Сазнај новости из
хришћанског свијета
![]() Републички завод за статистику објавио је коначне резултате Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године о становништву Републике Србије према етнокултуралним карактеристикама. У табелама су исказани подаци о матерњем језику и вјероисповести према полу, као и подаци о националној припадности према полу и старости – по општинама и градовима. Поред тога, објављене су и табеле у којима су укрштени подаци о националној припадности и матерњем језику, односно подаци о националној припадности и вјероисповести – по регионима. Када је у питању религија резултати прошлпгодишњег Пописа становништва, домаћинства и станова Републике Србије, које је објавио Републички завод за статистику, показали су сљедеће: Хришћана је 86,6% грађана Републике Србије (81,1% су православци, 3,9% су католици, 0,8% су протестанти и 0,9% су лица која су навела да припадају другим хришћанским црквама или су се изјаснила само као хришћани). Послије хришћана, најбројнији су припадници исламске вјере (4,2%). Око 2,5% становника је искористило своје Уставом загарантовано право да се не изјасни на питање о вјерској припадности, док је 1,1% становника изјавило да нису вјерници (атеисти) и око 0,1% да су агностици. Што се тиче категорије "Становништво према матерњем језику и полу" резултати Пописа показали су да је српски језик матерњи језик за 84,4% становника Републике Србије. Поред српског језика, најзаступљенији матерњи језици су мађарски (2,6%), босански (2,2%), ромски (1,2%) и албански (1%). ![]() Када се својим ријечима обраћамо Богу или користимо општеприхваћене молитве, ми у њих улажемо своју душу, своја осјећања и искуства. Молећи се у храму или код куће, увијек имамо лично искуство заједништва са Господом. У нама познатим молитвама налазе се ријечи славословља, благодарења, покајања и мољења. Једна од таквих молитава зове се Трисвето или анђеоска химна Пресветој Тројици. Пошто се у овој молитви ријеч свети понавља трипут, она се зато назива такође и "трисвето", "трисагион" (грчки Τρισάγιον) или по свом почетку "Свети Боже". Она гласи овако: „Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас. Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас. Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увијек и у вијекове вјекова. Амин. Свети и Бесмртни, помилуј нас. Свети Боже, Свети и Крепки, Свети и Бесмртни, помилуј нас"!“ (Крјепки-силни; Бесмртнии - неумирући, вјечни). Одмах можемо примијетити да ова молитва има покајнички префикс. Оваква конструкција молитве није случајна и објашњава се занимљивом историјом њеног настанка. У V вијеку (20 дана прије Васкрса, око 3 сата послије подне 438-439. године) Цариград је погодио снажан земљотрес. Хришћани су одмах схватили да је несрећу послао Бог због њихових гријеха. Уплашени цар Теодосије II (408-450) и народ обратили су се Богу молитвом. Предвођени цариградским патријархом Проклом (434-446), на једној пољани вјерни народ се окупио да би била учињена молитва за престанак земљотреса. Током литије, један благочестиви дјечак је упутио дјетињасту молитву Господу. Изненада, на чудесан начин, био је подигнут на небо, гдје је видио мноштво анђела како пјевају похвалну пјесму Свемогућем: „Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни". Народ је одмах почео да пјева ове ријечи придодајући на крају: Смилуј се на нас. И гле чуда, земљотрес је истог тренутка престао. У знак чудесног избављења, царица Пулхерија и њен брат цар Теодосије Млађи су царским указом увели употребу Трисветог у богослужење. Историјски је поуздано да су на првом засиједању IV Васељенског сабора (одржаног од 8. октобра до 1. новембра 451. године), након свргавања Диоскора ., сабрани свети оци су пјевали "Трисвето". "Трисвето" је, упркос својој краткоћи и једноставности, веома дубока молитва по садржају. Њен прообраз су биле ријечи из откровења пророку Исаији, када је видио Бога и Анђеле-Серафиме како Му служе, вичући: „Свет, Свет, Свет је Господ над војскама!“ (Ис 6, 3). У овој молитви, Богом називамо прво Лице Свете Тројице - Бога Оца; Крепким - Бога Сина, зато што је Он такође свемогућ, као и Бог Отац, премда је Он као човјек страдао и умро; Бесмртним - Духа Светога, јер Он не само да је и Сам вјечан, као Отац и Син, него и свим створењима даје живот а људима и бесмртни живот. Ријечи „Свети, свети, свети Господ Бог Сведржитељ” из Откривења 4, 8 (надахнуте Исаијом 6, 3) коришћене су приликом богослужења у синагогама током првог вијека, У нешто измијењеној форми, познатој као „Трисагион” или „Трисвето” („Свети Боже, Свети крепки, Свети бесмртни”) постале су дио православне Литургије почевши од 5. вијека. Ова пјесма се пјева или чита на свим православним богослужењима, често и по неколико пута. Трисвето најсвечаније одјекује на Литургији, прије читања јеванђеља. Пошто је то молитва Пресветој Тројици, увијек у току читања или пјевања стављамо на себе знак крста, осјењујемо се крсним знамењем. Овом молитвом призивамо милост Божију на нас, молећи Га да очисти наше душе од гријеха и припреми их за сједињење са Њим у Светој Тајни Причешћа. Важно је увијек пазити на изговор Трисветог, тј. не читати га механички као дио молитвеног правила, већ схватити да се у овом тренутку окрећемо пуноћи Божанства – Ипостасима Свете Тројице. Видећи нашу пажњу и ревност за молитву, Господ ће се смиловати не само на нас, него на сав Њему предани народ, као што их је некада спасао од катастрофе у престоници Византијског царства. Како се пјева Трисвето на архијерејској литургији? Пред читање апостола на архијерејској литургији, Трисвето пјевају и појци за пјевницама и свештеници у олтару. Најприје отпјевају појци двапут, па свештеници једанпут (при чему епископ чини знак крста дикиријом, с упаљеним свијећама, над Јеванђељем); онда опет појци једанпут, па свештеници једанпут (при томе епископ чини знак Андрејевог крста трикиријом над Јеванђељем). Потом пјевнице Слава и ниње, свјатиј безсмертниј… , па свештеници Свјатиј Боже у три дијела (при чему архијереј благосиља вјерне дикиријом и трикиријом, уз псаламски стих: Призри с небесе Боже и вижд… (Пс 79,14 -15). Најзад отпјевају појци цијело Свјатиј Боже. За ово наизмјенично пјевање Трисвете пјесме од појаца и свештеника, Св. Симеон Солунски каже: „Стога и изнутра од свештеника и споља од клира и народа пјева се јер Христом постаде једна црква анђела и људи“. Олтар означава небо, свештенство у њему небеску, торжествујућу Цркву (анђеле и свете), а вјерници у храму означавају земаљску, војинствујућу Цркву. Шта се пјева умјесто Трисветог на литургији? И у које дане? – У појединим данима литургијске године, Трисвето се замјењује другим пјесмама. У наредним данима, који су се у прошлости традиционално издвајали за крштење катихумена, умјесто Трисветог пјева "Јелици во Христа крестистесја во Христа облекостесја, Алилуја“ (види Гал 3,27): Божић; Богојављење ; Лазарева субота ; Велика субота; Васкрс и цијеле свијетле седмице ; Духови, (Тројице, Педесетница). На празнике посвећене Крсту Господњем (Воздвижење Часног Крста-Крстовдан и у трећу недјељу Вел. поста -Крстопоклону) умјесто Трисветог поје се „„Крсту Твоме клањамо се Владико, и Свето Васкрсење Твоје појемо и славимо” ("Кресту Твојему поклањајемсја, Владико, и Свјатоје Воскресеније Твоје славим") . Ученици ЈУ ОШ "Георги Стојков Раковски" Бања Лука поклонили се чудотворној икони "Брзопомоћница"18/6/2023
