6. јуна 2019.године, летонски парламент једногласно је гласао за нови закон: од сада се од православних јерараха тражи да имају летонско држављанство и да буду резиденти у земљи најмање 10 година.
Није било ни додатних дебата нити амандмана, под изговором да су у супротности са међународним одредбама о слободи вјере и аутономијом црквених институција. Закон је "хитно" усвојен на захтјев Комисије за људска права и јавне послове Парламента, у циљу јачања државне и јавне безбједности у Летонији.
Летонија већ има сличан споразум са Ватиканом: само грађани Летоније могу постати бискупи Римокатоличке цркве у овој земљи. Православље је највећа вјероисповијест, са 26% становништва.
Митрополит Ригас Александар, садашњи примат Летонске православне цркве, рођен је у Летонији и има летонско држављанство. 
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом вјерује да ће политичко руководство Републике Српске, као и представници српског народа у Федерацији БиХ и заједничким органима власти у БиХ истрајати у политици непристајања на војно укључивање у НАТО.
– Морално је право српског народа да каже „не“ НАТО-у, јер је НАТО бомбардовао српски народ, како у БиХ, тако исто и још више у Србији и Црној Гори – рекао је митрополит Хризостом за „Руску газету“
Он је навео да се Црква не бави оваквим питањима и нема „званичну позицију“ о овом питању, али епископи народа у својим епархијама у БиХ, народа који живи трагичне посљедице НАТО бомбардовања, имају право и обавезу да кажу шта мисле о овом питању.
– С обзиром на то да сам упућен у посљедице гранатирања насеља и села са српским народом и положаја српске војске 1995. године, категорички смо, не само против прикључења у НАТО, већ и против такве приче уопште – рекао је митрополит Хризостом.
Он је оцијенио да је садашњост и будућност српског народа у Митрополији дабробосанској, па и цијелој БиХ, тешка, али није обесхрабрујућа.
– Молимо се непрестано – да се сложимо у миру и братској љубави, у Христу Господу, да се обожимо, да постанемо христоносци и богоносци и онда да се умножимо и напунимо земљу своју и владамо њоме. Без овог тројства нема среће, нити будућности ни за један народ, па ни за српски – истакао је митрополит дабробосански.
Он је подсјетио да је Србија међу гарантима Дејтонског споразума и да Република Српска и Србија имају добре специјалне везе и односе, што није мало да би више од тога тражили. 
Говорећи о рјешењу питања Косова и Метохије, митрополит Хризостом је рекао да Црква тренутно види друго рјешење тог питања осим оног које је исказано у Резолуцији 1244 Савјета безбједности УН.
– Косово и Метохија су саставни дио Србије, тренутно под међународном управом и тражимо да се поштују одлуке УН и потпуну примјену Резолуције 1244 – навео је митрополит дабробосански, подсјетивши на друге случајеве отимања територија које су, ипак, на крају враћене матичној држави.
Према његовим ријечима, то како ће тећи рјешавање питања Косова и Метохије умногоме зависи од става Србије и њеног међунароног угледа и положаја.
– Косово није само територија. То је метафора наших највиших моралних вриједности насталих на тој светој српској земљи. И као што је Света земља – земља отаца и праотаца, света и неотуђива од јеврејског народа, тако је и наше Косово и Метохија наша света српска земља наших светих отаца и праотаца – нагласио је митрополит Хризостом.
Он је напоменуо да је Српска православна црква /СПЦ/ преко свог највишег органа власти Светог архијерејског сабора ове године потврдила раније опредјељење о Космету – да је оно саставни дио Србије, што је дефинисано Уставом Србије и Резолуцијом 1244.
– Вјерујем да наша Црква изражава свијест и савјест српског народа по питању Косова и Метохије… Отели сте на начин како сте отели, али да ми дамо сагласност на вашу отимачину то је већ премного и разумије се неприхватљиво. Што је отето – отето је, али не може бити предато – поручио је митрополит дабробосански.
Он истиче да се јединство српског народа не остварује искључиво јединством територија, а посебно не државних, него се базира на јединству српске цркве, српске националне свијести и културе у најширем значењу те ријечи.
– Срби као и Руси живе широм свијета и свуда се осјећају Србима, свуда живе своје српство кроз правослано-светосавски и косовски завјет – рекао је митрополит Хризостом. Он је истакао да су, тек доласком Владимира Путина на водећу позицију у Руској Федерацији, Срби осјетили исконски дух Русије, у којем се препознаје осјећај за добро, истину и правду у политици, осјећај за слабе и нејаке, угрожене, понижене и презрене.
– Од саме Русије и њене политике према Балкану и свим балканским земљама зависи и која ће бити даља судбина Русије на Балкану. Треба имати у виду да се управо сада на Балкану одвија велика пресија, па можемо констатовати право насиље над српским народом на Балкану да се приклони НАТО-у и Америци, а против Русије – сматра митрополит дабробосански. Он је поручио да Срби никада неће заборавити, не само бол, већ увреду и понижење које су доживјели од САД, Велике Британије, Холандије, а посебно Њемачке и Аустрије трећи пут у 20. вијеку. Према његовим ријечима, носиоци пангерманизма су, уз подршку Ватикана и Римокатоличке цркве, успјели да разбију идеју панславизма, што се нарочито испољило у Пољској, Чешкој и Хрватској, у земљама које су, како каже, изгубиле словенски идентитет, словенску културу и претвориле се у оно што данас јесу.
Говорећи о различитим протестима у земљама региона, он је рекао да протести треба да буду показатељ демократичности једног друштва, али да је историја показала да су стране агенције и службе на овим просторима стварале атмосферу утицаја и владања, те да БиХ није изузетак.
– Демонстрације би требало да буду у сврху поправљања друштвених односа, али не у служби туђих интереса – сматра митрополит Хризостом. Извор: РТРС

