Сазнај новости из
хришћанског свијета
С благословом Патријарха александријског и све Африке Теодора и митрополита катангског Мелетија, прошле суботе, 8. јануара, обављена је Света тајна крштења за 346 хришћана различитог узраста, у цркви Светог Георгија, у граду Колвезију, у југоисточном Конгу. Крштење је обавило свештенство Свето-Георгијевског храма, али и свештенослужитељи околних парохија, који су припремали хришћане током читавог претходног периода, да тог дана дођу на свету тајну крштења и да се духовно препороде. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора Геодинамички институт Атинске опсерваторије забиљежио је 4 земљотреса за 20 минута, од којих је најјачи имао амплитуду од 5,4 степена Рихтерове скале. Земљотрес се осјетио готово на половини територије Грчке. 16. јануара 2022. године у сјеверној Грчкој догодило се неколико јаких земљотреса, чији је епицентар био 22 километра од Атоса. У року од 18 минута у сјеверном дијелу Егејског региона, неколико минута након првог удара, који се догодио у 14.26 поподне, забиљежена су још четири земљотреса. Најјачи потисак имао је амплитуду од 5,4 Рихтерове скале. Епицентар земљотреса налазио се у региону од 22 километра јужно од Свете Горе, а дубина епицентра износила је 10 километара. Земљотрес се осјетио широм сјеверне Грчке. За сада нема извештаја о штети или повређенима. Амерички умјетнички клизач Тимоти Ледук себе сматра небинарном особом, односно не сврстава се ни у једну од родних категорија. Он себе не назива ни "мушкарац" ни "жена". Тридесетједногодишњи Тимоти Ледук освојио је злато на такмичењу америчких парова 2019. године а на Олимпијским играма 2020. године Ледук ће бити први небинарни спортиста. Ледуково учешће на Играма коментарисали су олимпијски шампиони у умјетничком клизању. „Оно што никада нећу моћи да схватим… Прије или касније то је морало да се деси у таквим условима промовисања нове етике у САД… Бојим се да замислим шта ће се догодити у свијету, а посебно у спорту, за 10-20 година. са таквом пропагандом. Шта мислите о томе? Да ли подржавате овај тренд? Или у истом ужасу као и ја? - рекла је Ирина Слуцка у интервјуу за Космополитан. „У којој категорији ће наступити – код мушкараца или жена? У пару са женом? Он сам, као човјек, излази. А испоставило се да је у почетку био мушкарац. Како се осјећам у вези тога? Ох, не желим да коментаришем ове наказе, нећу, нећу“, наводи «Sport24» ријечи руског клизача Александра Жулина. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања СПЖ "Союз православных журналистов" Митрополит пирејски Серафим истакао je да је сазивање Свеправославног сабора неопходно као никад до сада. Митрополит пирејски Серафим Грчке православне цркве најавио је подршку идеји о сазивању Свеправославног сабора, пише ekklisiaonline.gr. Руска православна црква подржала флеш моб против концерата Рамштајног вокала Тила Линдемана14/1/2022
Руска православна црква осудила пјесму Рамштајног вокала Тила Линдемана " «Praise abort» у којој подржава абортусу и користи веома непристојан рјечник и вулгарне ријечи. На таласу критика нашли су се и сингл „Мрзим дјецу” и клипови са сценама насиља и раскомаданих лешева. Нечувени умјетник планирао је да наступи у Новосибирску и Москви крајем јануара. Предсједник Патријаршијске комисије за породична питања, заштиту материнства и дјетињства јереј Теодор Лукјанов позвао је на друштвеним мрежама да спријече Линдеманове концерте. „На предстојеће Линдеманове концерте реаговали су наши адвокати и стручњаци из Коморе родитеља. Утврдили су бројна и груба кршења важећег законодавства и упутили одговарајући апел органима за спровођење закона са захтјевом да се откажу пјевачеви наступи планирани у Русији... Свако може да подржи чланове Коморе родитеља и родитељске активисте изражавањем свог става. Линдеману у коментарима на његовом Инстаграм налогу и учествовању у флеш мобу упућеном њему са речима: „Тил, остани код куће!“, цитира новинска агенција Теодора Лукјанова. Флешмоб #тиллсидидома почео је 11. јануара, на дан сјећања на 14.000 беба убијених у Витлејему. „Дати подршку њемачком умјетнику да промовише абортус је неприхватљиво!“, позвао је свештеник. Вј. Драган Ђурић добитник Светосавске награде Министарства просвјете и културе Републике Српске12/1/2022
Светосавском наградом за радну/школску 2020/2021. годину Министарство просвјете и културе Републике Српске наградиће 42 истакнута наставника основних и средњих школа и васпитача у Републици Српској за постигнуте изузетне резултате у области васпитања и образовања ученика, односно дјеце у претходној школској, односно радној години. Међу добитницима Светосавске награде је и вјероучитељ Драган Ђурић, који ради у ЈУОШ „Бранко Радичевић“ Бањалука. Ово је уједно и први пут (од прве додјеле ове награде) да је овако значајна награда додијељена једном вјероучитељу. На основу пристиглих пријава на Јавни позив за избор кандидата за додјелу Светосавске награде одабрано је седам васпитача из предшколских установа, 24 наставника разредне и предметне наставе у основним школама те 11 професора средњих школа у Републици Српској којима се додјељује Светосавска награда за постигнуте изузетне резултате у области васпитања и образовања дјеце и ученика и допринос квалитетнијем васпитању и образовању у Републици Српској у радној/школској 2020/2021. години. Kандидате за додјелу Светосавске награде, према нивоима васпитања и образовања, могле су предлагати предшколске установе, основне и средње школе, стручни активи средњих школа те струковна удружења васпитно-образовних радника. Светосавскa наградa, која се састоји од Светосавске повеље и новчане награде, овогодишњим добитницима биће додијељена на свечаној манифестацији која ће бити уприличена 28. јануара 2022. године у Дјечијем позоришту Републике Српске у Бањој Луци. Извор: сајт Влада РС-Министарство Просвјете и културе и вјеронаука.нет Биографија вјероучитеља Драгана Ђурића С обзиром на то да је резултат данашњег тестирања Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија на вирус SARS-CоV2 позитиван, у складу са одређеним протоколом и саветима лекара, предстојатељ Српске Православне Цркве ће предстојеће дане провести на кућном лечењу. Његова Светост има веома благе симптоме вирусне инфекције, одређена му је одговарајућа терапија и поштује све епидемиолошке мере. Путем електронских комуникација у сталном је контакту са сарадницима и административне послове обавља потпуно несметано. Такође, не престаје да молитвено подржава лекаре и медицинско особље у њиховом труду, а посебно се моли за исцељење свих који су захваћени епидемијом. Патријарх изражава жаљење што се јавне манифестације у којима је требао да учествује одлажу до даљег. Извор:Информативна служба Српске Православне Цркве Задужбина Хиландара преноси лепе вести из Свете царске српске лавре на Светој Гори, о успешном здравственом опоравку целокупног братства: У протеклих неколико недеља скоро целокупно братство оболело је од ковида 19. Хиландарско лекарско друштво је одмах организовало одлазак већег броја лекара и медицинских техничара, обезбеђени су потпуна терапија, медицинска средства и опрема по протоколу за лечење ковид пацијената. Сви у братству, као и радници коју су у том тренутку били у манастиру, добили су превентивну терапију, док су позитивни смештени у карантин, под непрестаним лекарским надзором. Захваљујући молитвеним заступништвом Пресвете Богородице и небеских заступника Преподобног Симеона Мироточивог и Светог Саве, велики труд лекара и техничара и примењене медицинске мере, уродили су плодом. Захвални смо Господу, да уочи Божића, хиландарска братија дочекује најрадоснији хришћански празник увелико се опорављајући од болести и враћајући се на редовна послушања. Извор: Задужбина Хиландара и Радио Слово љубве Трећег дана Рождества Христова, у недељу светих Богоотаца 9. јануара. 