Ученици ЈУ ОШ "Георги Стојков Раковски" Бања Лука посјетили су Храм Светог великомученика Георгија како би се поклонили Чудотворној икони Пресвете Богородице "Брзопомоћница". Извор: АТВ
![]() Митрополит волоколамски Антоније, предсједник Одјељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, састао се 16. јуна 2023. године у Ватикану са папом Фрањом. Папа je, у петак ујутру, отпуштен из римске поликлинике Агостино Гемели гдје је био десет дана хоспитализован. Митрополит волоколамски Антоније је поглавару Римокатоличке цркве пренио поздраве и жеље за што бржи опоравак од стране Његове Светости Патријарха московског и цијеле Русије Кирила. На крају сусрета саговорници су размијенили поклоне-написано је на сајту Московске патријаршије. Митрополита Антонија је у поподневним часовима примио и државни секретар Свете Столице кардинал Пјетро Паролин. Кардинал Паролин је подијелио своја сјећања на сусрет са Предстојатељем Руске Православне Цркве током посјете Русији. Током дужег разговора, који је протекао у топлој атмосфери, разговарано је о широком спектру актуелних питања билатералних односа. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу ових извора: патријаршија.ру и Моспат.ру ![]() Универзитет у Кембриџу је објавио и учинио доступним на интернету књигу о томе како је Богородица била приказана у литургијским текстовима Византије (The Virgin Mary in Byzantium, C.400-1000). Књига покрива историјски период од шест вијекова - од 400. до 1000. године нове ере, наводи портал bogoslov.ruу. Напомиње се да аутор дјела „истражује начине на које су писци прилагођавали своје поруке различитој публици, фокусирајући се на три главна књижевна жанра који су прославили Богородицу – химне, бесједе и хагиографију“. Аутор књиге је Мери Канингем (Mary B. Cunningham), је дипломирала компаративну религију на Универзитету Харвард, а затим магистрирала и докторирала из византијских студија на Универзитету у Бирмингему. Од 1984. предавала је на Квинс универзитету (Queen's University -Белфаст, Сјеверна Ирска), Кингс колеџу (King's College -Лондон, Енглеска) и Универзитету у Бирмингему (Енглеска). Године 2006. постала је предавач на Факултету за теологију Универзитета у Нотингему (Енглеска), гдје и данас ради. Мери Канингем води докторске студије из патристике и древне црквене историје. Њено ново дјело доступно је јавности на веб страници Cambridge University Press. ![]() Потпредсједница Бугарске Илијана Јотова уручила је, данас 16. јуна 2023. године, предстојатељу Бугарске Православне Цркве, Његовој Светости патријарху Неофиту награду по имену проф. Марка Семова – истакнутог бугарског научника, писца и јавног радника. Церемонија уручивања награде одржана је у салону Софијске митрополије. Међу разлозима за добијање вриједне награде наводи се: „Света бугарска православна црква је вијековима испуњавала судбоносну мисију у историји Бугарске. Њена незаобилазна мисија је и данас неупитна. Патријарх Бугарске православне цркве је увек био духовни и морални стуб нације. Његова Светост Патријарх Неофит обавља ову мисију са изузетним ауторитетом, са надахнутим спојем узвишености и смирења. Његова дубока приврженост хришћанској вјери и нашој светој Православној Цркви, његова огромна лична култура и изузетно мудар говор, људска топлина која свакога дирне, љепота његовог гласа и ријечи, узвишене вриједности које увијек преноси бугарском народу су несумњиво надахнут и инспиративан разлог да добије награду...“. Награду су 2007. године установили Савез бугарских новинара, Савез бугарских писаца, Удружење за очување бугарске нације, општина Априлци и фондација „Проф. Марко Семов“. Њени добитници су пјесник Недјалко Јорданов, историчар проф. Дојно Дојнов, акад. Људмил Стајков и др. истакнуте бугарске личности. Марко Семов је био један од најсјајнијих интелектуалаца модерне Бугарске - страствени патриота, изузетан публициста, писац бриљантног пера и више од 60 томова књижевног и научног дјела. Неке од његових књига сврставају га међу најчитаније бугарске ауторе 20. вијека. Као новинар, Марко Семов је оснивач бугарског телевизијског и радио новинарства. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања више извора: Извор 1, Извор 2 ![]() У Талину, у Естонији, у сриједу 14. јуна 2023. године, почела је Генерална скупштина Конференције европских цркава (CEC), организације која окупља представнике 114 помјесних православних цркава (Руска и Српска православна црква су суспендовале своје чланство-примједба аутора), протестантских, англиканских и старокатоличких заједница и више од 40 Националних црквених савјета и организација са Европског континента са партнерским статусом. Римокатоличка црква није члан ове организације, али она сарађује са Конференцијом европских цркава, одржавајући, на примјер, неколико заједничких европских екуменских скупштина. Тема овогодишње 16. конференције, која ће трајати од 14. до 20. јуна 2023. године. је „Под Божјим благословом – обликовање будућности“. Домаћини су Евангеличко-лутеранска црква и Естонска православна црква. Цариградски патријарх г. Вартоломеј је данас, у петак, 16. јуна отпутовао за Талин, како би одржао уводни говор на Генералној скупштини КЕЦ-а. Васељенски патријарх ће се18. јуна, обратити Генералној скупштини на тему: „Који су наши екуменски задаци у будућој Европи?“ Први од четири главна говорника на конференцији биће Светлана Циханускаја, бјелоруска опозиционарка која живи у егзилу након што се кандидовала као противкандитат предсједника Александра Лукашенка на националним изборима. Она ће се обратити Скупштини на тему „Шта Цркве могу да понуде у европском друштву“. Сљедећи је немачки социолог др Хартмун Роса, који говори о „Какав је социолошки контекст Европе“. Као трећи говорник наступиће др Роуан Вилијамс, бивши кентерберијски надбискуп, чија ће тема бити „Како теолошки радимо са нашом улогом у европском друштву“. На крају, Његова Светост Цариградски патријарх ће се18. јуна, обратити Генералној скупштини на тему: „Који су наши екуменски задаци у будућој Европи?“, Конференција европских цркава представља екуменску организацију са сједиштем у Бриселу и она послије Свјетског савјета цркава спада у једну од најзначајнијих и највећих екуменских организација. Организација је основана 1959. године, да би допринијела учвршћивању мира и помирењу након II Свјетског рата. Сваких пет година она организује своју Генералну скупштину. Претходна је одржана од 31. маја до 6. јуна 2018. године у Новом Саду, а прије тога 2013. године у Будимпешти. Конференција европских цркава и њени чланови представљају преко 380 милиона европских грађана и имају за циљ да буду глас вјере у дијалогу са креаторима јавних политика. Скупштина ће изабрати нове чланове одбора који ће управљати радом тијела у наредних пет година. СВЕТИ Синод СПЦ суспендовао чланство СПЦ у Конференцији европских Цркава због пријема у чланство тзв. Православне цркве Украјине![]() С обзиром на став СА Сабора СПЦ о непризнавању новоустановљене парацрквене структуре у Украјини, Синод до даљњег суспендује чланство Српске Цркве у односној Конференцији Чланице Конференције европских цркава из Русије и Србије (Руска црква је суспендовала чланство 2009. године). Извор: Conference of European Churches Синод Српске православне цркве одлучио је да суспендује чланство Српске Цркве у Конференцији европских цркава због одлуке да се у чланство прими такозвана Православна Црква Украјине. Конференција европских цркава тренутно „окупља 114 цркава из свих делова Европе и које долазе из православне, протестантске и англиканске традиције“. У одлуци Светог