У Андрићграду ће данас бити одржана свечана академија поводом обиљежавања 800 година аутокефалности Српске православне цркве и успостављања Митрополије дабробосанске. Организатори академије, која ће почети у 20.00 часова, су СПЦ, Влада Републике Српске, општина Вишеград и Андрићград. Свештеник Александар Топаловић рекао је раније да је ово прва манифестација у низу и да ће сљедеће бити одржане на Палама, Фочи, Источном Сарајеву и Зеници.Он је навео да ће бесједници на свечаној академији бити Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом и професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Димитрије Ћеранић. - У културном програму учествоваће Хор Србадија из Бијељине, камерни хор Музичке академије за црквено појање из Источног Сарајева и Хор Слога из Сарајева који је основан 1888. године - рекао је Топаловић. Према његовим ријечима, на скупу ће учествовати и реномирани драмски глумац из Београда Лазар Дубовац, који ће говорити Жичку бесједу Светог Саве и пјесме посвећене оснивању Цркве и њеном утицају на српски народ. Топаловић је додао да ће у петак, 28. јуна, на Видовдан, поводом славе Храма Светог цара Лазара у Андрићграду, митрополит дабробосански Хризостом служити Свету архијерејску литургију од 9.00 часова, након које ће услиједити ломљење славског колача. Освештање темеља за звоник поред Храма предвиђено је у 11.00 часова, након чега ће улицама града проћи литија, а на Тргу палих бораца биће служен парастос свим погинулим српским борцима.

У Музеју Војводине у Новом Саду вечерас је отворена изложба "Српске православне школе у БиХ - љетописи", чији је аутор кустос Педагошког музеја у Београду Александра Миловановић. Поставка изложбе, 32 љетописа, као и други документи, свједоче о борби српског народа у БиХ за очување српског писма и језика у периоду од 1854. до 1909. године. Помоћник министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић, која је отворила изложбу, нагласила је да борба за очување српског језика и писма у БиХ ни данас није изгубила на значају. - Ова изложба управо показује какав је био положај Срба под турском и аустроугарском владавином. Срби у БиХ и данас су принуђени да се боре за своју културу, вјеру, традицију, свој језик и писмо - рекла је Ђаковићева Срни прије отварања изложбе.
Она је додала да се у тој борби мора користити најмоћније средство, а то је просвјетитељство. - Морамо преносити на будуће генерације све одлике наше вјере, традиције, културе, као и језика и писма, што ћемо најбоље постићи сталним просвјећивањем младих генерација - истакла је Ђаковићева.
Она је подсјетила да је у Бањалуци својевремено одржан Форум о ћирилици са аспекта заштите културног насљеђа Срба.

- Тада смо сви били на једном трагу који каже да, колико год ми пропагирали ћирилицу, латиница је почиње потискивати кроз различите дигиталне форме. Људи под различитим изговорима више употребљавају латиницу, притом користе и стране ријечи, гдје треба и не треба. А то је управо оно што највише штети српском народу када је ријеч о очувању његовог језика и писма. Ћирилично писмо и српски језик дио су нашег националног идентитета којег се не смијемо одрећи ни по коју цијену - нагласила је Ђаковићева. 
Према њеним ријечима, изложба свједочи и о јединственом српском културном простору који је Дрина раздвајала. - Вијековима је ово јединствен српски културни простор који је Дрина раздвајала, али духовност и снага српског народа су га увијек спајали - поручила је Ђаковићева.Она каже да ће изложба путем ријетких експоната новосадској публици показати како је српски народ одржао своју традицију. - Новосађани ће видјети на који је начин српски народ одржао своју традицију, на који се начин борио за опстанак свој и свога културног и националног идентитета - рекла је Ђаковићева. Она је изразила очекивање да ће изложба, послије Новог Сада, бити постављена у неком од градова Републике Српске. - Увјерена сам да је публика у Републици Српској жељна оваквих изложби и свједочанстава која потврђују вјековну борбу српског народа у БиХ за свој национални и културни идентитет - рекла је Ђаковићева. 
Ауторка изложбе Александра Миловановић обећала је да ће фототипска издања изложених љетописа бити поклоњена Републици Српској. О изложби су говорили и Драго Његован, директор Музеја Војводине у којем је постављена, директор Педагошког музеја из Београда Слободан Вуксановић и историчар Милан Мицић - помоћник покрајинског секретара за културно насљеђе. Изложени љетописи власништво су Педагошког музеја из Београда. ​