2022. године, када молитвено прослављамо и светог првомученика и архиђакона Стефана, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је на светој архијерејској Литургији у Саборној цркви Христа Спаситеља у Бањалуци, поводом Дана Републике Српске и 30. година њеног постојања. Патријарху Порфирију саслуживали су Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем, свештенство и ђаконство уз молитвено присуство Преосвећене господе Епископа врањског Пахомија, зворничко-тузланског Фотија, пакрачко-славонског Јована, бихаћко-петровачког Сергија и многобројног верног народа међу којима су били и представници државних власти. На крају свете Литургије Епископ Јефрем се речима благодарности захвалио Патријарху Порфирију на доласку и указаној љубави, а потом се архипастирском беседом верном народу обратио Патријарх Порфирије који је том приликом између осталог рекао: „Не можеш волети никога и ништа, ако не волиш своје родитеље, ако муж не воли жену, жена мужа, о каквој онда љубави према било коме или било чему говоримо, ако не можемо волети оног који је ту поред нас и дат нам да њему посведочимо да смо верни Христу. И моји су корени овде и знам добро своју ђедовину и знам да је ту на том месту дубоки корен вере Православне, вере хришћанске, а исто тако и на сваком центиметру ове дивне, благословене земље, а најпре благословене вама људима који сте положили веру у Христа, као почетак сваког вашег дана, почетак сваке ваше мисли, почетак свих ваших трудова и међусобних односа. Ако је љубав оно што нас везује, љубав према Христу и мир који добијамо од Њега, сигурно је онда да ћемо ту љубав и тај мир сведочити и свима другима који се на другачији начин моле Богу и имају другачије презиме“. Након беседе Патријарх Порфирије је благословио славске дарове, а Митрополит Јоаникије је преломио славски колач поводм крсне славе Републике Српске. ИЗВОР: ТВ ХРАМ
Црквена звона у Храму Светих апостола Петра и Павла у Смиљану оглашавају се и током ових божићних дана, славећи рођење Христово. Тако је већ шест година, од када је за парохијског свештеника постављен отац Драган Михајловић, који је око цркве сабрао оно мало преосталих православаца овог краја. На Божић се у Смиљану присећају Николе Тесле, који је у овом селу рођен, а умро је 7. јануара 1943. Данас у Смиљану словом и бројем живи двоје времешних Срба, у оближњем Госпићу има осам православних кућа иако су некада Срби чинили половину становништва тог краја. Како је за Српски телеграф испричао отац Драган, он је први православни свештеник који је од 1991. настањен у Госпићу и службује у Смиљану. - Када су ми саопштили да одлазим на место пароха у родно место Николе Тесле, осетио сам огромну част и ништа мању одговорност. Знао сам да то није лак пут, али потреба Цркве је таква и нисам се колебао ниједног момента. Наш позив да идемо путем Христовим подразумева и жртву, жртву зарад љубави. Сваки почетак је тежак, нарочито у овим страдалним местима, где је кроз историју убијено много Срба. Није било једноставно доћи, али страха није било. Уз божју помоћ отпочело је ново поглавље у парохији госпићко-смиљанској, прожето свакодневним напорима и радом за добробит Цркве - говори отац Драган, коме је ово било прво постављење након завршеног школовања. И данас се сећа интензитета и помешаних осећања када је први пут крочио у Смиљане: - Дочекали су ме прелепа природа, здрав ваздух, вода, али и слабо насељена места. После многих недаћа и страдања православних Срба готово и нема у овим крајевима. Осетио сам огромну част што свештенички позив започињем баш у Смиљану, али и неизмерну тугу, жалост и усамљеност. КРОВ ОД СМРЕКЕ Времена за туговање, међутим, није било, па се отац Драган латио посла и обнове Храма Светих апостола Петра и Павла у Смиљану, у коме је службовао прота Милутин Тесла и у коме је крштен његов син Никола. - Храм је порушен 1941, па обновљен 1986, да би током ратних сукоба деведесетих година био уништен. Обимни и скупи радови започели су заменом дотрајалог и старог крова, који је прекривен шиндром од ариша из Сибира, који је много отпорнији и дуготрајнији у односу на стари кров, који је био од смреке. Прошлог лета је завршено комплетно фрескописање храма и постављање новог каменог пода. Фрескописање је обавио свештеник Милан Радусин са сарадницима. То је специфичан посао, не ради се брзо, али је крајњи резултат одличан. Црква је заживела и редовно служим литургије, а парохијски дом у коме је одрастао Никола Тесла је претворен у музеј - не без поноса прича отац Драган. Поред уобичајених сцена из Христовог живота, међу фрескама се нашло и крштење Николе Тесле, да се зна ко је и од којих је. Поред храма је, иначе, масовна гробница православних Срба из Смиљана, које су усташе побиле 1941. Храм је порушен 1941, па обновљен 1986, да би током ратних сукоба деведесетих година био уништен. Од Бијељине до Смиљана Отац Драган Михајловић рођен је 17. новембра 1990. у Бијељини, где је провео детињство и завршио основну школу. - Благодаћу божјом и благословом епископа горњокарловачког господина Герасима уписао сам Богословију Светог Петра Дабробосанског у Фочи. Богословија, иначе, траје пет година, интернатског је типа и тај период је позитивно утицао на моје духовно формирање, што ће ми касније у животу и у парохији много значити. После завршене Богословије уписујем Православни богословски факултет Светог Јована Богослова у Београду, који завршавам 2014. Знање, људи и духовност с којом сам се сусрео током школовања су ме изградили као личност - искрен је отац Драган. Брига о гробу Теслиних родитеља Родитељи Николе Тесле су сахрањени на православном гробљу Јасиковцу у Госпићу, каже отац Драган и додаје: - Када сам дошао у Смиљане, споменици проте Милутина и протинице Ђуке су били у лошем стању. Благословом епископа горњокарловачког господина Герасима рестаурирали смо споменике 2017. и сада су у добром стању. Трудим се да све то максимално одржавам. Помажу ми и неке комшије Хрвати Отац Драган живи у обновљеном парохијском дому у Госпићу са супругом и двоје деце, сином Павлом (2,5) и ћеркицом Софијом (5). - Нисам имао проблема с комшијама Хрватима, чак сам имао и несебичну помоћ неких људи. У Госпићу постоје школа, дом здравља, продавнице, све што вам је неопходно за живот - објашњава саговорник. За малобројне, махом старије парохијане, Драган није само свештеник, већ и добар човек, за кога имају само речи хвале. - Као свештеник, обилазим православне куће када освећујем водицу и по потреби причешћујем по кућама старе и немоћне. Помажем колико могу и изван свог свештеничког позива. Кад затреба, некога од старијих парохијана одвезем до болнице на преглед или им купим намирнице - скромно је рекао он. Извор Светог Архиђакона и Првомученика Стефана наша Црква обиљежава неколико пута годишње (9. јануар, 15.