Поводом учесталих случајева насиља у Бугарској и актуелне потребе да се у школски програм уведе наставни предмет „Религија“ као превенција од агресије и средство духовног и моралног васпитања и подизања нације, Свети Синод Бугарске Православне Цркве упутио је писмо председнику Републике Буграске и свим одговорним званичницима у коме се наводи:
– Нашем друштву је хитно потребан духовни препород, који може наступити ако сви заједно принесемо национално покајање за своје грехе и слабости и придружимо се оплемењујућем духу православне вере и њеним божанским друштвеним и моралним вредностима. Ово је добро проверен и вековима успешно примењен начин за решавање личних и међуљудских конфликата, за смањење раширене агресије, за превазилажење националних и институционалних подела. Хришћански морал је најмоћнија баријера против разарајућег утицаја растућих деструктивних зависности, материјализма, конзумеризма, разврата, похлепе, насиља и злочина. Стога Бугарска Православна Црква – Бугарска Патријаршија већ три деценије позива наше јавне лидере да покажу патриотску одлучност, државничку и политичку вољу за враћање веронауке у део обавезних шк0лских предмета. На овај начин ученици ће моћи успешно да изграде одржив поглед на свет вере у Бога, љубави према људима, миротворства, милосрђа, труда, а такође и осећаја националне припадности на основу јеванђељског учења Христовог.
Свети Синод у периоду транзиције активно помаже држави својим концептом веронауке, предвиђајући обавезну наставу и факултативност у оквиру предмета „Религија“, како би се водило рачуна о правима и интересима свих родитеља и њихове деце. Од 2020. до 2023. године Синод је израдио и нове, модерне уџбенике на тему „Религија – хришћанство – православље“ за све ученике од 1. до 12. разреда, који су добили одобрење Министарства просвете и културе. Вођена својим хиљадугодишњим искуством у изузетној васпитној моћи православног хришћанства, наша Црква не престаје да истиче велики значај духовног и моралног васпитања деце од малих ногу – у породици, у цркви, у вртићу, у школи. Наша света Црква то чини из љубави према свом народу, из бриге за млађе генерације и из саосећања за искушења и проблеме савременог човека. У вези са великим незадовољством јавности због честих случајева насиља у Бугарској, позивамо надлежне институције да спроведу правовремене и одлучне реформе, али не само у вези са Кривичним закоником или Законом о заштити од насиља у породици, већ у сфери целокупног законодавства, као што је заштита и подршка породице, образовање и раст деце у здравој породичној заједници и у подстицајном образовном окружењу. Предузете законодавне промене треба да имају не само казнени, већ пре свега едукативни и превентивни ефекат. Друштво у којем је казна водећи принцип борбе против криминала и агресије нема будућност и осуђено је на пропаст. Напротив, будућност има такво друштво у коме су духовно и морално васпитање, образовање и култура приоритет државне политике и користе се као оруђе за заштиту националног идентитета и безбедности, као и за добробит целог народ. Статус предмета „Религија“ у нашем образовном систему и стање савременог бугарског друштва су директно и природно повезани. Породица је прва васпитна средина за дете, али васпитни процес се наставља и мора се наставити у школи, у Цркви, у друштву. За формирање људске личности важан је не само њен физички и интелектуални развој, већ пре свега духовно и морално усавршавање. Овом последњем мора се без одлагања посветити посебна пажња обнављањем верског и моралног васпитања за сву децу и ученике, ако желимо да се у нашој отаџбини смање и пресахну случајеви нељудске суровости и бруталног злочина. Нема другог предмета у школи који је у стању да то постигне. До 1947. године предмет „Закон Божји” или „Религија” посебно је повољно утицао на вредносно формирање наших деда и родитеља, који је био обавезан и био на првом месту у њиховим наставним плановима и програмима. После 1997. и предмет „Религија” је доказао свој благотворан утицај на ученике и одељења која га уче. У том контексту, парадоксално је да још увек није део обавезног наставног плана и програма. Штавише, у већини европских земаља верска настава је обавезна и конфесионална. Боли нас што се сукоби у нашем друштву заоштравају, а бол жртава насиља још више. Међутим, то је природна последица недостатка циљаног духовног и моралног васпитања и наставе у матичној школи. Значајан део наше младости је збуњен, нема сврху и смисао живота, доживљава све већу моралну деградацију. Ове трагичне резултате предвидео је блажене успомене Митрополит неврокопски Борис још 1928. године, када је написао своје запажено дело „Криза у нашој школи“. У њему он пророчки наглашава да ће, ако се дозволи да негирање религије доминира бугарским образовањем, наше друштво и држава пожњети катастрофалне последице у наредним деценијама. Управо то се дешавало у време атеистичког режима, дешава се и дан-данас и сви смо томе сведоци. Митрополит Борис алармантно упозорава да су неки дрски људи у нашој земљи желели да стану изнад добра и зла и покушали да преиспитају вредности. У вези са свим наведеним, ми, чланови Светог Синода Бугарске Православне Цркве – Бугарске Патријаршије, одговорно изјављујемо да када се „избрише разлика између добра и зла, истине и лажи, љубави и мржње, правде и неправде, врлине и порока, части и нечасти” долази до личне и опште друштвене кризе, која се може превазићи само поновним откривањем и применом хришћанских врлина. Позивамо наше властодршце и читаво наше друштво да се удруже у борби против агресије и моралне деградације и да се предмет „Религија – Православље” уведе у део обавезних школских часова за оне ученике чији родитељи желе да га деца уче, тј. да можемо имати свој нови препород, да опстане Бугарска и опстане бугарски народ!
Извор: Бугарска Патријаршија/ СПЦ

​На позив Управе Свете Горе - Свештене Општине и протоса јеромонаха Стефана Хиландарца, Епископ марчански Сава је боравио у Кареји, седишту светогорске Управе. Поводом празника Успења Пресвете Богородице, славе саборног храма у Кареји, Епископ Сава је началствовао свеноћним бденијем и Светом Литургијом уз саслужење представника светогорских манастира и монаха из Кареје. На сам дан празника увече служено је вечерње богослужење и парастос ктиторима карејског храма византијским царевима Никофору и Јовану.
Послије богослужења служашчи су заједно са управом Свете Горе посјетили манастир Ивирон и поклонили се чудотворној икони Пресвете Богородице Портаитисе. 