У понедјељак увече, 24. јуна, НБА комесар Адам Силвер стао је на бину и најавио да је Јанис Адетокунбо добитник НБА награде МВП за 2019.годину.
Веома емотиван  Адетокунбо дошао је на позорницу да прихвати награду, и након што је пустио неколико суза, захвалио се.
"Као прво, желим да захвалим Богу што ме је благословио овим невјероватним талентом, што ме је ставио на позицију у којој сам данас", рекао је он. „Све што радим, радим уз Његову помоћ. Изузетно сам благословен".
У 2015. години, Адетокунбо је написао у свом блогу да је његов мото за живот заснован на 2 Коринћанима 5, 7:
Када сам имао 15 година, покушао сам да будем изабран међу 12 најбољих играча у школским првенствима. Нисам успио. Већина оних који су били у топ 12 не играју професионално кошарку. Ја сам у НБА.
Поводом ове приче која се одиграла прије неколико година, открићу вам свој мото, онај о коме једино моја породица зна: "Ходај вјером, а не видом"!  Вјерујем да је ово прави однос према животу за свакога! Само морам бити бољи син, брат и људско биће колико могу.
Адетокунбо је трећи најмлађи играч који је освојио МВП у протеклих 40 сезона, након Дерика Розеа и ЛеБрона Џејмса. Он је такође и пети играч рођен изван САД-а који је освојио ову  награду.  
Сезона 2018-19. била је невјероватна за Адетокунба. Амерички новинари назвали су га "Грчки Фрик". У просјеку постизао би 27.7 поена и 12.5 скокова по утакмици водећи Милвоки Баксе ка најбољем рекорду у НБА лиги. 24-годишњи нападач из Грчке освојио је награду побиједивши конкуренте: нападача Пола Џорџа и чувара Хјустона Џејмса Хардена. Извор: вјеронаука.нет

ЛЕП ЗАВРШЕТАК ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ ЛОЗНИЧКИХ ВЕРОУЧИТЕЉА- КВИЗ ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ВЕРОНАУКЕ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ СТАРОЛОЗНИЧКЕ
​
Црквена општина старолозничка организовала је квиз за ученике основних школа лозничког намесништва у суботу 14. јуна, пред сам празник Педесетница- силазак Светога Духа на апостоле припремајући се на тај начин да и ми символично припремимо нашу душу за пребивалиште Духа Светога, а сам Господ је рекао „Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско“ (Мт 18,3). Деца су нам и овај пут својим учешћем, љубави према Богу и веронауци, дечјом радошћу, такмичарским духом и незлобивошћу, показивањем изузетног знања из веронауке, показала прави пут спасења.
У овом квизу учествовале су четири основне школе- ОШ „Свети Сава“ Липнички Шор са вероучитељем Драгославом Остојић, ОШ „Вукова спомен школа“ Тршић са вероучитељем Јованом Јанчић, ОШ „Вук Караџић“ ИО Зајача са вероучитељем Бранком Поповић и ОШ „Вук Караџић“ Лозница са вероучитељицом Тијаном Васић. У жирију је био координатор за веронауку Горан Поповић и вероучитељица Драгана Деспотовић, а за техничку подршку око организације била је задужена наставница Сања Симић де Граф. Квиз се не би могао реализовати да није било подршке свештеника Милоша Петровића и старешине храма Покрова Пресвете Богородице Зорана Трипића.
Квиз је почео молитвом „Оче наш“. Сам квиз је подељен у две категорије за ниже и више разреде. Сви учесници су донели по један пано из Веронауке који су у претходном периоду израђивали са својим вероучитељима. За разлику од осталих квизова из Веронауке, ми смо у одређеним деловима квиза убацили корелацију са осталим школским предметима као што је на пример Свет око нас, Енглески језик, Математика, општа култура, па су деца имала један занимљив задатак да у табели прецртавају одређена слова која су представљала појмове из ових различитих предмета да бу на крају остале речи ОЧЕ НАШ. Хтели смо овим да покажемо деци да је наука добра само ако се помоћу ње долази до Бога и деца су то савршено добро схватила. Виши разреди су имали вежбице вокабулара енглеског језика кроз веронауку. Сам квиз је био динамичан, састављен из доста активности које су се брзо смењивале, од радног материјала са укрштеницама, осмосмеркама питалицама до интерактивне презентације -отварања асоцијација које су деци увек омиљени део , отварање поља са питањима и погађање иконе која се налази у позадини до класичног квиза знања где су деца бирала поље, отварала питања и давала одговоре. Сви ученици били су изузетно активни, трудећи се да дају што више тачних одговора, да добију што више бодова. Резултат је био неизвесан до краја судећи по броју бодова. На крају смо добили победника ОШ „Вук Караџић“ Лозница и то у обе категорије. Оно што нас је одушевило, остала деца нису била нити разочарана ни тужна што они нису победили већ су се распитивали код вероучитеља кад ће опет квиз.
Заиста се од деце може толико тога научити. Нама је драго да деца воле овај предмет и искрено се надамо да ће следећи пут бити више воље код осталих вероучитеља да нам се прикључе јер неоспорно је да деца воле овакав вид учења кроз игру и забаву, па ако то применимо на Веронауку, има ли бољег начина да скромним нашим доприносом и развијањем љубави према Богу код деце на овај начин спасавамо сопствене душе.
Сања Симић де Граф

