 У Израелу је пронађен натпис стар 3.000 година са именом библијског судије Гедеона. Ово је први пут да се његово име појављује изван библијског текста. Ово откриће нуди важне увиде у везу између библијског текста и историјске стварности, рекли су истраживачи. Натпис стар више од 3.000 година са именом библијског судије Џерувала (у Библији познат као Јеровал или Гедеон) пронађен је током ископавања у Хирбет ел Раи у јужном Израелу око 70 километара југозападно од Јерусалима пише израелски Jerusalem Post, позивајући се на Израелску управу за старине. Ово је први пут да се Јерувалово име појављује изван библијског текста. Натпис је направљен на бокалу који датира око 1100. године прије нове ере. Направљен је у систему писма који су измислили Ханаанци још у бронзаном добу, док први хебрејски записи датирају тек у 9. вијеку пре нове ере. Артефакт је пронађен у насељу Хирбет ел Раи у јужном Израелу, које је доживјело процват у XII – XI вијеку прије нове ере, односно управо у доба судија. Догађаји овог времена представљени су у истоименој књизи Старог завјета. Судијама су се звали људи који су владали јеврејским народом од Исуса Навина до зацарења првог јеврејског цара Саула. Током њихове владавине, Израиљци су због непослушности Богу и скретања у паганизам више пута били нападнути од стране сусједних народа, посебно Ханаанаца, и изгубили су независност. После покајања, Господ је подигао људе међу људима који су подигли своје саплеменике у ослободилачку борбу, а затим завладали земљом.  Истраживање крхотине са натписом. Фотографија: Дафна Газит, Израелска управа за антиквитете. Један од ових судија био је Гедеон, син Јоасов, из племена Манасијиног. Надимак Јероаал добио је након што је уништио олтар паганском богу Ваалу. Гедеон је живео у 11. вијеку пре нове ере, када га је Господ, кажњавајући израиљски народ за идолопоклонство, предао у руке сусједном народу Мадијанима (Суд 6,1). Када је анђео послат од Бога открио Гедеону да мора ослободити Израиљце од власти странаца, он у почетку није вјеровао, јер је био најмлађи у породици, а његово племе је било најсиромашније ."Тада рече Гедеон Богу: ако ћеш ти избавити мојом руком Израиља, као што си рекао,Ево, ја ћу метнути руно на гумну: ако роса буде само на руну а по свој земљи сухо, онда ћу знати да ћеш мојом руком избавити Израиља, као што си рекао. И би тако; јер кад уста сјутрадан, исциједи руно, и истече росе из руна пуна здјела". Осим што је указивало на Гедеонов одабир, ово чудо је наговијестило дјевичанско рођење Христово, које се догодило једанаест вијекова касније. У ослободилачком рату Гедеон је окупио војску од три хиљаде људи. Међутим, да би Израиљцима показао да неће побиједити својом снагом, већ благодаћу Божијом, Господ је рекао Гедеону да остави у војсци само триста људи. По Божјој заповијести, Гедеон и његов народ напали су непријатељски камп усред ноћи, затрубивши у трубе и разбивши празне врчеве. Од буке у логору почела је паника, непријатељи су побјегли, а Гедеон и његови војници потјерали су их на другу страну Јордана. Тако је Гедеон ослободио Израиљце од Мадијанаца. Археолози наглашавају да, иако нема јасне сигурности да ли се откривени натпис односи на Гедеона из Књиге о судијама, таква се могућност не може искључити. У сваком случају, овај налаз, по њиховом мишљењу, указује на кореспонденцију библијског текста са историјском стварношћу тог времена. Поред тога, натписи из овог периода су изузетно ријетки.  Мјесто где је пронађена крхотина. Фотографија: Дафна Газит, Израелска управа за антиквитете. „Као што знамо, постоји озбиљна дебата о томе да ли библијска традиција одражава стварност и да ли је у складу са историјским сјећањима на времена судија и времена Давида. Сада је име Јеровал такође пронађено у археолошком контексту, у слоју који датира из тог периода “, примијетили су професор Јосеф Гарфинкел, израелска управа за антиквитете (Israel Antiquities Authority) Гарфинкел и археолог Саар Ганор са Јеврејског универзитета у Јерусалиму. Научници наводе: „Чињеница да се иста имена спомињу у Библији, а налазе се и у натписима откривеним током археолошких ископавања, показује да се сјећање на њих чувало и преносило с кољена на кољено.  |