 Протојереј Перица Параклис осликава Храм Свете Петке у Уровцима код Обреновца. – Ради то већ једанаест година, али то није једина црква у којој је оставио свој печат. Протојереј Перица Параклис једини је свештеник у Србији који сам осликава цркву. У Храму Свете Петке у Уровцима, чији је старешина већ 11 година, бави се фрескоосликавањем. Али то није једини храм коме је украсио унутрашњост. До сада је свој печат на иконостасу оставио у десетак цркава. – Храм осликавам сам, па због тога све то толико дуго траје. На дужину осликавања утичу и моје обавезе, али и недостатак средстава. Ипак, корак по корак иде напред како би се завршио овај храм од око 700 квадрата – прича Параклис. За четкицу је, како каже, био везан још у основној школи, али је иконописаније нешто сасвим друго. Њиме се бави последње две деценије, а осликавање храма у Уровцима код Обреновца траје већ 15 година. Велику подршку да се бави иконописањем и фрескоосликавањем дугује пријатељу Миодрагу Шумарцу, једном од наших највећих иконописаца и фрескописаца. – Он ми је дао ветар у леђа, помогао ми, од савета како да припремим зид до тога како да употребим технику. Био ми је подршка у решавању свих дилема и питања које сам имао и осмелио ме да кренем према фреско-сликарству. Такође, велики ослонац ми је био и монах Лука са Свете Горе – прича Параклис.  Када је кренуо у осликавање Цркве Свете Петке Параклис није имао ни скелу како ваља. Радио је на три фосне.
– Била је то за мене велика акробација, да се одржим на скелама, а да не паднем. Признајем да сам у почетку имао страх, посебно када сам на 16 метара висине у порти сликао Христа Пантократора (Сведржитеља). Већ на пола пута од те висине имао сам потребу да се одморим. А и направио сам „малу грешку”. Куполу сам кренуо да осликавам усред лета, када су температуре испод ње изузетно високе – каже кроз осмех Параклис. У осликавању храма примењује модернију технику, такозвано секо-сликарство које се ради на сувом, урађеном малтеру, за разлику од старе технике, још из доба Немањића, на свежем малтеру. Радови тренутно мирују јер чека пролеће и температуре око 20 степени да би боја могла да се везује. Последње је осликано Васкрсење Христово и Лазарево, а завршено је и осликавање Светог Вукашина, Светог Харитона и Александра Невског. Осим Цркве Свете Петке у Уровцима, „потпис” Перице Параклиса да се видети углавном у Републици Српској. – У нашој цркви у Уровцима осим иконостаса радио сам и пројекат дубореза, а осликавао сам и један део фрескописа у цркви у Тулну у Аустрији. Тај храм остао је недовршен – каже протојереј. Он истиче да је икона успешна колико је духовно иконописац велики човек и ако се моли приликом осликавања. У порти у Уровцима односно у црквеној општини Уровачко-кртинској налази се и Црква брвнара из 2018. године посвећена Светом Серафиму Саровском, руском светитељу и чудотворцу. Архитекта је била Иванка Црнобрња из Обреновца. Овај храм од чамовине покривен шиндром коју је радио један од последњих мајстора овог заната чика Јово Јокановић са Влашића простире се на око 140 квадрата. У цркви се чувају честице моштију Свете Петке, Светог оца Николаја, Светог Јована Крститеља и Светих Козме и Дамјана. Око цркве брвнаре је шест вајата и летњиковац. У једном од вајата формира се и библиотека, у другом је приказан период из шездесетих година прошлог века. У трећем вајату може се видети како се живело у стара времена када је огњиште било центар домаћинства, а на пролеће би и четврти вајат требало да добије своју функцију. У њему ће бити приказана ковачка радња. У порти се налази и музеј у коме се, између осталог, чува и пет икона из старе Брештанске цркве спаљене почетком 19. века, а која се налазила на простору садашње термоелектране. Извор: политика.рс |