На празник Успења Пресвете Богородице, освећен је обновљени храм Сретења Господњег у Челинцу. Свету Литургију служили су Њихова Преосвештенства Епископ сремски г. Василије, Епископ бањалучки г. Јефрем и Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење свештеномонаха, свештеника и ђакона.
Након Свете Литургије вјерујући народ се окупио за трпезом љубави да прослави обнову старог храма. Реконструкција храма услиједила је почетком прошле године, а обимни радови завршени су у релативно кратком року, али изузетно успјешно. Након чина освећења услиједила је света архијерејска литургија којој је тројици архијереја саслуживало више свештеника, ђакона, часних сестара и богослова Српске православне цркве. Молитви је присуствовало преко хиљаду вјерника из овог краја и околине. Молитвено су поменути сви пароси који су у челиначкој парохији службовали од оснивања 1938. године: Никола Пејовић (1902-1945), Кајица Кострешевић (1913-1986), Винко Топић (1944-2016), и умировљени прота Станоја Зељковића (1950).
У бесједи након литургије владика Јефрем подсјетио је присутне на неке детаље из историје челиначке парохије.
-Драга браћо и сестре, ево, данас, након чина освећења и велике обнове поново предајемо на употребу вјерујућем народу овај Храм Сретења Господњег. Око овог скромног храма развила се цијела једна историја. Претходни храм је подигнут у тешко и неизвјесно  вријеме не само за наш вјерујући народ него и за нашу цркву, за наше свештенство које је службовало на српским просторима. И храм који је њему претходио саграђен непосредно прије Другог свјетског рата кратко је трајао, те је порушен, а сва имовина уништена. Дуг период након Другог свјетског рата наш народ је овдје био без свог храма. Молило се и обављале су се свете тајне у једној скромној риглованој кућици, са дрвеним звоником, али и око тога је било много проблема. Тадашња власт није дозволила да се звоно набављено у бањалучком предузећу „Отпад“ стави у функцију. Одузето је од људи овог краја који су га купили. Храбри прота Кајица који је много трпио и током и послије рата успио је да докаже да је звоно купљено, а не украдено. И касније успио је да добије дозволу за градњу цркве. Била су то времена слична онима када је нашем народу дозвољавано да сагради онолику цркву колико је могла да покрије воловска кожа. Али, наш народ се довијао на разне начине и често правио мало веће цркве од дозвољених. Дакле, на мјесту дивне цркве која је била у византијском стилу никао је скромнији Сретењски храм који је био према приликама и могућностима онога времена. Било је то вријеме када је наш народ у много чему оскудијевао, само не у оданости према својој Цркви. Људи су долазили и добровољно градили храм како су могли.  Од 1973. године та црква је служила и сада, након ове велике обнове, не може се препознати. Проширена је, подигнута у ви, уређена и изнутра и около. И продужава своју мисију у овом божијем народу. Једино што овдје никада није фалило то је вјера у Бога. Она је увијек била чврста, јака, стамена. Народ је градио своје цркве и кад је био под великим притиском да то не чини. Вјера је обновила и ову цркву и саградила ону нову посвећену Светом архангелу Гаврилу. Челинац који је доскора у архитектонском смислу имао баш  скромну грађевину, скромну цркву, сада има двије и не зна се која је љепша и коју око прије да погледа. Драга моја браћо и сестре, хвала вам за ту вјеру и за ту љубав  коју сте имали. Хвала вам за то што је Челинац остајао уз своју вјеру и православну цркву. Хвала вам што је овај крај као ријетко који други дао много свештеника, а има и сад доста свештеничких кандидата. То је оно што свједочи о вашој вјери. То је вјера која дјела, вјера која  никада није пасивна већ увијек се кроз активни рад показује. Хвала вам за обновљени овај храм и још више хвала вам јер знам да сте и овај храм имали коме обновити и онај с друге стране Врбање имали коме изградити. Овдје има толико храмова и толико вјерника и зато сам вам поставио и трећег свештеника јер ће службе бити и у једној и у другој цркви сваке недјеље и сваког празника. Испуните их јер храм живи с народом. Душа храма је народ Божији. Зато, походите их, напуните их, као што сте то чинили и до сада. Захвалити за ове велике дарове данас прије свега треба захвалити Господу Богу који у милости својој дао да смо ево успјели све ове послове урадити, а да ни на који начин то на себи нисмо осјетили. Напротив, што смо овдје више улагали, то нам је Бог више помагао. То се осјети на сваком кораку, ова варошица све више се развија, а и ваша домаћинства више цвјетају. Одмах послије Божијег имена хвала народу нашем који је доказао своју припадност нашем православљу. Нека тако буде и даље. Хвала вам свима – рекао је епископ бањалучки Јефрем.
Нагласио је да су сви прилози једнако вриједни, и они мањи и они већи.
Потом су додијељена признања заслужним појединцима. Прво су уручена кумовима обновљеног храма, те је епископ Јефрем одликовао проф. др Владу Ђајића, проф. др Бориса Пашалића, Лазу Радића и Горана Сејмановића великим добротворима Храма Сретења Господњег. Наглашено је у одликовању да су они несебично помагали обнову, доградњу и опремање поменутог храма.
Александар Крунић, Немања Пашалић, Жељко Тубаковић, Недељко Гајић и Мирослав Јанковић проглашени су добротворима Храма Сретења Господњег. За показану ревност у парохијској служби, примјеран лични и породични живот унапријеђени су и челиначки пароси. Епископ Јефрем одликовао је протојереја Радивоја Вујанића правом ношења напрсног крста, јереја Дејана Поповића звањем протонамјесника, а јереја Милана Бајића правом ношења црвеног појаса. Након тога услиједило је причешће за вјернике који су се припремили за ову свету тајну, подијељена је нафора и услиједио славски ручак за госте и званице.
Погледај ВИДЕО ЗАПИС
Извори: Инстаграм налог епархије бањалучке, сајт Опшине Челинац и РТРС

Драга децо, драги школарци, Господ нека благослови вас, ваше тате и маме, браћу и сестре, рођаке, учитељице и учитеље, ваше другове са којима се играте, све људе и сву децу.
Нека Господ благослови и школе у којима учите, у којима стичете различита знања. Међутим, сви треба да знамо, и учитељи, и наставници, и родитељи, али и ви, ђаци, да је важније од знања да стичемо врлину, односно да постанемо добри људи, а добар човек је онај који осећа љубав прво према својој породици и према друговима, али и према свим људима, према свој природи, према целом свету. То значи да је љубав најважнија.
Љубав је најдрагоценији дар који је Бог даровао човеку. Једини услов да би неко био срећан, било да је дете као што сте ви, било да је одрастао човек или можда старац, као што су ваше баке и деке, јесте да у срцу има љубав. Све друго ако има, лепу кућу, најбржи аутомобил, најбољи телефон, пуно новца, најбоље оцене и награде на такмичењу, да најлепше пева или црта на ликовном, да је  најјачи и даје највише голова, све је то ништа ако нема љубави за другове, за људе, за децу, за природу. То не значи да не треба да се такмичимо ко ће боље научити, ко ће добити бољу оцену, али значи да не треба да завидимо ономе који је бољи него да се радујемо његовом успеху, а сами да се више потрудимо. Исто тако да помажемо једни другима да боље научимо лекције, јер сви смо потребни једни другима, сви зависимо једни од других. Зато треба да негујемо другарство и заједништво. Треба да се молимо Богу једни за друге. Треба да се молимо да нам наш Бог, Исус Христос, дарује љубав, да будемо ближи Њему, нашем Богу, и да тако будемо ближи једни другима, родитељима, браћи и сестрама, друговима…Ја се молим за вас, децо, да вас Бог чува, да свима подари здравље и радост, а будући да знам да су Богу дечје молитве најмилије, молим вас да се и ви молите за мене, да се молите за читав свет, за све људе, да буде слоге, мира и љубави. Живели, драга децо! Нека вас Бог благослови!
Патријарх српски Порфирије