август и 28. септембар - дан преноса светитељевих моштију из Јерусалима у Цариград). Стефан је био први од седам ђакона, које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиромашнима у Јерусалиму. Зато је назван архиђаконом. Према светом Астерију Амасијском, био је „муж, други по времену послије апостола, а први по славним дјелима“. Црква посебно поштује овог светитеља, јер је постао први у историји хришћанства који је пострадао за Христа и слави се као првомученик. Након Силаска Светог Духа на апостоле, Црква је почела нагло да расте, и постало је неопходно бринути о сиромашнима, сирочадима и удовицама које су крштене. Тада апостоли изабраше седам људи, рукоположивши их у ђаконе и начинивши од њих најближе помоћнике себи не само у старању о сиромашнима, већ и у молитвама и богослужењима. Млади Стефан, који се истицао крепком вјером и даром говора, добио је назив архиђакон, тј. први ђакон. Постао је чувени проповједник хришћанства у Јерусалиму и у расправама надмудривао је јеврејске учитеље закона. Током његових говора често су се дешавала знамења и чуда. Стефанов успјех изазвао је мржњу Јевреја. Нашавши лажне свједоке, оптужили су Стефана пред Синедрионом да хули на Бога и на Мојсија. А Стефан је одржао пламени говор, смјело осуђујући Јевреје због прогона пророка и погубљења очекиваног Месије, Исуса Христа. Чланови Синедриона били су веома љути. Навалили су на Стефана и извукли га из града, гађајући га камењем. Свети мученик се молио за своје убице. Падајући под камење, непосредно прије своје смрти, узвикнуо је: „Господе Исусе! Не урачунај их гријех овај, и прими мој дух!" Тако је 34. године наше ере скончао први хришћански мученик. Каменовању светитеља присуствовао је и млади прогонитељ хришћана Савле. У тренутку када су на Стефана бацали каменице, он је држао одјећу бацача. Иако је био сродник Стефанов одобравао је његово каменовање. Али убрзо након тога Савле се покајао за оно што је чинио. Повјеровао је, крстио се и постао један од највећих Христових проповједника – апостол Павле. Мошти светог првомученика Стефана пронађене су у близини Јерусалима 415. године, а потом су пренесене на Сион, а нешто касније су биле похрањене у Цариграду.[ Извор: фома.ру; превео и дорадио сајт вјеронаука.нет У Саборном храму Христа Спаситеља у Бањој Луци, на празник Рођења Христовог Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем, уз саслужење више свештеника и ђакона Епархије бањалучке, служио је поноћну Свету Архијерејску Литургију. Честитајући рођење Христово традиционалним поздравом "Мир Божији, Христос се роди!", владика Јефрем је у обраћању вјерницима рекао да се Христос родио ради људи и њиховог спасења и да је то велика жртва цијелом роду људском, али и сваком појединцу. - Зато драга браћо и сестре отворимо срца наша, нека он када буде закуцао на врата савјести наше уђе, нека унесе радост овог празника у све чланове наших породица, у нашу земљу и народ, да нам све буде срећно, благословено и успјешно - рекао је владика Јефрем. Потом је прочитана Божићна посланица Светог Архијерејског Синода и свих архијереја Српске Православне Цркве. Вечерње богослужење и Свету Литургију у директном преносу могли су да прате и гледаоци Радио-телевизије Републике Српске. У свечаној прослави Божића у Саборном храму Христа Спаситеља учествовао је и Мјешовити хор СПД „Јединство“. Инстаграм налог епархије бањалучке Цркву и мозаике открио је човјек који је желио да засади саднице наранџе у својој башти. АНКАРА. Током сезонских ископавања рановизантијске цркве Светих апостола из 6. вијека, која се налази у области Арсуз у граду Хатај у јужној Турској, откривен је мозаик који је направио роб у знак захвалности Богу након што је ослобођен, преноси АркеоНевс. У току су ископавања на подручју гдје се налази црква Светих апостола, коју је Мехмет Келеш открио покушавајући да засади саднице наранџе у својој башти. Ове сезоне, археолози су ископали регион и открили мозаик, укључујући пауна и натпис на коме се роб захвалио Богу након што је ослобођен. Ајше Ерсој, директорка Археолошког музеја Хатај, рекла је за агенцију Анадолу (АА) да Хатај привлачи пажњу својом историјом, природом и културом, а да регион Арсуз од давнина заузима важно мјесто као лучки град. Ерсој каже да су црква и мозаици које је открио човјек који је желио да засади саднице наранџе у својој башти важни у смислу прецизирања датирања грађевина древног града. „Овдје се ископава тробродна базилика. На поду цркве налази се мозаик. Из натписа смо сазнали да се ова црква звала Црква Три апостола. Током овогодишњих ископавања откривено је још једно мјесто мозаика. Откривен је мозаик који је направио роб у знак захвалности Богу за ослобођење. На мозаику су били паунови и натпис. Мозаик приказује небо “, рекао је Ерсои Аисхе.Ерсој је рекао да је у давна времена на подручју гдје се црква налази могло постојати велико насеље, па ће се ископавања на овом подручју наставити. Аутор вјеронаука.нет на основу писања извора Седмица.ру Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима на великој свечаности поводом тридесете прославе крсне славе Републике Српске и тридесете годишњице њеног постојања. Поводом обележавања Дана Републике Српске, у суботу 8. јануара 2022. године, у Бањалуци је одржана свечана академија. Поред представника власти Републике Србије и Републике Српске, академији је присуствовао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, у чијој пратињи је био Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, као и преосвећена господа архијереји: бањалучки Јефрем, врањски Пахомије, зворничко-тузлански Фотије, пакрачко-славонски Јован и бихаћко-петровачки Сергије. Високом сабору сабраном на овој академији која је уприличена двоједним поводом, сабранима се очинским и љубављу испуњеним речима обратио предстојатељ Српске Православне Цркве. Дошао сам у Републику Српску да охрабрим српски народ у чувању и изграђивању јединства, без обзира на све разлике, у настојању изградње свега што је добро и корисно свима, рекао је Патријарх Порфирије, и додао: Људи и народи, упућени су једни на друге, повезани су економски, културолошки, духовно, чак и породично. Не можемо једни без других, прво међусобно у једном народу, а потом и са другима. Поздрављајући сабране речима радости и љубави у духу празника Рождества Христова, Патријарх српски је истакао да се у Бањалуци осећа као свој на своме и да сабране поздравља онако како брат поздравља рођеног брата: Истим поздравом који објављује долазак Богомладенца Христа у свет, упућујем поздраве за разумевање свима који живе на овим просторима, без обзира на верску и националну припадност. У Бања Луку доносим поздраве и честитке за 30. крсну славу Републике Српске и 30. година њеног постојања, из храма Светог Саве на Врачару, Пећке