архијерејског синода СПЦ наводи се: „Поводом дописа др Јерена Скова Серенсена, генералног секретара Конференције европских Цркава, од 31. марта 2023. године, којим, између осталог, саопштава да је Управни одбор Конференције, на седници одржаној 24. марта ове године – и поред образложене интервенције коју је представник Српске Православне Цркве у Управном одбору учинио према упутствима Светог Архијерејског Синода – донео позитивну одлуку о захтеву такозване Православне Цркве Украјине за пријем у чланство, обавестити гореименованог Генералног секретара да, с обзиром на став Светог Архијерејског Сабора (сходно одлуци АСбр. 63/зап. 89 од 14. маја 2019. године) о непризнавању ове новоустановљене парацрквене структуре у Украјини, Свети Архијерејски Синод до даљњег суспендује чланство Српске Цркве у односној Конференцији, задржавајући притом право да евентуално буде посматрач у будућим заседањима њених тела и скупова. Следственом томе, Свети Архијерејски Синод потврђује своју одлуку (бр. 1204/зап. 878 од 3. новембра 2022. године) о неупућивању представникâ Српске Православне Цркве на предстојећу Генералну скупштину односне Конференције“, стоји у писму члана Синода епископа Фотија архијерејима СПЦ. Извор: Стање ствари ЗА НовОГ предсЈедникА Конференције европских цркава ИЗАБРАН Архиепископ Тијатире и Велике Британије НИКИТААрхиепископ Тијатира и Велике Британије Никита, изабран је, у понједељак, 19. јуна 2023. године, за предсједника Конференције европских цркава. За потпрједседнике изабрани су бискуп Англиканске цркве др Дагмар Винтер и свештеник отац Франк Копанија из Протестантске цркве у Њемачкој.
![]() У Академији наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци вечерас је представљен роман "Рађање оца", 11. књига протојереја-ставрофора Саве Јовића. "Рађање оца" је истинита прича с једне стране, а с друге, роман је свједочанство о гушењу слободе мисли, о апсурдима једноумља у коме је, изнад свега, његован култ личности током комунистичког режима у бившој Југославији. - Роман је дуго настајао, писан је по истинитом догађају, и радња се дешава седамдесетих година прошлог вијека у зеничком затвору. Од 1945. до 1985. године није било дана, а да у затвору није био неко од свештеника, који су у том комунистичком времену били најбољи духовници - истакао је аутор. Представљању књиге у име предсједника Републике Српске присуствовала је гђа Габи Рачић, савјетник Предсједника; у име предсједника Скупштине Републике Српске г. Синиша Видовић, а у име председника Академије наука и уметности Републике Српске њен генерални секретар академик Драго Бранковић. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема овом изузетном догађају присутсвовао је и велики број свештеника Епархије бањалучке, као и бројни културни дјелатници града Бања Луке и заинтересована публика. Свештеник др Драган Шућур је на почетку упознао присутне са биографијом протојереја-ставрофора др Сава Б. Јовића и са његовим укупним стваралаштвом, нагласивши да му је овај роман једанаеста књига. Потом су о књизи веома стручно и надахнуто говорили академик Ранко Поповић, проф. др Душко Певуља, др Небојша Кузмановић у име Архива Војводине из Новог Сада, као издавача, и аутор. Говорећи на представљању романа, академик Ранко Поповић рекао је да је "Рађање оца" питко наративно штиво које испод занимљиве приче чува веома вриједне духовне поуке и подвиге. Поповић је навео да је читајући роман добио одговор на питање какав је положај свештеника у затвору. "Они имају пуне руке посла управо тамо, а свака спасена душа је подвиг над подвизима", истакао је Поповић. Професор Филозофског факултета у Бањалуци Душко Певуља рекао је да се роман чита са будном пажњом и написан је богатим српским језиком. "Судбина главног јунака потврђује да ниједан човјек не треба за себе да каже да је несретан док му не куцне посљедњи час", напомиње Певуља. Издавач романа "Рађање оца" је Архив Војводине, штампан је у два издања по 1.000 примјерака.. Биографија протојереја–ставрофора др Сава Б. Јовића Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић је рођен, од оца Бранка и мајке Савке, на Савиндан 1954. године у Милином Селу, општина Лопаре, БиХ. У родном месту и Корају завршио је основну школу, потом се уписао у петоразредну Богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима. Војни одсек, 1974. године, прекида му школовање и упућује га у војску у Шибеник где је био петнаест месеци. По одслужењу војног рока, завршава Богословију 1976. године. Исте године, рукоположен је у чин ђакона, а потом и презвитера и службује у Епархији зворничко-тузланској. Дипломирао је на Богословском факултету Свети Василије Острошки у Фочи, а докторирао на Учитељском факултету Универзитета у Београду. Као младог свештеника, 15. маја 1980. године, у 27. години живота, атеистичко-комунистички режим га хапси без разлога, а Окружни суд у Тузли суди без кривице за вербални деликт (чл. 133. КЗСФРЈ) на шест година робије. Ову пресуду, Врховни суд Босне и Херцеговине преиначио је, и изрекао му казну од пет година затвора коју је издржао у зеничком казамату. По изласку из затвора остао је у Eпархији зворничко-тузланској до 1987. године, потом прелази у Панчево (Епархија банатска), где је службовао до 1996. године, када је на позив патријарха Павла дошао у Београд (Архиепископија београдско-карловачка), где га је Свети Архијерејски Синод поставио за свог службеника. Овде је прошао кроз сва административна звања и 2003. године постављен је за главног секретара Синода, а одлуку је потврдио Свети Архијерејски Сабор на свом редовном заседању 2004. године. Поред одговорних дужности које је вршио у Цркви објавио је и следеће књиге: Анђели звериње куће, Записи из зеничке тамнице, Кроз босански огањ, Свитање у предвечерје, Утамничена Црква, Христов светосавац Михајло Пупин, Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански, Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији, Јеванђељски мотиви у епским народним песмама, Будимо деца светлости, Рађање оца. Неке од ових књига преведене су на енглески и руски језик. Поред поменутих прота је објавио и неколико верско-поучних књижица, као и чланке у црквеним и световним часописима. Држао је предавања по позиву, у Србији и дијаспори. Био је главни и одговорни уредник Календара Црква Српске Православне Патријаршије и двадесет година је припремао мали Календар Српске Православне Цркве. Фондација „Младен Селак” из Београда за књигу Христов светосавац Михајло Пупин 2012. године доделила му је Златну медаљу „Михајло Пупин”. Културно-просветна заједница Србије доделила му је 2013. године „Вукову награду” за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном простору. Скупштина општине Лопаре (Република Српска) 2016. године доделила му је „Златну значку” за културно и духовно стваралаштво. Епархија ваљевска му је 2017. године доделила орден Светог владике Николаја Жичког за књижевно стваралаштво. Међународни форум словенских и православних народа у Русији за књигу Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији доделио му је 2018. године у Пјатигорску награду „Златни витез”, док му је 2018. године Епархија шумадијска доделила орден Светих мученика крагујевачких за књижевно и духовно стваралаштво.. Културно-просветна заједница града Београда 2018. године му је доделила Изванредни „Златни беочуг” – награду за животно дело. ![]() Најмање 81 мигрант се утопио, а 104 је спасено, док се неколико стотина води као нестало, пошто се рибарски брод преврнуо на југу Грчке. Брод је потонуо на око 80 километара југозападно од града Пилоса на Пелепонезу пошто су мигранти одбили помоћ обалске страже. Брод на којем је било далеко више људи него што је то капацитет дозвољавао у односу на величину. Према ријечима миграната, рибарски брод је кренуо из Египта, а затим се зауставио у либијској луци Тобрук прије него што је наставио пут ка Италији. Већина путника су били мушкарци у двадесетим годинама. Националности жртава још нису саопштене. Ово је највећа несрећа са мигрантима у Грчкој од почетка ове године, а привремени грчки премијер Јоанис Сармас прогласио је тродневну националну жалост. Грчке власти ухапсиле су девет Египћана због фаталног бродолома.