 У Кијевцима код Градишке данас су освештани темељи манастира Карановац, који ће бити изграђен на локалитету средњевјековне српске светиње из периода 13. вијека и владавине династије Немањића.
Темеље манастирске цркве, капеле и конака освештли су њихова преосвештенства епископи бањалучки Јефрем, марчански Сава и осјечкопољски и барањски Херувим, уз саслужење више монаха, свештеника и ђакона. Владика Јефрем поручио је да су храмови и манастири увијек били духовна база српског народа и чувари идентитета, напомињући да се у обнову манастира кренуло уз Божију помоћ, када су стечени услови и дошли људи спремни на жртву, подвиг и рад. – Дошло је вријеме и Бог нас је сабрао и благословио. Ми смо преузели задатке и, на опште задовољство, можемо да видимо да су поред видљивих остатака старог храма изграђени нови темељи манастира – рекао је епископ бањалучки бројним вјерницима. Манастир Карановац један је од најстаријих српских православних манастира, у чијим ископинама је пронађен и ћирилични натпис из 1301. године. Остаци манастира пронађени су 2004. године, а планирано је да нови манастир буде завршен 2025. године. На археолошком локалитету манастира Карановац налазе се остаци средњовјековног манастира, некрополе, конака, двије цркве брвнаре из турског периода и римско пољопривредно имање из перода од првог до четвртог вијека, односно више од два миленијума историјског насљеђа и више од седам вијекова српског православног насљеђа. Извор: Срна |