрзо увећало и проширило манастир подигавши параклисе Светог Николе и Свете Варваре.
Касније су га рушили, земљотрес 1829. и Бугари у Првом и Другом светском рату. Године 1917, бугарске комите су запалиле манастир и цркву, побиле монахе и опљачкале ризницу. Остао је податак да је осамнаест мула натоварено манастирским благом, у које се рачуна и око 1.300 књига, непроцењиве вредности. Само пет Јеванђеља, опточених златом враћено је у Грчку, а оно што није уништено, налази се у музејима Европе и Америке.
Потпуна обнова, започета 1946, извршена је тек 1970. Тада је манастир Богородице Икосифинисе први пут у својој историји постао женски, и у њему данас по строгим монашким правилима живи 25 монахиња, које дочекују поклонике из целе Грчке, али и других земаља.
Манастирска црква, посвећена Успењу Пресвете Богородице, има западну и јужну припрату и две велике и две мале куполе. Поред библиотеке, ризнице, неколико параклиса, крстионице, трпезарије има и простране конаке са око 200 кревета. Два највећа богатства овог манастира представљају икона Богородице Икосифинисе и манастирски иконостас, чији је рад у дуборезу започет још 673.
Када је Свети Герман завршио изградњу манастира, пожелео је да из поштовања према Богородици ослика икону са њеним ликом. Када је почео рад, дрво припремљено за икону је пукло. Био је то знак да треба прекинути са радом. Утом се појавила јака светлост која је обасјала дрвену плочу, а Богородица се огласила речима којима га охрабрује и говори да га она чува. Нестанком светлости, на дрвету остаде утиснут лик Богородице. Тако је настала нерукотворена икона, чије име у преводу значи „Она која обасјава“ (фос на грчком језику значи – светлост). Данас стоји на иконостасу цркве и долазе јој на поклоњење верници из целог света. Многа чуда и исцељења везана су за ову икону. Од слепог дечака, који је стао пред икону и рекао „Старче, овде се види икона“, до бугарског војника који је пао покошен када је хтео да је изнесе из цркве и пожара који је горео три дана и три ноћи, али су у уништеној цркви икона и иконостас остали нетакнути.
Није познато име мајстора који су радили иконостас у дуборезу. Од седмог века, неколико пута је рестауриран, а данашњи изглед добио је приликом обнове 1842. Китњасти украси подсећају на радове дебарских мајстора. С посебним поштовањем у цркви се чува застава коју је манастиру поклонио Емануил Папас, велики грчки јунак. Из манастира је кренуо у битке против Турака и вратио се са заставом коју је поклонио свом манастиру.
Многе велике личности српске историје долазиле су у овај манастир на поклоњење и давале издашну помоћ за његову обнову и живот монаштва. Једна од њих је и султанија-царица Мара Бранковић, кћерка деспота Ђурђа и маћеха Мехмеда Другог, који је освојио Цариград и дао му име Истанбул. Недалеко, у Јежеви (Езева, данас Дафни) имала је своје имање и двор и била позната као велики добротвор православних светиња. И данас у селу Дафни стоје камени сведоци, остаци Марине куле.​
Аутор: вјеронаука.нет на основу писања извора: догма.гр и Данас

Фејсбук је за своје кориснике у Сједињеним Америчким Државама увео нову опцију која омогућава вјерницима да се моле на Фејбуку. Али, такође, користиће се и за персонализацију огласа на Фејсбуку, попут другог садржаја. Портпарол је рекао да би ти подаци могли да утичу на то како Фејсбукови системи одлучују које огласе ће приказивати корисницима.
Компанија је открила да су током пандемије људи тражили једни од других да се моле и зато су одлучили да створе алат који ће помоћи уједињавању људи у потреби са онима који се могу молити за њих.
Ова услуга је тестирана у неколико вјерских заједница скоро годину дана. У мају је постала доступна свим групама у Сједињеним Државама.
Ради овако: на страници се појављује дугме које омогућава кориснику да одговори на нечији захтјев: „Молио сам се“. Када се притисне дугме испод поруке са захтјевом, појављују се имена оних који су се молили.
Када неко одлучи да притисне дугме „молио сам се“, друштвена мрежа ће вас сљедећег дана подсјетити на молитву. Такође, када се објави молитвени захтјев, чланови групе могу назначити да се моле, оставити коментар или лично написати поруку.
У једној приватној групи коју је видио Ројтерс, једна жена је користила алат тражећи молитве за тетку обољелу од коронавируса. Људи су одговарали притиском на дугме „молио сам се“, а њихова имена су пребројана испод. Корисници су могли изабрати да буду обавијештени подсјетником да се сутра поново моле. Други су тражили молитве за сломљено срце кћерке, возачки испит сина и проблеме са осигуравајућом кућом.
Али Фејсбук у томе види и пословне интересе. Вјештачка интелигенција друштвене мреже моћи ће да користи прикупљене податке за персонализацију оглашавања. Поента је да ће радње корисника бити класификоване и то ће утицати на врсту оглашавања које ће видјети на својој страници. Оглашивачи ће моћи јасније циљати оглашавање, користећи садржај молитвених захтјева и одговора на њих.
Вјерске личности у Сједињеним Државама подржале су иновацију, али су изразиле забринутост због повјерљивости публикација са захтјевима за молитву, као и због нејасне даље употребе прикупљених података. Црквени лидери изразили су незадовољство начином на који Фејбук цензурише поруке и не бори се довољно против стварног изазивања вјерске мржње.
Аутор: вјеронаука.нет на основу више извора од којих је највише коришћен овај Извор

„Свака Помјесна Православна Црква може да се суочи са црквеним расколом који се догодио у Украјини, али ако се ситуација правилно ријеши, осталима ће убудуће бити лакше“, каже епископ Стефан, јерарх Српске Православне Цркве.
У интервјуу за украјинску телевизију Перший козацький, владика Стефан је истакао да ситуација у којој се налази Украјинска Православна Црква утиче на читав православни свијет.
„Раскол је најгора ствар која се може догодити у Цркви (...) Ако се ситуација овде, у Кијеву, реши исправно, на добар начин (а како то остварити сада не знамо, али се надамо да ће Сам Господ помоћи), онда ће и осталим Помјесним Црквама бити лакше. Ако се то не догоди, биће велики проблем у православном свијету, који није постојао 20 вијекова“, нагласио је српски јерарх.
„Мислим да је Господ удостојио украјински православни свијет тога да сада баш он мора да одговори како треба сачувати Православни свијет“, рекао је епископ ремезијански Стефан.
„Најважније је да се никога не бојимо“, додао је епископ ремезијански. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања Уније православних новинара