Патријарх Александријске цркве Теодор II, патријарх Александрије и Све Африке, у свом интервјуу за новине "Етнос", по први пут заузима став о питању додјеле аутокефалности Украјини. Говорећи о ставу Александријске патријаршије о питању аутокефалије украјинске цркве, патријарх александријски је јасно истакао да је преживио бол због раскола у украјинској цркви, али веома добро познаје "Руску цркву" и такође, зато што је сам тамо био одгајан десет година, а патријаршија александријска има емоционалне везе с њом ”.
Он, међутим, признаје да постоји велики проблем, Аутокефалије, коју је "Васељенски патријарх Вартоломеј имао право да одобри", али објашњава да је оно што је подијелило Цркве су људи који су се заузимали за статус Аутокефалије.
Открио је иницијативу кипарског архиепископа да се састане са васељенским патријархом како би тражио састанак Вартоломеја, њега и патријарха московског Кирила. „Сваки проблем има своје рјешење. Не заборавите да ово питање није догматско. Постоји рјешење за питање аутокефалности ”.
Он је такође додао да ће ускоро бити нови састанак у Никозији уз учешће Антиохијске, Јерусалимске, Александрије патријаршија  и Кипарске цркве.
"Мислим да се може наћи рјешење, ако оставимо по страни наша лична питања и узмемо у обзир интерес Цркве", рекао је он.
За новог архиепископа Аустралије, Макариоса, он наглашава: „Познајем га још од дјетета, волим га и цијеним га.  
Што се тиче његовог рада на афричком континенту, патријарх Теодор II наглашава да је највећи изазов са којим се суочава у обављању својих дужности сиромаштво: “Човјек више није срећан; више нема осмјеха и радости. Данас је богатство само себи циљ, па видим тужна лица. Међутим, у мом пољу дјеловања, које је углавном црни континент, сусрећем срећне људе ”.
ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Професор Православног богословског факултета "Свети Василије Острошки" у Фочи Дарко Ђого изјавио је да је црногорски Приједлог закона о слободи вјероисповијести писан тенденциозно како би се каснијим манипулацијама остварили коначни резултати идентитетског инжењеринга. 
Протојереј ставрофор Дарко Ђого за Блиц каже да циљ предложеног закона јесте да се најприје Митрополија црногорско-приморска елиминише као правно лице, затим као лице, а потом да се на њено мјесто инсталира црквено сецесионистичка и подобна структура.
- Геополитичко позиционирање Црне Горе, уз очигледно игнорисање јасних знакова једноумља и једнопартојске диктатуре од стране евроатлантске структуре моћи, дају очигледно много простора за такво понашање власти - рекао је Ђого. Он каже да је овакав закон незамислив данас у једној држави која је чланица НАТО и која увијек добија похвале за "реформе на путу ка ЕУ".Ђого је додао да Српској православној цркви за оспоравање тог законског приједлога остаје правна борба пред домаћим и међународним судовима, с тим да шансе пред домаћим црногорским судовима нису сасвим извјесне, па остају судови и комисије попут Стразбура и Венеције. 
- Венецијанска комисија је већ дала негативно мишљење о "брату близанцу" овог закона, али то није спријечило власт да га опет стави на сто. Видјећемо да ли ће се и сад поновити случај са старим законом - рекао је Ђого. Извор: СРНА

Дана, 12. јуна 2019. године, одржана je сједница Катихетског одбора епархија СПЦ у Рeублици Српској и ФБиХ. Сједница је одржана у хотелу ''Кардијал'' у Бањи Врућици са почетком у 09:00 часова. Сједницом је предсједавао предсједник КО Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански. Након исцрпног рада сједница је завршила  око 13:00 часова.

извор: митрополија.орг

Манастир Сумела доживио је прилив туриста током фестивала Еид ал-Фитр након четворогодишњег пројекта обнове и побољшања стијена.
Првог дана фестивала 4. јуна, укупно 1.990 туриста посјетило је сликовити манастир у црноморској провинцији Трабзон. Другог дана 5. јуна још је 4.418 ушло у велики споменик.
Током дводневног фестивала, манастир је посетило укупно 6.408 туриста. Уз навалу посјетилаца дошло је до застоја на путу до манастирског паркинга.
Манастир Сумела је привремено затворен 22. септембра 2015. године због пројекта рестаурације како би се елиминисала опасност од лабавих стијена око планине Карадаг у долини Алтиндере. У историјском манастиру се такође одвијају рестаураторски радови. Први део манастира отворен је за посјетиоце 25. маја. Од тада је до великог споменика пристигло укупно 14.000 посјетилаца. Није било улазнице за манастир током периода од 25. маја до 1. јуна, али је након тог дана Министарство културе и туризма прихватило 10 турских лира (око 1,70 долара) по особи.
Манастир Сумела, смјештен на стрмом и стјеновитом подручју, нуди задивљујући спој природе, иторије и културе. Манастир је популаран током сваке сезоне. Посјетиоци често учествују у треккингу, брдском бициклизму, параглајдингу и фото сафарију. То је грчки православни манастир који је изграђен у четвртом вијеку и основао га је цар Алексеј III из Требизонда (1349 - 1390).
Манастир се налази у Националном парку Алтиндере и окружен је предивном шумом. На врху планине протиче један од кракова потока Дегирмендере. Возила могу возити до паркинга на висини од 950 метара у близини ријеке. Од тог тренутка, посјетиоцима је потребно око 1 километар шетати узбрдо до улаза у манастир, који се налази 1.200 метара надморске висине. извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​Министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић отворила је синоћ у Бањалуци изложбу “Свети Сава Српски”, истичући да ова поставка има велики значај у ширењу сазнања о првом српском архиепископу и просвјетитељу.

Изложбу, чији је аутор музејски савјетник Историјског музеја Србије Андреј Вујновић, организовао је Републички секретаријат за вјере поводом обиљежавања 800 година од успостављања самосталности Српске православне цркве (СПЦ).

– О Светом Сави не треба много говорити, сви смо о томе учили доста од наших старих, током редовног школовања и посебних едукација СПЦ. Школе у Републици Српској имају обавезу у наставним плановима и програмима да ђаке упознају о животу и дјелу Светог Саве – истакла је Тривићева у обраћању присутнима.

