На свечаној академији под називом "Наши учитељи - у подвизима ка добру" одржаној у петак, 28. јануара 2022. године у Дјечијем позоришту РС, уз директан пренос на РТРС-у уручене су Светосавске награде за 42 истакнута наставника основних и средњих школа и васпитача у Српској за постигнуте изузетне резултате у области васпитања и образовања ученика у протеклој школској години.  Први пут од када се додјељује најзначајнија награда просвјетним радницима, ове године уручена је и једном вјероучитељу. Уз присуство бројних гостију и свештенства епархије бањалучке, награде су уручили Министар просвјете и културе Наталија Тривић и др Предраг Дамјановић, директор РПЗ РС; Бојан Ђенић, директор Завода за уџбенике РС. Награду вјероучитељу Драгану Ђурићу, који ради у ЈУОШ "Бранко Радичевић" Бањалука, уручио је др Предраг Дамјановић, директор РПЗ РС. Светосавска награда састоји се од Светосавске повеље, новчане награде и медаљона са ликом Светог Саве, дјело академика Миливоја Унковића. Такође, Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске  награђенима је поклонио и књигу нашег нобеловца Иве Андрића "Травничка хроника" са посветом Министра просвјете и културе РС.  Биографију вјероучитеља Драгана на основу које је добио Светосавску награду можете да прочитате насајту школе ЈУОШ "Бранко Радичевић" Бањалука.
У свом обраћању министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић рекла је:
“Поносна сам на све овогодишње добитнике Светосавске награде. Награђена су 42 васпитача, стручна сарадника, наставника и професора за изузетне резултате у области образовања и васпитања и допринос квалитетнијем образовању и васпитању у Српској у школској/радној 2020/2021. години. Све добитнике Светосавске награде красе више од 15 година радног искуства, изузетна посвећеност у раду с дјецом, бројне ваннаставне активности, стална усавршавања, као и иновативност и креативност у раду, али прије свега бескрајна добронамјерност и стрпљење у раду с дјецом. Просвјетни радници су лучоноше светосавља, што се огледа у знању које преносе на своје ученике. Захваљујући њиховој преданости, стручности те спремности да у доба пандемије окупљају дјецу да би у континуитету стицала знања, али и јачала најјаче вриједности као што су заједништво, дружење и учење кроз игру учинили су исто што је чинио Свети Сава кроз свој живот”.

Институт за превођење Библије је по први пут објавио Мојсијево петокњижје на кумичком језику, који је распрострањен у Дагестану, на сјевероистоку Чеченије и у Моздокском региону Сјеверне Осетије. Овај језик припада кипчакској групи турских језика. Према подацима из 2010. године кумичким језиком говори 426.212 људи. На овом преводу радио је креативни тим на челу са Институтом за превођење Библије, у којем су били филолози, стручњаци за кумички језик, као и теолози и библисти.  Ова публикација је такође прошла научну рецензију и излази под печатом Института за језик, књижевност и умјетност. 
„Објављивање Петокњижја на кумичком језику биће значајан догађај за кумичку књижевност. Оно оцртава основе старозавјетне религије, њене правно-позитивне и моралне принципе“, наводи се у поруци.
Издање Мојсијевог Петокњижја, на кумичком језику под називом „Таврат“, обухвата књиге: Постање (Јаратилив), Изласка (Чигиш), Левитска (Левили), Бројева (Санавлар) и Поновљених закона (Кануну Такрара).
На крају књиге се налази  рјечник библијских појмова и тешко разумљивих ријечи. Дате су и генеалогије 12 израиљских племена, карта „Свијет постања“ и „Путеви изласка“ са мјестима гдје су се одиграли главни догађаји описани у овим књигама. Раније су на кумички језик преведени: 2007.године Нови завјет (Инжил), 2016. Псалтир (Забур) и низ других светих књига.​ Петокњижје на кумичком језику може се пронаћи у ПДФ формату на сајту ИПБ  у одељку електронских публикација . Такође, могуће је послушати  аудио снимак  књиге Постања. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора

Дана, 28. јануара 2022. године, Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански, примио је у наступну посјету и аудијенцију Његову екселенцију Господина Седар Дамијана, опуномоћеног амбасадора Републике Словеније у Сарајеву. У пратњи Његове екселенције Господина Амбасадора био је и његов замјеник Господин др. Звоне Жигон. У отвореном и пријатном разговору Господин Митрополит и његови гости разговарали су о актуелним  темама савременог свијета и о стању у БиХ. Високопреосвећени Господин Митрополит је изразио своју забринутост по питању паневропске политике која се осим што се примјењује у ЕУ и уцјенама и силом намеће другима. Посебно је апострофирао штетност ткзв. вјетроенергије у Европи, штетност која се одражава на биљни и животински свијет. Извор: ​Митрополија дабробосанска

Злогласни рођендански банкет Ирода Антипе, који је кулминирао одсијецањем главе Светог Јована Крститеља, пророка који је најавио долазак Исуса Христа и осуђеног на смрт око 29. године нове ере, одиграо се у царском граду Махери, источно од Мртвог мора. Ово мјесто се налази у данашњем Јордану. Библија и антички писац Јосиф Флавије (37–100 н.е.) описују како је цар Ирод Антипа, син цараа Ирода, погубио Јована Крститеља. Јосиф Флавије је прецизирао да се погубљење догодило у Махери, утврђењу близу Мртвог мора у данашњем Јордану. Мјесто Јовановог погубљења потврдио је око 250 година касније хришћански писац Јевсевије Памфил.
Мађарски археолог и архитекта Győző Vörös идентификовао је и реконструисао тврђаву Ирода Антипе у којој је био затворен и мученички убијен Свети Јован Крститељ, Претеча и Крститељ Господњи. Резултати рада Ђоза Ворешуа објављени су у облику тротомног издања Археолошких ископавања у Махери. Истовремено, сам мађарски археолог назвао је своје откриће „невјероватним, скоро чудом“. Прецизира се да се тврђава Ирода Антипе налазила источно од Мртвог мора, на територији данашњег Јордана. На крају Првог јеврејског рата, мјесто гдје се налазила палата, разорили су Римљани. Тек 1968. године, њемачки научник Август Штробел открио је фрагменте зида који су подигли Римљани, и формулисао хипотезу према којој се овдје налазио древни Иродов град. Папа Бенедикт XVI је 2009. године изразио жељу да се истраживање настави, након чега је Краљевско одјељење за антиквитете у Аману то повјерило професору Ђозу Ворешу. Напомиње се да је током ископавања поново спојено више од 100.000 архитектонских фрагмената, што је омогућило да се изврши графичка реконструкција локалитета. Др Vörös и његов тим  успјели су да представе реконструкцију Иродове палате, самог мјеста гдје је Иродијадина кћерка Саломија плесала за Ирода Антипе и његове госте, а обећана јој је глава Јована Крститеља. Напомињући да ћемо ускоро обиљежити 2.000 година од мучеништва светог Јована Крститеља (који је посјечен 28. или 29. године нове ере), др Vörös је рекао да се нада да ће археолошко налазиште Махера бити спремно да буде представљено „на веома јасан начин , веома аутентичан начин, што је најважније“ – и да се нада, са јорданским властима, да ће Махера „поново бити на мапи Свете земље..."
Сви радови су обављени у блиској сарадњи са Фрањевачком библијском школом, Француском библијском археолошком школом у Јерусалиму и Кобовим институтом за археологију на Универзитету у Мисисипију. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем је 27. јануара 2022. године, на празник Светог Саве, служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањој Луци.
Послије свете Литургије обављен је чин освећења славског колача и жита. Као и претходних година, у духу светосавске традиције уприличено је рецитовање и подела пакетића за најмлађе чланове наше Цркве. Празник Светог Саве, уз свечане приредбе и ломљење славског колача, прослављен је и у школама на подручју града Бање Луке и цијеле Републике Српске.