​На Криту је завршена 28. Генерална скупштина Интерпарламентарне скупштине православља (Interparliamentary Assembly on Orthodoxy) .
У раду 28. Генералне скупштине Интерпарламентарне скупштине православља, учествовале су делегације 16 држава чланица из Европе, Азије и Африке, делегације Европског парламента и Парламентарне скупштине Савјета Европе. У раду Генералне скупштине учествовали су и посланици у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ и Ненад Стевандић и делегат у Дому народа Лазар Продановић, док је на позив Интерпарламентарне скупштине православља, Сања Лакић предводила делегацију Србије на годишњем засиједању на Криту.
Учествовале су и делегације Интерпарламентарне уније, Парламентарне скупштине Медитерана, представници Парламентарне уније Организације исламске конференције и Међународне мреже католичких законодаваца, као и представници православних цркава из цијелог свијета.
Предсједник Интерпарламентарне скупштине православља ((ИСП), Сергеј Гаврилов примијетио је да се у позадини пандемије коронавируса повећава опасност од „духовног“ вируса повезаног са губитком моралних темеља друштва, пораст екстремизма и војна конфронтација. Сергеј Гаврилов је примијетио да се "темељи међународне политике након пандемије морају ревидирати".
- Земље Африке и Блиског истока захтијевају обнову хришћанских темеља у односима међу земљама, позивају на напуштање себичности, међусобно непризнавање вакцина. Афрички парламентарци посебно запажају катастрофално ниску стопу вакцинације усред ширења нових варијанти коронавируса, трговинске парализе, повећане глади и сиромаштва, што заједно може изазвати озбиљну пан-афричку кризу, рекао је парламентарац.
Предсједник ИСП -а је нагласио да је данас афричким земљама "потребна економска и хуманитарна помоћ развијених земаља, укључујући и усмјеравање потребне количине вакцина".
„Представници делегација Блиског истока покренули су питања заштите права православног становништва Палестине, штитећи институцију традиционалне породице од покушаја искривљавања суштине породице и традиционалног васпитања дјеце“.
- Парламентарци балканских земаља указали су на опасност од пријетње растом екстремизма на Косову и Метохији и одбијање земаља које су покренуле рат против Југославије да признају своју одговорност за накнадни геноцид над православним становништвом. Грчка страна је поставила питања о потреби промене статуса Аја Софије: да јој се врати статус цркве, - рекао је Сергеј Гаврилов.
Предсједник ИСП-а је, такође, истакао да су се "представници парламената од балтичких држава до Блиског истока ујединили у препознавању потребе обнове традиционалних верских вриједности као основе будућег свјетског поретка". Аутор: вјеронаука.нет

​У Израелу је пронађен натпис стар 3.000 година са именом библијског судије Гедеона. Ово је први пут да се његово име појављује изван библијског текста. Ово откриће нуди важне увиде у везу између библијског текста и историјске стварности, рекли су истраживачи.
​Натпис стар више од 3.000 година са именом библијског судије у Библији поменутог као Јеровал или Гедеон пронађен је током ископавања у Хирбет ел Раи у јужном Израелу око 70 километара југозападно од Јерусалима пише израелски Jerusalem Post, позивајући се на Израелску управу за старине. Ово је први пут да се Јерувалово име појављује изван библијског текста.
Натпис је направљен на бокалу који датира око 1100. године прије нове ере. Направљен је у систему писма који су измислили Ханаанци још у бронзаном добу, док први хебрејски записи датирају тек у 9. вијеку пре нове ере.
Артефакт је пронађен у насељу Хирбет ел Раи у јужном Израелу, које је доживјело процват у XII – XI вијеку прије нове ере, односно управо у доба судија. Догађаји овог времена представљени су у истоименој књизи Старог завјета. Судијама су се звали људи који су владали јеврејским народом од Исуса Навина до зацарења првог јеврејског цара Саула. Током њихове владавине, Израиљци су због непослушности Богу и скретања у паганизам више пута били нападнути од стране сусједних народа, посебно Ханаанаца, и изгубили су независност. После покајања, Господ је подигао људе међу људима који су подигли своје саплеменике у ослободилачку борбу, а затим завладали земљом.

Један од ових судија био је Гедеон, син Јоасов, из племена Манасијиног. Надимак Јероаал добио је након што је уништио олтар паганском богу Ваалу. Гедеон је живео у 11. вијеку пре нове ере, када га је Господ, кажњавајући израиљски народ за идолопоклонство, предао у руке сусједном народу Мадијанима (Суд 6,1). Када је анђео послат од Бога открио Гедеону да мора ослободити Израиљце од власти странаца, он у почетку није вјеровао, јер је био најмлађи у породици, а његово племе је било најсиромашније ."Тада рече Гедеон Богу: ако ћеш ти избавити мојом руком Израиља, као што си рекао,Ево, ја ћу метнути руно на гумну: ако роса буде само на руну а по свој земљи сухо, онда ћу знати да ћеш мојом руком избавити Израиља, као што си рекао. И би тако; јер кад уста сјутрадан, исциједи руно, и истече росе из руна пуна здјела". Осим што је указивало на Гедеонов одабир, ово чудо је наговијестило дјевичанско рођење Христово, које се догодило једанаест вијекова касније.
У ослободилачком рату Гедеон је окупио војску од три хиљаде људи. Међутим, да би Израиљцима показао да неће побиједити својом снагом, већ благодаћу Божијом, Господ је рекао Гедеону да остави у војсци само триста људи. По Божјој заповијести, Гедеон и његов народ напали су непријатељски камп усред ноћи, затрубивши у трубе и разбивши празне врчеве. Од буке у логору почела је паника, непријатељи су побјегли, а Гедеон и његови војници потјерали су их на другу страну Јордана. Тако је Гедеон ослободио Израиљце од Мадијанаца.
Археолози наглашавају да, иако нема јасне сигурности да ли се откривени натпис односи на Гедеона из Књиге о судијама, таква се могућност не може искључити. У сваком случају, овај налаз, по њиховом мишљењу, указује на кореспонденцију библијског текста са историјском стварношћу тог времена. Поред тога, натписи из овог периода су изузетно ријетки.