Она је подсјетила да је Министарство просвјете и културе Републике Српске раније са Министарством културе и информисања Србије потписало Меморандум о српском културном простору, у складу са којим је култура Срба тамо гдје су они некада живјели, гдје сада живе и гдје ће у будућности живјети.

Она је рекла да је Републички секретаријат за вјере преузео велики пројекат и задатак да у три године дјеловања покаже и приближи свим грађанима, али и гостима шта је то чиме Република Српска располаже и како промовисати све културне и духовне вриједности СПЦ која обиљежава осам вијекова постојања.

Директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић рекао је да поводом 800 година самосталности СПЦ ова изложба треба да покаже историјску и духовну димензију Светог Саве.

Аутор изложбе Андреј Вујновић рекао је да је намјера изложбе да предочи и рецепцију лика Светог Саве у дужем периоду.

– Наша намјера је да овом изложбом покушамо назначити оно шта је стварна и реална била Савина историјска личност, али исто тако да назначимо све оно што је Сава и у области књижевности, умјетности и права оставио српском народу. Врло је важно је да је Сава нормирао и принципе српске државе – истакао је Вујновић.

Извор

У Русији, рудари подземног објекта у западном граду Звереву свједочили су како се  локални руски православног епископ, Његово Преосвештенство Симон, спустио 700 метара испод површине Земље како би се молио за њихову сигурност, здравље и просперитет.

На улазу у рудник подигнута је мала капела посвећена мученику из 3. вијека Светом Александру Команском.

Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

ЖИТИЈЕ:
Свештеномученик Александар епископ Комански. Као прост угљар живљаше у граду Коману близу Неокесарије. Када умре епископ Комански, тада би позват св. Григорије Неокесаријски Чудотворац (в. 17 новембар), да председава сабору за избор новог епископа. У сабору беху и клирици и мирјани. И никако се не могаху бирачи сагласити на једну личност. При оцени кандидата сви се махом задржаваху на оцени њихове спољашности, спољашњег достојанства и понашања. Св. Григорије тада рече, да не би требало толико гледати на спољашње одлике колико на дух и духовне способности. Тада неки насмешљивци подругљиво узвикнуше: онда да изберемо за епископа Александра ћумурџију! И наста општи смех. Св. Григорије упита, ко је тај Александар? Па мислећи, да његово име није у сабору поменуто без Божјег Промисла, нареди те га доведоше у сабор. Угљар као угљар беше сав гарав и исцепан. Његова појава опет изазва смех у сабору. Тада га Григорије изазва на страну и закле га, да му рече истину о себи. И Александар му рече, да је он био грчки филозоф, да је уживао високу част и положај, но да је све одбацио, понизио се, направио се јурод Христа ради од онда од кад је прочитао и разумео Св. Писмо. Григорије нареди те га опраше и обукоше у ново одело, па са њим уђе у сабор, и пред свима поче га испитивати из Св. Писма. Сви се удивише мудрости и речима благодати Александровим, и једва могаху познати у том мудрацу бившег ћутљивог угљара. Једногласно би изабран за епископа. Својом светошћу, мудрошћу и добротом задоби љубав пастве своје. Сконча мученички за Христа у време Диоклецијана.

Москва, 6. јуна, Интерфакс - Званичник Руске православне цркве сматра да нема разлога за посјету папе Фрање Москви.

"То није на дневном реду наших билатералних односа. Многи епископи, свештеници и вјерници нису спремни то да прихвате. Не желимо покварити наше односе због тог расположења. Ми бисмо радије да се крећемо поступно, без драматичних корака", каже митрополит волокамски Хиларион у интервју за швајарску Католичку новинскоу агенцију.

Шеф Одјељења за спољне црквене односе примијетио је да су односи између Руске православне цркве и Римокатоличке цркве позитивно развијени.

Јерарх је подсјетио на доношење моштију Св. Николе из Барија у Москву и Санкт Петербург.

"То је био догађај од великог духовног значаја за нас који је омогућен захваљујући сусрету патријарха Кирила са папом Фрањом у Хавани. Око 2,5 милиона људи се поклонило светим моштима. Људи су чекали у низу по цијели дан без обзира на вријеме (...) Такви догађаји су неопходни да би се ојачали наши односи “, рекао је он.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Бројни руски аеродроми званично су преименовани у част познатих историјских руских личности, укључујући цара мученика Николаја II и свете Олге, равноапостолне и других, извјештава ортохристиан.цом.44 аеродрома званично су преименовани предсједничким декретом објављеним 31. маја. Конкретно, међународни аеродром у Мурманску сада је назван у част цара мученика Николаја II,  а аеродром Псков у част свете принцезе Олге. 
Друге значајне личности чија имена носе аеродроми су: Александар Пушкин (Аеродром Шереметјево у Москви), цар Петар I (Вороњеж) и царица Катарина II (Краснодар). Поред тога, Међународни аеродром Минералних Вода назван је по Михаилу Љермонтову, Јужно-Сахалинск (Кхомутово) у част Антона Чехова. Аеродром Тјумен  је преименован у част Дмитрија Мендељева, Калуга (Грабтсево) у част Константина Циолковског, Самара (Курумоч) у част Сергеја Корољева. Аеродром Схпаковскоје у Ставрополу је добио име по Александру Суворову, а ваздушна лука Централни у Омску добила је име по Дмитрију Карбишеву.  Калињинградски аеродром (Храброво) је добио име по царици Елизабети Петровни. 
Комплетну листу аеродрома са њиховим именима можете наћи овдје. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор: Басилица.ро