СВЕТИ САВО МОЛИ БОГА ЗА НАС!
извор: Инстаграм налог Епархије бањалучке

​У келији конака Старог манастира Светог Василија – Хрусији, који се налази три километра северно од Хиландара, синоћ је око 18.30 по грчком времену избио пожар.
Захваљујући брзој реакцији грчких ватрогасаца са једним возилом, као и хиландарске монашке ватрогасне службе са два ватрогасна возила, пожар је локализован и угашен до касних вечерњих сати. У пожару није било људских жртава, нити повређених.
Пожар је проузроковала пећ на дрва. Ватра је захватила келију, међутим ватрогасци су спречили да изгоре кровна и међуспратна дрвена конструкција, па на конаку није дошло до обрушавања крова, нити се ватра проширила на приземље.
Пожар се није проширио ни на остатак средњовековног утврђења и његове највредније делове: цркву Светог Василија, кулу и остатке палате из 14. века. Конак у коме је дошло до пожара датира из 1868. године.
Тачне размере оштећења и материјалне штете биће накнадно утврђене.  У изгорелој келији нису се налазили предмети са карактером културног добра.
Стари манастир Светог Василија
Стари манастир Светог Василија (познат и као скит Светог Василија на мору (мада статус скита никада није имао) или Пирг Хрусија) спада у део богатог хиландарског културно-историјског наслеђа на Светој Гори које се налази изван зидина самог манастира Хиландара.
На том месту од раније је постојало мање утврђење – пристаниште које је у 14. веку Свети Краљ Милутин знатно проширио и утврдио на захтев хиландарских монаха, како би се заштитили од напада гусара са мора.
Краљ Милутин је подигао јако утврђење – пирг (кулу) са црквом на врху посвећену Вазнесењу Христовом. Непосредно после њега, Стефан Дечански изградио је, или завршио започету, другу цркву која је посвећена Св. Василију. По предању за време цара Душана изграђена је палата у источном углу утврђења.
Палата као и други бедемски зидови пирга оштећени су и делимично порушени под утицајем земљотреса и зуба времена.
У последњој деценији 20. века израђена је дрвена потпорна конструкција са циљем спречавања даљег урушавања зидова палате. Пре неколико година, у склопу Обнове Хиландара, дрвена потпорна конструкција је уклоњена због дотрајалости, а опсежним радовима извршена је конзервација и реконструкција бедемских зидова и зидова палате. На цркви Св. Василија изведени су радови са циљем спречавања продора слане воде које наноси ветар.
Стари манастир Св. Василија на мору саставни је део дугорочне заштите и очувања српског културно-историјског наслеђа на Светој Гори.
Извор: Задужбина манастира Хиландара Задужбинa Светог манастира Хиландара - Holy Monastery Hilandar Foundation

​1. Светосавска пузла 
2. Савиндан-попуни празна поља 
​3. Квиз о Св.Сави 2 (Историја СПЦ)
​4. Светосавска онлајн укрштеница (скандинавка)
5.​Књижевни рад Св.Саве
​6.Квиз о СВ.САВИ 1 (Историја СПЦ-Др Ђоко Слијепчевић) 
7.Путовање Св.Саве на Исток и смрт 
8.СВЕТОСАВСКИ КВИЗ 3 
9.КВИЗ-НАСЛОВИ СВЕТОСАВСКИХ  ПЈЕСМИЦА
10. Савинданска осмосмјерка
11. ​Светосавска игра меморије 
12. АНЕГДОТЕ О СВ.САВИ-КВИЗ 
​13.Светосавска укрштеница 2 
14.Светосавска укрштеница 3 
​15. ​Светосавски криптограм-посљедње ријечи Св.Саве 
​16. Светосавски анаграми 
17. Светосавска закључана поља

​Пројекат ученика Гимназије Прњавор поводом Светосавске академије 2022. године у Прњавору. 

Истраживачи су 90% сигурни у своје откриће, али су потребна даља истраживања да би се ово званично потврдило. Израелски научници тврде да су пронашли град стар 3.200 година за који многи вјерују да је био дом библијског цара Давида, Налазиште се налази у централном дијелу Израела и сматра се остацима филистејског града Сиклага.
Филистејци су били древни народ који је живио на Блиском истоку од 12. вијека прије нове ере до 604. године прије Христа, након чега су протјерани. Познато је да су се сукобили са библијским народом Израиља. Најпознатији Филистејац био је Голијат, којег је у младости убио цар Давид. Многи археолози раније су тврдили да су пронашли Зиклаг, али се каже да тренутно ископавање на локалитету званом  Khirbet Al-Rai, које је почело 2015. године, садржи више доказа. Вјерује се да је Зиклаг спаљен када је цар Давид кренуо у рат против Филистејаца, тако да су спаљени артефакти пронађени на овом мјесту сасвим у складу са историјском истином. Пронађене су бројне посуде за складиштење уља и вина средње и велике величине. Истраживачи су 90% сигурни да је ово откриће библијски Циклаг; да би се ово званично потврдило потребно је извршити даља ископавања и проучавања. Зиклаг је био древни град који је библијском цар Давиду дао филистејски цар Ахис:"И даде му Ахис онога дана Сиклаг. Зато Сиклаг припада царевима Јудинијем до данашњега дана". Давид је побјегао у овај град да би избјегао гњев цара Саула. У одсуству Давида и његових војника, Амаличани су спалили град и заробили жене и дјецу. Давид их је прогонио, поразио њихову војску и вратио заробљенике. Овдје је Давид примио вијест о Сауловој смрти. Аутор: вјеронаука.нет на основу  писања овог извора

