Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Патријарх српски Иринеј апеловао је данас у Великој Британији на поглавара Англиканске цркве Џастина Велбија да учини нешто да се питање Косова реши на праведан начин.

Патријарх Иринеј налази се у дводневној посети поглавару Англиканске цркве у Великој Британији, архиепископу кентерберијском Џастину Велбију, духовном вођи 80 милиона англиканаца, пренела је телевизија Храм.

„Српски домови су окупирани, српска земља отета, Срби који су остали на својој земљи и у својим домовима, када пођу на своје њиве, никада нису сигурни да ли ће се кући вратити. Пре пар година изашли су на њиву пшеницу да жању, тада су на њиви њих девет убили - и никада се није сазнало ко је то учинио”, рекао је Патријарх Иринеј англиканском поглавару, навела је ТВ Храм, преноси Танјуг.

Иринеј је истакао да је живот Срба на Косову тежак и несигуран, и да се свакодневно дешавају злочини, убиства и паљења српских кућа, а да се никада не открије ко је то учинио.

Српски патријарх је подсетио да је на Косову и Метохији од 1999. године спаљено и уништено 137 православних цркава и манастира, и да су монаси у српским светињама ограничени у кретању, скрећући пажњу и на услове у којима живе монаси у манастиру Високи Дечани.

„На Косову постоји манастир Дечани. Монаси су ограничени у кретању, али никада нису имали тако бројно монаштво као што сада имају. Наши манастири су наше оазе које чувају Косово и онај преостали народ српски на Косову и Метохији”, рекао је патријарх српски Иринеј, а преноси Телевизија Храм.
​
Извор: ПОЛИТИКА.РС

​ФОЧА, 14. ОКTОБРА /СРНА/ - Светом архијерејском литургијом, коју је у Храму Светог Саве служио Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, у Фочи је почело обиљежавање Покрова Пресвете Богородице, који је у овом граду саборни дан.
 
У обраћању бројним вјерницима, епископ Григорије, који је и администратор Митрополије дабробосанске, истакао је да је Покров један од чудесних догађаја када је Богородица својим покровом заштитила оне који су стајали у храму.

"Tако и ми данас, са истим осјећањима, увјерењима, стрпљењем и смирењем треба да се склонимо под покров Мајке Божије. И онда, без обзира какви смо, што смо грешни, слаби, маловјерни, од тог покрова надахнућемо се, напојићемо се, заштитићемо се, умићемо се, обрисаћемо се, опраћемо се и како каже њен предак по крви пророк цар Давид, бићемо бјељи од снијега", рекао је владика Григорије.

У току литургије обављена су и два рукоположења - за свештеника и ђакона.

Владика Григорије је рекао новинарима да је то знак да се Митрополија стално подмлађује.

"Сви ти младићи изникли су у нашим школама, у овој митрополији и то значи да је она плодна и да доноси добре плодове", навео је епископ Григорије.

Новорукоположени ђакон Ранко Ковач истакао је да му се остварила жеља из дјетињства.

"Осјећај је прелијеп, о овоме сам маштао још од раног дјетињства. Tо ми је била жеља када сам 1994. године уписао Богословију у Сремским Карловцима", рекао је Ковач, који ће као парохијски ђакон службовати у Фочи.

За несебичну љубав, доброчинство, братску хришћанску помоћ и велики допринос Српској православној цркви, епископ Григорије је додијелио два златна ордена Светог Петра Дабробосанског - један општини Фоча који је уручен начелнику Радисаву Машићу, а други љекару Вељку Марићу.

Машић је захвалио за признање и рекао да је црква сабиралиште српског народа, те да су сви грађани који су учествовали у подизању храма дали допринос за велику част која је указана општини.

Прослава Покрова Пресвете Богородице у Фочи биће настављена традиционалним црквено-народним сабором испред Храма Светог Саве.

САНКТ ПЕТЕРБУРГ, 13. ОКТОБРА /СРНА/ - Предсједник Србије Томислав Николић је, у оквиру боравка у Санкт Петербургу, посјетио Светотројицку лавру Александра Невског, гдје је присуствовао молебану код моштију Светог руског кнеза Александра Невског.
 