​„Као што знамо, постоји озбиљна дебата о томе да ли библијска традиција одражава стварност и да ли је у складу са историјским сјећањима на времена судија и времена Давида. Сада је име Јеровал такође пронађено у археолошком контексту, у слоју који датира из тог периода “, примијетили су професор Јосеф Гарфинкел, израелска управа за антиквитете (Israel Antiquities Authority) Гарфинкел и археолог Саар Ганор са Јеврејског универзитета у Јерусалиму.

Научници наводе: „Чињеница да се иста имена спомињу у Библији, а налазе се и у натписима откривеним током археолошких ископавања, показује да се сјећање на њих чувало и преносило с кољена на кољено.

На дан 27. јула 2021. године у Кијеву уочи празника поводом 1033. годишњице Крштења Русије, а након молитве на Владимирском брду, Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије заједно са представницима Помјесних Православних Цркава, епископа и свештенства Украјинске Православне Цркве предводио је Велику литију до Свето-Успенске Кијево-Печерске лавре. На свечаној молитвеној поворци изнете су мошти светог кнеза Владимира и чудотворне иконе Пресвете Богородице – Зимненска, Почајевска, Касперовска, Свјатогорска, Љубечка које су у Кијев донете из различитих региона Украјине. Учесници поворке шетали су централним улицама Кијева од Владимирске горе до Кијево-Печерске лавре, како би затим учествовали у свеноћном бдењу. Код крста-спомен обележја у улици Хрушевског Његово Блаженство Митрополит Онуфрије, заједно са свештенством и мирјанима, молио се за покој душа погинулих у трагичним догађајима у фебруару 2014. године и положио цвеће.
Када су се епископи и свештенство окупили на тргу испред Успенског сабора Кијево-Печерске лавре да одрже свеноћно бдење, ходочасници су тек напуштали Владимирску гору и ходали улицама украјинске престонице певајући молитве. На крају молитвене поворке у Кијево-Печерској лаври одржан је састанак за представнике медија.
Ове године у литији је учествовало 350 хиљада православних верника. Ову цифру навео је током састанка за представнике медија митрополит бориспољски и броварски Антоније, руководилац послова Украјинске Православне Цркве. Извор: моспат.ру

Литију УПЦ и прославу дана сјећања на кнеза Владимира пратило је 22 страна новинара из 12 медија.
Молитву на Владимирском брду код споменика кнезу Владимиру и Велику литиј Украјинске православне цркве пратило је скоро пола хиљаде новинара из Украјине, Грчке, Србије, Чешке и других земаља, преноси Информативни центар УПЦ .
УПЦ је саопштила да је 455 представника медија акредитовано за прославе Украјинске православне цркве у част Дана крштења Кијевске Русије 27. и 28. јула. Информативни центар је извијестио да је прославу УПЦ-а од 27. до 28. јула пратило 12 страних медија, као и скоро сви централни украјински ТВ канали, електронски и штампани медији, радио и црквени медији. Јавне организације, такође, су показале интересовање за догађај слањем својих представника. Прослави УПЦ -а присуствовало је укупно 22 страна новинара из 12 медија, укључујући представнике угледних међународних издања, као што су Агенција Франс Прес, Дојче Веле, ББС Ворлд Сервис и други. Извор: ​„Савез православних новинара“

Поздравну поруку Предстојатеља Српске Православне Цркве Најсветијег Патријарха Порфирија на свечаности у Кијеву поводом прославе 1033. годишњице Крштења Русије прочитао је епископ топлички Јеротеј. У поруци стоји:
Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију,
Ваше Блаженство, драги нам у Христу брате и саслужитељу, Блажењејши брате Онуфрије, заједно са браћом архијерејима, свештеницима и свештеномонасима, игуманијама са сестринством, браћом и сестрама благоверним Кијевљанима, васцелим верним народом Украјине који чврсто и непоколебиво чува чистоту вере православне, чува нераздељивим хитон Господа и Спаса нашега Исуса Христа, честитам вам велики празник – Дан Крштења Русије и са њим сећање на вашег Крститеља – Светог благоверног и равноапостолног великог кнеза Владимира.
Ваша личност је, драги нам у Христу брате, чврсто управљајући бродом Украјинске Цркве, у ово веома тешко време постала символ верности јединству Православне Цркве, храброг одупирања искушењима. Избор који сте Ви учинили, следећи личност Вашег великог претходника митрополита Владимира, истоветан је избору који је учинио Свети кнез Владимир, када се определио за Православље, претходно се упознавиши са свим верама тадашњег света. Остајући верни канонском поретку и јединству са Православном Црквом, Ви сте поновили избор Светог кнеза Владимира. Тако сте, са Вашим архијерејима, са свештенством, монаштвом и народом постали узор који је препознат и у нашем благоверном српском народу.
Ви сте, Блажењејши, братску и делатну љубав посведочили када сте дошли у онај део Српске Православне Цркве који је био, а још је и увек, изложен сличним, веома опасним искушењима, – у Црну Гору. Тамо сте се заједно са покојним митрополитом Амфилохијем молили за јединство Цркве и предводили литију која је учинила да и ми, православни Срби, као и народ Украјине, будемо у свету препознати по верности Христу, по храборм одупирању искушењима која кнез овога света ставља пред нас.
Ја Вам данас, на дан овог великог празника, изражавам велику захвалност на таквој помоћи и љубави. Због тога ће света Православна Црква, и у Србији и у Украјини и свугде где се чува верност Светом Предању, канонском поретку, и ослања на молитве Светог кнеза Владимира и Светог Саве Српског, бити славни и велики победник над силама овога света.
Још једанпут Вас, Ваше Блаженство, срдачно поздрављам, честитам Вам празник, упућујући молитве да Вам Господ да снагу да и даље служите својој Цркви и верном народу.
Архиепископ пећки,Митрополит београдско-карловачки, Патријарх српски Порфирије
Извор: http://www.spc.rs/sr