У 2021. години у Чешкој је забиљежен пораст броја парохијана Православне цркве Чешке и Словачке.
Православна црква чешких земаља и Словачке постала је друга највећа конфесија у Чешкој. О томе свједоче подаци чешког завода за статистику, рекао је у коментару за СПЖ доктор теологије Јакуб Јиржи Јукл.
Према попису становништва из 2021. године  кад су у питању вјероисповијести, на првом мјесту је Римокатоличка црква са 741.019 чешких вјерника. Православна црква Чешке и Словачке има 40.681 вјерника, а претекла је  Евангеличку цркву чешке браће (32.577 чланова) и Чехословачку хуситску цркву (23.610 чланова), које су донедавно држале другу и трећу позицију.
Такође, 497 вјерника припада Московској патријаршији у Чешкој. „Наравно, главни разлог повећања броја парохијана Чешке православне цркве је долазак вјерника из иностранства, прије свега из Украјине, али и из других постсовјетских земаља, има и вјерника са Балкана. Али овај тренд датира још од 1990-их година двадесетог вијека, па се не може рећи да је наша православна црква само Црква „странаца“ или „досељеника“. Многи вјерници, иако су рођени у иностранству, овдје живе и раде дуги низ година, а често и деценијама, имају чешко држављанство, њихова дјеца су овдје рођена или су бар одрасла, студирала, женила се и добила своју дјецу – и још од онда су посјећивали православне цркве“, објаснио је Јакуб Јиржи Јукл, доктор теологије.

​Архијереји трију помјесних цркава служили су Литургију у храму Светог благовјерног кнеза Александра Невског у Буенос Ајресу.
У главном граду Аргентине, Буенос Ајресу, архипастири трију помјесних православних цркава служили су 23. јануара 2021. године Божанствену Литургију, наводи се на сајту аргентинске и јужноамеричке епархије Руске православне цркве .
Митрополит буеносајрески и цијеле Аргентине Сантјаго (Антиохијска Патријаршија), Епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички Кирило (СПЦ), епископ Каракаски и јужноамерички Јован (РПЦ) и Епископ аргентинско-јужноамерички Леонид (РПЦ).
Епископима су саслуживали протојереј Сергиј Јурин, секретар аргентинске епархије Руске Православне Цркве и јереј Алексеј Лисенко, настојатељ храма Светог Јова Почајевског у граду Сан Мартин. 
Митрополит Сантјаго је истакао братство у Христу међу православним епископима који служе у Аргентини. „Ми, сви православни епископи који служе овде у Аргентини, у Буенос Ајресу, осјећамо се као браћа у Христу. Као што знате, братски односи између Московске, Антиохијске и Српске Патријаршије су веома стари и веома дубоки“, рекао је архијереј Антиохијске Цркве. Епископ Кирило захвалио је Епископу Леониду на позиву на заједничку братску службу. „Увијек ме веома инспирише прилика да заједно са браћом епископима, свештеницима и вјерујућим народом служим богослужења. То је доказ нашег јединства у Христу“, рекао је архијереј Српске цркве. Аутор вјеронаука.нет на основу писања  овог извора

У недељу, 23. јануара 2022. године у просторијама епархијског дома у Требињу, на позив Епископа ЗХиП г. Димитрија, одржан је састанак вјероучитеља средњих и основних школа Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
Састанку су присуствовали и три члана Катихетског одбора РС која су изабрана као представници  наше Епархије: игуманија манастира Петропавлов код Требиња  ̶  мати Павла, архијерејски намјесник протојереј-ставрофор Радивоје Круљ и јереј Данило Боро.
У  пријатној атмосфери  и уз конструктиван и плодоносан разговор, вјероучитељи су заједно са својим епископом и члановима катихетског одбора дошли до веома важних закључака и тема по питању унапређења вјерске наставе у Епархији.
На самом почетку састанка владика Димитрије упутио је архипастирску поруку свим присутним, говорећи о важности  вјеронауке и одговорности оних који је преносе у склопу основног и средњег образовања. С обзиром на специфичност предмета, вјерска настава са собом носи многе изазове, што је епископ посебно нагласио. У наставку су вјероучитељи изнијели свој извјештај о раду и успјеху за протекло полугодиште, осврнувши се том приликом на многе теме и многа искушења са којима се сусрећу у наставном, васпитно-образовном процесу. Вјероучитељима средњих школа подјељена су Света писма која ће им помоћи у организовању и унапређењу вјерске наставе, а планиране су и даље акције на том плану које за циљ имају да свако дијете и основне и средње школе има могућност да дође у додир са Светим писмом и конкретно ради на њему.
Планирана је и приснија сарадња вјероучитеља и ученика са парохијском заједницом, а колико то садашња ситуација са пандемијом корона вируса буде дозвољавала. Као главни циљ истакнуте су разне активности који ће вјеронауку из учионице повезати са парохијским животом локалне Цркве. На самом крају састанка епископ Димитрије, заједно са координатором за вјерску наставу наше Епархије вјероучитељицом Миљом Тупањанин, пожељели су свим вјероучитељима срећан почетак другог полугодишта школске 2021/2022. године и много успјеха у даљем раду. вјероучитељ Срђан Милошевић /извор: Епархија ЗХиП

​Одлуком Светог Архијерејског Синода од 24. jануара 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије постављен је за администратора упражњене Епархије шабачке, након упокојења Епископа Лаврентија.

Света заупокојена литургија биће служена 26. јануара у Саборном храму светих апостола Петра и Павла у Шапцу са почетком у 9 часова, а у наставку ће бити служено опијело Епископу Лаврентију.  

Вјечан ти помен, блаженства достојан, владико Лаврентије. Христос Васкрсе!

ЖИВОТОПИС ЕПИСКОПА ШАБАЧКОГ ЛАВРЕНТИЈА (1935-2022)
Извор: Епархија зворничко-тузланска

​Епископ шабачки Лаврентије упокојио се у 87. години, потврђено је РТС-у из Епархије шабачке. Владика Лаврентије рођен је 27. јануара 1935. године као Живко Трифуновић у селу Богоштица код Крупња. Основну школу је завршио у Крупњу, а два разреда гимназије у Лозници, православну Богословију и Богословски факултет завршио је у Београду.
У чин јерођакона рукоположен је 1958, а у чин јеромонаха 1961. године. Две године био је духовник Цркве Ружице на Калемегдану (Београд), после тога парохијски свештеник на Купресу. Две и по године био је професор Богословије у манастиру Крки и истовремено парох у Ивошевцима. У епископски чин изабран је 1. јуна 1967, а хиротонисан 16. августа 1967. у Саборној цркви у Београду. Од 1967. до 1969. године био је викарни епископ моравички у Београду.
Године 1969. постављен је за епископа западноевропског и аустралијског и устоличен марта 1969. у Лондону. Пошто је створио услове за формирање нове епархије у Аустралији, постављен је за Епископа у западну Европу. У Химелстиру у Немачкој основао је епархијски центар. Прво је откупио за Српску православну цркву једну већ саграђену цркву, ту је затим основао штампарију. Године 1985. у Лондону је венчао принца Александра Карађорђевића и принцезу Катарину.Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао га је 1989. године за епископа шабачко-ваљевског. Устоличен је у Шапцу 23. јула 1989. године.На његов предлог Свети архијерејски сабор је на свом редовном заседању у мају 2006. поделио велику Епархију шабачко-ваљевску на две епархије – Шабачку са седиштем у Шапцу и Ваљевску са седиштем у Ваљеву.  ИЗВОР:РТС

