 Када се својим ријечима обраћамо Богу или користимо општеприхваћене молитве, ми у њих улажемо своју душу, своја осјећања и искуства. Молећи се у храму или код куће, увијек имамо лично искуство заједништва са Господом. У нама познатим молитвама налазе се ријечи славословља, благодарења, покајања и мољења. Једна од таквих молитава зове се Трисвето или анђеоска химна Пресветој Тројици. Пошто се у овој молитви ријеч свети понавља трипут, она се зато назива такође и "трисвето", "трисагион" (грчки Τρισάγιον) или по свом почетку "Свети Боже". Она гласи овако: „Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас. Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас. Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увијек и у вијекове вјекова. Амин. Свети и Бесмртни, помилуј нас. Свети Боже, Свети и Крепки, Свети и Бесмртни, помилуј нас"!“ (Крјепки-силни; Бесмртнии - неумирући, вјечни). Одмах можемо примијетити да ова молитва има покајнички префикс. Оваква конструкција молитве није случајна и објашњава се занимљивом историјом њеног настанка. У V вијеку (20 дана прије Васкрса, око 3 сата послије подне 438-439. године) Цариград је погодио снажан земљотрес. Хришћани су одмах схватили да је несрећу послао Бог због њихових гријеха. Уплашени цар Теодосије II (408-450) и народ обратили су се Богу молитвом. Предвођени цариградским патријархом Проклом (434-446), на једној пољани вјерни народ се окупио да би била учињена молитва за престанак земљотреса. Током литије, један благочестиви дјечак је упутио дјетињасту молитву Господу. Изненада, на чудесан начин, био је подигнут на небо, гдје је видио мноштво анђела како пјевају похвалну пјесму Свемогућем: „Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни". Народ је одмах почео да пјева ове ријечи придодајући на крају: Смилуј се на нас. И гле чуда, земљотрес је истог тренутка престао. У знак чудесног избављења, царица Пулхерија и њен брат цар Теодосије Млађи су царским указом увели употребу Трисветог у богослужење. Историјски је поуздано да су на првом засиједању IV Васељенског сабора (одржаног од 8. октобра до 1. новембра 451. године), након свргавања Диоскора ., сабрани свети оци су пјевали "Трисвето".
"Трисвето" је, упркос својој краткоћи и једноставности, веома дубока молитва по садржају. Њен прообраз су биле ријечи из откровења пророку Исаији, када је видио Бога и Анђеле-Серафиме како Му служе, вичући: „Свет, Свет, Свет је Господ над војскама!“ (Ис 6, 3). У овој молитви, Богом називамо прво Лице Свете Тројице - Бога Оца; Крепким - Бога Сина, зато што је Он такође свемогућ, као и Бог Отац, премда је Он као човјек страдао и умро; Бесмртним - Духа Светога, јер Он не само да је и Сам вјечан, као Отац и Син, него и свим створењима даје живот а људима и бесмртни живот. Ријечи „Свети, свети, свети Господ Бог Сведржитељ” из Откривења 4, 8 (надахнуте Исаијом 6, 3) коришћене су приликом богослужења у синагогама током првог вијека, У нешто измијењеној форми, познатој као „Трисагион” или „Трисвето” („Свети Боже, Свети крепки, Свети бесмртни”) постале су дио православне Литургије почевши од 5. вијека. Ова пјесма се пјева или чита на свим православним богослужењима, често и по неколико пута. Трисвето најсвечаније одјекује на Литургији, прије читања јеванђеља. Пошто је то молитва Пресветој Тројици, увијек у току читања или пјевања стављамо на себе знак крста, осјењујемо се крсним знамењем. Овом молитвом призивамо милост Божију на нас, молећи Га да очисти наше душе од гријеха и припреми их за сједињење са Њим у Светој Тајни Причешћа. Важно је увијек пазити на изговор Трисветог, тј. не читати га механички као дио молитвеног правила, већ схватити да се у овом тренутку окрећемо пуноћи Божанства – Ипостасима Свете Тројице. Видећи нашу пажњу и ревност за молитву, Господ ће се смиловати не само на нас, него на сав Њему предани народ, као што их је некада спасао од катастрофе у престоници Византијског царства. Како се пјева Трисвето на архијерејској литургији? Пред читање апостола на архијерејској литургији, Трисвето пјевају и појци за пјевницама и свештеници у олтару. Најприје отпјевају појци двапут, па свештеници једанпут (при чему епископ чини знак крста дикиријом, с упаљеним свијећама, над Јеванђељем); онда опет појци једанпут, па свештеници једанпут (при томе епископ чини знак Андрејевог крста трикиријом над Јеванђељем). Потом пјевнице Слава и ниње, свјатиј безсмертниј… , па свештеници Свјатиј Боже у три дијела (при чему архијереј благосиља вјерне дикиријом и трикиријом, уз псаламски стих: Призри с небесе Боже и вижд… (Пс 79,14 -15). Најзад отпјевају појци цијело Свјатиј Боже. За ово наизмјенично пјевање Трисвете пјесме од појаца и свештеника, Св. Симеон Солунски каже: „Стога и изнутра од свештеника и споља од клира и народа пјева се јер Христом постаде једна црква анђела и људи“. Олтар означава небо, свештенство у њему небеску, торжествујућу Цркву (анђеле и свете), а вјерници у храму означавају земаљску, војинствујућу Цркву. Шта се пјева умјесто Трисветог на литургији? И у које дане? – У појединим данима литургијске године, Трисвето се замјењује другим пјесмама. У наредним данима, који су се у прошлости традиционално издвајали за крштење катихумена, умјесто Трисветог пјева "Јелици во Христа крестистесја во Христа облекостесја, Алилуја“ (види Гал 3,27): Божић; Богојављење ; Лазарева субота ; Велика субота; Васкрс и цијеле свијетле седмице ; Духови, (Тројице, Педесетница). На празнике посвећене Крсту Господњем (Воздвижење Часног Крста-Крстовдан и у трећу недјељу Вел. поста -Крстопоклону) умјесто Трисветог поје се „„Крсту Твоме клањамо се Владико, и Свето Васкрсење Твоје појемо и славимо” ("Кресту Твојему поклањајемсја, Владико, и Свјатоје Воскресеније Твоје славим") . |