У Тулској области, на југу Русије наставља се изградња цркве посвећене Светом Гаврилу (Ургебадзе), јуродивог Христа ради из манастира Самтавро (град Мцхета, Грузија). 
Ово је прва Црква у Русији посвећена великом грузијском светитељу 20. вијека.
Преподобни Гаврило представио се у Господу 1995. године, а Грузијска православна црква га је канонизовала 2012. године. Данас је веома поштован и у Грузији и у Русији.
Црква је пројекат Фонда Арханђела Михаила на идеју о. Фјодор Коњухов, који је у Русији добро познат као храбар и неуморан путник. Обећао је да ће саградити цркву након повратка са сваког путовања, а црква Светог Гаврила резултат је његовог путовања од Новог Зеланда до рта Хорн 2018-2019.године.
Пут од 7.160 миља преко Тихог океана, током 154 дана, одвија се у прилично тешким условима. Током једне од страшних океанских олуја о. Фјодор се молио светом Гаврилу и осјећао његову подршку. Зато је одлучио да сагради цркву у част свеца у свом родном селу у Тулској области.
Изградња цркве је почела 2019. године. Првобитно је било планирано да то буде мала капела, али је убрзо постало јасно да треба саградити цркву са олтаром у част светог грузијског монаха.
До сада је прикупљено 10.640 долара (784.000 рубаља) од потребних 40.000 (2.950.000 рубаља). Аутор: вјеронаука.нет на основу писања orthochristian.com

​Господин Пузла направио портрет румунског патријарха Данила од 720 Рубикових коцкица као честитку за 70. рођендан Његовог Блаженства (рођен 22.јула 1950.год)
Међу честиткама упућеним румунском патријарху Данилу, поводом његовог 70. рођендана, честитка младог умјетника Кристијан Леана истиче се оригиналношћу.
Младић, познат као Господин Пузла, финалист емисије „Румуни имају таленат“ искористио је више од 700 Рубикових коцкица да би направио лик румунског патријарха. Процес, који је трајао скоро 7 сати, забиљежен је и објављен на његовом ЈуТјуб налогу. Господин Слагалица је за модел користио фотографију Басилица.ро.
„Благословен много година!“, Кристијан Леана је пожелио румунском патријарху. „Нека Бог помогне да све иде како треба и да не буде проблема.“ 
Интересантно је напоменути да су и српски патријарх Порфирије и румуски Данило рођени 22.јула. 

​У Манастиру Тумане торжествено је 26. јула прослављен храмовни патрон, Свети Архангел Гаврило, известио је Манастир на својој фејсбук страници. Како се наводи, у присуству неколико хиљада људи Литургијском сабрању предстојао је архимандрит Димитрије, уз саслужење свештеника и братије манастира. У беседи је отац Димитрије истакнут значај заједнице за живот цркве и наш печат на заједничарење, а то је свето причешће. Игуман тумански се дотакао и благовесничке улоге Св. Гаврила у домостроју спасења. За све присутне љубављу братства припремљено је славско послужење. Ова радост је била сугуба, јер свог небеског покровитеља прославља јерођакон о. Гаврило.
Извор: Манастир Тумане, фејсбук страница
 Беседа архимандрита Димитрија у Манастиру Тумане, 26. јул 2021:(извор: Радио Слово Љубве)

Токио, 22.јула. Духовни отац руског олимпијског тима протојереј Андреј Алексејев служио је у сриjеду 21.јула 2021.године прву литургију у капели организованој у олимпијском селу у Токију, гдjе су се неки од спортиста причестили.
- Да, наравно (прва литургија је одржана у капели). Било је спортиста. Било је и оних који су се причестили - рекао је протојереј за РИА Новости.
​Андреј Алексејев је постао једини свештеник Руске православне цркве који је тим пратио 2021. године због ограничења у вези са пандемијом коронавируса. Указом патријарха московског и циjеле Русије Кирила од 27. јула 2016. године постављен је за исповjедника олимпијског тима.
Уочи одласка руског тима на Љетње олимпијске игре у Токију, 30. јуна, у Храму Христа Спаситеља у Москви одржан је молебан који је предводио предсједник Патријаршијске комисије за физичку културу и спорт , митрополит Мурмански и Мончегорски Митрофан (Бадањин).

Токио, 28. јула. Протојереј Андреј Алексејев, духовни отац руског тима на Олимпијским играма у Токију, чита молитву против коронавируса за спортисте. Он је за ово рекао ТАСС -у .
„Свакако [таква молитва се чита]“, рекао је исповједник. - Његова светост патријарх дао ми је свој благослов да читам посебне молитве, које приносим на свакој Литургији, а такође додаје молебну посебну молитву која одговара тренутној ситуацији, о овој болести... Обраћамо се Богу са молбом за помоћ у овој ситуацији, гдје је сваком од нас потребна ова подршка “.
Тренутно чланови руске делегације нису имали ниједан случај коронавируса на Олимпијским играма у Токију.
Олимпијске игре ће се завршити 8. августа.

Настојатељ храма Светог блаженог великог кнеза Димитрија Донског у сјеверном Бутову, директор Недељне школе и заменик председника Патријаршијске комисије за физичку културу и спорт рођен је у Ростову на Дону. Одрастао је у совјетској породици, био је пионир, комсомолац и повремено је посјећивао цркву, али су га животни догађаји навели да служи Богу од дјетињства.
Протојереј Андреј Алексејев постао је духовни отац руског олимпијског тима углавном захваљујући бављењу спортом. Директор је спортског комплекса, који је дио културног и образовног центра Воскход при храму, а такође надгледа разна такмичења. Када га је патријарх Кирил позвао да лети са спортистима на Игре у Бразилу, организовао је дјечије и омладинске спортске догађаје, укључујући и међународне. Од тада је све ово почело.
На главном почетку четворогодишњице, протојереј се састаје са спортистима, вођама делегација, медицинским особљем, тренерима и другима. Алексејев комуницира са онима који то желе, не само на територији на којој је опремљена мала капела, већ и током шетњи по селу, у трпезарији. Осим тога, духовник служи молитвене и божанске службе.
Током рада са олимпијцима, о. А. Алексејев објавио је двије књиге у серији "Дневник духовног оца олимпијског тима Русије". Исто ради из Токија, објављујући биљешке на вебсајту храма, гдје дијели са читаоцима све што се дешава у главном граду Јапана.

Његово Преосвештество Епископ бањалучки г. Јефрем служио је 25. јула 2021. године, на празник Чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице, свету архијерејску Литургију у Светоблаговештењском манастиру Осовици.