Николић је одао и почаст грофу Михаилу Андрејевичу Милорадовичу у "Сали хероја", саопштила је Прес-служба предсједника Србије.

Том приликом епископ кронштатски Назариј поклонио је предсједнику Србије икону Богородица Невска Скоропослушница.

Гроф Михаил Андрејевич Милорадович је био руски генерал, који се истакао у Наполеоновим ратовима, а потомак је српске породице Милорадовић из Херцеговине.

Служио је под командом Суворова у рату против Турске и Пољске. 

Године 1805. године постао је генерал-потпуковник и учествовао је у бици код Аустерлица под Кутузовљевом командом.

Истакао се много пута у руско-турском рату.

БЕОГРАД, 11. ОКТОБРА /СРНА/ - Његова светост патријарх српски Иринеј боравиће 13. и 14. октобра у посјети Англиканској цркви у Великој Британији и њеном поглавару надбискупу кентерберијском Џастину Велбију. 

Патријарх Иринеј посјетиће Англиканску цркву на позив надбискупа кентерберијског Велбија.

У пратњи патријарха Иринеја биће митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ британско-скандинавски Доситеј, епископ источноамерички Иринеј, епископ јегарски Јероним - саопштено је из Српске православне цркве /СПЦ/.

Раније данас у Патријаршији патријарх Иринеј је разговарао са британским амбасадором у Београду Денисом Кифом, који је пожелио српском патријарху срећан пут и успјешан боравак у Великој Британији.

​БЕОГРАД, 10. ОКТОБРА /СРНА/ - Патријарх српски Иринеј отвориће данас изложбу "Српски иконопис на подручју обновљене Пећке патријаршије 1557-1690" у Музеју Српске православне цркве у Београду. 
 
Изложба ће бити отворена у 12.00 часова, а обратиће се и министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, најављено је из СПЦ.

Посјетиоци ће до половине децембра имати прилику да виде више од сто изложених икона најзначајнијих иконописаца из времена обновљене Пећке патријаршије /1557‒1690/, које су дио збирке Музеја СПЦ и најзначајнијих манастирских ризница СПЦ.

До обнове Пећке патријаршије као самосталне црквене организације на Балкану дошло је, подсјећа се у саопштењу СПЦ, један вијек након пропасти српске деспотовине и коначног присједињења некадашњих српских земаља у оквире Отоманске империје. 

Мехмед-паша Соколовић и његов рођак патријарх Макарије Соколовић имали су кључну улогу у обнови самосталности Пећке патријаршије, под чијом јурисдикцијом су се нашле области које су се простирале од Горње Угарске /сјеверно од Будима/ до сјеверних граница данашње Албаније. 

Оне су обухватале садашњу сјеверну Македонију /укључујући Скадар, Тетово, Скопље, Кратово и Штип/, затим Банат, Бачку и Барању, Славонију, Хрватску и Далмацију, као и Брда, Црну Гору и Приморје, Босну и дијелове Бугарске на истоку /Ћустендил, манастир Рилу и Самоков/, а једно вријеме и Софију. 

Стављањем православних територија сјеверозападног Балкана под окриље једне велике патријаршије, успорен је процес исламизације, сачувана је православна вјера, заустављено осипање српског народа, а долази и до уједначавања статуса православног словенског становништва.

Обнова Пећке патријаршије 1557. године означила је преображај духовног живота Срба унутар њених граница, а до данас је са подручја обновљене Пећке патријаршије сачувано око 450 икона означених српскословенским натписима, на којима је највише представа Богородице и Христа и њима посвећених тема.

Сачуване су олтарске преграде и њихови дијелови, док српски иконопис између 1557. и 1690. године одликује значајна програмска и стилска самосталност у односу на остатак поствизантијског иконописа, а његова особеност су представе светих Срба.