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског  Господина Г. Фотија, у Теслићу је одржано предавање на тему „Метафизика мождане смрти“. Предавање је одржано у петак 31. маја т.г. у великој сали зграде СПКД „Просвјета“ Теслић у Теслићу, а у организацији Мисијског фонда Епархије зворничко-тузланске и СПКД „Просвјета“ Теслић. Ово је прво предавање у оквиру циклуса предавања под заједничким именом „Агапе“ који се одржава у поводу 800-те годишњице самосталности СПЦ. Текући циклус има за циљ да укаже на проблеме и изазове савременог живота које Црква треба рјешавати у духу светоотачког предања и јеванђелског учења.​ Предавач, проф. др Стаменко Шушак покушао је да разјасни проблем мождане смрти те указао на могућност заблуде у ставу према донорству органа. Изнесеним чињеницама, објашњењима и промишљањима, како са теолошке и медицинске стране, тако и са аспекта философије, одушевио је присутну публику која је обрадована новим сазнањима затаражила поновни сусрет и ново предавање професора Шушка. извор: епархија зворничко-тузланска 

Спорт је човеку потребан да би радио и да би ратовао. У сваком случају, да би ратовао са собом. И још је потребан да би се битанге из краја организовале у спортски тим и да би млади мангуп који може завршити у затвору постао шампион, да би се његова смелост и енергија претопили у златну олимпијску медаљу и још један повод да с поносом чујемо звуке националне химне.    
Спорт је такође изузетно потребан градском становништву. Зато што тесар, ковач или баштован жуљеве на рукама у току дана добијају и без вратила и тегова. А канцеларијски радник не. Грађанину који се сатима гура у превозу, који је преоптерећен информацијама, засићен стресовима и који се надисао аутомобилских гасова на градским улицама потребни су стаза за трчање, базен и тренажер. Спорт му је потребан да би живео. Не само зато што је срце спортисте здравије, а нерви су му јачи, већ и због тога што се ознојеном човеку, уморном од физичког напора враћа животни укус. Обична вода за њега поново поприма укус и потискује укус кока коле. И он поново открива сласт чврстог сна. И ако је човек ово раније добијао од употребе косе, струга и тестере, сад то већини људи дају скије, конопац за прескакање или тег.
Неке врсте спортова су се у потпуности родиле из животних потреба. Тако је, на пример, данашњи бијатлониста дојучерашњи ловац из тајге. Скије и оружје су значили хлеб за његову породицу. И рибар није веслао како би развијао мишиће и рамени појас, већ ради улова којим се храни и он сам и његова породица. Данашњи спорт нам може рећи нешто о томе колико је био тежак овај свакодневни рад обичног човека.
Други спортови су настали из војних вежби. Рвање, стрељаштво, мачевање, трчање и коњички спортови се нису родили из забаве, већ из вежби у доба мира како би човек пре или касније остао жив у борби. Данас спортисти најбоље знају колико је тежак овај ратни подвиг и припрема за њега. Сам језик спортских такмичења се понекад не разликује од ратне лексике. „Штаб селектора“, „тактички цртеж“, „муњевити напад“, „уиграна одбрана“. Ко није чуо ове и сличне изразе? И ко у њима није препознао сродство с ратним активностима?
Има спортова који се по лепоти и сложености могу мерити с уметношћу. Уметничко пливање и уметничко клизање су ближи балету него рату. Али не заборавимо да је тежина балетске уметности једнака тежини рада рудара у рударском окну и играчи балета праведно одлазе у пензију онда кад многи заправо нису још почели да раде. Исто се може рећи и за гимнастичаре и клизаче на леду.
Тако да врхунски спорт у сваком случају значи напоран рад који прославља земљу и који меље спортисту до краја, као војника. И ако је народ у стању да обара спортске рекорде, он је способан и на све остале тешке и велике ствари. На основу спортских достигнућа може се доћи до мишљења о физичком и моралном стању народа блиском истини.
А да ли је спорт потребан православним хришћанима? И ако им је потребан, зашто?
Потребан им је зато што су људи. И њима су потребна здрава деца, пубертетлије који се баве нечим корисним и не губе време на улици или за компјутером, потребни су им снажни мушкарци и старци који дуго година чувају „ватру у жилама“ и животни тонус. Потребно нам је све у чему нема греха. Потребно нам је све што је од користи разуму, савести, породици и земљи. Љубитељи статистике уколико то желе могу бројкама да нам докажу да амплитуда болести, као и амплитуда криминала и греховне зависности у свакодневном животу опада тамо где расте амплитуда масовног бављења спортом. За човека реч „живот“ не означава само биолошко постојање. Треба живети без греха, бодро и корисно. Ми би то требало да разумемо подједнако као и сви остали.
Протојереј Андреј Ткачов /Са руског Марина Тодић /Извор: Православие.ру

ПРВИ ПУТ У 50 ГОДИНА МОЛИТВЕ СУ СЕ ЧУЛЕ У  РУМУНСКОЈ ИСПОСНИЦИ У ЈОРДАНСКОЈ ДОЛИНИ

Јорданска долина, Израел, 29. мај 2019.године
Духовно радосни догађај за румунске православце и све православне вјернике догодио се јуче у долини Јордана, у близини мјеста на коме је крштен Господ Исус Христос, када су изговорене молитве, први пут током 50 година, у скиту Светог Јована Крститеља.

Архимандрит Теофил Анастасоа и други свештеници из Представништва Румунске патријаршије у Светој земљи успјели су ући у цркву пустињака уз помоћ тима за разминиравање који је очистио простор око и унутар цркве, извјештава новинска агенција румунске цркве Базилика.

