 Пророк Михеј ("Ко је као Јахве"), шести од 12 малих пророка. Поријеклом је из Јудиног племена, из града Моресета, 35 km југозападно од Јерусалима. Био је сеоског поријекла, отуда код њега налазимо велике симпатије према сеоском становништву. Чини се да је био ратар. Можда је био племенски вођа или старјешина мјеста. Овог пророка не смијемо мијешати са истоименим пророком који се у Светом писму помиње као "Михеј син Јемлин" (упореди 1 Цар 22,8-28). О његовом позиву у пророчку службу немамо података, јер их сам пророк не помиње. Михеј је своју пророчку службу започео око 778. године прије нове ере и провео је скоро 50 година под царевима Јуде Јотамом, Ахазом и побожним праведним Језекијом (721-691 прије Христа, помен 28. августа). Свом позиву је био искрено предан, због чега је био изругиван и прогањан. Свети Михеј је прекоријевао своје земљаке да су окренувши се идолопоклонству, заборавили правог Бога и да су усвојили зле обичаје незнабожаца. Изобличавао је и пороке народа свога, као и лажне пророке, који пророковаху за вино и за силовито пиће. Био је савременик пророка Исаије. Предсказао је пропаст Самарије. Предсказао је и пропаст Јерусалима, која ће доћи за то што поглавари његови узимају мито, свештеници уче за плату, а пророци његови гатају за новце. Зато ће се због вас Сион преорати као њива, и Јерусалим ће постати гомила. Но од свих његових пророчанстава најважније је пророчанство о Месији, нарочито о мјесту рођења Његова. Он је Витлејем именовао мјестом рођења Месије: „И ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу тисућама Јудиним, из тебе ће изаћи Онај који ће бити Господар у Израиљу" (Мих 5, 2).
Из ријечи пророка Јеремије (Јер 26, 18-19) јасно је да су се Јевреји плашили да убију пророка Михеја. Његове мошти, заједно са моштима светог пророка Авакума, пронађене су у IV вијеку послије Христовог рођења у вријеме цара Теодосија Великог, према откривењу Божјем Зевзину, епископу елевтеропољском. |