Током евхаристијског сабрања, у коме је учешће узело свештенство и свештеномонаштво епархија Бањалучке, Зворничко-тузланске, Сремске и Врањске, Владика је рукоположио ђакона Дарка Мамузу, дипломираног теолога из Омарске, у чин презвитера. Извор: ​Информативна служба Српске Православне Цркве

28.јула, прије тачно 107 година, по први пут у историји ратовања једна земља објавила је другој земљи рат телеграмом.
Те 1914. године, Аустро-угарска је послала телеграм објаве рата Краљевини Србији. Депеша стигла је у Ниш, град у коме у то време била смештена Влада Краљевине Србије и верује се да је телеграм достављен у згради Бановине, садашњег седишта Универзитета у Нишу, а тада седишта Владе.
Овим поводом, на стогодишњицу овог историјског догађаја 2014. године, постављена је спомен плоча на згради Универзитета, на којој сваке године представници Града Ниша полажу венце.
Фотографију плоче доставила нам је госпођа Маријана Стојановић, библиотекар Универзитетске Библиотеке "Никола Тесла" у Нишу.
Извор: Радио Глас ​Епархије нишке

​Филм „Божији човјек“ који говори о животу светог Нектарија Егинског имао је своју премијеру 25. априла на престижном Међународном филмском фестивалу у Москви, гдје је добрио награду публике у главној категорији.

Филм је снимљен у америчко-грчкој копродукцији, према сценарију и у режији српске ауторке Јелене Поповић.

О току снимања, о самој идеји филма и о досадашњим реакцијама гледалаца разговарали смо са ауторком Јеленом Поповић. Извор: Радио Светигора

Скривене фреске анђела пронађене у Новодјевичком манастиру у Русији. Направљене су у вријеме Бориса Годунова.
Двије фреске из доба Бориса Годунова пронађене су током рестаурације у смоленској катедрали Новодевичког манастира.
Према ријечима рестауратора Евгеније Серегине, фреске су направљене у 16. вијеку.
„У 17. вијеку су у катедрали направљени и други портали, па су фреске постављене каменом, заједно са бочним порталима“, рекла је она.
Према ријечима стручњака, катедрала је насликана за вријеме Бориса Годунова. Свеобухватна рестаурација у храму је у току први пут.
Новодјевички манастир (Новодевични манастир или Манастир Смоленске Богородице) један је од највећих женских манастира у Русији који је основао је 1524. године велики кнез Москве Василије III у част освајања Смоленска 1514. године.. Назив "Новодевични" му је дат како би се разликовао од женског клаустра Манастира Вознесења у Московском Кремљу који је био познат као "Стародевични манастир".  Како је његова архитектура из 16. и 17. вијека остала готово нетакнута, 2004. године архитектонска цјелина манастира уврштена је на УНЕСКО-ов списак Свјетске баштине. Указом предсједника Руске Федерације 2013. године је класификован као посебно вриједно културно наслијеђе народа Русије.
У Новодевичном гробљу сахрањене су многе славне личности: Сергеј Соловјов, Денис Давидов и Алексеј Брусилов (сахрањени унутар зидина), затим Антон Чехов, Николај Гогољ, Петар Кропоткин, Никита Хрушчов, Сергеј Прокофјев, Дмитриј Шостакович, Константин Станиславски, Борис Јељцин и Мислав Ростропович (у новој некрополи изван зидина).
Аутор: вјеронаука.нет 

​На Јужном Уралу у близини града Орска, 26. јула 2021, Његово преосвештенство Иринеј, епископ орски и гајски, освештао је камен темељац на месту будуће изградње Казањског храма с параклисом посвећеним Јасеновачким новомученицима.
Нови храм биће смјештен на територији великог спортског комплекса, који се гради у близини Орска. Освећењу камена темељца присуствовали су предузетници који се баве изградњом комплекса и који су директно укључени у изградњу храма. То је друга богомоља, прва ван граница српских земаља, посвећена Јасеновачким новомученицима.

Одлука усвојена на 44. засиједању Комитета за свјетску баштину УНЕСКО-а о мјестима свјетске баштине у Истанбулу, у овом случају Аја Софије и манастира Хора, сматра се задовољавајућом за Грчку, јер испуњава њене основне тежње.
Ова одлука, између осталог, одражава дубоко жаљење Комисије због недостатка дијалога и релевантних информација о намјерама Турске да промијени карактер Аја Софије и манастира Хора, упркос поновљеним позивима Турској да поштује смјернице.
Одлуком се изражава дубока забринутост због посљедица које ће ове промјене имати на универзални карактер два споменика и позива Турску да објави своје намјере и уђе у дијалог прије него што донесе одлуку о било којој другој радикалној промјени која се тиче два споменика.
Коначно, одлуком се  захтијева да Турска до 1. фебруара 2022. преда Центру свјетске баштине ажурирани извјештај о одржавању два споменика, како би се о том питању разговарало на сљедећем састанку Комисије.
Напомиње се да у овом Комитету, у којем учествује 21 држава чланица, Грчка учествује као посматрач (номинована је за сљедећи мандат).
​Аутор; вјеронаука.нет на основу јављања агенције Ромфеа

У недељу, 25. јула 2021. године, на дан молитвеног прослављања Чудотворне иконе Богородице Тројеручице, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је свету архијерејску Литургију у Вазнесењском храму манастира Милешеве. Саслуживали су протојереј Никола Перковић, јереј Горан Крстић и протођакон Иван Савић.
У својој беседи, Владика је истакао: – Радујемо се Господу за Његова дела, што нас је учинио јачима од смрти, јачим од греха, што нас је оспособио да чинимо добро, и да прослављамо оне који су добро чинили, да се на њих угледамо и да се од њих учимо. Овај наш манастир Милешева је наша школа врлине и добрих дела.
– У данашњем прочитаном Јеванђељу се говори да је човек створен за добро, да чини добро, и да буде у заједници, пријатељству, са Добрим Господом… Човек је тако саздан да његово биће подразумева чињење добра, добре мисли, љубав према Богу, према ближњем. И да се дружи са драгим Богом, да га призива у молитви и да га слави. Да кроз то дружење са Богом човек буде испуњен Богом, испуњен Његовим Духом Светим, нагласио је епископ Атанасије.
У склопу активности којима се обележава велики јубилеј манастира Милешеве – 800 година постојања и богоугодног рада, благословом епископа Атанасија а добротом групе верних светосаваца, урађен је нови кивот за руку Светог Саве Српског која се чува у милешевском храму, која је том приликом и пренета из старог дрвеног кивота у нови. Како не би била заборављена имена добротвора епископ Атанасије је свим донаторима уручио признања. Гђа Татјана Филипи из Београда добила је орден Белог Анђела другог степена, док су остали добротвори добили архијерејске грамате.Извор: Епархија милешевска