Одлуком Светог синода Грчке цркве, 27. августа 2023. године, у свим храмовима у Грчкој служени су молебни за престанак шумских пожара и помени страдалим у елементарној непогоди. Митрополит манијски господин Хризостом саставио је посебну молитву за избављење од пожара, преноси Global Orthodox позивајући се на orthodoxianewsagency.gr. Након засиједања, које је одржано 24. и 25. августа, Свети Синод Јеладске православне цркве позвао је епархије да помогну настрадалима у пожарима и захвалио онима који се несебично боре са пожаром.
„Свети Синод захваљује свима који се боре да се пожари угасе, херојским ватрогасцима, пилотима ваздушне ватрогасне технике, грчкој војсци и свим добровољцима који су од првог тренутка били под ватром, спасавајући људе и помажући жртве. Нека сила и благослов Божији буду у њиховим животима и добрим делима!“, стоји у окружници Грчког синода, која је послата свим епархијама. Елементарна непогода почела је средином јула, а до сада ватрогасци и волонтери настављају са гашењем пожара. Најмање 35 људи је погинуло, а штета изазвана пожарима тек треба да се процијени. Хиљаде људи је евакуисано, многи су остали без својих домова и имовине. Погођено је десетине села и неколико православних манастира, од којих се многи налазе у шумама, што отежава гашење пожара. Посебно је оштећен чувени манастир Осиос Лукас из 10. вијека, који се налази на Унесковој листи. Грчка влада је већ издвојила средства за његову рестаурацију.

Учесници кампа "Стопама наших предака" боравили су на острву Крфу петнаест дана, упознавајући српску историју, грчко-српско пријатељство, али и знаменитости грчког острва. Из Требиња је на овогодишњем кампу боравило петоро учесника. Сара Колак и Милица Макитан некадашње ученице ЈУ ОШ " Вук Караџић" и награђене на конкурсу, ове године у улози васпитача кампа, а њихови насљедници такође из ЈУ ОШ "Вук Караџић", који су ове године освојили награде и добили наградно путовање на острво спаса су Тадеј Перишић (треће мјесто на Републичком такмичењу из Православне вјеронауке), Марија Шараба и Лена Миладиновић (дијелиле прво мјесто на конкурсу Свете Србије у области калиграфије). Послије петнаест дана дјеца су на кампу стекла знања из разних области, али и из свакодневног живота, сагледавши реални живот и важност институције породице и пријатељства. Наша ученица Марија Шараба је на крају кампа добила специјалну похвалницу за допринос и активизам на радионици калиграфије.
Православно спортска организација ”Свети Срб и ја”, oснована са благословом блажене успомене Њ.С. Патријарха Српског г. Иринеја, да би се деци и младима понудио концепт развоја и личносног узрастања у коме се истовремено примењују савремена тренажна методологија и јеванђеоски принципи. Њен почасни председник је Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије.

У петак, 25. августа 2023. године, одржано је Стручно савјетовање за вјероучитеље митрополије дабро-босанске и епархије захумско-херцеговачке. Савјетовање је одржано у амфитеатру Богословије ''Светог Петра Дабробосанског'' у Фочи (Велечеву) са почетком у 9:30 часова. Савјетовање је након молитве ''Благословен јеси Христе Боже наш,...'' отворио Предсједник Катихетског одбора епархија у Републици Српској и Федерације БиХ Његово Преосвештенство митрополит дабро-босански Г. Хризостом,  Након поздрава учесника семинара и уводних напомена Господина Митрополита, приступило се програмском дијелу Савјетовања. Први предавач на овом Савјетовању био је протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, архијерејски замјеник и декан ПБФ ''Свети Василије Острошки'' у Фочи. Тема његово излагања гласила је: ''Библијски приступ у васпитању дјеце''. Други стручни предавач била је госпођа мр Александра Саламандић, специјалиста медицинске психологије Медицинског факултета у Фочи. Тема њеног излагања била је: ''Како препознати проблеме дјеце у одјељењу и како им помоћи?''. Трећи, такође стручни предавач, био је мр Александар Миладиновић, из ПА Бања Лука. Тема његовог излагања гласила је:  '' Изазови савременог друштва - ученичко и интернет насиље. 
Четврти предавач био је др Славољуб Лукић из  РПЗ Бања лука. Тема  његовог предавања била је:  "Брига о дјеци - обавеза и одговорност".
Након сваког излгања вјероучитељи и предавачи дискутовали су, постављали питања и добијали одговоре на постављена питања.
На крају Савјетовање је затворио Високопреосвећени Господин Митрополит који је у свом завршном обраћању рекао:....'' примијетили сте да смо овогодишње савјетовање посветили дјеци - тј. ученицима, тим младим људима, пред које ви излазите и предајете им Ријеч Божију. То је велика част коју вам је Црква повјерила, али и одговорност. Овим предавањима хтјели смо да вам скренемо пажњу и да водите рачуна о дјеци, ученицима, њиховим проблемима. Чули смо данас пуно тога,...... Морате им помоћи, прије свега љубављу и разумијевањем, одговорношћу вршите повјерену вам службу учења дјеце. .... Знам, то није нимало лако, али потрудимо се да будемо достојни послања....'' Извор: митрополија дабро-босанска
Сродне вијести:
-САВЈЕТОВАЊЕ ВЈЕРОУЧИТЕЉА ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ
-ОДРЖАНО САВЈЕТОВАЊЕ ЗА ВЈЕРОУЧИТЕЉЕ ЕПАРХИЈЕ БАЊАЛУЧКЕ​