Прве Недеље по Богојављењу Владика Димитрије служио је Свету Литургију у Манастиру Дужи, надомак Требиња.
Након разарања Тврдоша, Дужи су једно вријеме биле сједиште захумско-херцеговачких Митрополита, а данас су женски манастир. Игуманија манастира Дужи више деценија била је мати Теододра (Делић), којој је данас служен годишњи помен. Преосвећеном Владици саслуживао је јеромонах Теофил из Тврдоша.
У јеванђељској бесједи Владика је говорио о Христу који не долази као цар овога свијета, него као истински Избавитељ и Искупитељ, Цар Царства Небеског, које се налази у сваком чистом срцу. Њеогов долазак у свијет је одређен службом коју врши спасавајући свијет својим Страдањем и Васкрсењем. Људима се, на Јордану, објавио као Свијетлост. Та Свијетлост исијава љубављу и радошћу, али у Њој се откривају и гријеси и слабости човјека, те ријечи Христовог позива ”Покајте се” постају извор спасења. Владика је нагласио да сазнање о грешности не смије бити извор очајања, већ почетак одрицања од гријеха, будући да је управо сазнање о грешности доказ благодати Духа Светог према ријечима Св. Серафима Саровског. Извор:Епархија Захумско Херцеговачка и Приморска

23. (10.) јануара, наша Црква прославља Григорија Ниског - светитеља, оца и учитеља Цркве (између 335. и 340 - послије 394. године), епископа града Нисе, једног од највећих хришћанских богослова. 

О невјероватној породици Светог Григорија? Зашто га називају чуваром православља? И на која најважнија богословска питања питања  је дао одговоре и која је од његових мисли изазвала озбиљну полемику.
​
Велики земљаци
Григорије Ниски, заједно са старијим братом Василијем Великим и блиским пријатељем Григоријем Богословом (или Григоријем Назијанзином), припадао је плејадии познатих Великих Кападокијаца (Кападокија је регион Мале Азије који је био дио Источног Римског царства, данас припада Турској).
Сви су они били, како бисмо сада рекли, „земљаци“. А.В. Карташев је написао да је „њихова домовина Кападокија и сусједни региони средишта Мале Азије били пребивалиште земљопосједничких породица које су част своје титуле и својих породица сматрале давањем своје дјеце највишем могућем образовању“. Ови Оци Цркве у другој половини IV вијека послије Рођења Христовог, ослањајући се на искуство древне философије, у строго православном духу, развили су догмат о Светој Тројици и одобрили је на Другом васељенском сабору (381. год).
Тада су Римско царство буквално уздрмали спорови са Аријанцима и другим јеретицима, а расправе о Богу, Личностима Св. Тројице и Њиховом односу, о односу двије природе у Христу биле су толико раширене и свеприсутне да су се буквално прелиле на улице и тргове градова. Православни хришћани свих сталежа друштва и држава, свих степена образовања, започели су расправе и спорове око догмата. И сам Григорије Ниски о томе је писао с иронијом и не без изненађења:
"Неки који су се тек јуче и прекјуче отргли од најтежих физичких послова, одједном су постали професори богословије. А други опет, који су изгледа били слуге, које су толико пута извлачиле батине да су морали да побегну од ропског рада, сад пуни неке важности философирају о појму недокучивости. Свугде је много таквих људи: по улицама, пијацама, трговима, на раскрсницама. То су и трговци платном, мењачи новца, продавци намирница. Ти их питаш за новац а они философирају о Рођеном и Нерођеном (Богу Сину и Богу Оцу). Човек хоће да сазна цену хлеба, а они одговарају – Отац је већи од Сина. Желиш да се обавестиш да ли је спремљено купатило, а они ти кажу – Син је постао из небића".

Шта је Григорије сањао?
Григорије Ниски рођен је у Кесарији Кападокијској (данас град Кајсери у Турској) у богатој аристократској породици са дубоком хришћанском традицијом. Од његових девет браће и сестара, четворицу је Црква прославила као свеце: свете Василија Великог и Петра Севастијског, преподобну Макрину Млађу и блажену Теозву. Њихова бака Макрина била је прогоњена за вријеме цара Диоклецијана, мајка Емилија, такође прослављена као светица, била је кћерка мученице. Дјед Григорије је био епископ. Прво стекавши образовање у незнабожачкој школи у Кесарији, Григорије је потом учио код старијег брата Василија, који је студирао у Атини. Иако је Григорије припадао тако јединственој хришћанској породици, у младости је био веома наклоњен древној реторици и философији, а преживио је својеврсно искушење спољашњом науком, чак је одлучио да прво постане секуларни бесједник и учитељ реторике.

Али један сан је имао судбоносну улогу у његовом животу. Када је једног дана, на имању његове мајке, одржана прослава у част преноса моштију четрдесет мученика, Григорије, који је дошао на прославу, „био је прилично одсутан“ и генерално је био веома несрећан што је био отргнут од својих научних задатака. Али када је легао у кревет, тада је у сну видио да жели да уђе у башту, али неки свјетлоносни ратници га нису пропустили и само захваљујући заступништву једног од њих, коначно је успио да уђе. Овај сан је толико утицао на Григорија да је напустио световне науке, окренуо се читању светих књига и постао чтец („анагност“) на богослужењима. Послије смрти своје побожне супруге Теосевије, 365. године н.е, Григорије, који је напустио дужност чтеца и поново се заинтересовао за читање незнабожачке литературе, поново се окреће проучавању Светог Писма. Убрзо напушта свијет и настањује се у манастиру који је основао његов старији брат Василије Велики.