Портрети родоначелника династије Немањића, Светог Симеона, а посебно Светог Саве као првог српског архиепископа, у 16. и 17. вијеку су, између осталог, и подсјећање на три и по вијека дугу независност Пећке патријаршије. 

На иконама су поред њих представљани и Свети Стефан Дечански, цар Урош, кнез Лазар и Свети Бранковићи, митрополит Максим, деспотица Ангелина и деспоти Јован и Стефан, а један број мајстора оставио је помен свог имена на иконама.

Након Велике Сеобе 1690. године се токови стваралаштва измјештају ван матичних граница Патријаршије, сјеверно од Саве и Дунава ‒ у Хабзбуршку монархију. 

Упркос томе што се српски иконопис од обнове чврсто држао насљеђа византијске и српске сликарске традиције, средином 18. века долази до снажног продора нових стремљења, посредно надахнутих умјетношћу Запада.

Извор: Срна

​– Иако некрштен, трудио сам се да максимално испуним сва молитвена и друга правила, а моја воља крунисана је крштењем у Шашинцима. Мој духовник постао је и мој брат, а пријатељица кума. Добио сам име које ми, сходно пореклу и мисији коју имам на Западу у потпуности припада, задовољно поручује Герман-Мајк.

krstenje-nemca-milera-u-pravoslavlje

Из жеље да сазна истину коју је између редова у штампи и слика које су средства информисања преносила тек наслућивао, Мајк Милер, Немац из Дрездена пре две године први пут је посетио Косово и Метохију. Након што је обиласком српских енклава на југу коначно потврдио своју сумњу у оно што Западна Европа сматра зацементираном истином, Мајк је са својим пријатељима из „Европског фронта солидарности са Косовом“ јужну покрајину поново посетио прошле године. Тада је застао у Сремској Митровици и нас неколицину, истина скромно и стидљиво упознао са чињеницом да је трагајући за једном, дошао до прага друге, заправо прве и једине истине, коју тада још увек није умео до краја да објасни.

Ове године, на свом путу ка Косову и Метохији, Мајк је поново посетио Митровицу и своје пријатеље међу којима је и потписник ових редова. У град на Сави стигао је, као и обично, колима претовареним пакетима помоћи за Србе у енклавама јужно од Ибра. Ипак… овај пут није био исти. Истину која му је на Косову и Метохији била откривена, овај млади Немац који до пре пар година једва да је имао било какав контак са Србима, умео је да објасни.

За разлику од прошлих, ове године, Мајк Милер, Немац из Дрездена, атеиста, пријатељ народа којем и сам припадам, на Косово и Метохију одлази као православац. Њега је у шашиначком Храму Силаска Светог Духа прошле суботе крстио јереј Миљан Лапчевић, а кума му је била Јована Бојић Баљошевић, наставница енглеског језика у Великој Хочи, која ја посебно за ову прилику допутовала у Шашинце.

Ове године, на Косово и Метохију Милер није отишао као Мајк. И док потписник ових редова ставља тачку на текст који је пред вама, Милер Призрен, Хочу, Ораховац… обилази као Герман. Име је добио по Светом Герману Aљаском који се са правом сматра Aпостолом православља у Aмерици и на Западу уопште. Благодарећи његовом мисионарењу, многи Aмериканци упознали су истину, ону која је нашем, немачком и српском Герману на Косову и Метохији била откривена. Можда и мимо његове воље.

Промена

– На Косово и Метохију, прича нам након крштења Герман, први пут сам стигао у октобру 2014. као део хуманитарне мисије Европског фронта солидарности са Косовом (ЕФСК). Време смо проводили у енклавама, у српским породицама и школама које смо помогли. Током боравка на КиМ обишли смо Грачаницу, Зочиште, Високе Дечане. Нас 33 атеиста-туриста упознало се са духовном баштином српског народа. Док су нас монаси спроводили кроз храмове, трудећи се да нам објасне и више од онга што нас је могло у том моменту занимати, осетио сам неку промену у мени, као да ме је нека необична духовна сила коју ни сада не могу речима до краја да објасним, дотакле. Тог момента, ја, атеиста који при томе долази из Немачке, схватио сам да „нешто“ постоји. Нисам могао да објасним себи ту промену, али нисам могао да престанем да мислим о њој. Време које смо провели на Космету искористио сам да ухватим добре везе са људима у енклавама. Нарочито ми је драга постала сада већ кума Јована, са којом сам поделио и своје прве утиске о насталој „промени“.