Египатски фармер пронашао стелу која би могла да промијени наше разумијевање библијске историје
Фармер је открио 2.600 година стару камену плочу египатског фараона.
Фармер који живи у близини египатске провинције Исмаилиа  пронашао древну стелу. То би могло да „расвијетли важне библијске догађаје“. Стела је откривена на пољопривредном земљишту скоро 100 км сјевероисточно од египатске престонице Каира и дугачка је 230 цм, широка 103 центиметра и 45 цм дебела. 
Стела датира из времена владавине фараона Априја (589-570. п. н. е.) и такозваног „вавилонског ропства Јевреја“. Овај период је детаљно описан у Библији, али постоји врло мало историјских доказа о том времену. Зато су сви археолошки налази повезани са тим веома важни.
На врху стеле налази се резбарени крилати сунчани диск (диск који је понекад био повезан са богом сунца Ра) са картушом фараона Апријеа, испод којих је 15 редова хијероглифског писма. У току су напори за превођење стеле. Њихов садржај још увијек није тачно познат, међутим, према ЈПост-у, они могу бити повезани са временом вавилонског ропства Јевреја и уништавањем Првог храма , који је саградио цар Соломон. Управо се у Првом храму, који је обиљежио уједињење израиљског царства, чувао Ковчег завјет, гдје су лежале древне плоче са десет заповијести.
У шестом вијеку прије нове ере, Јерусалим је доживио ширење вавилонског царства. Овде се појављује лик фараона Априја, који се у Старом завјету помиње као савезник јеврејског цара. Послао је своју војску у опкољени Јерусалим, након чега су се Вавилонци повукли из града (Јер 37, 3-18).
Али 586. п. н.е вавилонска војска је ипак заузела Јерусалим и спалила цио град, укључујући и Храм (2 Цар 25, 9). Након његовог уништења започела је једна од најтрагичнијих фаза у јеврејској историји - седамдесет година вавилонског ропства.
Из текста Библије слиједи да су двјеста година прије ових догађаја пророци предвидјели уништење Храма, повезујући ово са падом морала.
Стела пронађена у Египту припада периоду уништења Храма. Дуг је 230 цм, а широк 103 цм. До сада хипотеза да је текст на њему повезан са разарањем Јерусалима и догађајима који га прате остаје хипотеза. Постоје и друге хипотезе у вези са његовим садржајем (на примјер, повезаност са грађанским ратом који се тада водио у Египту). Мостафа Вазири, генерални секретар Врховног савјета за старине, рекао је да се чини да је стела повезана са војном кампањом коју је Априје предузео источно од Египта. Древни грчки историчар Херодот (живио је око 484.-425. п.н.е.) тврдио је да је Априје водио губитнички рат против Феничана због чега су многи египатски војници погинули и покренуо грађански рат у Египту који је на крају довео до тога да је Априје убијен и као фараон замијењен човјеком по имену Амазис који је био војни командант. Да ли ће ова стела бацити ново свјетло на ове догађаје, није јасно.
​Превео вјеронаука.нет са извора

​Главни догађаји на Дан крштења Руса биће молебан на Владимирској Горки, Крсни ход и божанствена литургија у Кијево-Печерској лаври.

Званична делегација Српске православне цркве допутовала је у Кијев на прославу 1033. годишњице покрштавања Руса, на позив Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, а по благослову Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве.
Делегацију Српске православне Цркве чине Његова Преосвештенства Епископи ремезијански г. Стефан и топлички г. Јеротеј, викари Патријарха српског Порфирија, затим г. др Владимир Рогановић Директор Управе за сарадњу са црквама и вјерским заједницама при Министарству правде Србије и г. Дејан Накић,
Раније је епископ Виктор написао на својој Фејбук страници да је „УПЦ јединствена и свако од нас је њен саставни дио. То ћемо, током крсног хода у Кијеву, моћи да видимо јасно како је Црква уједињује Исток и Запад, Сјевер и југ наше земље ". 

 ​Митрополит Иларион, блокирање његовог Инстаграм налога, повезује са својим ставом о вакцинацијама.
Предсједавајући Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије, митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) рекао је да је његов налог на Инстаграму блокиран и да он то приписује свом ставу о вакцинацији против коронавируса .
Митрополит је добио поруку од Инстаграма у којој се наводи да је налог блокиран због „непримјереног понашања након бројних упозорења администрације“, што укључује „објављивање садржаја који крши законе или права других“.
Митрополит Иларион се у понедељак појавои  на насловним странама руских новина након што је за канал „Россииа 24“ рекао да су му се парохијани редовно кајали због тога што се нису пријавили за вакцину. „Дођу и кажу:’ Како бих сада требао да живим са овим? ’А чак и мени је тешко да кажем како да живим с тим“, објаснио је. „Целог свог живота мораш да надокнадиш грех који си починио. Грех је мислити на себе, уместо на друге људе “, рекао је митрополит. „Одговорни смо – свако од нас – не само за себе и не само за своје вољене, веć и за све оне који долазе у контакт са нама.“ Међутим, то је иззвало револт и бес оних који су против таквог става па су масовно почели да пријављују митрополитов налог на Инстаграму, који је иначе у власништву Фејсбука. „Жао ми је што социјалне мреже реагују оваквим методама на жалбе оних који се противе вакцинацији и покушавају да блокирају свако алтернативно мишљење“, рекао је он.
„Али, изразиcћу своје становиште без обзира на ово, јер говоримо о спасавању живота.“ Прије него што је блокиран налог, митрополит, је имао око 52.000 претплатника. Подржао је московски програм обавезне вакцинације за раднике који раде са великим бројем људи укључујући оне у јавном превозу, угоститељству, транспорту људи и робе. Званичници су потврдили да компаније могу суспендовати раднике које одбију имунизацију.  Русија се тренутно налази усред новог таласа Ковид-19. У понедјељак су власти објавиле да је регистровано 24.353 нових случајева - што је значајан пораст у односу на 9.145 забиљежених 5. јуна, само мјесец дана раније.