Патријаршије, Острога, Савине, Крушедола и древних далматинских светиња. Приредила Инфо-служба Телевизије Храм На свом инстаграм налогу патријарх је написао: "Нашем православном народу и свим грађанима Републике Српске честитам крсну славу и тридесети рођендан. Нека идеали са којима је Свети првомученик и архиђакон Стефан посведочио Христа, не уплашивши се од каменица својих бесних сажитеља, него се до последњег даха молећи за њихово спасење, воде наш народ у овим и другим крајевима, помажући му да буде оно што је одувек био, народ Христов, народ Савин, народ Божији. Мир Божији- Христос се роди!" Осмијех који грије срца. Витлејемска икона Богородице Иконе Пресвете Богородице православни хришћани су увијек поштовали са посебном горљивошћу. Постоји много различитих икона Богородице, које се налазе у разним дијеловима свијета. Свака од њих има своју историју и своје иконографске посебности. Међутим, међу свим иконама Најчистије- Витлејемска икона Богородице- истиче се заиста јединственим детаљем - осмијехом на Њеном Пресветом Лицу. Шта данас знамо о овој икони? Поријекло Генерално се вјерује да је прототип „Витлејемске“ Мајке Божије насликао свети јеванђелист Лука током живота Пресвете Богородице. Једном је Апостол Најчистијој донио три портрета који су је приказивали, а који нису били сасвим канонски. Мајци Божијој се свидела једна од слика, приказујући је како се смјешка док је у наручју држала Божанску бебу. Царица Небеска је благословила икону и рекла да ће сви који се искрено моле пред њом добити благодат Божију. Нажалост, даља историја прототипа још увек није позната. Савремена чудотворна икона Према најраспрострањенијој верзији, модерна Витлејемска икона Богородице потиче из Русије. Лик Пресвете Богородице је породица цара Николаја Другог наручила као божићни поклон за базилику Цркве Рођења Исусова у Витлејему. Према предању, принцеза Јелисавета Феодоровна је тада излијечена од тешке болести својим молитвама Богородици испред те иконе. Захвална велика кнегиња поклонила је дио своје хаљине и накита за украшавање оплате Витлејемске иконе Богородице. Будућа великомученица лично је предала готову чудотворну икону Цркви Рођења. Рестауратори сугеришу да је икона која се тренутно налази у Витлејему насликана крајем 18. вијека, а можда и не у Русији. Тврди се да се данашња витлејемска икона чувала у олтару Цркве Светог гроба католикона (Јерусалим) до 1808. године, када је снажан пожар погодио храм, проузрокујући двије спашене светиње (Велико распеће и „насмејани лик“ Богородица) буду премјештене у Витлејем. Чудотворна „Витлејемска“ икона Мајке Божје се налази у базилици Христовог рођења у Витлејему, близу улаза у Пећину рождества. На овај или онај начин, Витлејемска икона је само једном напустила Свету земљу од 19. вијека. То се догодило 2010. године, када је светиња донесена у Кијев на празничну васкршњу службу, заједно са Светим огњем. Несумњиво је да се такав чудесан догађај могао догодити само вољом Богородице и милошћу самог Бога указаног православним вјерујућим хришћанима Украјине, желећи да се моле и поклоне пред Царицом небеском. Нека позната чуда позната данас Витлејемска икона Богородице постала је чудотворна након што су се појавила свједочења која сведоче о разним чудима која су се дешавала послије молитви пред њом, као и о самој икони. Људи се моле пред ликом Најчистије тражећи исцјељење, породично благостање и плодност. Велике количине накита које вјерници, по традицији, остављају у близини оквира иконе, служе као знак да „насмијана слика“ Богородице заиста помаже многима. Нажалост, забиљежено је само неколико чуда повезаних са Витлејемском иконом. Двадесетих година света икона Богородице упозорила је хришћане на земљотрес који је требало да задеси Израел. Уљана светиљка која је горјела испред иконе тада је висила сама неколико дана све док снажни ударци нису затресли земљу. Савременици, такође, свједоче о поновљеним случајевима када су се сузе појавиле у очима Дјетета Спаситеља приказаног на Витлејемској икони Богородице. Значајно је да у Витлејему ову икону Богородице поштују не само хришћани, већ и муслимани. Сачувана је прича (иако без тачног датирања), која се догодила одређеним грчким православним монасима. То се догодило на Велики понедјељак, док су стајали у Витлејемској цркви Рођења Христовог. Узнемирени муслиман изненада им је пришао и испричао да је дан раније у сну био почаствован визијом „Свете Мајке“. Богородица га је позвала да посјети мјесто гдје је родила Сина. Показала му је пут у ту пећину кроз низак пролаз и рекла му гдје да пронађе Њену чудесну икону. Са сузама у очима палио је свијеће испред Витлејемске иконе Богородице, говорећи да је икона Пречисте Богородице и све остало у пећини тачно онаква каква се појавила у његовом сну. Након што је испунио наређење Богородице, муслиман се опростио од монаха и отишао. Није знао колико је утјеха била његова порука од Небеске царице овим очевима, ојачавајући их у вјери да ће „Њен Син поново доћи и окупити све који су Му близу“. Витлејемска икона припада типу Одигитрије (из грчког „Водич“ или „Показујући пут“). На икони је Пресвета Богородица која на лијевој руци држи Богомладенца и указује на Њега десном руком, као Пут спасења за хришћане. Божанско одојче има куглу у лијевој руци, која симболизује царску моћ. Десницом благосиља оне који се моле пред иконом Његове Пречисте Мајке. Карактеристична особина свете иконе несумњиво је мекано, насмејано Богородичино лице које зрачи бескрајним сјајем. Ово је једина икона која приказује Небеску царицу у другачијем стању која не показује смирење, строгост, брига. Осмијех на Њеном лицу нас тјеши и показује да не постоји контрадикција између светости и радости живота. Наклоност и топлина која проистиче из њежног, љубазног погледа Богородице дају сваком вјернику наду у Њену помоћ и заговор пред престолом Свевишњег. Да је сваки човек у невољи и сваки потребити човек наш ближњи Господ нам показује у причи о милостивом Самарјанину из Еванђеља по Луки (Лк 10, 29-37). На овој тачки хришћанска љубав се показује као љубав која није од овога света и која свој идентитет црпи из вере у Господа Исуса Христа, Бога рођеног у јаслама, Бога који није имао где главу склонити, оспораваног, понижаваног и на крсту Распетог. Хришћанска љубав се таквом показује зато што не пита ко је тај потребити коме моје мало може бити пуно. Вођен овом свештеном истином на коју нас опомиње Еванђеље, након свете архијерејске Литургије у спомен-храму Светог Саве, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије у просторијама Верског Добротворног Старатељства Архиепископије београдско-карловачке, благословио је Божићну трпезу и ручао је са потребитима. Божићној трпези љубави присуствовао је Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског, као и презвитер Владимир Марковић, секретар Верског Добротворног Старатељства које очинском бригом Патријарха Порфирија наставља јеванђелско дело о љубави према свима без изузетка, а особито према онима презренима и потребитима. Наведеној трпези љубави која је наставак литургијског славља присуствовао је и протођакон др Драган Радић. У току овог празничног сусрета у љубави Богомладенца Христа, Његова Светост је разговарао са потребитима на бројне животне теме, сведочећи да радост Божића позива на заједништво, љубав, али и на спремност да усрдније следимо јеванђелска начела. Као духовни отац и предстојатељ, светејши Патријарх Порфирије је посаветовао сабране указујући на начине којима могу да се превазиђу тешкоће и проблеми са којима су суочени. Непосредно пре почетка трпезе љубави, Његово Преосвештенство Епископ хвостански Јустин и презвитер Владимир Марковић, поделили су у име Патријарха српског Божићне пакете свим потребитима, делећи празничну радост и љубав са њима. Овим сабрањем и делом љубави првојерарх Српске Цркве је поручио да је љубав према потребитима уједно и суштина мисије Цркве у свету: „Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима“ (Мт 5,16), или светоотачким речима речено: „Видео си брата свога, Бога си видео.