По повратку у Дрезден, Герман је наставио да размишља о ономе што је доживео на Косову. и Метохији. Још више се заложио за ширење немачког огранка ЕФСК. Паралелно са тим, покренуо је обимну акцију сакупљања ствари потребних школи у Ораховцу и породици Шапић коју чине самохрана мајка Валентина и њених четворо деце из села Бања на Северу Косова. Време је пролазило у послу, тако да је „промена“ чији је корен наслућивао, остала у другом плану.

Други долазак

– Да ли из страха или из незнања, тек нисам био спреман да до краја размислим о свему. У пословима је дошао и септембар 2015. године и ми Немци смо организовали своју прву званичну посету КиМ у оквиру ЕФСК. Пре него што смо дошли на Космет, посетили смо Сремску Митровицу, а ја сам отсео у Шашинцима у кући Оца Миљана који нам је раније давао иконе које смо потом носили на Косово и Метохију. Разговарали смо о многим темама, између осталог и о томе да на Косову и Метохији постоји још једна, много већа и важнија Истина од оне коју сам ја пошао да трагам, наставља причу Герман.

Милер после крштења

Напустивши Шашинце са још више питања и недоумица које његовој немачкој памети навикнутој на јасне одговоре нису давале мира, Мајк је отишао на Космет Поново је обишао старе познанике и нове пријатеље, уручио помоћ. И опет, баш као и прошли пут, био је сведок „нечег једнако лепог и необјашњивог“.

– Када смо приликом посете Призрену обишли остатке Храма Светог Спаса, док смо се пењали уз брдо, шалили смо се и смејали. Међутим, чим сам ушао у светињу, осетио сам исту „промену“ као и годину дана раније. Овај пут била је још јача и јаснија. Сео сам на малени степеник и из мени нејасних разлога почео да плачем. Био сам збуњен… само пар момената раније сам се смејао и шалио, а сада ми је лице било уплакано. Нисам могао да се обуздам, баш као што нисам знао ни одакле толике сузе. Срце ми је неравномерно лупало, груди су се неконтролисано надимале од убрзаног дисања. Неко време нисам могао да устанем, па сам неко време провео седећи, све док нисам сакупио довољно снаге да се придигнем. Коначно, тешком муком сам напустио Храм и наставио свој хуманитарни рад, прича Герман.

Ипак, од тог момента Милер је почео много озбиљније да размишља о свему што се десило, поготво отуда што је осећај „промене“ сваким даном проведеним на Космету постајао све јачи. Поверио се Јовани Бојић Баљошевић, која ми је рекла да га је „дотакао Бог“. Њена напомена да нема много људи срећу да доживи то што је он доживео, рационалног Немца додатно је збунила. Решио је да потражи одговор.

Свети Aрхангел Михајло

– На путу са Косова и Метохије до Београда, контактирао сам Оца Миљана и рекао му да морам да га видим пре него што се вратим за Немачку. Нисам желео да му одам разлог. Отац није ни трена размишљао, већ је дошао у Београд. Поверио сам му се, поново смо разговарали о духовним темама, па сам га на крају замолио да ми буде духовни Отац, јер жалим да постанем православац. Отац се сложио и наше заједничко трагање је почело, каже Мајк-Герман.

По повратку у Дрезден, Милер је, да би испунио дату реч, у тамошњи руски Храм Светог Симеона однео икону Светог Василија Острошког. Истина је хтела, се да је у Храм ушао управо у време акатиста. Позван од тамошњег настојатеља, Оца Давидова да иако није крштен, на актатисту остане, радо је прихватио и од тада, кад год би му срце и душа жалели, редовноје посећивао литургије.

