 На празник Успења Пресвете Богородице, освећен је обновљени храм Сретења Господњег у Челинцу. Свету Литургију служили су Њихова Преосвештенства Епископ сремски г. Василије, Епископ бањалучки г. Јефрем и Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење свештеномонаха, свештеника и ђакона. Након Свете Литургије вјерујући народ се окупио за трпезом љубави да прослави обнову старог храма. Реконструкција храма услиједила је почетком прошле године, а обимни радови завршени су у релативно кратком року, али изузетно успјешно. Након чина освећења услиједила је света архијерејска литургија којој је тројици архијереја саслуживало више свештеника, ђакона, часних сестара и богослова Српске православне цркве. Молитви је присуствовало преко хиљаду вјерника из овог краја и околине. Молитвено су поменути сви пароси који су у челиначкој парохији службовали од оснивања 1938. године: Никола Пејовић (1902-1945), Кајица Кострешевић (1913-1986), Винко Топић (1944-2016), и умировљени прота Станоја Зељковића (1950). У бесједи након литургије владика Јефрем подсјетио је присутне на неке детаље из историје челиначке парохије. -Драга браћо и сестре, ево, данас, након чина освећења и велике обнове поново предајемо на употребу вјерујућем народу овај Храм Сретења Господњег. Око овог скромног храма развила се цијела једна историја. Претходни храм је подигнут у тешко и неизвјесно вријеме не само за наш вјерујући народ него и за нашу цркву, за наше свештенство које је службовало на српским просторима. И храм који је њему претходио саграђен непосредно прије Другог свјетског рата кратко је трајао, те је порушен, а сва имовина уништена. Дуг период након Другог свјетског рата наш народ је овдје био без свог храма. Молило се и обављале су се свете тајне у једној скромној риглованој кућици, са дрвеним звоником, али и око тога је било много проблема. Тадашња власт није дозволила да се звоно набављено у бањалучком предузећу „Отпад“ стави у функцију. Одузето је од људи овог краја који су га купили. Храбри прота Кајица који је много трпио и током и послије рата успио је да докаже да је звоно купљено, а не украдено. И касније успио је да добије дозволу за градњу цркве. Била су то времена слична онима када је нашем народу дозвољавано да сагради онолику цркву колико је могла да покрије воловска кожа. Али, наш народ се довијао на разне начине и често правио мало веће цркве од дозвољених. Дакле, на мјесту дивне цркве која је била у византијском стилу никао је скромнији Сретењски храм који је био према приликама и могућностима онога времена. Било је то вријеме када је наш народ у много чему оскудијевао, само не у оданости према својој Цркви. Људи су долазили и добровољно градили храм како су могли. Од 1973. године та црква је служила и сада, након ове велике обнове, не може се препознати. Проширена је, подигнута у ви, уређена и изнутра и около. И продужава своју мисију у овом божијем народу. Једино што овдје никада није фалило то је вјера у Бога. Она је увијек била чврста, јака, стамена. Народ је градио своје цркве и кад је био под великим притиском да то не чини. Вјера је обновила и ову цркву и саградила ону нову посвећену Светом архангелу Гаврилу. Челинац који је доскора у архитектонском смислу имао баш скромну грађевину, скромну цркву, сада има двије и не зна се која је љепша и коју око прије да погледа. Драга моја браћо и сестре, хвала вам за ту вјеру и за ту љубав коју сте имали. Хвала вам за то што је Челинац остајао уз своју вјеру и православну цркву. Хвала вам што је овај крај као ријетко који други дао много свештеника, а има и сад доста свештеничких кандидата. То је оно што свједочи о вашој вјери. То је вјера која дјела, вјера која никада није пасивна већ увијек се кроз активни рад показује. Хвала вам за обновљени овај храм и још више хвала вам јер знам да сте и овај храм имали коме обновити и онај с друге стране Врбање имали коме изградити. Овдје има толико храмова и толико вјерника и зато сам вам поставио и трећег свештеника јер ће службе бити и у једној и у другој цркви сваке недјеље и сваког празника. Испуните их јер храм живи с народом. Душа храма је народ Божији. Зато, походите их, напуните их, као што сте то чинили и до сада. Захвалити за ове велике дарове данас прије свега треба захвалити Господу Богу који у милости својој дао да смо ево успјели све ове послове урадити, а да ни на који начин то на себи нисмо осјетили. Напротив, што смо овдје више улагали, то нам је Бог више помагао. То се осјети на сваком кораку, ова варошица све више се развија, а и ваша домаћинства више цвјетају. Одмах послије Божијег имена хвала народу нашем који је доказао своју припадност нашем православљу. Нека тако буде и даље. Хвала вам свима – рекао је епископ бањалучки Јефрем. Нагласио је да су сви прилози једнако вриједни, и они мањи и они већи. Потом су додијељена признања заслужним појединцима. Прво су уручена кумовима обновљеног храма, те је епископ Јефрем одликовао проф. др Владу Ђајића, проф. др Бориса Пашалића, Лазу Радића и Горана Сејмановића великим добротворима Храма Сретења Господњег. Наглашено је у одликовању да су они несебично помагали обнову, доградњу и опремање поменутог храма. Александар Крунић, Немања Пашалић, Жељко Тубаковић, Недељко Гајић и Мирослав Јанковић проглашени су добротворима Храма Сретења Господњег. За показану ревност у парохијској служби, примјеран лични и породични живот унапријеђени су и челиначки пароси. Епископ Јефрем одликовао је протојереја Радивоја Вујанића правом ношења напрсног крста, јереја Дејана Поповића звањем протонамјесника, а јереја Милана Бајића правом ношења црвеног појаса. Након тога услиједило је причешће за вјернике који су се припремили за ову свету тајну, подијељена је нафора и услиједио славски ручак за госте и званице. Погледај ВИДЕО ЗАПИС Извори: Инстаграм налог епархије бањалучке, сајт Опшине Челинац и РТРС |