​Одговарајући на питања дописника ТВ РТ, митрополит волоколамски Иларион поделио је своје ставове о неким болним проблемима друштва, као што су текућа пандемија и информативна кампања против вакцинације.
- Владико Иларионе, ваш налог на Инстаграму је и даље блокиран. Шта можете рећи о томе?
- Мислим да је налог блокиран јер је нека група људи преплавила жалбама управу друштвене мреже Инстаграм. Претпостављам да су то били противници вакцинације, такозвани „антивакцинаши“, који су сада врло агресивни. Покушавају да ме нападну у многим правцима. На пример, шаљу питања агресивног карактера у емисију „Црква и свет“, коју водим већ дванаест година на ТВ каналу „Русија 24“. Стога не сумњам да тренутни напад долази од њих. А још увек није познато зашто управа Инстаграма не реагује на прави начин поводом овог напада.
Прво смо од Инстаграма добили прилично стандардно обавештење на енглеском језику. Речено је да је налог блокиран и да то може бити повезано са тим и тим разлозима, при чему је на списак додата назнака да, наводно, нисмо реаговали на нека упозорења, али нам нико није послао никаква упозорења.
Данас смо од Инстаграма добили захтев да им пошаљем фотографију свог пасоша. То сам и урадио, а до сада нема одговора.
- Рекли сте да је ваш налог блокиран због жалби „антивакцинаша“. Зашто желе да будете блокирани?
- Претпостављам да су они послали ове жалбе, јер видим да је управо група „антивакцинаша“ тренутно једина толико агресивна група. Зашто су толико агресивни, зашто делују тако складно, питање је које би можда требало детаљније истражити.
Генерално мислим да, пошто је вирус у Русију дошао из иностранства, кампању против вакцинације такође воде из иностранства. Више пута сам изразио мишљење, укључујући и у својој емисији, да вирус представља неку врсту биолошког оружја. Можда се природно појавио, можда је дошло до цурења из неке лабораторије или је можда све ово намерно урађено, како би се срушила светска економија. Да ли постоји таква могућност – нека нам кажу стручњаци.
Ипак, очигледно је да нам је вирус дошао из иностранства, односно да је реч о страном производу, а да је вакцина коју су измислили руски биолози наш домаћи производ, наш одговор на изазов са којим смо се сусрели. Вакцина је направљена да заштити људе. Можемо претпоставити да су исте силе које су нам подметнуле вирус заинтересоване да пандемија траје што дуже, како би што више људи умрло, и да су зато веома активне у кампањи против вакцинације.
Обратите пажњу: људи који заговарају вакцинацију користе руске медије, телевизију, њихови ставови се одражавају у руским новинским агенцијама. А читава кампања против вакцинације спроводи се на Интернету који не контролишемо. Не блокирају никога ко изражава најсмешније, фантазмагоричне теорије поводом вакцинације, почев од чињенице да, на пример, вакцинисане жене неће моћи да затрудне, па све до изјава да ће животни век вакцинисаних бити неколико деценија краћи него невакцинисаних. Ова глупост и њој сличне сада круже Интернетом, а, нажалост, многи верују у то. А постоје људи који свесно или несвесно учествују у кампањи против вакцинације (они који се тако агресивно понашају, наравно, у њој учествују свесно). Можда сви који не учествују у овој кампањи не схватају да се диригенти кампање против вакцинације не налазе у Русији него у иностранству.
- Значајан број људи у Русији и свету себе сматра „антивакцинашима“, па чак и упркос пандемији. Многи од њих верују у разне теорије завере и крију се иза религије. По Вашем мишљењу, зашто се то дешава?
- Жао ми је таквих људи. Позивам своје парохијане да не претурају по информацијском смећу којег је сада јако пуно на Интернету. Постоје потпуно поуздане информације које износе наши лекари, постоје очигледне чињенице које је немогуће негирати, по мом мишљењу.
Неки људи кажу, ето, постоји ризик да особа умре након вакцинације, али нисмо чули за случајеве да је неко примио било коју руску вакцину и умро, али стотине људи свакодневно умиру од коронавируса у Русији. Број смртних случајева од коронавируса у земљи већ је премашио 140 хиљада.
А има и оних чија је смрт уследила због последица болести. У Москви је био диван свештеник, протојереј Димитриј Смирнов. Након што се отац Димитриј разболео од коронавируса, био је парализован. У разговору са мном преко телефона рекао је да је потпуно беспомоћан. Неколико месеци касније отац Димитрије је умро. Јасно је да је његова смрт уследила због последица болести, али он не спада међу оних 140 хиљада, званично умрлих од коронавируса.
Број жртава ове болести је огроман: ако говоримо о читавом свету, број умрлих од коронавируса већ је премашио четири милиона. Па, колико је још жртава потребно да би „антивакцинаше“ убедили да, ако сами неће да се вакцинишу, онда нека својим речима не узнемиравају друге људе – 500 хиљада жртава међу становницима Русије, милион? А широм света можда 10 милиона или милијарда?
Људи морају да очувају здрав разум. Постоје бројке, чињенице, а мислим да треба игнорисати супротну демагогију.
- Недавно сте изјавили да ће се невакцинисани цео живот молити за овај грех. Ова изјава изазвала је бурну реакцију и многа тумачења. Можете ли нам детаљније рећи шта сте под тим мислили?
- Постоји оно што кажем, а постоји и оно што медији истргну из мојих изјава и чему додају неки наслов, а затим људи реагују на то. У својој емисији сам причао о човеку који је дошао у нашу цркву и рекао да је „антивакцинаш“. Када га је стара мајка замолила да јој организује вакцинацију, одбио је. На крају је стара жена умрла од коронавируса, а касније је од исте болести умрла комшиница која ју је неговала. А онај човек се исто заразио и разболео, али је преживео. И сада долази у храм и пита ме како да живи са тим. Човек је схватио своју кривицу. Схватио је да је нехотично постао убица рођене мајке. У емисији сам рекао да ће се такви људи искупљивати за свој грех до краја живота. И сам сам видео такве људе, и сада их има много.
Кажу ми зашто тако активно позивате на вакцинацију? Немате медицинско образовање. Али не морате бити лекар да бисте видели шта се дешава око вас, у каквој страшној агонији умиру људи са коронавирусом. Они губе дах. То је страшна смрт. Такви пацијенти чак не могу ни да се опросте од својих најмилијих јер рођаци не смеју да их посећују. Све ово виде лекари, ми свештеници то видимо. У поређењу са оним што се догађа, антивакцинашка реторика ми се чини смешном, чак и богохулном. И зато се не устежем да говорим ни у својим емисијама, ни у другим јавним говорима: Бог нам је сада послао прилику да се решимо пандемије коронавируса, искористимо ту прилику.
Парохијани ме често питају када ће се све завршити? Када је пандемија почела нисмо знали када ће се завршити јер нисмо имали „противотров“. Сада га имамо. Постоје три домаће вакцине. Ако вам се једна не свиђа, користите другу.
Неко тврди да је у прављење вакцине Спутник В наводно убачен биоматеријал побачене бебе. На ово питање су већ одговорили стручњаци са Института „Н. Ф. Гамалеј“. Али, чак и ако вам се не свиђа Спутник В, имамо још две вакцине. Молим вас да се вакцинишете. Зауставимо веч једном баханалију око вакцинације. Осврнимо се и погледајмо шта се дешава око нас.
Неко каже: осећам се здраво, не плашим се ковида. Нека је тако, али мисли на друге. Не само да се можеш заразити, него можеш бити носилац ове инфекције. Рецимо, можеш да прележиш ову болест или да оболиш без симптома, али заразићеш коронавирусом неког од твојих најмилијих – твоју мајку, твоју баку, твог деду, и они ће умрети. Зар те неће бити срамота да касније живиш на овом свету?
На то сам мислио када сам рекао да ће се они који се нису вакцинисали или су ускратили могућност другима да се вакцинишу, чиме су постали разлог смрти других, до краја живота искупљивати за страшан грех нехотичног убиства.
- Неки мисле да је вакцинација у супротности са личном слободом, која предњачи у односу на одговорност према друштву. Држава ставља одговорност на виши ниво. Шта Црква мисли?
- Изнећу своје мишљење. Мислим да, када су у питању личне слободе, морамо их заштитити на сваки могући начин. У исто време, када је реч о опстанку читаве нације, када људи масовно умиру од вируса, чини ми се да је неопходно мобилисати целу земљу како би се болест победила, нарочито без устезања са онима који се из неких својих глупих или смешних разлога изјашњавају против вакцинације. У Русији је вакцинација добровољна, такав је став наше државе. Истовремено, држава на разне начине подстиче вакцинацију.
За неке раднике вакцинација је обавезна. Зашто је донета ова одлука? Зато што постоје они који раде са становништвом, поред којих пролазе људи које треба заштитити. Мислим да је ово врло исправан, трезвени приступ.
Вакцинација није постала обавезна за све, јер постоје људи који из медицинских разлога нису у прилици да се вакцинишу. Али, чини ми се да би свако ко може да се вакцинише то морао да уради сада. Ако не због себе, онда због других.
- Како Црква помаже у борби против пандемије?
- Одреаговали смо у складу са прописима државних органа и санитарних служби. Пандемија је почела у тренутку када смо се припремали за Ускрс, а дани од Врбице до Светле недеље представљају период када људи непрекидно долазе у цркву. По указу Патријарха, богослужења су се и даље одржавала у црквама, али је парохијанима био ограничен приступ, а негде и затворен. Истовремено, из многих парохија организовани су директни преноси преко интернета. На Ускрс су се људи молили код куће, што је, вероватно, било први пут у историји наше Цркве. Предузели смо мере без преседана, како бисмо спасили животе људи.
Затим је број заражених почео да опада, временом су се појавиле вакцине, започета је вакцинација и сада су храмови отворени. Истовремено, остаје на снази упутство које су Патријарх и Свети Синод објавили на самом почетку пандемије, а недавно је Предстојатељ Руске Православне Цркве подсетио да је неопходно појачати противепидемијске мере.
О којим мерама говоримо? Прво, поштовање социјалне дистанце у цркви, обавезно ношење маски од стране свих који су долазили на службу, дезинфекција кашике за причест након сваког причешћа, привремено одступање од неких традиционалних начина изражавања поштовања Бога и светаца у православној служби – на пример, од целивања икона. А, ако се иконе целивају, црквењак мора да обрише површину алкохолом после сваког ко целива (наравно, у овом случају икона мора бити у стакленом кивоту). Постоји низ рестриктивних мера које се трудимо да поштујемо.
Нажалост, не слушају сви свештеници глас Патријарха. Неки игноришу оно што Света хијерархија каже, а неки, вољно или невољно, свесно или несвесно, заузимају страну „антивакцинаша“ који сада воде активну и агресивну кампању против вакцинације. Но, ипак мислим да већина епископа и свештеника, главни део нашег црквеног народа, разуме да се морају поштовати противепидемијске мере.
Желео бих да изразим наду да ћемо нашим заједничким снагама успети да што пре превазиђемо ову пандемију. Верујем у силу Божју и Његову милост. Такође бих волео да верујем да ћемо сви деловати рационално, показати одговорност једни према другима, бринути се о онима који нас окружују, да ће се вакцинисати сви који могу. Што се пре то деси, тим пре ће се пандемија за нас завршити. Извор: моспат.ру

