 Фото: РТРС У Академији наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци вечерас је представљен роман "Рађање оца", 11. књига протојереја-ставрофора Саве Јовића. "Рађање оца" је истинита прича с једне стране, а с друге, роман је свједочанство о гушењу слободе мисли, о апсурдима једноумља у коме је, изнад свега, његован култ личности током комунистичког режима у бившој Југославији. - Роман је дуго настајао, писан је по истинитом догађају, и радња се дешава седамдесетих година прошлог вијека у зеничком затвору. Од 1945. до 1985. године није било дана, а да у затвору није био неко од свештеника, који су у том комунистичком времену били најбољи духовници - истакао је аутор. Представљању књиге у име предсједника Републике Српске присуствовала је гђа Габи Рачић, савјетник Предсједника; у име предсједника Скупштине Републике Српске г. Синиша Видовић, а у име председника Академије наука и уметности Републике Српске њен генерални секретар академик Драго Бранковић. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема овом изузетном догађају присутсвовао је и велики број свештеника Епархије бањалучке, као и бројни културни дјелатници града Бања Луке и заинтересована публика. Свештеник др Драган Шућур је на почетку упознао присутне са биографијом протојереја-ставрофора др Сава Б. Јовића и са његовим укупним стваралаштвом, нагласивши да му је овај роман једанаеста књига. Потом су о књизи веома стручно и надахнуто говорили академик Ранко Поповић, проф. др Душко Певуља, др Небојша Кузмановић у име Архива Војводине из Новог Сада, као издавача, и аутор. Говорећи на представљању романа, академик Ранко Поповић рекао је да је "Рађање оца" питко наративно штиво које испод занимљиве приче чува веома вриједне духовне поуке и подвиге. Поповић је навео да је читајући роман добио одговор на питање какав је положај свештеника у затвору. "Они имају пуне руке посла управо тамо, а свака спасена душа је подвиг над подвизима", истакао је Поповић. Професор Филозофског факултета у Бањалуци Душко Певуља рекао је да се роман чита са будном пажњом и написан је богатим српским језиком. "Судбина главног јунака потврђује да ниједан човјек не треба за себе да каже да је несретан док му не куцне посљедњи час", напомиње Певуља. Издавач романа "Рађање оца" је Архив Војводине, штампан је у два издања по 1.000 примјерака.. Биографија протојереја–ставрофора др Сава Б. Јовића Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић је рођен, од оца Бранка и мајке Савке, на Савиндан 1954. године у Милином Селу, општина Лопаре, БиХ. У родном месту и Корају завршио је основну школу, потом се уписао у петоразредну Богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима. Војни одсек, 1974. године, прекида му школовање и упућује га у војску у Шибеник где је био петнаест месеци. По одслужењу војног рока, завршава Богословију 1976. године. Исте године, рукоположен је у чин ђакона, а потом и презвитера и службује у Епархији зворничко-тузланској. Дипломирао је на Богословском факултету Свети Василије Острошки у Фочи, а докторирао на Учитељском факултету Универзитета у Београду. Као младог свештеника, 15. маја 1980. године, у 27. години живота, атеистичко-комунистички режим га хапси без разлога, а Окружни суд у Тузли суди без кривице за вербални деликт (чл. 133. КЗСФРЈ) на шест година робије. Ову пресуду, Врховни суд Босне и Херцеговине преиначио је, и изрекао му казну од пет година затвора коју је издржао у зеничком казамату. По изласку из затвора остао је у Eпархији зворничко-тузланској до 1987. године, потом прелази у Панчево (Епархија банатска), где је службовао до 1996. године, када је на позив патријарха Павла дошао у Београд (Архиепископија београдско-карловачка), где га је Свети Архијерејски Синод поставио за свог службеника. Овде је прошао кроз сва административна звања и 2003. године постављен је за главног секретара Синода, а одлуку је потврдио Свети Архијерејски Сабор на свом редовном заседању 2004. године. Поред одговорних дужности које је вршио у Цркви објавио је и следеће књиге: Анђели звериње куће, Записи из зеничке тамнице, Кроз босански огањ, Свитање у предвечерје, Утамничена Црква, Христов светосавац Михајло Пупин, Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански, Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији, Јеванђељски мотиви у епским народним песмама, Будимо деца светлости, Рађање оца. Неке од ових књига преведене су на енглески и руски језик. Поред поменутих прота је објавио и неколико верско-поучних књижица, као и чланке у црквеним и световним часописима. Држао је предавања по позиву, у Србији и дијаспори. Био је главни и одговорни уредник Календара Црква Српске Православне Патријаршије и двадесет година је припремао мали Календар Српске Православне Цркве. Фондација „Младен Селак” из Београда за књигу Христов светосавац Михајло Пупин 2012. године доделила му је Златну медаљу „Михајло Пупин”. Културно-просветна заједница Србије доделила му је 2013. године „Вукову награду” за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном простору. Скупштина општине Лопаре (Република Српска) 2016. године доделила му је „Златну значку” за културно и духовно стваралаштво. Епархија ваљевска му је 2017. године доделила орден Светог владике Николаја Жичког за књижевно стваралаштво. Међународни форум словенских и православних народа у Русији за књигу Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији доделио му је 2018. године у Пјатигорску награду „Златни витез”, док му је 2018. године Епархија шумадијска доделила орден Светих мученика крагујевачких за књижевно и духовно стваралаштво.. Културно-просветна заједница града Београда 2018. године му је доделила Изванредни „Златни беочуг” – награду за животно дело.
|