“ ИЗВОР: ТВ ХРАМ Некадашњи капетан грчке морнарице Маринос Рицудис који је одбио да учествује у војним активностима током НАТО агресије на СР Југославију 1999. године и да бомбардује Србију, данас је православним вјерницима честитао Божић тако што је на свом Фејсбук профилу објавио фотографију на којој на српском, ћирилицом пише: “Мир Божији, Христос се роди”. Христос је стигао – написао је Рицудис у опису фотографије. Његова честитка наишла је на низ позитивних реакција, а људи су му у коментарима одговарала “Ваистину се роди”. “Срећан Божић брате, све најбоље ти желим”, “Ваистину се роди људино”, “Да си жив и здрав Мариносе”, “Хвала дивни човече , жив и здрав био!”, само су неки од одговора корисника. Рицудис је још једном показао колико му је важан српски народ, а до сада нам је небројено пута пружио подршку, пише Телеграф. Подсјећамо, одлука да током НАТО агресије 1999. године одбије да бомбардује Србију, капетана брода грчке ратне морнарице Мариноса Рицудиса коштала је каријере. Ријечима: “Као православац не могу да учествујем у нападу на братски народ”, Рицудис се тада оглушио о наређење и вратио брод у луку умјесто да уплови у Јадран. Тиме је запечатио своју судбину. Иако су многи грчки морнари стали уз њега, војни суд га је 1999. године осудио на двије и по године затвора. Притвором се, нажалост, нису завршиле његове недаће – суђено му је пред девет судова и избачен је из службе. Овом невјероватном човјеку, којег зна сваки Србин и који у Србији има неколико мурала, свети архијерејски синод СПЦ је додијелио орден светог цара Константина. Његово Преосвештенство епископ бањалучки Јефрем, уз саслужење више свештеника и ђакона,началствовао је Светој архијерејској литургији поводом најрадоснијег хришћанског празника - Божића, у поноћ у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци. Честитајући рођење Христово традиционалним поздравом "Мир Божији, Христос се роди!", епископ Јефрем је у обраћању вјерницима рекао да се Христос родио ради људи и њиховог спасења и да је то велика жртва цијелом роду људском, али и сваком појединцу. - Зато драга браћо и сестре отворимо срца наша, нека он када буде закуцао на врата савјести наше уђе, нека унесе радост овог празника у све чланове наших породица, у нашу земљу и народ, да нам све буде срећно, благословено и успјешно - рекао је владика Јефрем.Након Свете архијерејске литургије прочитана је божићна посланица, а затим је обављено причешће вјерника. Бадњи данУ Саборном храму Христа Спаситеља у Бањој Луци на Бадњи дан. 6. Јануара, свештенство Храма служило је Свету литургију Светог Василија Великог, уз молитвено присуство великог броја вјерника. Послије Свете Тајне причешћа, по завршетку Свете литургије, вјерни народ се сабрао у порти Храма где су заједно са свештенством свечано дочекали бадњак, а потом га унијели и украсили у Храму.
Исти дан, на Бадње вече, уочи празника Рождества Христовог, велико повечерје са петохљебницом и освећењем бадњака у 17. часова служило је Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем уз саслужење већег броја свештенства. По завршетку богослужења и освећења бадњака, Епископ Јефрем је у пригодној бесједи честитао празник свим вјерницима. „Сваке године о Божићу осјећамо радост и ниједна друга радост не може бити тако узвишена, као што је дочек Сина Божијег и Његов долазак у свијет. Ми овим вечерњим богослужењем и тропаром Божића улазимо у саму срж празника, припремајући се за служење Свете литургије. Син Божији је дошао на овај свијет, рађајући се од жене Пресвете Богородице и постаје један од нас, да би нас људе, огреховљене и пале, спасао и избавио од гријеха. Бог знајући да се наш пали род није могао сам спасти сам од себе, он нам обећава да ће послати Сина свог који ће нас избавити од гријеха и показати пут спасења. Зато се човјечанство, кроз своју историју, припремало за долазак Богомладенца Христа, припремало се за овај тајанствени празник рођења Христовог, где Он – Бог не долази као цар, већ потпуно скромно, рађа се у пећини показујући образац смирења, жртве и безграничне љубави. Молимо се да нас Господ својом великим милосрђем, у овом 21. Вијеку, научи врлинама љубави, доброте, поштовања, да нам да снаге да се одупремо свијету којим влада охолост, безосјећајност, корачајући путем врлине спасења и живота вјечног.“ - рекао је владика Јефрем у својој бесједи. Патријарх Порфирије упутио је поруку подршке Новаку Ђоковићу који се налази у карантину у Аустралији због одлуке тамошњих власти према којој, наводно, није имао одговарајућу медицинску документацију. Патријарх је Ђоковићу поручио да ће невоље кроз које пролази остати само блиједа сијенка. “Драги Ноле, од невоља и искушења кроз која пролазиш на Божић, дан суште радости, сутра ће остати само бледа сенка. Бог је велики, а ти знаш ко си јер си растао уз звук звона са Немањићких задужбина. За тебе се, као и ти за нас, моле милиони православних Срба. Нека непролазна топлина и љубав витлејемске пећине греје и снажи твоје срце и душу. Мир божји - Христос се роди”, написао је патријарх на Инстаграму. Извор: Танјуг ЦРКВА РОЂЕЊА ХРИСТОВОГ У ВИТЛЕЈЕМУ Црква саграђена тачно изнад пећине у којој се Исус родио. Историја Вријеме, природа и људи пажљиво су се односили према цркви Рођења Христовог, посебно ако њену историју упоредимо са судбином других вјерских локалитета на Блиском истоку. Прву верзију базилике подигао је византијски цар Константин I на захтјев своје побожне мајке Јелене око 30-их година 4. вијека. Много чињеница важних за хришћанство углавном је повезано са именом ових државника. Јелена је одобрила ископавања у Јерусалиму, током којих су откривени Господњи гроб и Животворни крст - главне хришћанске светиње. 