 Догађаји Преображења описани су у свим јеванђељима, осим у Јеванђељу по Јовану (Мт 17, 1-6; Мк 9,1-8; Лк 9, 28-36).
Ближили су се посљедњи дани земаљског живота Христовог и значајни догађаји из Христовог живота: Свечани улазак у Јерусалим (Цвијети), Тајна вечера, распеће на крсту и васкрсење. Уочи ових страшних и великих дана, Господ је први пут директно упитао своје ученике за кога Га сматрају. Тада Петар одговори чврсто и без оклијевања: "Ти си Христос, Син Бога Живога" (Мт 16,16) изражавајући мишљење свих апостола. Значај његових ријечи био је у томе што им прије тога Сам Исус није експлицитно открио Своју Божанску природу, да би апостоли вјеровали у Њега као Бога не силом, већ слободно. Уосталом, могао је да се открије ученицима у свој својој величанствености и слави већ на самом почетку проповиједи, али би тада апостоли исповиједали Исуса као Бога просто из страха, под утиском онога што им је откривено. Тада је Господ, почевши да „припрема“ апостоле на предстојеће догађаје, рекао да треба да оде у Јерусалим и да много пострада од старјешина, првосвештеника и књижевника, и да буде разапет, и да васкрсне у трећи дан (Мт 16, 21). ). Ове ријечи су тако растужиле апостоле да је Петар чак почео да га одвраћа говорећи: "Боже сачувај, Господе! то неће бити од тебе!" (Мт 16, 22). А послије шест дана Господ, узевши са собом Петра, Јакова и Јована, попе се на гору Тавор да се помоли. И преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост (Мт 17, 1-2). У исто вријеме појавила су се два велика старозавјетна пророка – Илија и Мојсије, који са Господом "говораху о исходу његовом који је имао да се испуни у Јерусалиму" (Лк 9, 31). Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их, и гле, глас из облака који говори: "Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте"(Мт 17, 5). И чувши ученици падоше ничице и уплашише се веома. Када су чули ријечи упућене њима: "Устаните и не бојте се "(Мт 17, 7) устадоше. Старозавјетни пророци и облак већ бјеху нестали, а они, подигнувши очи своје, никога не видјеше до Исуса сама. Тако је Спаситељ открио апостолима Своју Божанску природу, учврстивши их у вјери пред Својом надолазећом муком и смрћу на Голготи и показавши свакоме ко иде за Њим светлост којом ће се преобразити у Царству Небеском. Преображење Господње славе хришћани разних конфесија широм свијета. У православљу празник пада 6. августа по јулијанском календару или 19. августа по грегоријанском календару, а у католичанству - 6. августа по грегоријанском календару. Празник Преображење слави се од давнина. На Истоку традиција прослављања Преображења постоји од 4. вијека, тада је равноапостолна царица Јелена подигла храм у част Преображења на гори Тавор. Овај празник се помиње и у поукама светих Јефрема Сирина и Јована Златоустог. О празнику је говорио и Свети Андреј Критски. На Западу је празник за опште поштовање установио тек 1456. године папа Каликст III у знак сјећања на побједу хришћанске војске угарског регента Јаноша Хуњадија над Турцима код Београда. Традиционално на овај дан се доносило разно воће на освећење. У Израелу и Грчкој, на примјер, људи су носили грожђе у храм на благослов, које је тек сазрело у августу. Али пошто грожђе није расло свуда, традиција је претрпјела промјене - на примјер, у Русији су почели да освећују јабуке. |