– У међувремену, како доликује просечном Немцу, набавио сам сву расположиву литературу. Учио сам о православљу, трагао за разлогом због којег ми се Истина открила, стално бивајући у контакту са Оцем Миљаном. Иако некрштен, трудио сам се да максимално испуним сва молитвена и друга правила, а моја воља крунисана је крштењем у Шашинцима. Мој духовник постао је и мој брат, а пријатељица кума. Добио сам име које ми, сходно пореклу и мисији коју имам на Западу у потпуности припада. За Крсну славу сам, опет сходно имену које сам добио на крштењу, изабрао Светог Aрхангела Михајла којем се молим да сачува мене, моју породицу и све ближње од сваке невоље и искушења. Моје крштење је ствар моје слободне воље и љубави, срећан сам и не плашим се ничег, јер ако је са нама Бог, онда је јасно ко је против нас, задовољно поручује Герман – Мајк Милер.

ОКВИР ПРИЧЕ

Када Христос отвори очи

– Као неко ко се родио и одрастао у бившој Немачкој Демократској Репулици, био сам ватрени атеиста и велики противник било каквог религиозног погледа на свет. Одлазак на Космет није само допринело коначном сазнању истине о конфликту који, рекао бих, још увек није завршен. Бивајући међу Србима, схватио сам још нешто важније, нешто што је тешко речима објаснити, што је људима у мом окружењу тешко да схвате, посебно онима који никада нису имали искуство слично моме. Сада, после свега што се десило, осећам се осрамоћено када помислим на свој претходни живот и чињеницу да сам се смејао религиозним људима. Захвалан сам Богу што ми је омогућио да сазнам шта значи истина да Христос може слепом да отвори очи, каже Мајк Милер – Герман.

Голубови

И ове године Европски фронт солидарности са Косовом обишао је Косово и Метохију, где је тамошњим Србима уручио значајну хуманитарну помоћ. За све што су урадили за Србе Ораховца, европски хуманитарци добили су и специјалну захвалницу Гимназије из Ораховца којој су поред школске уручили и сву неопходну опрему за физичко васпитање.

– Шта су речи када срце говори, шта су лажи када смо ми јачи од њих, шта награде када смо сведоци осмеха Срба у енклавама на југу српског Космета? За ових неколико година, много смо тога учинили, али не довољно и тога смо као млади људи великог срца који уз то долазе из оних земаља које су кумовале отимању Косова од Србије и те како свесни. Ипак, једна од најлепших ствари коју смо урадили јесте куповина 100 голубова и живине за породицу Моравчевић из Ораховца. Чули смо да су њима почетком маја Шиптари отели и убили голубове. Купили смо нове. Има нечег страшног у потреби једног народа да у уништавању другог иде до танчина, до понижења, а има и нечег мистично лепог у нашој жељи да обнављањем тог голубарника ставимо неправди и лажи до знања да смо то и да ће Истина на крају победити. Можда ће је баш ти наши голубови једног дана први и наговестити, каже Мајк Милер.

Извор: rtvcentarsrem.rs
Објавио: Србин.инфо

​Уместо стрмом стазом, уклесаном у литице руком и стрпљењем монаха, до пећинских испосница и Савине воде испод тврђаве Милешевац, у кањону Милешевке - посетиоци могу стизати каменим степеништем.

Застаје дах над амбисом. Доле кривуда Милешевка, горе стене и небо. Тишину ремете само ударци чекића и писак шпица на камену којим се поплочава пешачка стаза до култног места у коме је тиховао Растко Немањић, потоњи Свети Сава, а монаси оближње Милешеве преписивали књиге.

- У потпорне зидове, 200 метара стазе, два видиковца и галерију испод испосница, уградили смо хиљаду кубика камена, извађеног у мајдану на другој страни кањона, као и 52 тоне цемента - каже Зухдија Капиџић, мајстор за камен из Хисарџика. - Материјал је допреман дампером, па педесетак метара ручним колицима до почетка градилишта, а онда све у корпама и кантицама на сајлама.



