 Поријеклом из Кападокије. Васпитан од родитеља у дубокој побожности. Од дjетињства се молио да га Бог води путем спасења. У младости је посjетио Свету земљу, гдjе је од светог Симеона Столпника добио пророштво о својој будућој пастирској служби. У тежњи за пустињачким животом, настанио се у Палестини у пустој пећини, у којој су, према предању, преноћила тројица мудраца, који су дошли да се поклоне рођеном Спаситељу свијета. Ту је живио 30 година у великом уздржавању и непрестаној молитви. Они који су жељели да живе под његовим вођством постепено су почели да хрле подвижнику. Када црква више није могла да прими окупљене монахе, светитељ је, након молитве, узевши кадионицу са хладним угљем, прошао кроз пустињу. На једном мјесту угаљ се изненада запалио а тамјан изгорио. Овдје је преподобни основао и први општежитељни манастир, или Лавру. У манастиру је Св. Теодосије основао болнице, одвојене болнице за монахе и мирјане, прихватилишта за старе. У манастиру се окупило до 700 монаха. Богослужења у манастиру вршена су на три језика - грчком, грузијском и јерменском. Његовом молитвом много пута се догодило чудо умножавања хљебова неопходних за исхрану просјака окупљених у манастиру. По налогу светог Теодосија, Лавра је, помагала свима у невољи који су јој долазили, док је сам светитељ био узор дјела милосрђа. Када се појавила јерес Јевтихија и Севера, који нису признавали тајне и свештенство, преподобни Теодосије ревносно је устао у одбрану православног учења, због чега га је јеретички цар Анастасије (491-518.године) прогнао у ропство, али послије смрти цареве вратио се у манастир. Но прије тога,преподобни Теодосије прво је написао писмо цару, а затим је отишао у Јерусалим и у Великој цркви гласно повикао: „Ко не поштује четири Васељенска сабора, да буде анатема“. Током свог живота добио је дар исцјељења болесних и друга чуда. Упокојио се мирно у 105. години (529.године), предвидјевши своју смрт три дана раније. Сахрањен је у пећини у којој је живио на почетку монашког подвига. Припремио: сајт вјеронаука.нет
|