Москва, 26. јула. Приступ налогу председавајућег Одјељења за спољне црквене односе (ДЕЦР) Московске патријаршије митрополита Волоколамског Илариона (Алфејева) на друштвеној мрежи Инстаграм одблокиран је у понедјељак 26.јула 2021.године.
Налог митрополита Илариона са 52 хиљаде претплатника блокиран је 7. јула. Митрополит је ово повезао са својим ставом о вакцинацији против коронавируса, као и са могућим жалбама ЛГБТ активиста на њега. Такође је истакао да не намјерава да тужи Инстаграм због блокаде налога. Извор

64. масовно крштење новорођенчади које је установио Његова светост и блаженство патријарх-католикос све Грузије Илија II обављено је  у недјељу, 25. јула, у Саборном храму Свете Тројице у Тбилисију. 

У саборном храму Свете Тројице у Тбилисију у недељу је одржано 64. масовно крштење новорођенчади од стране Грузијске православне цркве. Крштено је 1.200 дјеце са благословом грузијског патријарха који се обавезао да ће крстити треће и сљедеће дијете у породицама чији су родитељи црквено вјенчани. Циљ ове иницијативе је побољшање демографске ситуације у кавкаској земљи..

Прво масовно крштење новорођенчади догодило се у јануару 2008. године у Самеби у Тбилисију. Масовна крштења се одржавају четири пута годишње. До данас је, према званичном извештају Патријаршије Грузије, крштено око 42.000 дјеце након ове иницијативе Патријарха.
Аутор: вјеронаука.нет на основу писања ове агенције