Ухапшени се суочавају са оптужбама за формирање криминалне организације и илегалну трговину имигрантима. Његово Блаженство Архиепископ атински Јероним II, предстојатељ Грчке православне цркве, изразио је јуче саучешће, рекавши: „Ниједна ријеч не може изразити најдубљу бол који данас осјећам као човјек и као духовник због прераног и трагичног губитка десетина наших ближњих у бродолому у међународним водама код Пилоса...Исту бол данас осјећају сви Грци, који плачу пред неизрецивом драмом ових људи, који су тражили боље сутра за себе и своје породице и бољу срећу, далеко од апсолутног сиромаштва и биједе, богатства заувијек изгубљеног на дну Средоземног мора....Надам се и молим се да Бог подари покој душама невиних жртава. Али такође се надам и молим се да ће данашња трагедија бити и посљедња. ![]() Румунска породица из дијаспоре поклонила реплику чудотворне иконе Мајке Божије: Свецарица (Панагија Панданаса) Патријаршијском Саборном храму у Букурешту. Реплика Пантанаске иконе Богородице постављена је прошле седмице у Патријаршијском Саборном храму у Букурешту, гдје ће, по благослову патријарха румунског Данила, остати поред моштију Светог Димитрија Новог, заштитника Букурешта. Икону, насликану у радионицама светогорског манастира Ватопед према оригиналу, поклонила је породица Румуна из Италије. Поклон је њихов израз захвалности за изљечење од рака добијено након молитве код иконе Богородице „Свецарица (Панданаса)“. Породица жели да остане анонимна, О икони Чудотворна икона Мајке Божије – Свецарица, насликана је у 17. вијеку, а налази се у Ватопедском манастиру на левој страни Саборне цркве, на источном стубу који придржава куполу. Према свједочењима давнашњих стараца манастира, са иконом је у вези сљедећи чудесни догађај: младића, једног од поклоника, који је прилазио да је цјелива, истога часа непозната сила бацила је на земљу. Изашавши из храма, тај младић је одмах пошао код старца манастира – исповедио се и рекао да је живео далеко од Бога и да се чак бавио магијом, односно врачањем. Тако је чудесно испољавање Божијег гнева промијенило живот тог младића и од тог тренутка он је постао вјерујући човјек. Икона се прославља 31. августа по новом, односно, 18. августа по старом календару. Чуда Икона Свецарица, има од Бога посебну благодат исцељења страшних обољења од рака. Пружа помоћ за ослобођење од демона који муче човека, као и у одбрани од демонских напада и заштите од враџбина; Тако је мноштво болесника добило исцељење од чудотворне иконе Свецарице (грч. Панданаса). Неколико стотина копија ове иконе израђене штампарски, Ватопедски манастир је послао као знак благослова Руској деци, оболелој од рака. Том приликом калуђери су били смештени на дечијем одељењу Сверуског онколошког центра у Москви. Према сведочењима сарадника центра, за то време се десило неколико чуда: здравље једног дечака који је био на самрти, неочекивано се поправило, он је молио да му се дозволи да узме икону кући и ускоро је добио потпуно исцељење. ![]() У четвртак, 14. јуна по новом календару (1. јуна по старом), у складу са светогорским уставом, извршена је церемонија примопредаје Свете Епистасије, извршног административног тела Свете Горе са мандатом од једне године. Ове године Свету Епистасију води четврта група манастира на челу са Хиландаром. За време свечаног чина, Протоепистат одлазећег састава предао је, у складу са предањском праксом жезал, симбол административне власти на Светој Гори, антипросопу (представнику) манастира Велика Лавра, јеромонаху Никодиму. Представнику велике Лавре, као првом у хијерархији светогорских манастира, припада част да уручује симбол управне власти новопостављеном протоепистату. Током церемоније, после молебана и поклоњења чудотворној икони Пресвете Богородице „Достојно јест“, представник Велике Лавре, јеромонах Никодим, уручио је жезал архимандриту Стефану Хиландарцу, новопостављеном Протоепистату на челу новог састава Свете Епистасије. Ове године њен састав чине о. Стефан Хиландарац, о. Павле Ксиропотамски, о. Никодим Светопавловски, о. Пајсије Григоријатски. За генералног секретара је изабран о. Козма Симонопетријски. У претходном мандату Свету Епистасију су чинили о. Гервасије Ивиронски, јеромонаси Јероним Симонопетријски и Епифаније Пантократорски, као и монах Никифор Филотејски. Чину примопредаје извршне власти присуствовали су представници свих атонских манастира, цивилни гувернер Свете Горе Аристос Касмироглу, представници цивилних власти Грчке, полиције и многобројни поклоници. Извршна власт на Светој Гори је организована на следећи начин:Двадесет светогорских манастира је сврстано у пет група по четири. На челу сваке групе се налази један манастир чији представник сваких пет године даје протоепистата (прота) који је те године на челу Свете Епистасије. Остале чланове Епистасије дају три манастира из групе. Манастирске тетраде изгледају овако: а) 1. Велика лавра 2. Дохијар 3. Ксенофонт 4. Есфигмен б) 1. Ватопед 2. Кутлумуш 3. Каракал 4. Ставроникита в) 1. Ивирон 2. Пантократор 3. Филотеј 4. Симонопетра г) 1. Хиландар 2. Ксиропотам 3. Свети Павле 4. Григоријат д) 1. Дионисијат 2. Зограф 3. Свети Пантелејмон – Русик 4. Констамонит ![]() Да би платио робу, скенер једноставно даљински очитава отворен длан особе. Кина је увела WeChat Pay Palm Payment Method, помоћу којег систем скенира отворени длан особе, идентификује га и повлачи неопходну суму са његовог рачуна. О овоме пише marketingtochina. Овај систем је имплементиран крајем маја 2023. године. Користи технологије за препознавање отиска руке и вена за аутентификацију корисника и омогућавање безготовинских трансакција. Прошли су дани ношења новчаника или уноса лозинки - WeChat је промијенио начин плаћања једноставним скенирањем ваше руке. WeChat тврди да је предност њиховог система поузданост, али и хигијена. Ово је посебно важно током пандемије јер нема физичког контакта у процесу обраде плаћања или аутентификације. Погледај видео запис! Шта је WeChat? WeChat је популарна кинеска вишенамјенска апликација за животни стил која служи као платформа за размјену порука и такође повезује људе, услуге и предузећа путем различитих е-трговине и друштвених функција. Поред тога што пружа сличне могућности као Вотсап и Вибер, она је уједно и друштвена мрежа и апликација за плаћање путем телефона. Широко се користи у Кини и широм свијета. Корисници могу да преузму WeChat са Ап Стора (App Store) или Гугл Плеј-а (Google Play). WeChat Pay Palm Payment Method се ослања на напредну биометријску технологију, посебно на препознавање дланова. Овај иновативни метод аутентификације нуди предузећима и потрошачима сигуран и беспрекоран начин за обраду дигиталних трансакција. Прво, дизајниран је да прецизно ухвати јединствени отисак длана појединца помоћу камера високе дефиниције и инфрацрвених сензора. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања овог извора ![]() Уз присуство Његовог Високопреосвештенства Иринеја, ,итрополита Олтеније, у понедјељак, 12. јуна 2023. године, уприличено је званично отварање симпозијума „Отац Димитрије Станилоје и значај његове теологије у актуелним истраживањима“ на Православном богословском факултету у Крајови. Симпозијум је одржан током два дана, 12. и 13. јуна, и организован је са благословом Његовог Високопреосвештенства и у сарадњи са Митрополијом Олтеније – архиепископијом Крајовском и Центром за теолошка и интердисциплинарна истраживања.„Sfântul Calinic” (CCTISC)“, уз учешће родитеља, професора универзитета. доктора и докторанда теологије са универзитета у Румунији и иностранству. Догађај је одржан у банкет сали факултета. На отварању симпозијума проф. др Николае Разван Стан, декан Богословског факултета, захвалио је митрополиту Иринеју на датом благослову за организовање овог симпозијума, али и свима који су прихватили позив да изнесу реферате на овом скупу: „Сматрао сам да је то дужност. нашег богословског факултета да створи серију дискусија и дебата у вези са значајем теологије оца Димитрија Станилоа (Dumitru Staniloae) у актуелним истраживањима“. Припремио сајт вјеронаука.нет ма основу писања овог извора ![]() Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије примио је 12. јуна 2023. године у Епархији зворничко-тузланској у Бијељини г. Драгана Давидовића, директора Секретаријата за вере Владе Републике Српске, са којим се задржао у срдачном разговору. Темa сусрета је била наставак започетих активности на заштити културног, духовног и историјског наслеђа о коме се брине Епархија зворничко-тузланска. Договорени су наредни кораци око завршетка епархијске ризнице и презентације кулутрно-историјског наслеђа Епархије зворничко-тузланске. Такође је потврђена даља подршка Секретаријата за овај пројекат као и пројекат археолошких истраживања која се спроводе у манастиру Папраћи. Извор: Епархија зворничко-тузланска ![]() Његова Светост патријарх српски г. Порфирије честитао је тенисеру Новаку Ђоковићу и НБА звијезди Николи Јокићу, двојици великих имена не само српског већ и свјетског спорта, на историјским титулама. "Браво момци! Бог вас благословио и чувао!" - написао је Његова Светост на свом Инстаграм налогу након побједа Новака Ђоковића на француском турниру "Ролан Гарос" и Николе Јокића који је освојио прву титулу шампиона НБА лиге у историји франшизе са Денвер Нагетсима. Новак Ђоковић је највећи тенисер света свих времена - историју тениса је исписао 11. јуна 2023. године када је освојио 23. грен слем, чиме је постао највећи икада у овом спорту - у финалу Ролан Гароса Ђоковић је побједио Каспера Руда 3:0 у сетовима. Овом побједом Ђоковић је поново заузео прво мјесто на АТП листи. Новак Ђоковић је од 2011. године носилац највишег одликовања Српске Православне Цркве - Ордена Светога Саве првог степена, које је својевремено оценио као "сигурно најзначајније у животу". Никола Јокић, кошаркаш "Денвер Нагетса" и српски репрезентативац, предводио је овај тим до историјског успеха, убедљиво доприневши да "Нагетси" дођу до првог шампионског прстена у најјачем кошаркашком такмичењу на планети, америчкој НБА лиги, као најефикаснији играч на утакмици и најбољи играч финалне серије. Извор: Инстаграм страница Патријарха Порфирија ![]() У њемачком граду Фирт, у петак 9. јуна 2023.године, стотине њемачких протестаната присуствовало је проповиједи коју је скоро у потпуности креирала вјештачка интелигенција -ChatGPT. ChatGPT је четбот са вјештачком интелигенцијом који је развио OpenAI. Покренут је 30. новембра 2022. године као прототип, након чега је убрзо привукао пажњу својим детаљним и артикулисаним одговорима у многим доменима знања. У потпуно испуњеној цркви Светог Павла, вјештачка интелигенција замолила је вјернике да устану и одају хвалу Господу, наводи apnews. Чет-бот, оличен у аватару брадатог црнца на огромном екрану изнад олтара, почео је да проповиједа пред више од 300 људи који су се у петак ујутро појавили на експерименталној лутеранској цркви коју је скоро у потпуности креирала вјештачка интелигенција. "Драги пријатељи, част ми је да стојим овде и да вам проповедам као прва вештачка интелигенција на овогодишњој конвенцији протестаната у Њемачкој", рекао је аватар безизражајног лица и монотоног гласа. 40-минутну службу, укључујући проповијед, молитве и музику, креирали су ChatGPT и Јонас Зиммерлеин, теолог и философ са Универзитета у Бечу. Ово је изазвало толико велико интересовање да су људи формирали дуг ред испред неоготичке зграде из 19. вијека сат времена прије почетка. Сам конгрес Deutscher Evangelischer Kirchentag на њемачком језику одржава се сваке две године током љета у различитим мјестима у Њемачкој и окупља десетине хиљада вјерника који се моле, пјевају и разговарају о својој вјери. Они такође разговарају о актуелним свјетским пословима и траже рјешења за кључна питања, међу којима су ове године глобално загријавање, рат у Украјини и вјештачка интелигенција.Ове године скуп се одржава од сриједе до недјеље под мотом „Сада је вријеме“. Овај слоган је био један од приједлога који је Зимерлајн дао ChatGPT-у када је замолио четбота да развије проповијед. Вјерници су пажљиво слушали како вјештачка интелигенција проповиједа о остављању прошлости иза себе, фокусирању на изазове садашњости, превазилажењу страха од смрти никада не губећи повјерење у Христа. „Испоставило се да је то била прилично солидна црквена служба“, рекао је Зимерлајн, готово изненађен успјехом свог експеримента. Читаву "службу"„водили” четири различита аватара на екрану – двије дјевојчице и два дјечака. Неки су одушевљено снимали шта се дешава мобилним телефонима, други су били критични према дешавањима и одбијали су да гласно пјевају за вријеме молитве Господње. Хајдероза Шмит, 54-годишњакиња која ради у ИТ-у, рекла је да је била узбуђена и радознала када је "служба"почела, али каже да како је вријеме протицало: „Није било срца и душе. Аватари уопште нису показивали емоције, нису имали говор тијела и причали су тако брзо и монотоно да ми је било веома тешко да се концентришем на оно што су рекли" рекла је Хајдероза Шмит. „Али можда је другачије за млађу генерацију која је одрасла уз све ово“, додала је. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања овог извора ![]() Европски центар за византијске и пост–византијске споменике (ЕКBММ) у грчком граду Солуну извршио је рестаурацију и конзервацију фресака у византијској цркви Светог Георгија Побједоносца у селу Курбиново у Сјеверној Македонији. Пројекат је реализован након закључивања споразума о сарадњи који је потписан прије двије године, преноси «Православная жизнь» позивајући се на orthodoxianewsagency.gr. ЕКBММ је предузео израду студије за одржавање и имплементацију пројекта, уз финансијску подршку грчког Министарства културе и спорта. Заузврат, све укључене савремене методе анализе и документовања штета одобрене су у зиму ове године од стране Министарства културе Сјеверне Македоније. Одмах након тога, грчки рестауратори Центра започели су прву фазу поправке, која се састојала у стабилизацији фресака. Напомиње се да ће од јула сљедеће године почети обимна рестаурација зидног сликарства храма, за коју је планирано да буде завршена у року од годину дана. Црква Светог Ђорђа у Курбинову, је једнобродна грађевина, без куполе, са кровом на двије воде. Изграђена је од ломљеног камена и цигле. На фасади постоје трагови фреске ктиторске композиције, иако ктитор ове цркве није познат.