Био је то "веома посебан и узбудљив дан", прокоментарисао је  о. Теофил , “зато што се у цркви румунског скита није чула никаква молитва пуних 50 година; све је било затворено, подручје је минирано, и само је ветар пустиње прошао кроз наше мјесто ".

Скит светог Јована Крститеља посебно је у вези са са животом светог Јована Јакова Хозевита (познатији као св.Јован Румун, чувени борац против новог календара), који је замонашен споразумом јерусалимских и румунских патријархата како би служио као монах у скиту - од 1947. до 1952. године. 

У цркви су пронађени дијелови књига, икона и литургијских предмета. “Преостало је само неколико литургијских предмета. Иконостас нема иконе, врата су сломљена, а централни стуб је пао у цркву током бомбардовања 1967. године, ”о. Теофил је коментарисао.

О. Теофил је такође напоменуо да је 70% територије скита срушено, али да су рушевине уклоњене из цркве. За сада је подручје под израелском војском, али након што цијело подручје буде потпуно разминирано, приступ ће бити дозвољен за ходочаснике. Румунска патријаршија је покренула кампању прикупљања средстава 2016. године како би финансирала уклањање мина које датирају из 6-дневног рата 1967. године.

Црква и зграда у којој су биле смјештене скитске ћелије су оштећене у рату и постале су неупотребљиве.

ИЗВОР: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Остварујући своје планове Сједињене Америчке Државе очигледно на све начине покушавају да убиједе Јеладску Цркву да призна расколничку цркву Украјине. За Православну Цркву је недопустиво да се потчињава плановима Американаца који никад не иду у корист нашој домовини и Цркви.
Пошто су Сједињене Америчке Државе великодушно пружиле „руку помоћи“ Грчкој подржавши је у сукобу с Турском сад се приближавају Јеладској Цркви док архиепископ Јероним заузима неутралан став према свему што има везе с украјинском аутокефалношћу.
Посета петорице америчких дипломата архиепископу Јерониму у тренутку кад раскол који је изазван аутокефалијом ствара проблеме како у самој Украјини, тако и у целом православном свету, нипошто се не може назвати случајном.
Ово је повезано с тим што је Јеладска Црква најмање већ два пута одлагала разматрање теме Томоса о аутокефалији који је Патријарх цариградски Вартоломеј дао малом броју свештеника и верника који себе називају „православна Црква Украјине (ПЦУ)“. ПЦУ покушава да путем прогона и уз подршку Петра Порошенка (који је донедавно био украјински председник) утиче на канонску Украјинску Православну Цркву (УПЦ МП), коју признаје већина православног света. 
Архиепископа Јеронима су посетили Џефри Пајет – амерички амбасадор у Атини, Семјуел Браунбек – амбасадор САД за питања међународне верске слободе, Рили Бернс – саветник Департмана за демократију, људска права и рад, Паулета Волш – аташе за питања верских слобода и Холи Меткалф – политички саветник амбасаде САД за верска питања.
По информацијама агенције „Спутник“ украјинска аутокефалност била је једно од главних питања која су разматрана за преговарачким столом.

„Ниједна политичка власт не може да се меша у послове Цркве. Никада и ни у ком случају. Невоља је у томе што јој ми дајемо право да се меша. То нису канонска, већ еклесиолошка питања. С еклесиолошке тачке гледишта они [политичка власт, прим. прев.] немају права да се мешају, нити имају било какво право гласа. Њихови циљеви су геополитички. Никад им нећемо служити,“ – истакао је у интервјуу за агенцију „Спутник“ Митрополит кифирски Серафим коментаришући америчку посету Јеладској Цркви. 
Пре осам месеци амбасадор САД за питања међународне верске слободе Семјуел Браунбек посетио је Петра Порошенка, тадашњег украјинског председника, како би пружио званичну подршку САД у вези с питањем аутокефалности. Многи је сматрају једним од стубова америчке политике у украјинском црквеном питању.
„Мешање, као у случају с Украјином, изазива бригу и негодовање. Они треба да схвате да њихов световни приступ не функционише. Имамо вишевековну црквену традицију на основу које треба све да се решава. Они покушавају да је укину и да спроведу нешто друго, што није православље. Желе да нас претворе у свој инструмент, да нас потчине, као и да ослабе Русију. Вероватно ће наметнути и друге аутокефалије, на пример, у Скопљу,“ – додаје Митрополит кифирски Серафим.
„Чињеница да је ова посета имала велико место у медијима јасно представља америчку поруку о томе да Јеладска Црква треба да се креће у одређеном правцу, посебно кад се ради о украјинском питању, уз подршку Васељенске патријаршије. То је налог из САД,“ – рекао је за агенцију „Спутник“ Мариос Бегзиос, бивши декан богословског факултета и професор компаративне теологије и религиозне философије.
„Ако је на овом сусрету разматрана аутокефалија то се може оценити као мешање у унутрашње црквене послове. Али треба више да сазнамо,“ – наводи Митрополит китроски, катеринински и платамонски Георгије.
У разговору који је агенција „Спутник“ водила с Митрополитом флоринским, преспанским и еордејским Теоклитом он је критиковао контакте америчких дипломата с Архиепископијом истакавши да би желео „да сазна нешто више о овим сусретима“.
                                                                               Грчки одговор
По информацијама агенције „Спутник“ Јеладска црква је и даље неутрална у вези с питањем аутокефалије, у сваком случају, до октобра. „Надлежни синодални комитети ће до тада разматрати ситуацију и донеће своје одлуке,“ – изгледа да је такав био одговор црквеног руководства на молбу Американаца.
„Наша Црква жели да сачува равнотежу у односима са Васељенском патријаршијом и Руском Црквом. Ми нисмо расколници, већ ујединитељи. Постоји вероватноћа да ћемо захтевати сазивање Свеправославног сабора у вези с овим питањем,“ – наводе, између осталог, црквени извори.

