Сазнај новости из
хришћанског свијета
![]() Манастир Богородице Икосифинисе са својим ручно израђеним чудотворним ликом једно је од највећих ходочашћа у Македонији. На планини чије име говори да се налази изнад земље или да је свеземаљска планина (Пан-гео), на надморској висини од 753 метра, налази се на границама префектура Сер-Кавала, али црквено припада Епархији драмској. То је најстарији манастир у Европи и Грчкој који многи упоређују са правим светиштем, које сваке године прима мноштво посјетилаца. Током вијекова доживио је поновљена разарања која су на крају довела до обнове манастира 1965. године. Име се често везује за назив оближњег села Косифона, али је ближе истини предање које име манастира поистовећује с нерукотвореном иконом Богородице Икосифинисе. Друго предање говори о светом Герману, подвижнику из Свете земље, за чије је име и дјелатност везана историја овог велељепног манастира. Анђео, који је носио поруку Богородице саопштио је једне вечери светом Герману поруку, по којој је потребно да иде у Македонију и у планини подигне манастир. Сви путеви према овим крајевима у то време водили су преко Христопоља (данашње Кавале) и Филипа, места где је утиснута прва хришћанска стопа и где је свети Павле крстио свету Лидију, прву хришћанку у Европи. Прешавши овај пут, обрео се на планини Пангео (или Пангеон, свеједно), где је у једној пећини подигао омалену цркву. Поново му се указао анђео-пратилац и саопштио да то није право место, већ да се оно налази више, у планини. Дошавши на погодан пропланак, на око 800 метара надморске висине, указа му се Богородичин лик, и свети Герман схвати да је то место где је потребно изградити храм. И тако је било. Током радова пронашао је два крста од старије цркве коју је некада подигао епископ Созон, учесник Четвртог васељенског сабора у Халкидони. Место овог првобитног храма налазило се педесетак метара удаљено од данашњег манастира. Већ на самом почетку понестало је средстава да би се плаћали најбољи мајстори, па је свети Герман кренуо у Драму, велико и богато месту да би тамо потражио помоћ. Убрзо, на почетку пута срео је изасланике византијског цара, Николаја и Неофита, који су се враћали у Константинопољ. Они му обећаше да ће од цара измолити помоћ, како и би. Николај и Неофит после извесног времена дођоше с новцем и градња храма би завршена, а Неофит постављен за првог игумана, како је записано у документу, који се чува у фирентинској библиотеци. Од тог, петог века манастир се нигде не помиње. Кажу „као да је нестао“ или „пропао у земљу“. Први документ после овог времена јесте уговор о некаквој купопродаји између манастира Икосифинисе и Хиландара, с потписом монаха Симеона Хиландарца, из 1320. Неколико хроника, посебно Цетињска и Карловачка, говоре о помоћи коју је краљ Милутин давао овом манастиру. Из тога се изводе закључци да је манастир био запустео, вероватно због неке природне катастрофе, епидемије или налета пљачкаша. Други велики ктитор овог манастира био је васељенски патријарх свети Дионисије, који је 1472. потпуно обновио манастирску цркву и конаке. Пут овог светитеља од родног Пелопонеза, водио је преко Константинопоља, где се замонашио, преко протеривања у Хадријанопољ (Једрене), до места митрополита у Филипима, и васељенског патријарха, 1467. Због великог доприноса очувању православља и свог изузетног подвижничког живота, проглашен је за светитеља, а једно од великих дела је и поновно оживљавање великог духовног центра, какав је већ тада био манастир Богородице Икосифинисе. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања извора: догма.гр и Данас |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
February 2025
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|