 Сваки од њих држи цитат из свог дјела који као да наговештава Христа. Слијева на десно приказани су: Хомер, Тукидид, Аристотел, Платон и Плутарх. У неким православним црквама и манастирима постоје слике предхришћанских философа, попут Аристотела, Платона, Сократа итд. На примјер, такви мурали могу се наћи у манастиру Велики Метеорон на Метеорима (Грчка), као и у Великој Лаври и манастиру Ватопеду на Светој Гори. Поставља се питање како је могуће да су ове нерелигиозне личности приказане поред хришћанских светаца? Многи хришћански свеци били су заинтересовани за грчку философију, сматрајући је извором духовних поука. На примјер, опште је познато да је свети Јустин Мученик добио првокласно образовање из области класичне философије, што га је на крају навело да повјерује у Христа. Сам је себе називао философом, а Тертулијан га први назива философом и мучеником. Након што је проучио сва учења постојећих школа, прогласио је хришћанску вјеру најузвишенијом философијом. Чак и након преласка у хришћанство, свети Јустин наставио је да носи одјећу философа, свједочећи тако да нема контрадикције између тога што си философ и хришћанин. Грчке философе је често називао „Христовим пријатељима“, па је чак и Сократа називао „хришћанином прије Христа“. Идеје светог Јустина касније су одобрили многи свети оци. Хенри Чедвик сматра да се са Јустином јавља први озбиљан почетак хришћанске философије. Свети Климент Александријски, сагласан је са Светим Јустином, тврдећи да је грчка философија имала пропедеутичку улогу за Грке, служећи им на исти начин на који Мојсијев закон служи Јеврејима. Осим тога, у једном од својих дјела, под насловом "Стромата", написао је да је јеврејска култура имала најмоћнији утицај на Грке. С обзиром на то и чињеницу да је Климент стекао одлично класично грчко образовање, често је описивао философију као честицу божанске мудрости. Поврх свега, Климент је тврдио да сва наука и умјетност потичу од самог Бога: „Свето Писмо назива сва достигнућа људске мисли садржана у световним наукама и умјетности, заједничким именом„ мудрост “... јер сва умјетност и сво знање потичу од Бог". Свети Василије Велики, један од најобразованијих људи свог времена, приступио је опрезнијем читању паганске философске литературе, иако је, такође, увјеравао да би то несумњиво могло бити од велике користи, ако се према њој приступа са исправним резоновањем. Написао је кратку расправу под насловом "Младим људима о начину како да искористе хеленску књижевност". У њој он покушава да ријеши проблем образовања младим хришћанима и даје упутства као се грчки морал и књижевност могу искористити у хришћанске сврхе тј. шта је у њој компатибилно са хришћанством. Горњи списак имена не укључује све хришћанске учитеље и свеце који су одобрили философију, већ нам само даје први увид у исправну перцепцију философије у оквиру нашег Светог Предања. На примјер, свети Јован Златоусти, упркос томе што је примијетио недостатак морала неких философа, дефинисао је философију као „имати чисто срце, полазећи од ума“. Свети Григорије Ниски поистовијетио је философију са невхестом из "Пјесме над пјесмама". Свети Иринеј Лионски показао је одлично познавање старогрчких текстова, често их цитирајући у својим дјелима. Блажени Јероним Стридонски је такође у младости студирао философију. Овај списак се може наставити са великим бројем имена. Међутим, искрено речено, неки истакнути хришћански учитељи нису дијелили ова гледишта философије. Тертулијан је, на примјер, видио озбиљне контрадикције између хришћанске вере и философије: „Шта је слично између философа, ученика Грчке и хришћанина, ученика неба? Један тражи славу, а други спасење; један је мудрац ријечима, а други показује своју мудрост на дјелу; један уништава, а други ствара; један је пријатељ грешке, а други је његов противник; један је фалсификатор који занемарује истину, а други је вјерно чува и тумачи “. Татијан Сиријац, упркос томе што је био ученик светог Јустина, почео је да мијења своје теолошке погледе након смрти свог учитеља, одбацујући цјелокупно културно наслеђе хеленистичког свијета: „Шта сте племенити створили својим трагањем за философијом? Ко се од ваших најугледнијих људи ослободио испразног хвалисања? Диогена, који је са својом кадом направио такву параду своје независности, обузела је туга због уноса сировог полипа, па је изгубио живот прождрљивошћу. Аристип, шетајући се у љубичастој хаљини, водио је разуздан живот, у складу са својим исказаним мишљењима. Платона, философа, Дионисије је продао због својих надмоћних склоности “. Важно је напоменути да је Татијан потпуно напустио православну вјеру и почео да исповиједа гностичка гледишта. Упркос неколико мишљења која осуђују грчку филоосфију, већина светих отаца сагласила се да би то могло бити од велике духовне користи. Полазећи од улоге грчке философије, која се зато може описати као припремни корак за Нови завјет, слике грчких философа смјештене су у припрату неких цркава, насупрот Светог Олтара гдје се одвија главна новозавјетна света тајна -евхаристија. Вјеронаука.нет /Превод са сајта "The Catalog of Good Deeds"  Као што су истакли бројни оци Цркве, Христос је био очекивање свих нација, па су као такви многи списи из различитих култура широм свијета говорили и указивали на великог Искупитеља цијелог свијета који ће доћи: Исуса Христа . Чини се да многи философи древне Грчке у својим списима указују на Христа, па су зато многи Грци били спремни, у извјесном смислу, да прихвате учење Христових апостола. Горња слика је дио низа икона из манастира Велике Метеоре које приказују Светог Павла и Светог Јустина Философа који воде Грке ка Христу цитирајући грчку философију. Са обје стране приказани су многи старогрчки философи и цитати из њихових списа који као да указују на Христа. (Вриједи напоменути да су око ових икона поставили малу ограду, највјероватније да се можда не поштују попут икона светаца.) |