која је најзначајнији примјер монументалног сликарства Комнинове епохе (1059–1204), подигнута је 1191. године. Јединствени стил зидног сликарства храма, који је по свој прилици израдио артел од четири сликара, дефинисан је термином „комнински маниризам“. Црква Светог Ђорђа је споменик културе Сјеверне Македоније и под заштитом је државе, као и Унеска. ![]() Дана 13. јуна 2023. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије примио је у Епархији зворничко-тузланској у Бијељини монахе са Синаја и из Хиландара са којима се задржао у срдачном разговору. Архимандрит Арсеније и јеромонах Дионисије са Синаја, у пратњи о. Јустина из Хиландара су се сусрели са Епископом Фотијем на пропутовању, посјећујући светиње Српске Православне Цркве. Извор: Епархијазт ![]() Нејединство архијереја Кипарске православне цркве се продубљује због њиховог односа према такозваној „Православној цркви Украјине“. Тако је новоизабрани митрополит Пафоса Тихик (Врионис) одбио да учествује на Светој Архијерејској Литургији одржаној 11. јуна 2023. године у граду Никозији, на којој је, између осталих ,поменут „митрополит кијевски“ Епифаније Думенко, преноси cyprustimes.com. С тим у вези, Његово блаженство Архиепископ кипарски г. Георгије је изразио ријешеност да спријечи нејединство међу кипарским јерарсима. „Митрополит пафоски Тихик треба да прими поруку од свијета и од свих нас, а ја сам одлучан да не дозволим раскол у Кипарској цркви“, увјерио је архиепископ Георгије. У коментару новинарима, Његово Блаженство је став митрополита пафоског Тихика описао као „дјетињаст“, наводећи да је поменуо Епифанија приликом његовог освећења. Оцјењујући садашњу ситуацију, Архиепископ Георгије је изразио жаљење због чињенице да то постаје проблем за Кипарску православну цркву. Истовремено, Његово Блаженство је изразио ријешеност да се овом питању стане у крај, јер, према његовим ријечима, чланови Светог Синода у великој већини имају супротне ставове. Раније је митрополит Морфски Неофит изјавио да кипарски јерарси не желе да служе са „епископима“ „ПЦУ“, јер их сматрају расколницима. Због тога он није присуствовао устоличењу архиепископа кипарског Георгија 8. јануара 2023. године, јер ће, како је тада наведени у Митрополији морфској „радије остати у својој скромној келији у молитви, колико за Његово блаженство Архиепископа кипарског τолико и за Његово блаженство Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, који трпи искушења“. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања овог извора Дана, 8. јуна (26. маја) 2023. године, на дан успомене светих апостола Карпа и Алфеја на вечерњем богослужењу, Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански, замонашио је по чину мале схиме Данила Дувњака, искушеника манастира Добрунска Ријека код Вишеграда давши му монашко име Тихон, по светом Тихону Задонском. Овом чину, осим монаштва митрополије, присуствовали су и многобројни гости, прије свега из Илијаша и Подлугова, у којем је 1977. године рођен новозамонашени монах Тихон. Отац Тихон је 1995. године као и многобројни Срби из Илијаша и других мјеста Сарајевског поља са родитељима и родбином избјегао из Илијаша. Као избјеглица у Семберији завршио је Средњу електротехничку школу у Бијељини. Жудећи за духовним животом и тражећи мир у овом немирном свијету, а прије свега тражећи спасење у Христу Господу, отишао је на Свету Гору, у манастир Хиландар, у којем је као искушеник манастира провео неколико година. Из манастира Хиландара дошао је у хиландарски метох код Београда, манастир Сланци. На приједлог Високопреосвећеног Господина Хризостома дошао је у манастир Добрунска Ријека у којем је вечерас примио монашки постриг. Извор: сајт Митрополије дабробосанске ![]() Хришћанство нас учи одговорности - за очување вере, али и одговорности за себе, своје ближње, своју земљу, каже патријарх московски и целе Русије Кирил "Хришћанство нас учи одговорности - за очување вере, наравно, али и одговорности за себе, своје ближње, своју земљу. Данас је та одговорност посебно актуелна због онога што се дешава у суседној држави и онога што се данас дешава на раскрсници односа Русије са западним светом", рекао је руски патријарх на освећењу Саборног храма Благовештења у Тјумену. Према његовим речима, истина је на руској страни. "Шта би требало да буде наш одговор? Прво, не треба да се плашимо ничега. Морамо схватити да је истина на нашој страни. А ако је истина, онда страдање за истину није грех, већ је, напротив, спасоносно. Шта је страдање? Не да се повучемо и предамо, већ да заиста одбранимо те позиције – политичке, духовне, то треба бранити данас", додао је. Поглавар РПЦ је позвао све да се моле за Русију и за њеног врховног врховног команданта, "православног човека који је храбро преузео одговорност за све што нам се данас дешава". Извор; РТ ![]() Његово преосвештенство владика Бихаћко-петровачки Сергије, у Шипову је освештао четири звона која ће бити подигнута на звоник храме Светог великомученика Димитрија, у овом мјесту. Градња храма почела је прије пет година Погледај видео запис за више информација! ![]() У присуству великог броја вјерника, на храму Свете Великомученице Марине-Огњене Марије у Ћукалима, у суботу10.јуна 2023. године, освештена су два звона и служена је прва Света архијерејска литургија у новосаграђеном храму. Свету архијерејску литургију ислужио је Његово Преосвештенство епископ бањалучки Јефрем уз саслужење јеромаонаха Филарета из манастира Осовица, протојереја Жељка Сарића из Српца и протођакона Радојице Жаграна из Бања Луке. Кума великог звона, чији дародавци су домаћице Ћукала, је министарка финансија у Влади РС Зора Видовић, а дародавац и кум малог звона је професор др Миленко Крајишник, предсједник Фискалног савјета РС и декан Економског факултета у Бањалуци. Обраћајући се присутним вјерницима, парох ножички др Живко Илић је рекао да је саборна молитва оплемењује сваког човјека, живоходајућу икону Божију, непоновљиву личност тако што га поучава чињеници да кад је прво име Божије буде добро послије. ,,Тако су и неимари овог храма у Ћукалима, храма посвећеног Светој Великомученици Марини-Огњеној Марији заштитници овог храма и мјеста почињали и завршавали сваки свој радни дан, јер без Бога ни преко прага. Прије три године и седам мјесеци, тачније на обновљење Храма Светог Великомученика Георгија- Ђурђиц, 2019.