На засиједању Светог Синода Руске православне цркве 24. августа 2023. године у Санкт Петербургу под предсједавањем патријарха московског и све Русије Кирила саслушан је извјештај предсједавајућег Одјељења за спољне црквене односе митрополита волоколамског Антонија о канонизацији светих Божијих извршених у Српској православној цркви (журнал № 65), преноси Патриархиа.ру. Свети синод Руске православне цркве је одлучио да у календар Руске православне цркве укључи новопрослављене српске светитеље. Од сада ће се у РПЦ поштовати свети Иринеј Бачки (24. марта/6. априла), Сабор светих мученика житомислићких (13/26. јуна) и Сабор свете деце мученика јастребарских и сисачких (13. јула/26. августа). Архијерејски сабор Српске православне цркве, одржан 14-20. маја 2023. године, уврстио је у Диптих светих угодника Божијих СПЦ нове светитеље који су у различито време посведочили своју веру. Свети Иринеј (Ћирић), епископ бачки (1884-1955), окончао је Московску духовну академију и Бечки универзитет, био угледни филолог, богослов и мисионар. Током Другог светског рата организовао је спасавање хиљаду српске деце из концентрационог логора у Мађарској и заступао своју паству, штитећи је од казнених акција. После рата епископ Иринеј је по лажној оптужби осуђен као народни непријатељ и смештен у кућни притвор на 17 месеци, а када се вратио у цркву 1946. године више пута је био изложен физичким нападима од стране неверника. Од последица таквих напада преминуо је 6. априла 1955. године.
Свети мученици житомислићки су игуман старог српског манастира Житомислић (Захумско-херцеговачка епархија) Константин (Вучуровић, 1908-1941), чланови манастирске братије јеромонаси Доситеј (Вукићевић, 1915-1941) и Макарије (Пејак, 1195-1941), искушеник Младен Шарен (1922-1941), искушеник Обрен Окиљевић, секретар епархијског суда протођакон Владимир Чејовић (1904-1941), богослови Марко Продановић (†1941) и Бранко Билановић (1920-1941). Они су зверски убијени од стране усташа 26. јуна 1941. године. Пошто се под мучењима нису одрекли православне вере, бачени су живи у јаму, а затим затрпани камењем. Тако је страдало и још 33 житеља локалних села.
Света деца мученици јастребарски и сисачки је сабор више стотина српске деце која су страдала у специјалним дечјим концентрационим логорима основаним 1942. године у тзв. Независној држави Хрватској у градовима Јастребарско и Сисак. Кроз логор Јастребарско прошло је преко три хиљаде деце, а кроз логор Сисак преко 7 хиљада. Документи о гробницама сведоче о масовној смрти деце. За само један дан 22. јула 1942. године у Јастребарском је сахрањено 107 деце, а од 11. јула до 26. августа 1942. године – 768 деце старости од неколико месеци до 14 година. Извор

С благословом Његовог Преосвештенства епископа бањалучког г. Јефрема и викарног епископа марчанског г. Саве, а у организацији Катихетског одбора СПЦ у Републици Српској и Федерацији БиХ, у четвртак 24. августа 2023. године са почетком у 9.00 часова, у епархијској сали одржано је савјетовање за 156 вјероучитеља епархије бањалучке. Савјетовање је отворио Његово Преосвештенство епископ бањалучки г. Јефрем, који је вјероучитељима нагласио да раде веома одговоран посао и посавјетовао их да се у свом раду руководе љубављу. Затим се присутнима обратио и директор РПЗ РС др Предраг Дамјановић, који је истакнуо да осми пут прусуствује савјетовањима вјероучитеља.
Услиједила су четири предавања. О теми "БИБЛИЈСКИ ПРИСТУП У ВАСПИТАЊУ ДЈЕЦЕ" говорио је протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, професор Православног богословског факултета у Фочи (Универзитет у Источном Сарајеву). О теми "КАКО ПРЕПОЗНАТИ ПРОБЛЕМЕ ДЈЕЦЕ У ОДЈЕЉЕЊУ И КАКО ИМ ПОМОЋИ'' слушали смо од психолога мр Александре Саламандић, чули смо и мр Александра Миладиновића, начелника Одјељења за полицијску обуку Министарства унутрашњих послова Републике Српске, који нам је говорио на тему  ''ИЗАЗОВИ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА – УЧЕНИЧКО И ИНТЕРНЕТ НАСИЉЕ'', док је о теми ''БРИГА О ДЈЕЦИ, ОБАВЕЗА И ОДГОВОРНОСТ'' говорио просвјетни инспектор за Православну вјеронауку у Републичком педагошком заводу др Славољуб Лукић. На крају савјетовања и у свом завршном обраћању епископ бањалучки је пожелио вјероучитељима срећан почетак школске године. Савјетовање се наставља сутра у Фочи, за вјероучитеље митрополије дабробосанске и епархије захумско-херцеговачке. 
Сродна вијест: 
-САВЈЕТОВАЊЕ ЗА ВЈЕРОУЧИТЕЉЕ МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ И ЕПАРХИЈЕ ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКЕ
-САВЈЕТОВАЊЕ ВЈЕРОУЧИТЕЉА ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ

Данас, 23. августа 2023. године са почетком у 9. часова, у Епархијском културном центру у Бијељини, завршено је прво од три савјетовање која ће се одржати за вјероучитеље у Републици Српској и ФБиХ. Сутра ће савјетовање бити настављено за вјероучитеље епархије бањалучке и бихаћко-петровачке.
Прво савјетовање одржано је са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског г. Фотија и у организацији Катихетског одбора Српске православне цркве у Републици Српској и Федерацији БиХ и Канцеларије за вјерску наставу Епархије зворничко-тузланске, одржано савјетовање за вјероучитеље Православне вјеронауке  епархије зворничко-тузланске. 
Савјетовању је, поред координаторâ за вјерску наставу, присуствовала већина вјероучитељи са простора Епархије зворничко-тузланске.
Домаћин сабрања, Преосвећени владика Фотије на почетку сабрања поздравио је све присутне нагласивши да је веома битно да децу поучавамо примерима из житија светих.
- Веронаука лако може да постане апстрактан предмет. Теоријски предмет. Испричамо чињенице, дете одговори и то је то. Уз житије светих вера оживљава у срцима деце. Житија светих су потврда јеванђеља, рекао је владика Фотије у уводном обраћању.
- Друга битна ствар, наставио је Преосвећени владика, јесте да ми веронауку сведочимо својим животом. Само речи не стварају ауторитет код деце. Старци су говорили да породице васпитавају децу својим примером. За децу, каже старац Пајсије, треба мало речи, много личних примера и много молитве.
- И на крају, али не и најмање битно, круна веронауке је довести цео разред на свету Литургију. То је смисао. Не можемо и не смемо да одвојимо веронауку од Цркве јер ће тада да постане само још један школски предмет, закључио је владика Фотије.
О теми " Библијски приступ у васпитању дјеце " говорио је протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, професор са Православног богословског факултета у Фочи (Универзитет у Источном Сарајеву), о теми "Како препознати проблеме дјеце у одјељењу и како им помоћи'' слушали смо од психолога мр Александре Саламандић, чули смо и мр Александра Миладиновића, начелника Одјељења за полицијску обуку Министарства унутрашњих послова Републике Српске који нам је говорио на тему  ''Изазови савременог друштва – ученичко и интернет насиље'' , док је о теми ''Брига о дјеци, обавеза и одговорност'' говорио просвјетни инспектор за Православну вјеронауку при Републичком педагошком заводу др Славољуб Лукић. 
Можемо закључити да су у току семинара предавачи изложили драгоцјена искуства која ће помоћи вјероучитељима да се боље припреме за мисију која их очекује у току предстојеће школске године. Предавањем је модерирао епархијски координатор за вјерску наставу протојереј Синиша Шаренац.