529. године зграда је заиста изгорела, али ово је био једини озбиљни пожар током много вијекова. Накољ 2 године, по наредби цара Јустинијана, започети су рестаураторски радови, услед чега се појавио савремени храм. Након још 100 година, агресивни Персијанци напали су Витлејем. Храм је спасио мозаик који приказује Поклоњење мудраца, који су били поријеклом Персијанци. Поражени реализмом овог дјела, освајачи нису додирнули цркву. Такође, су је поштједели муслимани који су у Палестину дошли у 10. вијеку, јер им је Исусово родно мјесто било значајно. У средњем вијеку Црква Рођења Христовог непрестано је прелазила из руке у руку, док је дио декора неповратно изгубљен. Касније је унутрашњост поново оштећена земљотресом у 19. вијеку, али су турске власти у Палестини дозволиле страним донаторима да је обнове. Гране хришћанства и храм Још у XII-XIII вијеку, хришћанске цркве су међусобно подијелиле Цркву Рођења Христовог у Витлејему. Православци су добили главни олтар, католици су добили малу капелу, капелу Јасле, саграђену на мјесту гдје је Исус лежао одмах по рођењу. Богослужења у цркви нису прекидана, без обзира ко је био на власти у Палестини. Јермени су поставили свој олтар на сјеверном излазу из храма. Јерменска, православна и католичка црква заједнички воде храм. Свјетиљке око Божићне звијезде, такође, припадају различитим гранама хришћанства. Светиња Унутар цркве Рођења Христовог налази се неколико предмета древног и новијег поријекла, који привлаче посебну пажњу ходочасника. Божићна звијезда У пећини, у коју воде мермерне степенице, мјесто гдје је Богородица Марија родила Христа, означено је 14-краком сребрном звијездом постављеном у мермерни под. Као симбол божићне звијезде, поставила га је византијска царица Јелена. У 19. вијеку вриједан знак је украден, представници цркве морали су хитно да изврше замјену. Чудотворна икона Богородице Православна икона, према идејама ходочасника, помаже да се ријеши неплодности, ојача брачну везу. Витлејему га је поклонила руска царска породица. Дјело је умјетнички јединствено: супротно канону, Богородица је приказана насмијана. Могуће се је поклонити светињи десно од силаза у пећину. Христове јасле Оригинална хранилица за стоку, или јасне, у коју је смјештен Богомладенец, пребачена је у Рим. Спољни дио, који је остао у Витлејему, католици су обложили мермером и запалили 5 свјетиљки. 25. децембра, када хришћани западног обреда славе Божић, у храму се одржава свечана богослужење. Статуа дјетета Христа преноси се са олтара, гдје обично стоји поред лика Дјевице Марије, на сребрну божићну звијезду, а затим полаже у јасле, гдје остаје до 6. јануара. С обзиром на то да подручје храма не омогућава да прими све оне који долазе, телевизијски преноси свечаног догађаја организују се сваке године. Архитектура и ентеријер Здање је значајно не само као знак изванредне вјештине древних архитеката и мозаичара, већ и као историјски споменик. Недавно, 2012. године, уврштена је на УНЕСКО-ву листу свјетске баштине. Споља гледано, Црква Рођења Христовог представља строгу зграду од сивкасто грубих блокова природног камена. Само скромни бијели звоник изнад јерменског манастира и мали крстови на крову зграде свједоче о конфесионалној припадности споменика. Дужина здања је више од 50 м, ширина - око 25. Редови стубова дијеле Цркву Рођења Христовог до олтарског дијела на 5 бродова. Сада унутрашњост цркве заиста изгледа попут џиновске пећине због недостатка природног свјетла. У почетку су сунчеви зраци продирали у храм кроз десетине уграђених прозора. Подови на које посјетиоци ступају су реконструисани остаци прве Константинове цркве. На зидовима су дјелимично сачувани каснији мозаици из 12. вијека. Унутрашњост је прилично бујна, око олтара и капела има пуно злата, али заиста нема толико антиквитета: главни детаљи унутрашње декорације стигли су у цркву Рођења Христовог најраније у другој половини 19. вијека. Десно од улаза у храм налази се крстионица, купка у којој се крштавају дјеца. На основу материјала wikiway.com превео и прилагодио сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Испред Саборног храма Христа Спаситеља у Бањалуци данас је свечано дочекан бадњак који је прије тога традиционално пронесен улицама. Бадњак је традиционално, након јутарње службе, испред Саборног храма дочекао архијерејски намјесник бањалучки протојереј-ставрофор Ратко Радујковић са свештенством и вјерницима. Прије тога централном градском улицом до Саборног Храма Христа Спаситеља прошла је поворка са бадњаком на коњској кочији. Како би поворка имала несметан пролаз дио главне саобраћајнице је затворен за саобраћај. Након празничног дефилеа бадњак је свечано дочекан испред Саборног храма. Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, који је био дио поворке, нагласио је да на овај начин чувамо нашу традицију и наше обичаје од заборава. У Храму Христа Спаситеља у 17 часова Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем служиће вечерњу службу и освештати бадњак, који ће потом бити наложен у порти Цркве Свете Тројице. Владика Јефрем у поноћ ће у Храму Христа Спаситеља служити Свету архијерејску литургију поводом најрадоснијег хришћанског празника Божића. Извор:Срна Овим путем обавјештавамо свештенство и вјерни народ Епархије захумско-херцеговачке и приморске да се, усљед позитивног резултата теста на Ковид-19, налазимо у самоизолацији. Уз блаже симптоме болести, надамо се брзом опоравку. Из тог разлога, нећемо бити у прилици да учествујемо у богослужењима божићног периода као што је претходно најављено. Молимо свештенство и вјернике да се у овим празничним данима у својим молитвама сјећају свих потребитих и болесних и да се са пажњом и љубављу односе једни према другима, дјелатно се трудећи да и сви наши ближњи, без обзира на године, имовне или здравствене прилике или неприлике у којима се налазе, осјете радост и спокој Божића. Желећи вам мирне и благословене празничне дане, као и свако добро од Христа Богомладенца, шаљемо вам наш архијерејски благослов и упућујемо радосни поздрав: Срећан Бадњи дан! Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди! Епископ ЗХиП Димитрије Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 5. јануара 2022. године, уручио је Институту за онкологију Клиничког центра Црне Горе донацију Митрополије -- ултразвучни апарат. Вриједност донације је око 30.000 евра. Честитајући долазећи празник Христовог Рођења, Митрополит је подсјетио на дугогодишњи обичај Цркве да у празничним данима дарује неку од важних установа. “Хвала вам на овом сусрету, нека Бог благослови ваш рад, ваш огромни труд, нека вам дарује снаге да и ову епидемију побиједимо сви заједно, али превасходно захваљујући вашем труду”, казао је Митрополит Јоаникије обраћајући се здравственим радницима. Министарка здравља др Јелена Боровинић Бојовић захвалила је Митрополиту Јоаникију и цијелој Митрополији црногорско-приморској, наглашавајући да се ради о веома важном поклону. “То је ултразвучни апарат који је био неопходан како за лијечење, тако и за веома важну дијагностику тешких онколошких болесника”, објаснила је министарка. У наставку интегралне изјаве Његовог високопреосвештенства и уважене министарке Боровинић Бојовић. Изјава Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија: Поштована министарко, господо директори, нека је срећан празник Рођења Христовог који долази. Ми имамо обичај да уочи овог празника посјетимо неку од важних установа и да нешто помогнемо. Овог пута смо одлучили, због ове врло компликоване епидемиолошке ситуације и због великог оптерећења љекара и медицинског особља, а и цијенећи заиста ваш огромни подвиг у овим тешким временима, да приложимо овај апарат. Мени су рекли да