Епископ чувар
У ово вријеме сам Василије Велики води жестоку борбу против аријанске јереси. Када постане архиепископ кесаријски, 372. године обратио се свом брату са молбом да постане епископ града Нисе, пошто су му били потребни одани помагачи. Након много убјеђивања, Григорије се сагласио.
Његово епископство праћено је бројним нападима Аријанаца. 375. године светитељ је неправедно оптужен за проневјеру црквеног новца, лишен епископског трона и ухапшен. Међутим, Григорије побјегне из притвора и сакрије се на сигурно мјесто. Три године касније, након смрти цара Валента, заштитника Аријанаца, у бици код Адријанопоља 378. године, Григорије се вратио у Нису на епископски трон.
Григорије Ниски активно се супротстављао јересима Аријанаца, Евномијанаца и Аполинаријеваца, учествовао је на Сабору 379. у Антиохији против јеретика који нису поштовали дјевственост Богородице и других који су се поклоњали Богоматери као Божанству. Нови цар Теодосије, поријеклом из Шпаније, био је тврди Никејац. Сазива у Цариграду 381. године Други васељенски сабор, којим се потврђује Никејско вјеровање, и у коме активно учествује Григорије Ниски. Након Другог васељенског сабора царским едиктом из 381. године, име Григорије уврштено је на списак епископа-чувара православља. Сви остали епископи који су жељели да задрже своје катедре били су, према овом едикту, у заједници са овим епископима чуварима.

Света Тројица
Богословље Григорија Ниског уживало је ауторитет и у Византији и на средњовјековном Западу. Његова дјела су преведена на латински, јерменски, грузијски, сиријски језик. Његово богословље имало је запажен утицај на полемику око исихаста у Византији у 14. вијеку. У теологији Григорија Ниског јасно се види његово дубоко познавање класичне грчке философије: посебно Платона и Плотина, као и природне философије и физике Аристотела. Поред тога, он се држи алегоријске методе тумачења Оригенових библијских књига. Потоњи теолог је, такође, имао опипљив утицај на Григорија.
У заједништву и теолошкој сарадњи, Василије Велики, Григорије Богослов и Григорије Ниски коначно успостављају формулу односа између Јединствене Божанске Суштине и Три Ипостаси или Личности, коју и даље користимо: Бог је Једна Суштина у три Ипостаси - нераздјељива Тројица.

Контроверзни моменти
У исто вријеме, ставови Григорија Ниског о есхатолошком процесу, тврдњи о коначности паклених мука и апокатастази сматрају се изузетно контроверзним. По Григорију, послије васкрсења и Страшног суда, када нестану зло и порок, сви грешници, па чак и сам сатана биће спашени Божанском ватром. Ови његови ставови увијек су изазивали приговоре у Цркви. 

​Најбољи свјетски тенисер и један од најпознатијих спортиста свијета Новак Ђоковић посјетио је манастир Острог и поклонио се моштима Светог Василија Острошког Чудотворца. Новак се у Острогу срео са Високопреосвештеним Митрополитом црногорско-приморским Јоаникијем и братијом манастира. Након обиласка мастирских светиња, дружење са драгим гостом настављено је у манастирској трпезарији гдје се разговарало и о последњим дешавањима и искушењима кроз које Новак пролази последњих мјесец дана. Митрополит Јоаникије је пожелио Новаку да се што прије врати на терен и поново почне да се бави оним по чему је прославио не само себе већ и свој народ и своју државу.
У знак молитвеног сјећања на ову посјету Митрополит Јоаникије је Новаку Ђоковићу поклонио икону Светог Василија Острошког да му он буде помоћник на свим његовим путевима. Извор: митрополија.цом

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом служио је 20. јануара 2022. године, на празник Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, свету архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Жепчу. Саслуживали су протојереји-ставрофори Горан и Зоран Живковић, јереј Драгиша Цвјетковић и ђакон Божидар Васиљевић.
-Господ је дао првосвештенику Захарији и његовој жени Јелисавети сина, коме су дали име Јован, као утјеху, јер су били бездјетни и због тога тужни и утучени. Свети Јован није био утјеха само својим родитељима, он је постао утјеха цијелом роду људском. Својим светим живљењем, светим примјером ријечи  и дјела обратио је сав Јерусалим и сву Јудеју на крштење ради опроштења гријехова. Он као што лав у пустињи риче, како што пише Свети пророк Исаија, гласно викаше: Покајте се јер се приближи Царство Божје! Свети Јован видјевши Исуса како иде к Њему да се, иако безгрјешан, крсти повика: Гле, Јагње Божје које узима гријехе свијета на себе! И показа га руком и удиви се великом снисхођењењу и унижењу Божјем! Будући да је био пророк Божји, који се појавио четри и по вијека након пророка Малахије, он храбро и неустрашиво изобличаваше јеврејски народ који умјесто да се покаје и позна Исуса Христа као Сина Божјега, он Га као непотребног одбаци, беседио је владика Хризостом. Извор:​Митрополија дабробосанска

​Какви су се историјски и чудесни догађаји Светог писма збили на Јордану?
Јордан је једна од светих ријека на земљи. Није дугачка, није широка, није пловна, са веома хладном водом. У давна времена, шуме су расле дуж обала Јордана и пронађене су дивље животиње: пророци Јеремија и Захарија помињу лавове, леопарде, дивље свиње.
Данас су, међутим, остале само лисице, шакали и хијене, а од лијепих - газеле. Али још увијек има много птица и риба у ријеци.
У Библији се Јордан већ помиње у Књизи Постања, а његово прво помињање се везује за Аврамовог синовца Лота: након што су се стада обојице намножила, Аврам и Лот су одлучили да се раздвоје, а Лот је за себе изабрао „равницу Јорданску“: „ Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу Јорданску, како цијелу натапаше ријека, бјеше као врт Господњи…“ (уп. Пост 13,10). А пророк Захарија говори о долини Јордана као о „радости Јордана“.
Исус Навин
Први чудесан догађај који се збио у Јордану повезан је са уласком израиљског народа, који је изашао из египатског ропства, у Обећану им земљу. Како пише у Књизи Исуса Навина, насљедника Мојсијевог, Господ му се јавио и заповиједио: „...устани, пређи преко тог Јордана ти и сав тај народ у земљу коју ја дајем синовима Израиљевим“ (5 Мој 34, 5).
Када су свештеници који су носили Ковчег завјета дотакли воде Јордана, Јордан се раздвојио и људи су прешли ријеку по сувом, као прије преко Црвеног мора. То се догодило у близини најстаријег хананског града, Јерихона. 
У Књизи о Исусу Навину, овај чудесни прелаз је описан на следећи начин: „Устави се вода што тецијаше озго, и стаде у једну гомилу врло надалеко, од града Адама, који је крај Заретана; а што тецијаше доље у море крај поља, море слано, отече сасвијем; и народ прелажаше према Јерихону“ (ИсНав 3, 16). По наредби Исуса Навина, из Јордана је узето 12 камена – према броју племена синова Израиљевијех.