Шумски пожари захватили су манастир Осиос Лукас у централној Грчкој, један од најважнијих византијских споменика на свијету и Унескову свјетску баштину. Да би се спријечило потпуно уништење манастира, ангажована је значајна ватрогасна јединица, наводи ekathimerini.com.
Обитељ манастира евакуисали су спасиоци, а на мјесто догађаја стигао је митрополит тевајски Георгије да им помогне. Основао га је грчки монах Лука око 946. године, манастир Осиос Лукас, који припада Грчкој православној цркви, налази се на западним обронцима планине Хеликон у близини града Дистома. Манастир је познат по добро очуваној збирци мозаика, од којих најстарији датирају из 11. вијека - доба "македонске ренесансе" у византијској умјетности.
Такође крајем прошле седмице, како наводи orthodoxianewsagency.gr, шумски пожар, који је избио у близини града Александруполиса у источној Грчкој, уништио је  историјски Спасо-Преображенски храм у селу Етохори на дан празника Преображења Господњег, остављајући нетакнутим само камене зидове. Као што је раније објављено, говорећи о катастрофама које се дешавају у Грчкој изазваним великим шумским пожарима, митрополит Крфски и паксијски Нектарије назвао их је резултатом отпадништва од Бога. 

У четвртак 17. августа Љета Господњег 2023. године ђаци Православне вјеронауке из Невесиња и Љубиња у пратњи својих вјероучитеља Богдана Сантрача и ђакона Дејана Ивановића посјетили су Требиње. 
Повод за долазак био је семинар о пријатељству који је у манастиру Дужи организовала епархија Захумско-херцеговачка и приморска. Семинар је водио јеромонах Теофило, настојатељ манастира Дужи, а ђаке из Невесиња и Љубиња као домаћини дочекали су њихови вршњаци, такође ђаци Православне вјеронауке из Требиња. Дошавши у манастир ђаци су прво обишли манастирску цркву гдје је о историјату манастира говорио теолог Бојан Кривоглав. Након тога ријеч је преузео отац Теофило који је у првом дијелу семинара говорио о пријатељству из перспективе Новог Завјета и Господа Исуса Христа. Најбољи примјер истинског пријатељства јесте примјер Господа Исуса Христа. „Од ове љубави нико веће нема, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ (Јн 15,13). Управо је то урадио Господ Исус Христос када је живот свој положио за своје пријатеље. Христос нам посебно каже да „љубимо своје непријатеље“ (Лк 6,27). Никада прије, нити у Старом завјету, нити у многобожачким религијама не помиње се љубав према непријатељима. 
Други дио семинара протекао је у разговору о. Теофила и ђака, постављању питања и размјени мишљења. О. Теофило је нагласио да су сви пороци у ствари посљедица неимања искрених пријатеља.  
По завршетку семинара упутили смо се на Црквину изнад Требиња у манастир Херцеговачку Грачаницу гдје нас је дочекао отац Дражен Тупањанин који нам је говорио о историјату манастира и о томе како је манастир повезан са Јованом Дучићем чији земни остаци почивају управо у овом манастиру. Послије освјежења у гостопримници манастира сви заједно смо отишли у Требиње на заједнички ручак. У повратку из Требиња посјетили смо и манастир Тврдош, као и родно мјесто Светог Василија Острошког, Мркоњиће гдје смо се поклонили моштима Ане-Анастасије Јовановић, мајке Светог Василија. У повратку из Требиња утисци су предивни, велики број нових пријатељстава склопљен, гдје смо показали да ријечи о пријатељству нисмо слушали само да се каже да смо слушали, него смо их примијенили у пракси.
Посебна захвалност иде госпођи Миљи Тупањанин, координаторки Православне вјеронауке у нашој епархији, без чијег труда и идеје овог семинара не би било. 
Вјероучитељ Његош Вељанчић /Извор: Епархија ЗХиП

Вјерни народ Поткозарја се вијековима сабира у манастиру Моштаница о празнику Преображења Господњег да прослави Име Божије. На овогодишњем моштаничком сабору Свету Литургију су служили Епископи г. Јефрем и г. Сава са свештеницима, свештеномонасима и ђаконима, предводивши потом литију око манастирске цркве, послије које су осветили грожђе и благословили сестринство манастира и бројни побожни народ. ​Претходно, у навечерје празника Преображења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, служио је празнично бденије у манастиру Моштаница. Извор: инстаграм налог епархије бањалучке