је најпотребнији апарат за ултразвук, јер ова установа, Институт за онкологију, овај апарат до сада нијесу имали и савјетујући се са љекарима, ми смо одлучили да управо овом одјељењу поклонимо овај апарат, надајући се да ћемо олакшати и љекарима и болесницима и да ћемо на такав начин макар мало допринијети нашем народном здрављу. Хвала вам на овом сусрету, нека Бог благослови ваш рад, ваш огромни труд, нека вам дарује снаге да и ову епидемију побиједимо сви заједно, али превасходно захваљујући вашем труду. Ту се сви ослањамо на љекаре, али морамо сви да подијелимо одговорност у овим данима и годинама, јер епидемија траје дуго, да се заједнички изборимо и са епидемијом и са другим болестима. Изјава министарке здравља др Јелене Боровинић Бојовић: Ваше високопреосвештенство, уважени Митрополите Јоаникије, желим да искажем посебну захвалност Вама лично, као и цијелој Митрополији Црногорско- приморској, која је и овога пута, као и небројено пута до сада, учинила веома важан поклон и приредила данас једно пријатно изненађење за љекаре Института за онкологију, гдје од данас можемо да се похвалимо да захваљујући Вама и Вашој донацији постоји један веома важан апарат. То је ултразвучни апарат који је био неопходан како за лијечење, тако и за веома важну дијагностику тешких онколошких болесника. У том смислу, посебно смо захвални што је овај апарат дошао баш на ово мјесто, у праве руке љекара који спашавају људске животе, јер ми знамо да без обзира на пандемију којом смо сви у последње вријеме посебно оптерећени, морамо водити рачуна и не смијемо заборавити све оне пацијенте који се лијече од тешких малигних болести и који завређују посебну пажњу. Наравно, у сусрет овом великом хришћанском празнику, желим да искористим ову прилику да честитам предстојеће празнике свим вјерницима и да им пожелим оно што је најважније са ове адресе, а то је као прво добро здравље, добро расположење за њихове породице, велику слогу и мир и наравно да сви заједнички, солидарно помажемо једни другима, јер ево као што нас је и ова пандемија упозорила, без заједништва нема просперитета. Најљепша хвала још једном. Извор: Лазар Шћекић; митрополија.цом Божићну посланицу Српске Православне Цркве преносимо у наставку благодарећи Информативној служби СПЦ. Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2021. године ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк 2, 14) Драга наша децо духовна, Знамо да је рођење Витлејемског Богомладенца средиште историје света и да се на спасењу рода људског у Господу Исусу Христу заснива хришћански венац вредности. Рођење Богочовека надилази и само стварање света, јер је човек доласком Божје Светлости у свет, под сводовима скровите пећине крај Божјег града Јерусалима, обасјан могућношћу вечнога живота. У Светлости која је засветлела у тами и коју тама није обузела (Јн 1, 5) процвале су хришћанска култура и цивилизација. Нови Адам заменио је старога како би Дух Свети кроз Њега обновио свеколику творевину. „Ко је у Христу, нова је твар”, кличе Апостол Павле, „старо прође, гле, све ново постаде!” (2 Koр 5, 17). У том духу Јеванђелист Јован нам благовести да је све постало кроз Логоса Божјег (Јн 1, 1-3) који је узео на Себе људску природу и тако обновио заједницу Бога и човека, учинивши да завет у њеном средишту постане вечан. Љубав је, браћо и сестре, исконски покретач свих догађаја у историји спасења, а поготову у доласку Божића, малог Бога у свет, тако да ми лепоту и снагу данашњег Празника можемо само чистом љубављу доживети. Покренут љубављу, Бог је створио свет и човека. Он је, њоме вођен, сишао међу нас, учинивши да човечанско у своја недра прими божанско, као и да нетварно у себе привије пропадљиво. У свеколикој мудрости Светих Отаца Цркве издваја се средишња нит о томе да је Син Божји постао један од нас како бисмо ми благодаћу постали оно што је Он. Љубав Божја учинила је да створени свет у Богочовеку Христу не буде надвладан ни разорен божанском силом, него да идући уским путем Господњег смирења буде исцељен и спасен. Зато је у данашњој празничној радости важно да схватимо да нас рађање Богочовека у скромној витлејемској пећини позива на праву љубав, прожету искреним осећајем братства међу људима. Одатле и празнична радост треба да буде храњена племенитошћу нашег хришћанског сведочанства, љубављу која је вођена старањем о другима, а не себичним илузијама заједништва које глобална култура, нарочито у ове празничне дане, користи у комерцијалне сврхе, не доносећи тиме прави мир и сушту радост. Приђимо, дакле, једни другима пролазећи кроз смирење витлејемске пећине и осетимо да се Син Божји родио не би ли нам показао да смо потребни једни другима, Бог човеку и човек Богу, пријатељ пријатељу и род роду, свако свакоме, јер једни без других не можемо! Не оптерећујмо се питањем ко нам је све ближњи, него се уместо процене онога шта нама други чине запитајмо коме смо ми ближњи и шта за друге ми чинимо. Будимо, дакле, ближњи свакоме на кога смо упућени по мери љубави Христове. Заживи ли ово начело љубави у нама, ми ћемо у свету који дубоко вапи за љубављу зачети клицу спасења и однеговати је. Праве и вечне љубави нема без Христа Спаса у коме су се среле и вечно сјединиле Божја љубав према човеку и човекова љубав према Богу. Мисао Светог Јустина Ћелијског да једино љубав мирише на бесмртност, јер мирише на Бога одјекује јеванђелском снагом. Она нас поучава могућности богопознања и вечног живота у љубави Христовој. Запоставимо ли у себи љубав Христову, падамо у трагичан безизлаз, а обнављамо ли је трудом и благодаћу, успињемо се ка пуноћи живота. У њој је извор духовне радости и источник непоколебиве моралне храбрости у тешким животним искушењима. То је од давнина познато нашем народу, који у ове радосне дане оживљава обичај мирбожења. У породици и суседству, међу сродницима и на радном месту, свуда где се налазимо, измирење са Богом и ближњима прати исконски поздрав – Мир Божји, Христос се роди! Тиме се међу нама дивно пројављује библијско пророчанство великог Исаије: „Јер нам се роди дете, син нам се даде… и име ће му бити: дивни, саветник, Бог силни, отац вечни, кнез мирни” (Ис 9, 6). Помолимо се зато у ове благословене дане Господу и Цару мира (Јев 7, 2) да угаси непријатељства међу народима, да спасе људе широм васељене и да нам свима буде милостив и човекољубив како бисмо се показали достојним наших предака по телу и духу, достојним благослова обећаног нам од древних пророка и датог нам у Богочовеку Христу. И док се наши погледи у ове празничне дане молитвено срећу, у нашим срцима тиња осећај да нам радост није потпуна. Рођење Христа Спаса славимо у свету испуњеном страхом и немирима, атмосфером неразумевања, неповерења и нетрпељивости, све до искључивости проистекле из узнапредовале културе себичности и представљања индивидуализма; у суштини врхунских вредности глобалног потрошачког менталитета. Поред тога, у свету сталних промена, у којем се једино не одступа од страха за губитком животне сигурности, данашњем човеку као да суштински не помажу ни достигнућа у медицини, индустрији и технологији. Чини се да људско друштво у основи више није исто, јер