Због неприступачног терена на стенама дневно је могло да ради и мимоилази се само по осам или десет радника. Клесари су већ окончали посао, а ужичком "Јединству" предстоји монтажа ограда, како би се стаза за ходочаснике, у коју је Министарство туризма уложило 12 милиона динара, отворила почетком октобра. Тако ће бити доступна и Савина вода у једној од четири испоснице, за коју многи тврде да је лековита за слабовиде.

- Посебно се водило рачуна о безбедности посетилаца, јер су изнад трасе стазе стене готово вериткалне. Уска стаза, са ланцима у стенама, проширена је на 70 до 140 центиметара - подсећа архитекта пријепољског Завода за пројектовање Алија Иглица. - Највећи део конструкције заштитне ограде, видиковаца и наткривених галерија је од дрвета, део ће бити поплочан дрвеним талпама и све се уклапа у амбијенталну целину и ничим неће реметити ово култно место и околину кањона Милешевке, природног резервата.



Уређење стазе и пећинских испосница почело је поводом осамстогодишњице манастира Милешеве (2019. године). Спреман је и пројекат санације макадамског пута од џамије у Хисарџику до пешачке стазе, као и каменог степеништа до зидина тврђаве. 

УРЕЂЕЊЕ ТВРЂАВЕ МИЛЕШЕВАЦ

После вишедеценијског немара и заборава, власт у Пријепољу и стручњаци републичког Завода за заштиту споменика културе почели су припреме за рестаураторско-конзерваторске радове на остацима тврђаве и средњовековног града Милешевца, чувара караванског пута Дубровник - Оријент и немањићке задужбине Милешеве.

Извор: Вечерње Новости
Аутор: Драгољуб Гагричић

Од понедјељка за средњошколце у Брчком почеће настава из вјеронауке, док ће основци имати један час више потврдио је директор Педагошке институције Слободан Ристић. Алтернатива верској настави је предмет етика
БРЧКО - За ученике првих разреда брчанских средњих школа од понедјељка 3. октобра почеће настава из вјеронауке, потврдио је директор Педагошке институције у Брчком Слободан Ристић.
​Брчанска влада још прошле године донела је одлуку да у основним школама од 4. до 9. разреда уместо досадашњег једног од ове школске године буду два часа вјеронауке. Истом одлуком предвиђено је увођење једног часа веронауке и у средњим школама, тако да предавања из тог предмета за средњошколце крећу од понедељка, прецизирао је Ристић.

По Ристићевим речима, ученици односно родитељи имају право да у основној школи уместо веронауке изаберу предмет Животне вештине и ставови, а у средњој школи предмет Етика.

Веронаука је као предмет већ одавно заступљена у основним и у средњим школама у Федерацији БиХ, док се овај предмет у Републици Српској изучава само у основним школама. Према подацима тек један одсто ученика не похађа наставу веронаука у брчанским основним школама, рекао нам је професор Ристић.

Директор Ристић подсетио је да је наставни план и програм веронауке у зависности од религиозне припадности јединствен на нивоу БиХ.
​
Извор: Вечерње новости
опширније прочитај на Радио Брчко

​Највећу донацију даровала је Епархија рашко-призренска, која је православној библиотеци поклонила више од 700 књига и 160 наслова 

ГРАЧАНИЦА, 3. ОКTОБРА /СРНА/ - У Основној школи "Краљ Милутин" у Грачаници ради школска православна библиотека, која је смјештена у новоотвореном кабинету вјеронауке, једином у српским школама на Космету.

"Нема дома без темеља, цркве без народа, а школе без веронауке и повратка светосавским вредностима", каже за Срну вјероучитељ Братислав Богдановић, оснивач и "чувар" школске православне библиотеке.

Кабинет вјеронауке са православном библиотеком освештан је прошле године у оквиру прославе 140 година од постојања српске школе у Грачаници, отворене прије скоро вијек и по у оквиру цркве у манастирском комплексу.