На Преображење Господње, у суботу, 19. августа, у загребачкој Саборној цркви која тог дана прославља храмовну славу, Свету Литургију служиће Његова Светост Патријарх српски Порфирије уз саслужење Епископа буеносајреског и јужноцентралноамеричког Кирила.Тада ће и владика Кирило преузети управљање Митрополијом загребачко-љубљанском, у складу са одлуком Светог Архијерејског Сабора који га је на свом заседању, у мају ове године, изабрао за администратора наше епархије. 
​У наставку доносимо биографију владике Кирила. 
Др Кирило (Бојовић) Епископ буенос ајрески и јужно-централно амерички администратор Митрополије загребачко-љубљанске
​Др Кирило (у свијету Милан) Бојовић рођен је 4. фебруара 1969. године у Подгорици, као пето дијете Радула и Зорке (рођене Јовановић). Осмогодишњу и средњу школу (гимназију „Петар I Петровић Његош“) завршио је у Даниловграду са дипломом Луче првог степена. Војни рок служио је у Карловцу, 1987. и 1988. године. Природно-математички факултет Универзитета у Подгорици, завршио је 1992. године, након чега је уписао постдипломске студије на ПМФ-у у Београду. Завршио их је 1996, одбраном магистарског рада на тему „Групе холономија и комплексне повезаности“. Прије монаштва, Владика Кирило радио је као асистент на Природно-математичкомфакултету у Подгорици (1993. до 2000. године). Годину дана – од 1. фебруара 1998. до 1. фебруара 1999. године, провео је на специјализацији на Математичком универзитету „Ломоносов“ у Москви. Крајем 2000. године дао је оставку на посао на универзитету и, по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, постао искушеник Цетињског манастира. Митрополит Амфилохије је, уочи Петровдана, 11. јула 2004. године, Милана Бојовића постригао у монаштво давши му име Кирило. Исте године, на Божић, рукоположио га је у чин јерођакона, а сљедеће, 2006. године, 21. маја, у чин јеромонаха. Московску духовну академију владика Кирило уписао је 2005. године. На истој је дипломирао 2008. године, одбраном кандидатске дисертације на тему „Митрополит Петар II Петровић Његош као хришћански философ“. Поменута дисертација призната је 2010. године као докторска дисертација на Универзитету у Београду. Током трогодишњег боравка у Москви ванредно је завршио и Московску духовну семинарију. Главни уредник часописа Митрополије црногорско-приморске „Светигора“ био је од 2008. до 2018. године, а од 2008. године је био и координатор вјерске наставе у Митрополији црногорско-приморској. Од 2009. до 2014. године био је професор Светог Писма Новог Завјета и васпитач Богословије Светог Петра Цетињског. Одликован је чином протосинђела 2010, а чином архимандрита 2013. године. Од 2014. до 2016. године архимандрит Кирило био је Архијерејски замјеник у Епархији буеносајреској и јужноцентралноамеричкој. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве га је, маја 2016. године,  изабрао за викарног епископа митрополиту Амфилохију, са титулом ”Епископ диоклијски”. У том чину је остао замјеник митрополита Амфилохија који је управљао епархијом са сједиштем у Буенос Ајресу.Хиротонију у епископски чин извршио је Патријарх српски Иринеј, 31. јула 2016. године, у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Одлуком Светог Архијерејског Сабора 2018. године, изабран је за епархијског архијереја буенос ајреског и јужно-централно америчког. Чин устоличења извршио је митрополит Амфилохије, 2. септембра 2018. године, у храму Рођења Пресвете Богородице у Буенос Ајресу. Од 29. маја 2018. године редовни је члан Међународне Словенске Академије науке, образовања, умјетности и културе.Универзитет Олга и Мануел Ајау Кордон (La Universidad Olga y Manuel Ayau Cordon – OUMAC) из Гватемале, 18. априла 2023 г., додијелио је владици Кирилу почасни докторат –Honoris Causa. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, одржан у мају 2023. године, изабрао је Епископа Кирила за администратора Епархије загребачко-љубљанске, чиме је он на том мјесту наслиједио Његову Светост Патријарха Порфирија. Епископ Кирило носи и титулу мајсторског кандидата у шаху, коју му је додијелио Шаховски Савез Црне Горе, 3. јуна 2023. године. Извор: Митрополија Загребачко-љубљанска

​У неким православним црквама и манастирима постоје слике предхришћанских философа, попут Аристотела, Платона, Сократа итд. На примјер, такви мурали могу се наћи у манастиру Велики Метеорон на Метеорима (Грчка), као и у Великој Лаври и манастиру Ватопеду на Светој Гори. Поставља се питање како је могуће да су ове нерелигиозне личности приказане поред хришћанских светаца?
Многи хришћански свеци били су заинтересовани за грчку философију, сматрајући је извором духовних поука. На примјер, опште је познато да је свети Јустин Мученик добио првокласно образовање из области класичне философије, што га је на крају навело да повјерује у Христа.  Сам је себе називао философом, а Тертулијан га први назива философом и мучеником. Након што је проучио сва учења постојећих школа, прогласио је хришћанску вјеру најузвишенијом философијом. Чак и након преласка у хришћанство, свети Јустин наставио је да носи одјећу философа, свједочећи тако да нема контрадикције између тога што си философ и хришћанин.  Грчке философе је често називао „Христовим пријатељима“, па је чак и Сократа називао „хришћанином прије Христа“. Идеје светог Јустина касније су одобрили многи свети оци. Хенри Чедвик сматра да се са Јустином јавља први озбиљан почетак хришћанске философије.
​Свети Климент Александријски, сагласан је са Светим Јустином, тврдећи да је грчка философија имала пропедеутичку улогу за Грке, служећи им на исти начин на који Мојсијев закон служи Јеврејима. Осим тога, у једном од својих дјела, под насловом "Стромата", написао је да је јеврејска култура имала најмоћнији утицај на Грке. С обзиром на то и чињеницу да је Климент стекао одлично класично грчко образовање, често је описивао философију као честицу божанске мудрости. Поврх свега, Климент је тврдио да сва наука и умјетност потичу од самог Бога: „Свето Писмо назива сва достигнућа људске мисли садржана у световним наукама и умјетности, заједничким именом„ мудрост “... јер сва умјетност и сво знање потичу од Бог".
Свети Василије Велики, један од најобразованијих људи свог времена, приступио је опрезнијем читању паганске философске литературе, иако је, такође, увјеравао да би то несумњиво могло бити од велике користи, ако се према њој приступа са исправним резоновањем. Написао је кратку расправу  под насловом "Младим људима о начину како да искористе хеленску књижевност". У њој он покушава да ријеши проблем образовања младим хришћанима и даје упутства као се грчки морал и књижевност могу искористити у хришћанске сврхе тј. шта је у њој компатибилно са хришћанством.
Горњи списак имена не укључује све хришћанске учитеље и свеце који су одобрили философију, већ нам само даје први увид у исправну перцепцију философије у оквиру нашег Светог Предања. На примјер, свети Јован Златоусти, упркос томе што је примијетио недостатак морала неких философа, дефинисао је философију као „имати чисто срце, полазећи од ума“. Свети Григорије Ниски поистовијетио је философију са невхестом из "Пјесме над пјесмама". Свети Иринеј Лионски показао је одлично познавање старогрчких текстова, често их цитирајући у својим дјелима. Блажени Јероним Стридонски је такође у младости студирао философију. Овај списак се може наставити са великим бројем имена.
​Међутим, искрено речено, неки истакнути хришћански учитељи нису дијелили ова гледишта философије. Тертулијан је, на примјер, видио озбиљне контрадикције између хришћанске вере и философије: „Шта је слично између философа, ученика Грчке и хришћанина, ученика неба? Један тражи славу, а други спасење; један је мудрац ријечима, а други показује своју мудрост на дјелу; један уништава, а други ствара; један је пријатељ грешке, а други је његов противник; један је фалсификатор који занемарује истину, а други је вјерно чува и тумачи “. Татијан Сиријац, упркос томе што је био ученик светог Јустина, почео је да мијења своје теолошке погледе након смрти свог учитеља, одбацујући цјелокупно културно наслеђе хеленистичког свијета: „Шта сте племенити створили својим трагањем за философијом? Ко се од ваших најугледнијих људи ослободио испразног хвалисања? Диогена, који је са својом кадом направио такву параду своје независности, обузела је туга због уноса сировог полипа, па је изгубио живот прождрљивошћу. Аристип, шетајући се у љубичастој хаљини, водио је разуздан живот, у складу са својим исказаним мишљењима. Платона, философа, Дионисије је продао због својих надмоћних склоности “. Важно је напоменути да је Татијан потпуно напустио православну вјеру и почео да исповиједа гностичка гледишта.
Упркос неколико мишљења која осуђују грчку филоосфију, већина светих отаца сагласила се да би то могло бити од велике духовне користи. Полазећи од улоге грчке философије, која се зато може описати као припремни корак за Нови завјет, слике грчких философа смјештене су у припрату неких цркава, насупрот Светог Олтара гдје се одвија главна новозавјетна света тајна -евхаристија. Вјеронаука.нет /Превод са сајта "The Catalog of Good Deeds" 