                                                                              Став Украјине
Канонска Украјинска Црква с митрополитом Онуфријем на челу негативно је оценила сусрет Јеладске Цркве с Американцима. „Жалосна је чињеница да искључиво црквени проблем остаје талац велике политике. Одлично видимо до чега је то довело у Украјини. У зао час покушаће да заразе Јеладску Цркву својом политиком,“ – истакао је за агенцију „Спутник“ Митрополит запорошки Лука.                                                           Извор: лист „Ортодокс типос“ (Грчка)/Текст је преведен специјално за Аналитички центар светитеља Василија Великог /Са руског Марина Тодић / Центар светитеља Василија Великог.

Софија, 29. мај 2019.године: Три православне цркве у главном граду Бугарске биће подвргнуте неопходној реновацији захваљујући додјели из општине Софија.
Одлука о додјели 114.000 долара (200.000 лева) донесена је јуче на састанку Одбора за културу и образовање градског вијећа, преноси Добротољубие.
Највећи износ, 44.500 долара (78.000 лева), биће додељен за Ротунду Светог Ђорђа, која се сматра најстаријом грађевином у Софији, која датира из 4. вијека. Сматрало се да је то био маузолеј или церемонијална дворана када је Софија била резиденција царева Галерија и Константина Великог. Претворена је у цркву у 6. вијеку. Њена цилиндрична структура од црвене опеке на врху квадратне основе је иконичка слика, позната широм свијета. У њој  су откривена три слоја фресака, најраније из 10. вијека. Древна грађевина треба рестаураторске и конзерваторске радове.
28.500 долара (50.000 лева) биће додијељено цркви Светих Благовијести у округу Друзба . Изградња цркве је почела 2012. године, иако још није завршена. Саграђена је зато што је сусједна црква Светог пророка Илије сувише мала да би примила све вјернике за празнике.
Нешто мање од 22.800 долара (40.000 лева) биће додијељено и за цркву Успења Богородице у сјеверном предграђу Новог Искара. Цркви су потребни поправци зидова и плафона, нови прозорски оквири, електроинсталације и иконостас. Бугарска државна влада издвојила је 180.000 долара (300.000 лева) за поправке цркве св. Онуфрија, Дамасцене и Алл тхе Габрово Мартирс ин Габрово у септембру, након што су у септембру прошле године већ издвојили 108.000 долара. Да би био завршен једини у Софији, јерменски храм "Свете Богородице" додијељен је износ од 40 000 лева. Изградња цркве је почела 2006. године, а сада остају завршни радови. Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Српски патријарх Иринеј стигао је у посету Сирији, где ће боравити до 8. јуна у званичној посети антиохијском патријарху Јовану и Антиохијској патријаршији. 
Патријарх српски ће током боравка у Сирији посетити историјске четврти главног града Дамаска, као и Манастир Сиднају северно од престонице, а обићи ће и неколико села у „долини хришћана“ у близини Хомса, као и Манастир Светог Белмана на сиријској обали.
Пратњу патријарха чине митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ шумадијски Јован, архимандрит Дамаскин, протојереј-ставрофор Божо Бакајлић, протођакон Дамјан Божић, ђакон Владимир Руменић и ипођакон Дејан Накић.

То је узвратна посета патријарху Јовану, који је патријарха српског Иринеја и Српску православну цркву посетио прошле године. ​
Извор: Вечерње новости

Током ископавања утврђено је да је на мјесту данашње цркве стајала црква из 14. вијека од бијелог камена.
Познат као „Првјенац Московског региона“, Бобренев манастир Рођења Пресвете Богородице, саграђен у 14. вијеку од стране кнеза Светог Дмитрија Донског, биће обновљен. Хиљаде поклоника сваке године путује у овај манастир како би се поклонили чудесној Теодоровој икони Мајке Божије, преноси 360тв.ру.
Манастирска Саборна црква Рођења Пресвете Богородице окружена је скелама, јер већ дуго чека обнову. Према предању, св. Димитрије Донски и војвода познат као Боброк обећали су да ће основати манастир ако побједе у Куликовој бици. 
Током ископавања утврђено је да је на мјесту данашње цркве стајала црква из 14. вијека од бијелог камена. Дуготрајне реконструкције завршене су 1790. године, а црква је допуњена трапезом и бочном капелом. Звоник од црвене цигле додан је у 19. вијеку.
Преживјели су зидови, прозори и таваница остали су без икона. Међутим, током недавног богослужења један свештеник из Москве пришао је игуману манастира и рекао му да је током совјетских времена узео једну икону из манастира, а показало се да је то икона Владимирска Мајке Божије. Свештеници су га дочекали на дан празновања Владимирске иконе и икона је враћена у манастир, испричао је архиепископ луковски Петар, игуман манастира, преноси Инфо служба СПЦ.
Манастир је много тога искусио током 600 година свога постојања. Црква је оскврнављена и коришћена за складиштење током дугих година безбожничког атеизма. На територији манастира налазио се и хостел, школа, државна фарма и депонија. Извор: ИН4С -  30/5/2019