године освештали смо темељ за овај нови храм. Све свјетске цивилизације кроз историју су имале и данас имају личне особености по којима их други народи свијета препознају. Православни Срби гдје год да су настањени, да ли то било у отаџбини или у дијаспори, осим светих храмова као домова Господњих и мјеста молитве других знакова распознавања немају”, рекао је свешеник Илић и додао да се народ данас сабрао поводом освештања звона и служења прве Свете литургије. ,,Улога звона је била и биће да вјерне позивају на молитву, упокојене оплакују, муње и градоносне обалке разгоне. Тамо гдје се чују црквена звона тамо постоји жива црква, баш као што српски гуслар на најсуптилнији начин гради симбиозу ова два вјесника живота у Срба – црквених звона, духовног вјесника живота у Срба и истинитог, и гусала-ризнице наше националне историје”, рекао је Илић и захвалио свим вјерујућима који су помогли изградњу овог светог храма и истом мјером који нису одмагали, јер су и они тако помогли, јер, како каже, са Црквом Божијом је свако ко против ње није, те је захвалио и епископу бањалучком што је дошао да освешта звона. Након освештења звона и Свете архијерејске литургије, Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем је рекао да се нада да ће уз помоћ вјерујућег народа и Господа Бога храм ускоро бити завршен и предате на употребу вјерујућем народу. ,,Нека нам је од Бога благословен овај дан на који смо се сабрали у храму који је у изградњи и у њему служили прву Свету архијерејску литургију, осветили нова звона, да бисмо заблагодарили прије свега Богу на милости што нам је дао да је овај посао успјешно започет, успјешно тече и да се успјешно заврши како бисмо овај храм предали вјерујућем народу на употребу. Такође, да заблагодаримо вјерницима чијим прилогом и доприносом је овај посао урађен, али исто тако и мајсторима који се потрудили да све ово ураде. Чули смо да су недавно освећени темељи овог храма, данас смо већ под кровом Ии завршили смо ону прву можда најскупљу и најтежу фазу градње, што свједочи о томе да је наша вјера дјелатна, дас у наши људи са вјером и да су овдје допринијели колико год су могли”, рекао је владика Јефрем и додао да се кроз историју показало то да што је било више невоље-то је било више и богомоље. Владика бањалучи Јефрем је истакао да су људи једни другима помагали и помажу, али да без Божје помоћи не би било ничега и додао је смисао градње окупљање људи и молитва. Захвалио је вјерницима на истрајности и вољи у изграњи нове светиње. ,,Градња сама по себи није смисао, већ је смисао да се окупљамо, да се сабирамо и да се, прије свега, Богу помолимо и заблагодаримо”, рекао је епископ Јефрем и додао да је градња храма веома важна за вјенике и богослужбени живот у мјесту гдје живе. Истакао је потребу да се очувају праве вриједности, јер смо у модерном добу изложени бројним негативним утицајима, а пред нама је борба да им се одупремо. Позвао је вјернике да остану на својим огњиштима, са својим народом, да воле и чувају своју вјеру и земљу. Министрици Зори Видовић, куми великог звона и професору др Миленку Крајишнику преосвећени је уручио награде – Архијерејску грамату признања за оданост према Светој цркви. Министрица Видовић изразила је задовољство данашњим догађајем и рекла: ,,Заиста сам срећна што смо сви заједно за доста кратко вријеме успјели да изградњу храма доведемо на овај ниво. Наравно, има још доста посла да би све било завршено, али, уз Божју помоћ и труд свих нас, надам се да ћемо ускоро све успјети завршити. Мјештани Ћукала, који су најзаслужнији за све што је до сада урађено, имаже мјесто гдје ће моћи молитвено да се окупљају И гдје могу показати да прави православни вјерници, а то су већ показали учешћем И подрком за изградњу овог храма”, рекла је министрица Видовић и додала да је захвална што јој је припала част да буде кума великог звона на новом храму. ,,Хвала Богу, припала ми је част да будем кум звона, да дам мали допринос у изградњи овог светог мјеста, на добробит овог народа данас овдје окупљеног. Надам се да ћемо се овдје што прије окупити на освећењу храма, али И да ћемо се у будућности у овако великом броју окупљати у молитви и пводом неких других лијепих догашаја”, рекао је кум звона Миленко Крајишник. Начелник општине Млађан Драгосављевић каже да се радо одазива на овакве скупове и да општинска управа у вијек, у складу са својим могућностима, нађе начина да помогне изградњу И обнову светиња на подручју наше општине. ,,Дамас смо присуствовали првој Светој литургији у новосаграђеном храму и још једном је показана опредијељеност Цркве да сабира народ и пропагира идеје вјере које ће прије свега наше грађане учинити још бољим члановима наше заједнице. Активности око изградње ове светиње заслужују све похвале, јер су показале уједињеност мјештана и учинила их још сложнијим и одлучнијим да се изграде храм и учине нешто за своју мјесну и локалну заједницу”, рекао је начелник И додао да ће Општина Србац и даље помагати изградњу нових и обнову већ постојећих светиња. Мјештанин Ћукала Миодраг Савић каже да му данашњи дан и догађај много значе и додаје да се нада да ће вјерници знати поштовати и чувати новосаграђену светињу како би је предали генерацијама које долазе. Предсједник грађевинског одбора Вид Петковић каже да је рођен у Ћукалима и дас у мјештани годинама прижељкивали богомољу у свом селу. ,,У прошлости су постојели разни разлози који су спречавали изградњу цркве у нашем селу. Напокон смо дочекали овај радосни тренутак да звона цркве зазвоне и у Ћукалима. Ми смо нисмо богато село, али смо показали да можемо урадити оно што желимо када се ујединимо. Осим мјештана, у изградњи нам кје помогл и доста људи са стране, па се надамо да ћемо сви заједно овај велики и лијеп посао завршито што прије. Рачунајући све радове који су изведени, до сада је уложено око 150.000 КМ, а требаће нам још средстава и људи вољних за рад, па позивам све који могу да нас подрже”, рекао је Петковић. Данашњој свечаности су присуствовали и предсједник Скупштине општине Милош Будић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милан Петковић, посланик у Народној скупштини Републике Српске Радојица Видовић, одборник Скупштине општине Србац Синиша Пантелић, начелници општински одјељења и други гости из разних дијелова Републике Српске и шире. Изградња цркве у Ћукалима је почела 2019.године, а темеље је у новембру исте године освештао владика Јефрем. На дан освештања темеља храма,Министарство финансија у Влади РС је обезбиједило донацију од 20.000 КМ у сврху куповине дијела бакра за покривање храма.Такође је изградњу храма помогла Општина Србац у складу са својим могућностима и велики број вјерника својим прилозима. Извор: Радио Србац ![]() Господ је вером и верношћу наших предака, храброшћу и трпљењем, братском љубављу и непоколебљивим сведочењем ко су и шта су, почео да зида овај храм који ми данас Његовим благовољењем и благодаћу завршисмо. Темељи овог храма нису само испод нас, него свуда око нас. Свака мученичка кост овде остављена и положена је уграђена у њега и повезана са њим. Овај храм је као неки свештени ледени брег. Видимо само мали његов део који је изнад воде, а много већи испод ње, испод нас, и не само испод нас него и изнад нас на небесима, у хоровима светих где поју наша пострадала браћа, војници и сељаци, официри, учитељи, једва порасла деца и честити старци. Логика Божија је другачија од логике људске. Управо тамо где је велико страдање, ту је и благодат Божија велика, још већа од страдања. Тамо где недужни страдају, Господ благодаћу својом то место претвара у свето место, место молитве, стога је за нас православне Србе Маутхаузен пре свега место молитве, молитве за пострадале наше претке, али и место молитве њима да се они моле Христу за нас, да нико више не страда како су они овде, рекао је Патријарх Порфирије у беседи, 10. јуна 2023. године. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је на светом евхаристијском сабрању у спомен капели Светих Српских Новомученика на војничком гробљу Маутхаузен, у суботу 10. јуна 2023. године. Његовој Светости саслуживали су Високопреосвећена господа Митрополити дабробосански Хризостом и црногорско-приморски Јоаникије, Преосвећена господа Епископи: Алексиј (Заночкин) из Московске Патријаршије, браничевски Игнатије, брегалнички Марко, пакрачко-славонски Јован, аустријско-швајцарски Андреј, осечко-пољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, хумски Јован и хвостански Алексеј, архимандрит Данило директор Патријаршијске управне канцеларије, као и свештенство и ђаконство из више епархија Српске Православне Цркве. Пре свете архијерејске Литургије, Патријарх Порфирије освештао је капелу уз саслужење архијереја. Светој архијерејској Литургији и чину освећења капеле молитвено је присуствовао бројни верни народ, међу којима је био и председник Републике Српске г. Милорад Додик, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије г. Никола Селаковић и амбасадор Републике Србије у Републици Аустрији г. Небојша Родић. На крају светог евхаристијског сабрања, Патријарх Порфирије служио је помен свим пострадалима на овом месту од 1914. до 1918. године. После свете Литургије, Његова Светост благословио је најмлађе. Обраћајући се сабранима, Патријарх Порфирије је рекао да смо се сабрали данас да служимо свету Литургију без које не постоји Црква и без које нема народа Божијег и да осветимо овај храм на овоме страшном, али истовремено и светом месту, месту великог страдања наших предака православних Срба, али и других народа, у првом реду наше браће Италијана који су са њима заједно тамновали и заједно били покопани на овим ливадама током Првог светског рата. Маутхаузен и место на коме је подигнута и освећена ова црква био је место распећа и погребења, затирања народа, што услед лоших услова и глади, што услед епидемије тифуса и других болести, али и градилиште на коме су ти страдалници почели да зидају овај храм како за свога живота, тако и својом смрћу. Ми га у неку руку само довршавамо, обнављамо испуњавајући њихово давнашње завештање, њихову вољу и њихов благослов, осведочено записом у рукописним логорским новинама – да се на месту њиховог страдања једног дана обавезно подигне храм. Зато ваља знати да ми данас стојимо на месту које је страшна учионица у којој сазнајемо да се Бог непрекидно јавља у историји, и данас, као што је то некада чинио, и да се управо на местима где највише изгледа да Га нема, да Он ћути, да одсуствује, да тријумфује зло, а не добро, Он истовремено најдубље показује и открива у поступцима и опредељењима сведочанство људи који страдају имена Његовог ради. Исход блата и крви, прљавштине и болести, оруђа за пољопривреду намењеном доношењу хране која је живот, а овде прекованог у низ крстова на којима су разапињани наши преци, са којих су сишли у смрт, што нам показују и фреске на зидовима овог храма, сијала је, сија и сијаће светлост Божија. Они су живели у неугледним баракама, а од њих су вером направили храмове и света места. Ходали су хладним и влажним пољанама логора и у духу успињали се на Голготу. Износили су њихова тела из барака смрти и спуштали их у заједничке гробнице, истовремено их узносећи у наручје Аврамово, у десницу Господњу, у земљу живих, рекао је Његова Светост. Патријарх српски је нагласио да је тада Господ вером и верношћу наших предака, храброшћу и трпљењем, братском љубављу и непоколебљивим сведочењем ко су и шта су, почео да зида овај храм који ми данас Његовим благовољењем и благодаћу завршисмо. Темељи овог храма нису само испод нас, него свуда око нас. Свака мученичка кост овде остављена и положена је уграђена у њега и повезана са њим. Овај храм је као неки свештени ледени брег. Видимо само мали његов део који је изнад воде, а много већи испод ње, испод нас, и не само испод нас него и изнад нас на небесима, у хоровима светих где поју наша пострадала браћа, војници и сељаци, официри, учитељи, једва порасла деца и честити старци. Логика Божија је другачија од логике људске. Управо тамо где је велико страдање, ту је и благодат Божија велика, још већа од страдања. Тамо где недужни страдају, Господ благодаћу својом то место претвара у свето место, место молитве, стога је за нас православне Србе Маутхаузен пре свега место молитве, молитве за пострадале наше претке, али и место молитве њима да се они моле Христу за нас, да нико више не страда како су они овде. * * * Спомен капела у Маутхаузену Војно гробље Рајфендорф-Маутхаузен налази на свега 20-ак минута вожње од Линца. На том месту почива између 7 и 8 хиљада српских војника, официра и цивила који су у јесен 1914. године заробљени и одведени из Србије и окружења у заробљенички логор Маутхаузен код Линца (Горња Аустрија) кроз који ће до 1918. проћи око 40.000 Срба, Италијана, Руса и других народа. С обзиром да сам заробљенички логор од стране аустријских власти није био изграђен на за то предвиђеном месту, доведени српски заробљеници су затворени на једној ледини, где су сами себи морали да изграде дрвене бараке у којима ће да бораве. Услед лоших хигијенских и здравствених услова у самом логору дошло је до избијања епидемије тифуса што је довело до масовног умирања интернираних српских заробљеника. На све ово надовезала се и несташица хране и огрева. Колико је ситуација била очајна и тешка, говоре нам писма које су заробљени Срби слали преко Црвеног Крста својим породицама у Србији. Тифус је био узео толико маха у Г. Аустрији, па се у помоћ и бригу о оболелима укључила и Католичка бискупија Линц, те је тадашњи католички бискуп Рудолф Хитмајер неколико пута обилазио логор у Маутхаузену. Ускоро и сам оболева од тифуса и умире 1915. године. У својим писмима један од интернираних српских официра нада се да ће након рата на месту логора бити изграђена једна спомен-капела да очува сећање на жртву које су поднели српски логораши. Ова већ 100 година стара идеја, оживеће кроз једну иницијативу тадашњег амбрасадора Србије и Црне Горе у Аустрији г. Михајла Ковача и генералног конзула Републике Србије у Салцбургу г. Зорана Јеремића 2005. године, али нажалост тада је све остало само на иницијативи. Ангажовањем протојереја-ставрофора Драгана Мићића из Линца и његових парохијана од лета 2014. кренуло се у реализацију овог пројекта. Почетак пројекта поклопио се са постављањем Њ.П. Епископа аустријско-швајцарског Андреја на чело аустријско-швајцарске Епархије, те је на овај начин читав подвиг добио додатну енергију и значај. ИЗВОР: ТВ ХРАМ ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() УПЦ је саопштила да је седам светих храмова херсонске епархије погођено поплавама изазваним уништењем хидроелектране Каховка. Како саопштава Информативно одjељење УПЦ, храмови посвећени Касперовској икони Пресвете Богородице и Светом великомученику Георгију у Херсону, храм Свете равноапостолне Нине у граду Олешки, Николајевска црква у селу Садовое, црква посвећена икои Пресвете Богородице „«Неопалима Купина” у селу Правје Саги и храм у част Корсунске иконе Пресвете. Богородице у селу Пешчановка, Херсонска област, као и црква Светог Андреја у селу Кардашинка, Скадовска област. Највише је страдао храм Касперовске иконе Пресвете Богородице, који се налази у Херсонској области Остров. Како су рекли у парохији храма, данас становници околних насеља због потпуне поплаве не могу ни да напусте своје домове. На сајту Касперовског храма стоји да је улица потпуно поплављена 1,5-2 метра висине водом која стално стиже. „Сада је црква потопљена – у цркви плута вода, уништавајући како само здање храма, тако и црквени прибор, намјештај и иконе. Страдала је и црквена пекара, у којој су пекли добротворни хљеб и кували вечере за погођене становнике Херсона – сада су поплављени и пекара и њене сировине“, наводи се у поруци на сајту храма. Уз благослов митрополита Онуфрија, Украјинска православна црква је већ почела да прикупља прилоге за помоћ становницима Херсонске области погођеним уништавањем бране Каховске хидроелектране. |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
July 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|