​Пророци Илија и Јелисеј
Заустављање вода Јордана од тада постало је знак Божији: воде Јордана се одвајају када Господ објави своју вољу.
На примјер, Бог је рекао пророку Илији да ће сљедећи за њим бити Јелисеј, син богатог човјека. Илија је узео Јелисеја за свог ученика – отишао је са њим не преоравши њиву и не поздравивши се са ближњима, као и многи Христови ученици. У знак преношења пророчког дара на Јелисеја, Илија је плаштом (огртачем) пресјекао и зауставио воде Јордана. Јелисеј, поставши пророк после Илије, желио је да његов пророчки дар буде још јачи. Када се Илија, по предању, вазнео на небо Јелисеј је узео Илијин плашт, ударио је о воду Јордана и вода се раздвојила пред њим. Тада су сви који су то видјели посвједочили да је дух чудеса и пророштва био код Јелисеја.
А историја је то изнова и изнова доказала. Неман, војвода цара Сирскога, који је боловао од губе (губа се тада називала разним неизљечивим заразним кожним болестима), замолио је пророка Јелисеја за помоћ. Јелисеј је рекао Неману да се окупа седам пута у водама Јордана. Неман се љутио: зашто да се купа у Јордану, ако је Сирија пуна својих ријека. Али слуге његове приступивши рекоше му говорећи: оче, да ти је казао пророк што велико, не би ли учинио? а зашто не би кад ти рече: окупај се, па ћеш се очистити? И тако сиђе, и зарони у Јордан седам пута по ријечи човјека Божијега, и тијело његово поста као у малога дјетета, и очисти се.

Крштење Јована Крститеља: Израиљ никада раније није познавао ништа слично
У Новом завјету, Јордан је мјесто где је Јован Крститељ проповиједао о покајању, крстио оне који су дошли к њему у „воду покајања“ и припремао народ за сусрет са Месијом Христом. Тачно мјесто проповиједи и крштења Јована Крститеља је нерешено питање. Јеванђелист Јован указује на Витавару као мјесто где је Јован Крститељ проповиједао (у раним рукописима Витанија), а касније извјештава да је Јован крстио и у Енону код Салима, јер је „било много воде“. Вода се сматрала симболом прочишћења и даром живота широм Истока.
Прање у води пуним урањањем су дио ритуалног чишћења још од времена Мојсијевог закона и обављали су се прије приношења жртве. Прије Јована Крститеља, обредна прања (изузеци су били Есени) нису имали везе са појмовима гријеха савјести и спасења.
„Неки кажу да је Крститељ, погрузивши га до грла у воду, сваког крштеног држао док није исповиједио своје гријехе, а тек послије исповијести излазио је из воде“, писао је један од отаца о особинама Јовановог крштења. Прије Јована Крститеља никада није постојао посредник у прању: човјек је то радио сам. Ниједан од многих пророка тог времена није учинио ништа слично.
Поред тога, Јован Крститељ није слао оне који су се оистили у Јерусалим да их свештеници прегледају и да принесу жртве – како је заповиједио Мојсије. 

Да би се ушло у Царство Божије које се приближава, требало је да се одрекне своје умишљене праведности. Јованово крштење је било припрема за улазак у нову Обећану земљу – однос са Христом: „Ја вас крстим водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нијесам достојан одријешити ремена на обући његовој; он ће вас крстити Духом светијем и огњем". Можда су један од разлога за „Јованово крштење“ биле пророчке ријечи пророка Исаије:
„Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дјела својих испред очију мојих, престаните зло чинити. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченога, дајите правицу сироти, браните удовицу” (Ис 1, 16-17).

Фарисеји нису били упозорени на крштење Месије
То, да је безгрешни Месија требао да буде крштен од једног од пророка није одговарало ниједном од старозавјетних пророчанстава.
Крштење Месије се уопште није уклапало у јеврејску есхатологију, гдје је Месија био цар који је могао да чини чуда, да заповиједа, позива, али му свакако није потребно додатно прање. Да ли је Месија човјек да му треба ритуално прање? Идеја о Богочовјеку Христу, који је дошао у тијелу, изгледала је немогућа ученим Јеврејима. Христос у Јеванђељу каже да Јевреји и фарисеји  нису вјеровали Јовану Крститељу и нису од њега крштени. Али цариници и блуднице, то јест они који су признали своју грешност, повјероваше и крстише се. 
А овдје је главно питање вјере и слободе: учени Натанаило, који је знао за Михејево пророчанство о рођењу Месије у Витлејему, приговорио је Филипу, који му је рекао да је пронашао Месију – Исуса, сина Јосифовог из Назарете: „Из Назарета може ли бити што добро?  А Филип, не говорећи много, посавјетова Натанилу да само види Исуса, рекавши му: "Дођи и види" (Јн 1, 46). По ријечима ап. Филипа, он је отишао, видио и увјерио и ускликнуо: "Учитељу! Ти си Син Божји, ти си Цар Израиљев!" (Јн 1, 49).
Догађај Крштења Господњег - догађај је новозавјетне историје. Господ Јовану Крститељу говори о смислу Свог крштења: да „испуни сву правду“. Под „правдом“ можемо разумјети Божју вјерност обећањима датим још Авраму. Крштење Христово није само чињеница Његове личне биографије, већ испуњење плана за спасење цијелог човјечанства, које је могуће само доласком Месије.
Јордан се раздијелио и човјек прави свој избор

Раздјељење вода Јордана при Крштењу Господњем, по мишљењу отаца, који су склони да алегоријски тумаче чудесни догађај, говори о давању избора човјеку: они који повјерују у Христа и пођу за Њим ослобађају се од моћ гријиеха и смрти, они који не вјерују остају „у овом свијету“, лежећи у власти гријјеха.

Код Исидора Севиљског ово раздвајање указује на разлике између хришћана који су већ примили крштење: неки од њих примају благодат, други се поново враћају гријеху. Аутор „О ријеци Јордану”које се  приписује св. Јован Златоустом  пише да је Јордан, пошто се не улива у живо, већ у Мртво море, слика пролазног живота.

Јордански лавови
У једном апокрифном јеванђељу постоји таква прича:
У једној пећини, живјела је лавица са младунцима. Због страха од ње, овим путем нико није могао да прође. Када је Христос дошао на Јордан, лавови су Му се поклонили, и Он је заједно са њима прешао Јордан чије су се воде раздвојиле.
Блажени Јован Моск је причао да је у 5. вијеку у једном манастиру недалеко од Јордана живео монах Герасим (Св. Герасим Јордански, помен 17. марта), који је имао вјерног лава по имену Јордан. Није могао преживјети Герасимову смрт и умро је на његовом гробу.
Тако су људи који су стигли у Обећану земљу, у Јорданску долину – врту Господњем, престали бити непријатеље животињама, а животиње су им, попут Адама, служиле и вољеле их.