​У недјељу 13. августа 2023. године, када прослављамо Светог мученика Евдокима, Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Епископа бањалучког, осветио је ново црквено звоно и одслужио Свету архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег у Штрпцима, код Прњавора, уз саслужење свештеника и ђакона наше Епархије.
Након Свете Литургије, вјерни народ се окупио за трпезом љубави. Извор: Инстаграм налог епархије бањалучке

10. августа 2023. године, у 85. години живота, упокојио се у Господу предстојатељ Јапанске аутономне цркве Московске патријаршије, митрополит токијски и цijелог Јапана Данило (Нуширо), наводи се на сајту Московске патријаршије. Покојни патријарх је по националности Јапанац. Рођен је као Икуо Нуширо 5. септембра 1938.године у Тојохашију, префектура Аичи, Јапан. Крштен је с именом Јуда у част апостола Јуде Тадеја. Био је ожењен, након мајчине смрти узео је њено презиме Нуширо. 1999. године у Тројичком саборном храму Тројице-Сергијеве лавре примио је монашки постриг са именом Данило, у част преподобног кнеза Данила Московског. Исте године је постао епископ. Године 1962. дипломирао је на Факултету француске књижевности Универзитета у Аичију. Године 1965. завршио је Токијску богословију, 1968. године – Богословију Светог Владимира у Њујорку, САД, гдје је магистрирао теологију. Од 2000. године је предстојатељ Јапанске православне цркве (аутономна црква под јурисдикцијом Руске православне цркве).

Амерички археолог Стивен Колинс, декан одјељења за археологију на Универзитету Свете Тројице (Албукерки, Нови Мексико), тврди да је открио древни библијски град Содому, који је „збрисан са лица земље у трен ока “, преноси Православие.ru позивајући се на Christian Headlines. Као што знамо из Старог завјета, Бог је сумпором и огњем уништио градове Содому и Гомору. Гњев Господњи изазван је злобом и гријесима њихових становника. Тим С. Колинса открио је крхотине грнчарије из средњег бронзаног доба током ископавања на археолошком локалитету познатом као Тел ел Хамам у Јордану.
Према Колинсу, локација Содоме одговара библијском опису, а материјални докази пронађени на локалитету, укључујући крхотине керамике, чија се површина „претопила у стакло” прије неколико миленијума под утицајем неког феномена високе температуре, потврђују његову верзију.
„Чим уђемо неколико центиметара у културни слој бронзаног доба, налазимо овај фрагмент крчага. И изгледа као да је „кључало“ и растопило се у стакло“, рекао је Колинс. Очигледно, пронађена грнчарија је била изложена температурама већим од 1200 степени Целзијуса, а могуће и 2000 степени.
Према Колинсу, члан његовог тима, који је радио на пројекту из Другог светског рата који је развио прву америчку нуклеарну бомбу, погледао је растопљени фрагмент и рекао да је видео нешто слично на Тринитију, првом свјетском тесту технологије нуклеарног оружја. који се догодио у јулу 1945. на југу америчке државе Нови Мексико.
Колинс је такође цитирао чланак објављено у часопису Nature из 2022. у којем је 21 научник и истраживач навео да је пронашао доказе о „веома необичној катастрофи“ – вјероватно удару метеорита – који је оставио „културни слој богат угљем“ и растопљене предмете у Тел ел Хамаму око прије 3600 година. У чланку се тврдило да је Тел ел Хамам „збрисан са лица земље у трен ока“. Према Колинсу, локација Тел ел Хамама је у складу са библијским доказима. Израчунао је да се у књизи Постања помиње најмање 25 познатих географских референци које би могле указати на град Содому. Према Колинсу, један од библијских трагова је  Књига Постања 13,10: „Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу Јорданску, како цијелу натапаше ријека, бјеше као врт Господњи, као земља Мисирска, све до Загора, прије него Господ затр Содом и Гомор“. Колинс је увјерен да је Лот, разгледајући земље, био у градовима Ветиљ или Ај, а затим отишао на исток. Тел ел-Хамам се налази источно од ова два града. „У ствари, библијски текст нас је довео овде. Управо смо се снашли у модерној географији“, закључио је научник.

У бањалучком Банском двору одржана је промоција монографије "Ходочашће Тројеручици", чији су аутори Зоран Кос и Ранко Прерадовић.
У књизи је, на новинарско-документаристички начин, представљено ходочашће на Свету Гору прије тридесет година, а осим приче о Богородици Тројеручици читаоци могу пронаћи мноштво занимљивих података везаних за Хиландар али и цјелокупно подручје Свете Горе. - Ова књига покушај да се оживи велики историјски и српски православни догађај који се десио тачно прије 30 година на Хиландару, односно да се оживи први излазак Богородице Тројеручице у свијет и да то буде озваничено како су он и његов колега то и доживјели - рекао је Прерадовић. 
Истакао је да је књига намијењена најширој читалачкој публици, чак и оним који не знају много из ове области, али и о Хиландару, православном духовном центру. Кос је навео да ће књига имати велики значај за будућа покољења јер ће оставити писани траг у виду фотографије и записа који ће свједочити како се са вјером, молитвом и крстом бори за свој народ.

Девете недјеље по Духовима, у Храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима богослужбено су прослављени Свети Пребиловачки и остали Херцеговачки Мученици. Благословом Владике Димитрија, Светом Литургијом началствовао је Митрополит Дабробосански, господин Хризостом, уз саслужење преосвећене господе архијереја, Димитрија Захумско-херцеговачког и приморског и Илариона Новобрдског. Преосвећеним Владикама саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије Захумско-херцеговачке и приморске, као и гости из других епархија СПЦ. Одлуком и благословом Светог Архијерејског Сабора СПЦ, 2022. године, Светим Мученицима Пребиловачким и доњохерцеговачким прибројани су и сви остали Херцеговачки Мученици, пострадали за вјеру православну у Херцеговини за вријеме Другог свјетског рата, а прослављају се 6. дана мјесеца августа као заједнички празник под називом „Свети Мученици Пребиловачки и остали Херцеговачки Мученици“.Сјећање на мученичко страдање херцеговачких мјеста и људи обиљежава се појединачно на свим мјестима страдања, као и раније, а централна прослава 2023. године уприличена је у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима. По Јеванђељу бесједио је Владика Иларион истакавши да се налази на мјесту отвореног неба, на мјесту љествице којом се људи узносе на небеса и благодат Божија силази са небеса. Владика је пренио поздраве и благослове Његове Светости Патријарха Српског Господина Порфирија, пожеливши да заједништво вјерних у Цркви сакога дана бива све веће и веће. Тумачећи прочитано јеванђељско мјесто, Владика Иларион говорио је о истинитости објаве Господа у свијету, као и о олујама помисли које прате човјека у свијету, издвајајући ријечи ”Господе, спаси ме” као излаз који води из понора. Управо такав вапај је у Пребиловцима свете претке – злом бачене на дно – водио ка Свјетлости Васкрслог Христа који их узводи на небеса. Након Отпуста обратио се Владика Димитрије захваливши се Митрополиту Хризостому и Владици Илариону на труду и љубави исказаној доласком у Пребиловце. Говорећи о плановима за уређивање простора око храма у Пребиловцима, Владика је позвао вјерне да помогну изградњу конака. Након Владике Димитрија, сабраним вјерницима обратио се Митрополит Хризостом истичући да Господ није дозволио да безбожници затру жртве ,које Црква данас прославља као мученике, који су украс, слава и понос Цркве, јер су својим животима посвједочили вјеру у Христа Господа. Извор: Епархија ЗХиП