научно–технички доприноси под утицајем информационих технологија теже да промене начин општења међу људима повећавајући њихову отуђеност и усамљеност. Довољно је осетити несигурност код лечења основних болести, па да страх добије крајњи егзистенцијални вид. Све то говори о атмосфери коју је заиста пророчки описао наш нобеловац Иво Андрић рекавши да стварна и највећа опасност није у опасностима које нам заиста прете, него у страху који је у нама. Богомладенац Христос изгони тај страх из нас, о чему сведочи Његов љубљени ученик Јован: „У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер је у страху мучење, а ко се боји, није се усавршио у љубави“ (1 Јн 4, 18). А пре Апостола љубави, у Старом Завету записана је порука која обједињује многе друге: „Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје” (Ис 41, 10). Стога одговор на стање које нас данас тишти треба тражити у речима које је Господ Христос упутио ученицима пред Своје страдање: „У свету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам победио свет” (Јн 16, 33). Радујмо се, стога, браћо и сестре, јер нам у Божићу долази Победник! Отклонимо сенку страха упркос тешкоћама и са чврстом вером у Бога прославимо рођење Богочовека, чије нас новозаветно име Емануил крепи моћним дословним значењем његовим – са нама је Бог (Ис 7, 14). У празничној радости Божићног дана, са нарочитом пастирском бригом и одговорношћу упућујемо очинске поздраве и молитве за наше сестре и браћу у отаџбини и расејању, где год да живе православни Срби, а посебно онима на Косову и Метохији, нашој духовној и националној колевци. Ми им поручујемо да знамо за њихова искушења која још увек трају, али да је њихова Мајка Црква све досад била уз њих и да ће увек бити. Данас смо духовно и молитвено са свима вама на свакоме месту вашега живљења. Сваки православни дом постаје мали Витлејем у којем нас прожима смисао бадњака и топлина сламе, у којем заједно певамо узвишену песму: „Рођење твоје, Христе Боже наш, обасја свет светлошћу разума…” Божић данас са изузетним поштовањем и захвалношћу честитамо свим лекарима и здравственим радницима, за које узносимо молитве Богомладенцу Христу! Молимо се и за болне да што пре оздраве и да зараза која је напала свет прође! Молимо се и да ми, православни хришћани, више не страхујемо за своје животе и да не устукнемо пред опасностима које собом носи болест изазвана ширењем вируса, него да имамо чврсто поверење у Бога, истинског Лекара душа и тела наших, као и да нас осећај страха, подстакнут препоручиваном „социјалном дистанцом”, не омете у чињењу онога што је на корист наших ближњих и заједнице којој припадамо у сваком погледу: духовном, породичном, пословном... За нас православне хришћане трајно важи поука: „Видео си лице брата свога, видео си Бога свога”. Она је скована вековним испитивањем наше боголике природе, увек окренуте општењу са Богом, браћом и сестрама, и са свеколиком природом. Црква стога позива да се за време трајања пандемије сви придржавају разумних мера и препорука влада и других надлежних институција у државама и областима у којима живи наш народ, али исто тако она подсећа све и свакога на избегавање искључивости и поштовање људске слободе као најузвишенијег и највреднијег Божјег дара данога човеку. Имајући на уму позив Апостола Павла: „Стојте, дакле, чврсто у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити” (Гал 5, 1), останимо слободни, али ништа мање одговорни, чувајући и друге и себе. Суочавајући се тако са глобалном претњом од вируса корона, најпре схватимо да је човек створен да у овоме свету делује као једини прави чинилац стабилности и опстанка. У зависности од употребе своје слободне воље може бити и једини реметилачки чинилац, једини прави вирус. Својом интервенцијом у људску природу и насиљем над творевином у целини човек ремети величанствени склад свега што је Бог створио. У том смислу, вирус корона, као и сваки други вирус, само је одраз несагледиво дубљег проблема. Према томе он је, поред осталог, израз педагошке опомене човеку да се врати заповестима Божјим, јер када се од природе отима и када се не живи у сагласју са поретком који је Бог установио, она престаје да бива нашим мирољубивим стаништем. Она дуго памти и трпи неправду, али пре или касније узвраћа ударцима. Природу, дакле, морамо поштовати, неговати и чувати као највреднији дар Божји. Смисао Божића састоји се управо у томе да нам је Богомладенац Христос у догађају Свога чудесног рођења једном за свагда пружио могућност исцељења од нашег деловања налик вирусу и опет јединствену могућност исцељења нашег односа са Богом, творевином и људима. Будимо зато трезвени у вези са тим, ослушкујући шта нам у светлости Празника говоре стихови великог светитеља и црквеног песника Јована Дамаскина: „Небо и земља данас, као што је пророковано, нека се обрадују! Анђели и људи нека духовно светкују! Јер Бог се јави у телу онима који седе у мраку и сенци, родивши се од жене. Пећина и јасле Га прихватају, пастири чудо разглашавају, мудраци са Истока у Витлејем даре доносе, а ми, недостојним устима, угледајући се на анђеле, хвалу му одајмо: Слава на висини Богу, а на земљи мир!” Срећан вам и Богом благословен овај дан у који нам се роди Спас и Избавитељ Христос Господ! Са овим жељама и молитвама Богомладенцу Христу Ми вам као целом саборном црквеном телу и опет као појединцима желимо свако истинско добро у Новој 2022. години. Зато вас све поздрављамо радосним Божићним поздравом: Мир Божји – Христос се роди! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2021. године. Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом: Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ Митрополит црногорско-приморски ЈОАНИКИЈЕ Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ Епископ будимски ЛУКИЈАН Епископ банатски НИКАНОР Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН Епископ канадски МИТРОФАН Епископ бачки ИРИНЕЈ Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ Епископ жички ЈУСТИН Епископ врањски ПАХОМИЈЕ Епископ шумадијски ЈОВАН Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ Епископ западноамерички МАКСИМ Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ Епископ источноамерички ИРИНЕЈ Епископ крушевачки ДАВИД Епископ славонски ЈОВАН Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ Епископ тимочки ИЛАРИОН Епископ нишки АРСЕНИЈЕ Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички КИРИЛО Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН Епископ далматински НИКОДИМ Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ Епископ ваљевски ИСИХИЈЕ Епископ будимљанско-никшићки МЕТОДИЈЕ Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН Викарни Епископ топлички ЈЕРОТЕЈ Викарни Епископ хвостански ЈУСТИН Викарни Епископ мохачки ДАМАСКИН Викарни Епископ марчански САВА Викарни Епископ хумски ЈОВАН ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА: Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ Епископ брегалнички МАРКО Викарни Епископ стобијски ДАВИД Извор: Информативна служба СПЦ |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
April 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|