​Софијска митрополија Бугарске православне цркве добиће своју епархијску химну. Потпуковник Ради Радев, по благослову Његове Светости Митрополита софијског и бугарског Патријарха Неофита, замољен је и преузео одговорност да изради химну Софијске Свете Митрополије, користећи тропар Педесетнице као основу музичког дијела.  преноси митрополиа -софиа.орг .
Химна ће постати званични симбол Софијске митрополије током разних црквених и административних догађаја, а биће пуштана и у програму православног радија „Епархијски глас“. На радио-таласима ће се изводити у поноћ – послије химне Бугарске, и на почетку дневног програма – по окончању Божанске Литургије.
Пред Епископом Поликарпом и свештенством Гардијског дувачког оркестра под управом потпуковника Ради Радева, први пут је изведена химна Свете Софијске митрополије. Химна је изведена у двије верзије. Једна за оркестар, а друга за оркестар са мјешовитим хором. Након слушања обе верзије химне, извршена су мала подешавања која су звуку дала још потпунији и величанственији тон. Владика Поликарп је захвалио потпуковнику Ради Радеву на дивном раду, као и извршном особљу на професионалном учинку. Епископ Поликарп је у име Његове Светости Митрополита софијског и бугарског Патријарха Неофита уручио свим извођачима Гардијског дувачког оркестра диптих са ликовима Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, за успомену и благослов. Химна ће бити инструментално снимљена 4. фебруара у студију Бугарског националног радија, а 11. фебруара са мјешовитим хором Бугарског националног радија. ​Очекује се да химна буде завршена и званично представљена од стране аутора и Светог митрополита софијског 25. марта – Благовести 2022. године.

Руска православна црква забринута је због ситуације у вези са суђењем Пејви Ресенен, чланици финског парламента и бившој министарки унутрашњих послова и мајци петоро дјеце, која годинама брани традиционални концепт брака,  истакао је предсједник синодског Одјељења РПЦ за односе Цркве са друштвом и медијима.

„Крајем јануара биће суђено Пејви Ресенен, посланици у финском парламенту, бившој министарки унутрашњих послова ове земље и мајци петоро дјеце. Деценијама је досљедно бранила библијски поглед на брак, улогу жене у породици и противи се црквеном благослову ЛГБТ бракова“, саопштио је представник Цркве на свом Телеграм каналу.

Како је објаснио Владимир Легојда, Пејви Ресенен, којој пријети казна до 6 година затвора, оптужена је за „дискриминацију ЛГБТ особа и подстицање мржње јер је 2019. године критиковала Евангеличку лутеранску цркву Финске на својим друштвеним мрежама, као и на радију, због подршке ЛГБТ догађајима, укључујући геј параду.

Представник Цркве је рекао да је полиција више од 13 сати испитивала Пејви Ресенен, постављајући питања, укључујући њено тумачење дијелова посланице апостола Павла које је она објавила на друштвеним мрежама у прилог сопственом ставу. Истовремено, сама жена је рекла да је „за њу велика част што има такве разговоре о јеванђељској поруци са полицијом.

Шеф Синодског одјељења, такође, је скренуо пажњу на чињеницу да је „иста евангеличко-лутеранска црква Финске, због чијег се критиковања, између осталог, окривљује Ресенен, недавно објавила студију у којој се наводи да је религија у Финској дошла до „прекретнице“, а религиозност се сада све више доживљава као аномалија“.

„Културно хришћанство је пропало, и у извјесном смислу, хришћанство је постало 'контракултурно'“, навео је он цитат из студије.

У вези са случајем Пејви Ресенен, Владимир Легојда је подсјетио да су у новембру 2021. године Руска православна црква и друге хришћанске деноминације у Русији подржале хришћане Финске који подржавају традиционалне хришћанске породичне вриједности.

„Потписници су, између осталог, изразили забринутост због ситуације око Пејви Ресенен“, закључио је представник Руске цркве.

​Честитке Његове Светости Патријарха Кирила Предстојатељу Српске Православне Цркве поводом Крсне славе
Његова Светост Патријарх московски и цијеле Русије Кирил честитао је Његовој Светости Патриjaрху Српском Порфириjу Крсну славу.
Његовоj Светости Порфирију, Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком, Патријарху српском. Ваша Светости и Блаженство, љубљени у Господу Брате и Саслужитељу! Срдачно Вам честитам Крсну славу, коjу прослављате на празник Саборног храма Претече и Крститеља Јована. Лик великог пророка, који је јавио људима долазак Христов и прихватио мучеништво за истину Божију, увек је био близак деци храма Светог Саве, надахњивао их на подвиг сведочења светог Православља пред народима Земље и храброг залагања за истину. На овај радосни дан за Вашу Светост, молитвено желим Вам радост и мир у вери (Рим. 15, 13), добро здравље и свемоћну помоћ од Господа Бога на многаjа и благаja љета патријарашког служења.
Са љубављу у Христу, + КИРИЛ,
ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ

Свети Јован Крститељ је једна од најзначајнијих личности у историји јеванђеља послије Господа Исуса Христа. Његову животну историју знамо буквално од тренутка зачећа до мучеништва. Сам Спаситељ о њему говори као о најистакнутијој личности која је икада живјела на земљи: "Међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља; а најмањи у Царству небескоме већи је од њега"  (Мт 11, 11). О животу и дјелу Јована не говоре само јеванђелисти. Податке о њему даје нам ауторитативни јеврејски историчар Јосиф Флавије, који пише о Претечи у свом дјелу „Јудејске старине“.
Без претјеривања може се рећи да је, прије изласка Господа Исуса Христа на проповијед, Јован био најпознатија и најпоштованија личност Израиља. Његов сурови аскетски начин живота (живио је у пустињи, одјећа му је била груба кошуља од камиље длаке, а храна су му били скакавци и дивљи мед), ватрене изобличитиљне ријечи, чији је главни садржај био позив на покајање, моћ убјеђивање – једном рјечју, сав његов изглед и понашање подсјећали су на приче древних пророка, којих у то вријеме није било триста година у Израиљу.
Долазили су му људи најразличитијег друштвеног статуса - фарисеји поштовани у друштву, порезници презрени од свих, војници који су злоупотријебили службени положај. Народ је тражио његов савјет, обраћао му се као моралном и вјерском ауторитету. Јован је, са своје стране, бринуо само о истини Божијој и објављивао је, без обзира на лица и титуле оних којима је била упућена његова проповијед. Фарисеје и садукеје – представнике вјерске и политичке елите древног Израиља – назвао је змијама ("Породи аспидини" Мт 3, 7) и запријетио им гњевом Божјим, и јавно оптужио цара Ирода Антипу да је прекршио заповијест Мојсијеву о прељуби: Ирод је присвојио себи Иродијаду жену свог брата Филипа и почео да живи са њом. Због ове оптужбе, цар је затворио Јована и потом наредио његово погубљење.
Управо у вези са затварањем и погубљењем Јована Крститеља, Јосиф Флавије га помиње у контексту приче о поразу трупа Ирода Антипе од набатејског цара Арете. Овај је од своје кћерке, која је била званично удата за Ирода, сазнао да њен муж жели да је отјера да би оженио Иродијаду. Увријеђен од зета, супротставио му се и побиједио га. Позивајући се на јавно мњење, Флавије Јосиф наводи гледиште да је пораз Иродов Божја казна за погубљење Јована Крститеља. О самом Претечи он пише сљедеће:
“Неки Јевреји мисле да је уништење Иродове војске дошло од Бога, и то праведно, као казна за оно што је урадио Јовану, којег су звали Крститељ: јер га Ирод погуби, њега који беше добар човек, и подстицао код Јевреја врлине, како једни према другима, тако и према Богу, и да дођу на крштење; јер је за њега прање водом било прихватљиво, не да би се одстранили греси, него да би се прочистило тело; под претпоставком да је душа пре тога била прочишћена праведношћу”  (Књига XVIII (18),  глава 5).
Ово свједочанство античког историчара у потпуности је у складу са описима службе Јована Крститеља у Јеванђељу. Ријеч „крштење“, која описује обред воденог прања које је чинио Св. Јован Крститељ, а потом и једна од главних светих тајни хришћанске цркве, само је у словенским језицима етимолошки повезана са ријечима Христос и крст. У другим језицима назив овог обреда потиче од ријечи погружење, омивање. У том смислу се ријеч крштење – βαπτισμα, односно умивање у знак покајања – користи у грчком тексту Новог завјета. У црквенословенском и руском преводу Јеванђеља грчко βαπτισμα јавља се као крштење:Јован се јавио, крштавајући у пустињи и проповиједајући крштење покајања за опроштење гријехова  (Мк 1,4 ; уп. Мт 3,1 ; Лк 3,3 ). Попут Јосифа, јеванђелисти указују на покајање као важну компоненту воденог прања, а такође дају примјере етичких принципа љубави, милосрђа и правде које је Јован проповиједао: "Родите, дакле, плодове достојне покајања, и не почињите говорити у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да Бог може и од камења овог подигнути децу Аврааму" (Лк  3, 8), а људима који су га питали како да се понашају рекао је: "Који има двије хаљине нека даде ономе који нема; и који има хране нека чини исто тако"  (Лк 3, 11).
Врхунац службе Јована Крститеља као "женикова пријатеља" (Јн 3, 29) – онога чији је задатак био да припреми људе за појаву Спаситеља у свијету, било је Крштење Господње. Све већа слава о Исусу Христу, који је након погружења у јорданске воде изашао да проповиједа Јеванђеље, почео да чини чудеса, исцјељивао и окупљао око себе многе људе, изазвала је љубомору ученика Јована Крститеља. Одговарајући на њихово збуњено питање о Исусу, Јован је понизно посвједочио себе као Претечу, исповиједио Христа као Сина Божијег и изјавио: "Он треба да расте, а ја да се умањујем" (Јн 3,30). Ово омаловажавање у позадини развоја земаљске службе Спаситеља чинило је садржај посљедњих мјесеци живота Јована Крститеља. Сусрећемо га само једном након што је Христос изашао да проповиједа – када је Јован, чамећи у затвору, послао своје ученике Спаситељу како би се коначно увјерио да је Исус заиста исти Месија, чији је он био Претеча. То није била манифестација неповјерења, већ само људска жеља онога ко није могао својим очима да посматра службу Спаситеља, да се увјери да је Исус Син Божији. Са овим радосним увјерењем, Јован Крститељ  окончао је свој живот.
Ко је био Јован Крститељ и каква је била његова улога у спасењу човјечанства? Шта је Исус рекао о Јовану? 
Јован је припремио терен за новозавјетно јеванђеље. Његова мисија Претече Господњег, односно онога који ходи пред Господом, била је позвана да пробуди народ из духовног сна и створи услове за проповијед Господа Исуса Христа, који је дошао да спасе људкси род од гријеха и смрти. Да би прихватили ово спасење, људи су морали да се промијене, односно да се покају – уосталом, покајање у дословном читању није ништа друго до промјена. Зато је позив "Покајте се, јер се приближило Царство Небеско"  (Мт 3, 2) био главни садржај проповиједи Св. Јована Крститеља. Другим ријечима, рекао је: близу је Царство Небеско, али да бисте ушли тамо, потребно је да се промијените. Овај позив новозавјетног пророка остаје актуелан и данас. Упућен је сваком од нас. Ако га чујемо, тада ће се на нама испунити пророчке ријечи Христове, изречене својевремено апостолима: "Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили" (Мк 9 , 1). Извор: фома.ру/ превод: вјеронаука.нет

На Богојављење, свештеник Руске православне цркве фотографисао је дугу над Јорданом.
На Богојављење на мјесту Крштења Спаситеља појавила се дуга над ријеком Јорданом. Феномен је забиљежио протојереј Игор Пчелинцев, клирик Руске црквене мисије у Јерусалиму и кључар подворја у част Светих апостола Петра и Павла и свештеник који руководи мисијом при цркви Свете Тавите у Јафи. Фотографисао је на територији ходочасничке резиденције на мјесту Крштења Господњег у Јордану. Аутор је фотографије поставио на своју личну Фејсбук страницу.

"Управо сада на мјесту Крштења Спаситеља“, написао је свештеник на друштвеној мрежи Фејсбук.
Дуга се више пута помиње у Светом писму. Символизује опраштање, избављење од туге. На примјер, у причи о Ноју, да људи који су преживјели потоп не би кишу схватили као почетак катастрофе и смрти, Господ је своје обећање поткријепио видљивим симболом – дугом:
„Па кад облаке навучем на земљу, видјеће се дуга у облацима, И опоменућу се завјета својега који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком тијелу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тијело“ ( Пост  9, 14-15 ). Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора

Светом архијерејском литургијом у Храму Христа Спаситеља почело је обиљежавање великог хришћанског празника Богојављења. На литургији су присуствовали градоначелник Драшко Станивуковић и предсједник Скупштине Града Младен Илић. Након литургије, у 11.40 часова испред Храма почело је формирање Богојављенске литије која је у 12.00 часова кренула улицама Бање Луке ка Градском мосту, гдје је обављено водоосвећење са спуштањем Часног крста у ријеку Врбас и пливање за Часни крст. Уз суграђане, у пливању за крст учествоваће и градоначелник Станивуковић. Побједник ће бити дариван великим златником, док ће осталим учесницима бити уручени пригодни поклони. ​Богојављенска литија на улицама Бање Луке. 

Опширније прочитај овдје!