У недјељу по Илиндану, а на празник Свете мученице Христине и Светих новомученика Пребиловачких 6. августа 2023. године, у манастиру Благовијести Пресвете Богородице - Липље Њихова Преосвештенства Епископи бањалучки г. Јефрем и марчански г. Сава, уз саслужење свештенства, монаштва и ђаконства епархије, служили су Свету архијерејску Литургију у манастиру Липље, поводом годишњег Сабора у овој Немањићкој задужбини. На крају Свете Литургије сабраном вјерном народу обратио се Епископ Сава и поучио вјерни народ и између осталога рекао: "Господ Бог наш је Милостив и Њему приличи Светиња. Он као Милосрдан чека наше обраћење и искрено покајање којим ћем, Н да ходимо Светињи, Светој Чаши." Послије Свете Литургије учињен је трократни опход око Храма, након чега се вјерујући народ поклонио Чудотворној икони Мајке Божије Липљанске која се чува у овом манастиру. У току трпезе Епископу Сави је у знак на дуго сећање на Његово прво богослужење у манастиру Липљу на дар поклонит Часни Крст којим ће благосиљати и поучавати вјерни народ. Овај завјетни дан завршен је поучним ријечима Епископа Јефрема и многољествијем нашој Светој Великој Русији, мајци Србији и отаџбини Српској.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 4. августа 2023. године у Приједору, помен пострадалим Србима у војној операцији „Олуја“, у молитвеном присуству Преосвећене господе Епископа: бањалучког Јефрема и марчанског Саве. У свом пригодном обраћању, Патријарх Порфирије је нагласио да је мир највиша вредност, услов без којег немамо истинског људског достојанства. Мир са Богом, мир са собом, мир са другим људима, мир са творевином Божијом, то је оно због чега је Бог створио човека и свет. Стога, и са овог места апелујем на све, али пре свега позивам верске лидере да учинимо све да се чува и изграђује мир међу људима и народима. За почетак, да осећајући бол и ране једни других учинимо све да се ексклузивност у болу демонтира, јер само истовремено видање свога бола и препознавање туђег може бити темељ и гарант мирније будућности. Будимо елитни у врлини, у добру, у милосрђу, у смирењу, у међусобном поштовању, једном речју - будимо људи, како је говорио блаженопочивши патријарх Павле. Оставимо нашој деци мир, јер мир није само одсуство рата, мир треба да је свакодневница у којој имамо обзира једни према другима, не из страха од Божије казне, него из љубави и поверења према Богу, зарад бољег сутра, зарад потомака који треба поред природе да красе ова наша поднебља која нам је Бог несебично дао. Знам да јесмо, и то као народ показујемо, за то опредељени. Нека Бог прости душе страдалих у војној операцији Олуја, невиних жртава, деце, стараца, браће и сестара наших, а свима нама и читавом свету нека да мир свој.
Потом је уследио програм посвећен Дану сећања на страдање и прогон српског народа, коме су присуствовали највиши представници власти Републике Србије и Републике Српске. Извор:​ТВ Храм

У Истанбулу, у округу Багџилар, испод школског здања пронађени су остаци православне капеле, преноси Arkeonews. Стручњаци још нису утврдили када је и ко саградио капелу на овом мјесту, која подсјећа на пролаз када се гледа из далека и која привлачи пажњу као једна од заборављених историјских тачака Истанбула. Археолог Омер Фарук Јавашчај (Ömer Faruk Yavaşçay) је, у интервјуу, рекао да је примијетио ову структуру на старим мапама града. На некима од њих капела је била означена као „Ayazma“, што на турском значи „света вода“. Напомињући да је на том мјесту постојало грчко село током Отоманског царства, Јавашчхај је навео да су капелу вјероватно подигли православни становници села касних 1800-их. Мјештани су археологу рекли да је прије 25-30 година на овом мјесту постојала чесма, а касније је ту изграђена школа. Напомињући да су на том локалитету била потребна опсежна ископавања како би се добило више информација о капели, Јавашчај је нагласио да рушевине капеле „треба збринути и заштитити“. Округ Багцıлар је четврти по броју становника у општини Истанбул. Име је добио по обиљу винограда. Назив "багцıлар" на турском значи "виноградар". Раније се ова област звала Јешилбаг (Yeşilbağ), што се преводи као "зелени виноград". Током османског периода, на овим просторима су претежно живјели православни Грци. Припремио: ​вјеронаука.нет

У четвртак 3. августа 2023. године, дан уочи молитвеног сећања на пострадале у акцији Олуја. у манастиру Осовица код Српца, Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем и викарни Епископ марчански г. Сава, дочекали су Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија, као и предсједнике Републике Србије г. Александра Вучића и Републике Српске г. Милорада Додика. 
– Сагласили смо се да треба све снаге уложити у очување мира и развијање разумевања међу људима и народима. Наглашено је и да је суштински важно да Република Србија настави да свеобухватно помаже Републику Српску и наш народ. Упућујемо велику захвалност Преосвећеном Епископу бањалучком г. Јефрему за авраамско гостопримство и очинске савете – изјавио је патријарх Порфирије за Информативну службу Српске Православне Цркве.

На празник Св. пророка Илије у манастиру Крупа код Бањалуке, Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, служио је Свету архијерејску литургију уз саслужење свештеника и ђакона наше Епархије. Након службе услиједила је трпеза љубави за вјерујући народ окупљен на манастирској слави. Такође, на празник Св. пророка Илије у Турјаку код Градишке, Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем, осветио је друго црквено звоно и служио Свету архијерејску литургију уз саслужење свештеника и ђакона наше Епархије. Након службе услиједила је трпеза љубави за вјерујући народ окупљен на храмовној слави. Послије трпезе љубави, владика Јефрем је посјетио манастир Карановац. Инстаграм налог епархије бањалучке​