"Увидели смо, јереј Бранислав Секулић и ја, да школа у којој веронауку похађа свако српско дете - њих 650 од првог до осмог разреда, мора учинити више на духовном препороду народа и повратку духу светосавља", истиче Богдановић.

Кабинет вјеронауке са библиотеком отворен је у средишту школе. Вјероучитељи су, како каже Богдановић, дошли на идеју да се часови вјеронауке не одржавају у обичним учионицама.

Уз сагласност директора школе и Школског одбора, просторија старе школске кухиње претворена је у кабинет вјеронауке, у коме је заживјела једина школска православна библиотека на Косову и Метохији. 

"Уређење и опремање кабинета и православне библиотеке помогли су бројни донатори, неко са једном књигом или рафом и полицом, а неко са збирком издања", наводи Богдановић.

Највећу донацију даровала је Епархија рашко-призренска, која је православној библиотеци дала више од 700 књига и 160 наслова.

Најбројнија издања су "Библија", "Православни катихизис", "Дечије Јеванђеље" и "Вера светих". 

Учитељи вјеронауке посебно су поносни на сабрана дјела владике Николаја, патријарха Павла и дјела модерних руских и грчких теолога, који су писали о православљу и темама значајним за дјецу.

Уз књиге и вјероучитеље, иконе и кандила издвајају просторију кабинета од осталих, углавном дотрајалих учионица.

Основна школа "Краљ Милутин" специфична је и по томе што се у њој већ трећу годину одржавају школска такмичења из вјеронауке на којима учествује сваки трећи ученик.

Вјероучитељи планирају да од наредне године подстакну колеге да се истовјетна такмичења организују у свим српским школама на Космету, као и да се завршно покрајинско такмичење одржи у некој од српских светиња на Косову и Метохији.
Приредио: Неђељко ЗЕЈАК 
​Извор: СРНА 

Вилијам Маилис није обичан деветогодишњак. Он иде на колеџ, жели да постане астрофизичар и има један циљ – да докаже да Бог постоји.

Иако има само девет година, Вилијам је већ завршио је средњу школу и сада већ похађа колеџ.
Он тренутно ради на доказивању своје теорије о томе како је настао универзум и жели да постане астрофизичар.
Овај мали геније из Пенсилваније рекао је да жели свима да докаже да Бог постоји. Он ће то урадити тако што ће показати да је, како каже, само спољашња сила могла да створи универзум.
Вилијамови родитељи објаснили су невјероватан напредак у учењу који је показивао још када је био јако мали.
Са само шест мјесеци живота, дјечак је могао тачно да идентификује бројеве, а већ са седам мјесеци говорио је течно.
Са двије године научио је да чита, пише и множи, са четири је научио да чита грчки језик, а са само пет је научио геометрију.
Овај деветогодишњак иде на колеџ, а његов професор историје каже да је примијетио само једну разлику између њега и осталих студената.
“Вилијам је једини који на предавањима не хвата биљешке. Умјесто тога он слуша, чита и упија градиво“, каже професор.
Извор: Б92

Католици не смију покушавати преобратити православце, брак је најљепша божја креација, а они који падну у искушење прељуба морају одмах затражити помоћ, неке су од ствари које је папа Фрања у суботу изрекао током сусрета с грузијском католичком заједницом у Тбилисију.
 
"Постоји велики гријех против екуменизма, а то је насилно врбовање", рекао је папа Фрања током посјете Грузији.

"Не смијете никад покушавати преобратити православце. Они су наша браћа и сестре, ученици Исуса Христа", упозорио је папа неколико сати након што се вођство грузијске православне цркве није појавило на миси коју је водио.

"Екуменизам значи бити пријатељ, ходати заједно, молити се једни за друге, милосрдно дјеловати кад је то могуће. Не смијемо никад осуђивати или избјегавати разговор с братом или сестром због тога што су православци", додао је папа.

"Морамо учинити све како би спасили брак", наставио је папа Фрања, и истакао "три магична израза" који могу ријешити брачне свађе – извињавам се, хвала ти и опрости.

​извор: ПРЕССРС.БА