 На засиједању Светог Синода Руске православне цркве 24. августа 2023. године у Санкт Петербургу под предсједавањем патријарха московског и све Русије Кирила саслушан је извјештај предсједавајућег Одјељења за спољне црквене односе митрополита волоколамског Антонија о канонизацији светих Божијих извршених у Српској православној цркви (журнал № 65), преноси Патриархиа.ру. Свети синод Руске православне цркве је одлучио да у календар Руске православне цркве укључи новопрослављене српске светитеље. Од сада ће се у РПЦ поштовати свети Иринеј Бачки (24. марта/6. априла), Сабор светих мученика житомислићких (13/26. јуна) и Сабор свете деце мученика јастребарских и сисачких (13. јула/26. августа). Архијерејски сабор Српске православне цркве, одржан 14-20. маја 2023. године, уврстио је у Диптих светих угодника Божијих СПЦ нове светитеље који су у различито време посведочили своју веру. Свети Иринеј (Ћирић), епископ бачки (1884-1955), окончао је Московску духовну академију и Бечки универзитет, био угледни филолог, богослов и мисионар. Током Другог светског рата организовао је спасавање хиљаду српске деце из концентрационог логора у Мађарској и заступао своју паству, штитећи је од казнених акција. После рата епископ Иринеј је по лажној оптужби осуђен као народни непријатељ и смештен у кућни притвор на 17 месеци, а када се вратио у цркву 1946. године више пута је био изложен физичким нападима од стране неверника. Од последица таквих напада преминуо је 6. априла 1955. године.
Свети мученици житомислићки су игуман старог српског манастира Житомислић (Захумско-херцеговачка епархија) Константин (Вучуровић, 1908-1941), чланови манастирске братије јеромонаси Доситеј (Вукићевић, 1915-1941) и Макарије (Пејак, 1195-1941), искушеник Младен Шарен (1922-1941), искушеник Обрен Окиљевић, секретар епархијског суда протођакон Владимир Чејовић (1904-1941), богослови Марко Продановић (†1941) и Бранко Билановић (1920-1941). Они су зверски убијени од стране усташа 26. јуна 1941. године. Пошто се под мучењима нису одрекли православне вере, бачени су живи у јаму, а затим затрпани камењем. Тако је страдало и још 33 житеља локалних села. Света деца мученици јастребарски и сисачки је сабор више стотина српске деце која су страдала у специјалним дечјим концентрационим логорима основаним 1942. године у тзв. Независној држави Хрватској у градовима Јастребарско и Сисак. Кроз логор Јастребарско прошло је преко три хиљаде деце, а кроз логор Сисак преко 7 хиљада. Документи о гробницама сведоче о масовној смрти деце. За само један дан 22. јула 1942. године у Јастребарском је сахрањено 107 деце, а од 11. јула до 26. августа 1942. године – 768 деце старости од неколико месеци до 14 година. Извор |